Iznecu svoje misljenje a nadam se time i podstaci ostale da se ukljuce sa svojim komentarima.
Ono sto je uocljivo na prvi pogled jeste da se po pitanju polne structure po fakuletima situacija drasticno ne razlikuje od ostalih visokoskolskih ustanova u Srbiji a to znaci veliki broj zenske populacije na drustvenim smerovima i medicini dok su muskarci opredeljeniji za nesto manje popularne ali unosnije struke na tehnickim fakultetima.
Broj upisanih i svrsenih studenata takodje varira od jednog do drugog fakulteta i slabo se poklapa sa ponudom radnih mesta nakon zavrsetka studija.
Prosecan brucos zapocinje studije sa 18-19 godina starosti a zavrsava ih nakon 7-9 godina studiranja sto je izvan svake konkurencije u poredjenju sa studentima na evropskom kontinentu.
Prosecan student niskog Univerziteta izlazi sa maticnog fakulteta sa slabim poznavanjem (i jednog) stranog jezika (velikom broju je problem slaba konekcija sa sopstvenim maternjim jezikom sto je porazavajuce i za mene prvi uslov upisa na fakultet).
U vezi usvojenog znanja na maticnom fakultetu i spremnosti da se obavlja konkretan posao ne bih ovog puta ali je po mom misljenju upravo srazmerno ulozenom trudu, redovnim polaganjem ispita, ljubavi prema buducoj profesiji kao i spremnosti da se postojece znanje nadogradjuje i nakon zavrsetka skole.
Prosecan student ukoliko mu nastavni program namece i dopusta ima kontakt sa Internetom ali je njegovo koriscenje suzeno i skromno. On(a) nije posebno upoznat(a) sa desavanjima na srodnim fakultetima u zemlji a sto se inostranstva tice relacije su skoro utopijske sto zbog sopstvenog neznanja i nezainteresovanosti to i zbog dobrovoljne izolacije i zatucanosti nastavnickog kadra koji bi trebao da se pobrine o povezivanju studijskih grupa u cilju razmene predavaca i programa.
Kada je rec od predavacima, odnosno profesorima i njihovim saradnicima sliku ne treba uopstavati jer se kao i u svakoj profesiji javljaju kompetentni, ozbiljni, strucni ljudi koji poznaju svoju oblast i nisu skloni fusarenju, otaljavanju svog (ozbiljnog i odgovornog) posla, ali i oni drugi koji su tu zalutali slucajem, vezom, politikom (moja ne narocito omiljena tema iako se pominje neka “teska politika”) ili ko zna kojim nacinom da bi takvi kakvi jesu umanjili, srozali, upropastili cilj kome sluze. Zbog ovih potonjih mnogi izgube vreme, nerve i volju za daljim studiranjem sto opet ne opravdava u potpunosti tacku sa pocetka koja se tice duzine studija.
Opremljenost fakulteta je jedna od primetnijih nedostataka koji za posledicu ima i potpunu nespremnost buducih lekara, hemicara, pa i inzenjera (tu se najmanje primecuje) da se uhvate ukostac sa svakodnevnim problemima svoje profesije jer samo znanje po sebi ne biva dovoljno ako je zvanje povezano sa tehnologijom koliko god ona jednostavna ili slozena bila.
Univerzitetska biblioteka a i one na pojedinacnim fakultetima su ispod svakog proseka kada je o ponudi literature rec. Izdanja su stara, nedopunjena, casopisa nema a manjak finansija najbolji izgovor da sve ostane po starom.
Dobar fakultet bi trebalo da znaci – kolektiv sastavljen od ogranicenog (u skladu sa trenutnim potrebama) broja studenata (iako nam je obrazovanje ne na niskim granama nego ispod drveta), pazljivo selekcionisanje onih koji ulaze na studije, efikasnije studiranje (sto ce nadam se samo po sebi doci sa Bolonjskom deklaracijom a ne sa ucestalijim podmicivanjem profesora ili prepisivanjima na ispitima), dobro opremljene ucionice (sa skupo placenom opremom koja ne cami zakljucana jer oni koji su je kupili ne znaju da je koriste), jeftiniji udzbenici I literatura koja bi bila dostupna za polaganje i kopiranje, osavremenjivanje predavanja koriscenjem novijih vec proverenih metoda uz minimalizovanje bespotrebnog gradiva (sto je aktuelno od prvog razreda osnovne skole), praksa na svim mogucim nivoima i mestima uz povezivanje sa institucijama kojima kadar treba i na koje moze da racuna jos tokom studija kroz part-time poslove (za one koji ne znaju – poslovi u trajanju od par sati nedeljno ili mesecno, placeni naravno) ili volontiranja (koja su uslov na zapadu da bi uopste neko racunao na nekog kao uposlenika), dobro placeni a time i motivisani angazman ambicioznih mladjih ljudi sirokih nazora kojima nije problem da odu na seminare u inostranstvo, da dovedu nekog iz inostranstva, da naprave od predavanja cas razmene misljenja a ne jednosmerno davanje informacija koje posle treba papagajski izdeklamovati. Sve to postoji, samo treba preneti (uz prilagodjavanja) ovde. Sve je vec smisljeno, sve vec funkcionise, samo treba prepisati od boljih djaka!
Niko te ne sikanira, ne vredja.....normalno se polaze, nema mita ....
ali stvarno to gušenje sopstvene ličnosti i potreba za pokazivanjem (spoljašnjim) prevazilazi moj sopstveni stav da ih treba pa recimo ignorisati! 8) 
ops:
