drbob
Iskusan
- Poruka
- 6.294
Da li predsednik Tadic svesno priprema inkviziciju "neposlusnih" po receptu Sonje Biserko, B92 i slicnih?
===========
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/demokratski-racak.html
Политички живот
Демократски Рачак
Василије Мишковић
недеља, 04. октобар 2009.
Као да је трагична смрт Бриса Татона била знак за почетак неке већ припремљене специјалне операције. Прва фаза те операције била је производња медијске хистерије. Њена главна тема била је порука: "Србијо, стиди се!". Фотографија унесрећеног навијача „Тулуза“ у крупном плану данима се вртела на насловним страницама српских медија, а заиграло се директно и на оно до чега обични Срби држе – на "традиционално српско гостопримство". Одједном, српска традиција више није била нешто зло, примитивно и насилно, као што се то већ „традиционално“ представља у овим медијима. Одједном, и највећи "модернизатори" су се сетили да у нашој традицији има нешто позитивно, "да су странци у Србији увек дочекивали раширених руку, а не стиснутих песница".
Пробудивши тако позитивне емоције код Срба, другосрбијански спин доктори би затим прелазили на ствар и поручивали "бедним Србима", да ако хоће да сперу љагу са свога образа, морају да под хитно пронађу и казне кривце. Али, кривци нису само хулигани који су убили Татона: "О не, кривци за вашу срамоту су сви фашисти, екстремисти и десничари. Укратко, сви који су се усуђивали да се супротставе НАМА – европејцима, модернизаторима и денацификаторима!".
И, другосрбијанска медијска хистерија постигла је свој ефекат. Не само зато што се код многих пробудио сентимент – "Е, стварно смо ми Срби најгори народ!". Та хистерија је успела зато што је Демократска странка са својом медијском логистиком изгледа (коначно?) стала иза заставе Друге Србије, тачније, иза њеног политичког барјактара – иза ЛДП-а и Чедомира Јовановића. Након вишемесечне кампање и напада из другосрбијанских кругова, ДС покајнички "глајхтшалтовао" и – организујући митинг "против насиља" као део некакве "Коалиције младих" – почео да маршира у корак не само са ЛДП-ом, већ и са најотровнијим другосрбијанским дружинама какве су Хелсиншки одбор за људска права, Покрет Европа нема алтернативе, Иницијатива младих за људска права, Лига социјалдемократа Војводине, Геј стрејт алијанса, Грађанске иницијативе...
Истога дана кад је свечано склопљен овај родоскврни брак и нови брачни другови заједно прошетали до Калемегдана, огласио се и председник ДС-а Борис Тадић. Огласио се тако да је свима постало јасно да је пристанак за брак између ДС-а и Хелсиншког одбора, ЛДП-а, ЛСВ-а и целокупне другосрбијанске котерије дао он лично! Рекао је: "Видим непрекинуту нит између насиља које се дешавало деведесетих, зверских злочина на простору бивше Југославије, подршке штрајковима ЈСО, политичког језика који је производио бес према такозваним издајницима и сталног трагања за непријатељима у друштву". Рекао је још да је "веома важно да се идентификују групе и појединци који су инспиратори и извршиоци насиља и идеје које инспиришу насиље у друштву", додавши да је "борба против насиља које води у фашизам важнија и од европских интеграција"!
Страшно! Исте речи, исте мисли, исте формулације, све исто као код најгорих другосрбијанских фанатика – "инспиратори", "идеје које инспиришу насиље", "фашисти", "такозвани издајници", коначно - "непрекинута нит" између ратних злочинаца из Сребренице и данашњих критичара Друге Србије... Као какав робот, који аутоматски понавља цитате из "Пешчаника" и "Хелсиншке повеље", Тадић је признао капитулацију пред Идеолошким комитетом Друге Србије.
Тако је отпочела друга фаза операције "демократски Рачак", под здруженим називом "сезона лова на вештице". Светислав Басара, шампион српског конвертитства и најновији цвет у другосрбијанској башти, одушевљен овом Тадићевом конверзијом, пише како се наш "президент" коначно "окануо естраде и латио посла", чиме је постао "државник" (Данас, 2. октобар 2009). Али, Басара новопеченог државника одмах и подсећа на то шта овај посао укључује и у својој денунцијантској ревности поново се, по ко зна који пут, обрушава на НСПМ, његове "скрибенте" и, уопште, "јад и беду" коју производи овај портал.
У истом броју истог листа огласио се и вазда трезвени и правдољубиви Славиша Лекић, да би доставио Тадићу читав списак, да се послужимо председниковом формулацијом, "група и појединаца који су инспиратори насиља" и произвођачи "идеја које инспиришу насиље у друштву". А списак овако гласи: владика Амфилохије, Војислав Коштуница, Томислав Николић, Вјерица Радета, Наташа Јовановић, "Ђорђе Вукадиновић и Слободан Антонић, Иљф и Петров српске политичке аналитике". Они сви, именом и презименом, упозорава храбри Лекић, док Србија у глас јеца за несрећним Французом, "румени од стида... ћуте ...у својим пећинама".
===========
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/demokratski-racak.html
Политички живот
Демократски Рачак
Василије Мишковић
недеља, 04. октобар 2009.
Као да је трагична смрт Бриса Татона била знак за почетак неке већ припремљене специјалне операције. Прва фаза те операције била је производња медијске хистерије. Њена главна тема била је порука: "Србијо, стиди се!". Фотографија унесрећеног навијача „Тулуза“ у крупном плану данима се вртела на насловним страницама српских медија, а заиграло се директно и на оно до чега обични Срби држе – на "традиционално српско гостопримство". Одједном, српска традиција више није била нешто зло, примитивно и насилно, као што се то већ „традиционално“ представља у овим медијима. Одједном, и највећи "модернизатори" су се сетили да у нашој традицији има нешто позитивно, "да су странци у Србији увек дочекивали раширених руку, а не стиснутих песница".
Пробудивши тако позитивне емоције код Срба, другосрбијански спин доктори би затим прелазили на ствар и поручивали "бедним Србима", да ако хоће да сперу љагу са свога образа, морају да под хитно пронађу и казне кривце. Али, кривци нису само хулигани који су убили Татона: "О не, кривци за вашу срамоту су сви фашисти, екстремисти и десничари. Укратко, сви који су се усуђивали да се супротставе НАМА – европејцима, модернизаторима и денацификаторима!".
И, другосрбијанска медијска хистерија постигла је свој ефекат. Не само зато што се код многих пробудио сентимент – "Е, стварно смо ми Срби најгори народ!". Та хистерија је успела зато што је Демократска странка са својом медијском логистиком изгледа (коначно?) стала иза заставе Друге Србије, тачније, иза њеног политичког барјактара – иза ЛДП-а и Чедомира Јовановића. Након вишемесечне кампање и напада из другосрбијанских кругова, ДС покајнички "глајхтшалтовао" и – организујући митинг "против насиља" као део некакве "Коалиције младих" – почео да маршира у корак не само са ЛДП-ом, већ и са најотровнијим другосрбијанским дружинама какве су Хелсиншки одбор за људска права, Покрет Европа нема алтернативе, Иницијатива младих за људска права, Лига социјалдемократа Војводине, Геј стрејт алијанса, Грађанске иницијативе...
Истога дана кад је свечано склопљен овај родоскврни брак и нови брачни другови заједно прошетали до Калемегдана, огласио се и председник ДС-а Борис Тадић. Огласио се тако да је свима постало јасно да је пристанак за брак између ДС-а и Хелсиншког одбора, ЛДП-а, ЛСВ-а и целокупне другосрбијанске котерије дао он лично! Рекао је: "Видим непрекинуту нит између насиља које се дешавало деведесетих, зверских злочина на простору бивше Југославије, подршке штрајковима ЈСО, политичког језика који је производио бес према такозваним издајницима и сталног трагања за непријатељима у друштву". Рекао је још да је "веома важно да се идентификују групе и појединци који су инспиратори и извршиоци насиља и идеје које инспиришу насиље у друштву", додавши да је "борба против насиља које води у фашизам важнија и од европских интеграција"!
Страшно! Исте речи, исте мисли, исте формулације, све исто као код најгорих другосрбијанских фанатика – "инспиратори", "идеје које инспиришу насиље", "фашисти", "такозвани издајници", коначно - "непрекинута нит" између ратних злочинаца из Сребренице и данашњих критичара Друге Србије... Као какав робот, који аутоматски понавља цитате из "Пешчаника" и "Хелсиншке повеље", Тадић је признао капитулацију пред Идеолошким комитетом Друге Србије.
Тако је отпочела друга фаза операције "демократски Рачак", под здруженим називом "сезона лова на вештице". Светислав Басара, шампион српског конвертитства и најновији цвет у другосрбијанској башти, одушевљен овом Тадићевом конверзијом, пише како се наш "президент" коначно "окануо естраде и латио посла", чиме је постао "државник" (Данас, 2. октобар 2009). Али, Басара новопеченог државника одмах и подсећа на то шта овај посао укључује и у својој денунцијантској ревности поново се, по ко зна који пут, обрушава на НСПМ, његове "скрибенте" и, уопште, "јад и беду" коју производи овај портал.
У истом броју истог листа огласио се и вазда трезвени и правдољубиви Славиша Лекић, да би доставио Тадићу читав списак, да се послужимо председниковом формулацијом, "група и појединаца који су инспиратори насиља" и произвођачи "идеја које инспиришу насиље у друштву". А списак овако гласи: владика Амфилохије, Војислав Коштуница, Томислав Николић, Вјерица Радета, Наташа Јовановић, "Ђорђе Вукадиновић и Слободан Антонић, Иљф и Петров српске политичке аналитике". Они сви, именом и презименом, упозорава храбри Лекић, док Србија у глас јеца за несрећним Французом, "румени од стида... ћуте ...у својим пећинама".
