МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Misterije-Titovih-primanja.sr.html 
Мистерије Титових примања
Јосип Броз Тито као председник примао је сваког месеца новчану накнаду за дечји додатак и то за троје деце, а тај податак „Политика” је пронашла у његовом решењу за плаћање пореза
Ново италијанско пиво (Фото Живко Баљкас)
Јосип Броз Тито као председник примао је сваког месеца у оквиру редовних принадлежности, односно плате, и новчану накнаду за дечји додатак. И то за троје деце – пише у једном од докумената који се налазе у Архиву Југославије. Тај податак о троје деце Јосипа Броза „Политика” је пронашла у његовом решењу за плаћање пореза Народног одбора општине Савски венац број 456 од 27. јануара 1962. године. У њему, између осталог, дословно пише: „На основу чл. 15 Закона о порезу на лични приход грађана и чл. 12 и 16 Правилника за извршење поменутог закона, финансијски орган овог Народног одбора решава да се пореском обвезнику Јосипу Брозу Титу, занимање – председник ФНРЈ из Београда, са станом у улици Ужичка 15, утврди пореска основица за разрез пореза на лични доходак грађана за 1961. годину у износу динара 3.264.259 на коју порез износи динара 1.007.842, општински прирез дин. ...”
У образложењу су дати стварни приходи: из редовног радног односа – 2.964.300 динара, и од ауторских права 1.199.959, што укупно значи 4.164.259 динара...” Даље пише:
„Пореском обвезнику се умањује пореска основица за дин. 200.000 јер једини привређује, а издржава четири члана: супругу и троје деце (чл. 8 Закона на лични приход грађана).
Када су деца у питању, за Јосипа Броза се, према писању Владимира Дедијера у „Прилозима за Титову биографију”, зна следеће: прво дете добио је са Рускињом Пелагијом Белоусовом у септембру 1920. године у Јастребарском, али је оно после неколико дана преминуло. У Великом Тројству 24. децембра 1921. године Пелагија је родила женско дете – Златицу, а 17. новембра 1922. године и малишана названог Хинко. Обоје су умрли. Хинко седам дана по рођењу, а Златица у лето 1923. године. Син Жарко, чија је мајка такође Пелагија, рођен је 1924. године, а син Миша 1940. у Загребу из брака са Немицом Хертом Хас. И то је крај званичне приче о броју Титове деце.
Прво питање које се намеће јесте ко је, уз Жарка и Мишу, Титово треће дете за које је добијао дечји додатак током шездесетих година? Шира јавност наравно има више одговора и на то питање. Годинама је најчешће помињана Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића, бившег председника СР Југославије. Главни аргумент за такву тврдњу било је изостављање њеног имена из тестамента који је сачинио њен званични отац Мома Марковић, партијски и државни функционер у великој Југославији.
У књизи Филипа Радуловића „Љубави Јосипа Броза”, коју је аутор сачинио уз добијени Титов благослов у писаном облику у Сплиту 1977. године да пише о томе, помиње се син Оливер, рођен у Паризу 1937. године из ванбрачне везе са Францускињом Жаном Коатије. Ту је, потом, ванбрачно дете рођено у Чанкову из везе са Чехињом Марусом Новаковом, па син Кирил, рођен 1915. у селу Корутову близу Свијаженска из ванбрачне везе са Рускињом Љусом Сведловском и тако редом, неколико пута по разним државама...
Жарко и Миша Броз у посети оцу 1980. године
Друго питање на које је тешко наћи одговор јесте: по тадашњем закону родитељи су примали тај додатак за децу која завршавају високу школу у року – значи до 23. или 24. године. Ако је син Жарко рођен 1924. он је, значи, 1964. године имао 40 година. О каквом је ту дечјем додатку реч? Исто се односи и на сина Мишу. Крајем шездесетих он је имао непуних 30 година, а за њега је такође ишао дечји додатак. Ако су они били ван те приче, на коју је децу стизало право Јосипу Брозу да прима новац за додатак?
Могући одговор је да нико није смео да пита Јосипа Броза колико има деце па је ставио „троје”, и то је тако остало деценијама записано. Ни Владимир Дедијер у „Прилозима за биографију Јосипа Броза Тита” у издању „Културе” из 1955. године нигде не помиње Херту Хас и њиховог сина Мишу. Кад је реч о суми новца за дечји додатак, он је износио, као што се види из документа, око десет хиљада динара.
Примања Јосипа Броза по документима из шездесетих година била су из два извора – редовна плата и ауторски хонорари. Тако у званичној забелешци коју је потписао Фрањо Стипковић, уз напомену да се „друг председник усмено 7. марта 1967. сложио са предложеним”, пише:
„Према приложеном рјешењу Скупштине опћине Савски венац друг председник треба платити ДИН 3.223.465 на име ДОПРИНОСА ОД УКУПНОГ ПРИХОДА за 1966. годину. На жиро-рачун пристигла су слиједећа средства: „Рилиндја” Приштина / према изводу од 6. 1. о. г. ... динара 1.579.500”. „Форум” Нови Сад / према изводу од 12. 1. о. г. ... динара 1.316.250. Укупно динара 2.895.750.
О којој количини новца је реч говори податак да је „фића”, или званично „фијат 750-м” 1970. године коштао по фабричкој цени 13.400, а по малопродајној цени 15.611 динара. Према документу из Савезног извршног већа који је потписао Митја Рибичич, тадашњи председник, пише следеће:
„Друже председниче, Административна комисија Савезне скупштине извршила је ових дана усклађивање накнада личних доходака савезних посланика и функционера Савезне скупштине и Савезног извршног већа. На основу те одлуке највеће накнаде личних доходака савезних функционера износе око 6.000 динара месечно. Обавештавам Вас да је у договору са председником Савезне скупштине и Административном комисијом Савезне скупштине одлучено да се и накнада личног дохотка председника Републике одреди у висини од 20.000. динара месечно од 1. јануара 1970. године, који је износ обезбеђен у Савезном буџету за 1970. годину.”
Значи, од годишње плате Јосип Броз могао је да купи 16 фића. Наравно, осим плате и хонорара Јосип Броз је приходовао и од разних поклона који су стизали са многих страна – домаћих и страних. Према документу који је потписао Млађо Богуновић 2. фебруара 1960. од поклона – говеда Јосипу Брозу је 31. децембра 1959. године исплаћено 197.945 динара. То је један од многобројних сачуваних докумената који доказују да се огроман новац сливао у личну касу Јосипа Броза о којем је знао само он и његови потчињени.
Мистерије Титових примања
Јосип Броз Тито као председник примао је сваког месеца новчану накнаду за дечји додатак и то за троје деце, а тај податак „Политика” је пронашла у његовом решењу за плаћање пореза
Ново италијанско пиво (Фото Живко Баљкас)
Јосип Броз Тито као председник примао је сваког месеца у оквиру редовних принадлежности, односно плате, и новчану накнаду за дечји додатак. И то за троје деце – пише у једном од докумената који се налазе у Архиву Југославије. Тај податак о троје деце Јосипа Броза „Политика” је пронашла у његовом решењу за плаћање пореза Народног одбора општине Савски венац број 456 од 27. јануара 1962. године. У њему, између осталог, дословно пише: „На основу чл. 15 Закона о порезу на лични приход грађана и чл. 12 и 16 Правилника за извршење поменутог закона, финансијски орган овог Народног одбора решава да се пореском обвезнику Јосипу Брозу Титу, занимање – председник ФНРЈ из Београда, са станом у улици Ужичка 15, утврди пореска основица за разрез пореза на лични доходак грађана за 1961. годину у износу динара 3.264.259 на коју порез износи динара 1.007.842, општински прирез дин. ...”
У образложењу су дати стварни приходи: из редовног радног односа – 2.964.300 динара, и од ауторских права 1.199.959, што укупно значи 4.164.259 динара...” Даље пише:
„Пореском обвезнику се умањује пореска основица за дин. 200.000 јер једини привређује, а издржава четири члана: супругу и троје деце (чл. 8 Закона на лични приход грађана).
Када су деца у питању, за Јосипа Броза се, према писању Владимира Дедијера у „Прилозима за Титову биографију”, зна следеће: прво дете добио је са Рускињом Пелагијом Белоусовом у септембру 1920. године у Јастребарском, али је оно после неколико дана преминуло. У Великом Тројству 24. децембра 1921. године Пелагија је родила женско дете – Златицу, а 17. новембра 1922. године и малишана названог Хинко. Обоје су умрли. Хинко седам дана по рођењу, а Златица у лето 1923. године. Син Жарко, чија је мајка такође Пелагија, рођен је 1924. године, а син Миша 1940. у Загребу из брака са Немицом Хертом Хас. И то је крај званичне приче о броју Титове деце.
Прво питање које се намеће јесте ко је, уз Жарка и Мишу, Титово треће дете за које је добијао дечји додатак током шездесетих година? Шира јавност наравно има више одговора и на то питање. Годинама је најчешће помињана Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића, бившег председника СР Југославије. Главни аргумент за такву тврдњу било је изостављање њеног имена из тестамента који је сачинио њен званични отац Мома Марковић, партијски и државни функционер у великој Југославији.
У књизи Филипа Радуловића „Љубави Јосипа Броза”, коју је аутор сачинио уз добијени Титов благослов у писаном облику у Сплиту 1977. године да пише о томе, помиње се син Оливер, рођен у Паризу 1937. године из ванбрачне везе са Францускињом Жаном Коатије. Ту је, потом, ванбрачно дете рођено у Чанкову из везе са Чехињом Марусом Новаковом, па син Кирил, рођен 1915. у селу Корутову близу Свијаженска из ванбрачне везе са Рускињом Љусом Сведловском и тако редом, неколико пута по разним државама...
Жарко и Миша Броз у посети оцу 1980. године
Друго питање на које је тешко наћи одговор јесте: по тадашњем закону родитељи су примали тај додатак за децу која завршавају високу школу у року – значи до 23. или 24. године. Ако је син Жарко рођен 1924. он је, значи, 1964. године имао 40 година. О каквом је ту дечјем додатку реч? Исто се односи и на сина Мишу. Крајем шездесетих он је имао непуних 30 година, а за њега је такође ишао дечји додатак. Ако су они били ван те приче, на коју је децу стизало право Јосипу Брозу да прима новац за додатак?
Могући одговор је да нико није смео да пита Јосипа Броза колико има деце па је ставио „троје”, и то је тако остало деценијама записано. Ни Владимир Дедијер у „Прилозима за биографију Јосипа Броза Тита” у издању „Културе” из 1955. године нигде не помиње Херту Хас и њиховог сина Мишу. Кад је реч о суми новца за дечји додатак, он је износио, као што се види из документа, око десет хиљада динара.
Примања Јосипа Броза по документима из шездесетих година била су из два извора – редовна плата и ауторски хонорари. Тако у званичној забелешци коју је потписао Фрањо Стипковић, уз напомену да се „друг председник усмено 7. марта 1967. сложио са предложеним”, пише:
„Према приложеном рјешењу Скупштине опћине Савски венац друг председник треба платити ДИН 3.223.465 на име ДОПРИНОСА ОД УКУПНОГ ПРИХОДА за 1966. годину. На жиро-рачун пристигла су слиједећа средства: „Рилиндја” Приштина / према изводу од 6. 1. о. г. ... динара 1.579.500”. „Форум” Нови Сад / према изводу од 12. 1. о. г. ... динара 1.316.250. Укупно динара 2.895.750.
О којој количини новца је реч говори податак да је „фића”, или званично „фијат 750-м” 1970. године коштао по фабричкој цени 13.400, а по малопродајној цени 15.611 динара. Према документу из Савезног извршног већа који је потписао Митја Рибичич, тадашњи председник, пише следеће:
„Друже председниче, Административна комисија Савезне скупштине извршила је ових дана усклађивање накнада личних доходака савезних посланика и функционера Савезне скупштине и Савезног извршног већа. На основу те одлуке највеће накнаде личних доходака савезних функционера износе око 6.000 динара месечно. Обавештавам Вас да је у договору са председником Савезне скупштине и Административном комисијом Савезне скупштине одлучено да се и накнада личног дохотка председника Републике одреди у висини од 20.000. динара месечно од 1. јануара 1970. године, који је износ обезбеђен у Савезном буџету за 1970. годину.”
Значи, од годишње плате Јосип Броз могао је да купи 16 фића. Наравно, осим плате и хонорара Јосип Броз је приходовао и од разних поклона који су стизали са многих страна – домаћих и страних. Према документу који је потписао Млађо Богуновић 2. фебруара 1960. од поклона – говеда Јосипу Брозу је 31. децембра 1959. године исплаћено 197.945 динара. То је један од многобројних сачуваних докумената који доказују да се огроман новац сливао у личну касу Јосипа Броза о којем је знао само он и његови потчињени.
