Nije ni cudo sto u sve ugradjujes stav, i percepcija ti je takva.
U sve ti je umuvan cilj, i to licni.
Pitam se jesi li ikad neegocentricno posmatrao stvari, dogadjaje oko sebe kako se odvijaju.
Sudeci po tvojim odgovorima ti ne trosis vreme na to.
Ili ti vredi ili ti ne vredi, i onda ga ignorises...
Pitanje koje mogu da postavim , da li je ovakva percepcija objektivna, iako je sasvim sigurno uvek aktuelna, jer ono sto interesuje jednog pripadnika ljudske vrste, sasvim izvesno interesuje bar jos jednog pripadnika ljudske vrste...
To se ne moze reci za cinjenicu kad i pod kojim uslovima se ubijaju braca pauci.
To je potpuno nevazno ljudskom rodu , nije ni od prakticne koristi te se zvanicno moze tvrditi i da ne postoji.
Stoga ja malo bolje razumem tvoju tezu korelacije i kako to za tebe ne postoji stvarnost izvan tvog korelata....To i jeste smisleno kad se ovako gleda....
Ceo sistem je uvezan. Primecivanje i odrednica da nesto postoji samo ako ima svrhu ili je cilj coveku ili u vezi coveka, je vrlo praktican stav, prirodan u neku ruku.Iz toga iznikla korelacija subjekta i objekta, pri cemu je ili covek u pitanju ili pripisano ljudskom modelu shvatanja i reagovanja, i na kraju iz korelacije subjekta i objekta izlazi i zakljucak da ne postoji nista izvan voljnog, tj ne interesuje nas nista izvan naseg voljnog....pa delio ti volju na dva ili na pet delova, sasvim je sve jedno...
I stvarno to jeste prilicno animalno i prirodno sagledavanje svega.
"Nemi svedok" je totalni apsurd po filozofiji, jer krsi mnoga pravila, od korelacije subjekat objekta, do principa zavisnosti od posmatraca, da ne koristim hajzenberga bas totalno u tom smislu.
Nemi svedok je cak pomalo apsurdan i kad su tehnicke nauke u pitanju...
On je dobar za sinteticko sagledavanje, ali nikako za sisteme koji su korelativni....
----------------------------------------------------------------
U vezi ostalog , znaci obicnog tumacenja termina percepcije i odgovora na temu u tom smislu kad vam se smanjuje sposobnost prepoznavanja, uocavanja i rezonovanja na tacan nacin, bez omaski i previda, sa odgovorom ozimana se uopste ne slazem...
Pojacana percepcija u trenucima straha je iskustvo koje ima samo onaj ko od animalnog nije iskustveno makao ni malo...
Svi oni koji su imali iskustva i van animalnog , znaci moze dusevno moze duhovno , znaju iz iskustva da je bez straha i bez nezadovoljstva i sa odstustvom straha i tenzije , bez obzira na motiv i hitnost za resenjem (ako postoji , to je samo jedan podslucaj) percepcija , a naravno onda i resenje problema, mnogo bolja....
Neko postize ukidanje tenzije i straha kroz vezbu i simulaciju, trening.
Drugi to imaju na duhovnom planu, odrade distanciranje i razracunaju se sa svim situacijama jos u startu pre situacija, oforme idejnu envelopu i onda nista ne utice na percepciju.
Ovo "nista" nije nista , jer postoji licna upletenost, a cim ima licnog cilja, ima i pomeraja, tj percepcija je licno obojena, neke stavke su pomerene po znacaju, neke po tumacenju , neke po strahu, neke po pogodnostima itd...
Ali u odnosu na percepciju u strahu , tenziji i naletu zelje, daleko je cistija percepcija...
----------------------------------------------
Da li je trening ustvari kompromis i odvajanje ka decentraciji , depersonalizaciji mogucih problema radi bolje percepcije...ili se pretvara u refleks, koji potpuno negira percepciju....to zavisi od idejne envelope samog pojedinca....
Onaj ko vezba klavir, moze da kad svira klavir ne razmislja nista, pa je to slucaj broj 2 ili da razmislja o varijacijama i emocijama i kako da ih docara , a pri tome ga uvezbanost oslobadja razmisljanja o prstoredu i koja nota ide sledeca....Onda je to slucaj 1...
