СРЕЋКОВИЋ У СКУПШТИНИ СРБИЈE ОБРАЗЛОЖИО ПРЕДЛОГ ПРВОГ ЗАКОНА О ДИЈАСПОРИ И СРБИМА У РЕГИОНУ

Министар за дијаспору и потпредседник Српског покрета обнове (СПО), посланицима Скупштине Србије представио је предлог првог закона који регулише односе матичне државе, дијаспоре и Срба у региону. Министар Срећковић између осталог је рекао:

"Имам задовољство што сам у прилици да највишем законодавном органу данас представим предлог првог Закона о дијаспори и Србима региону.
Овај закон је одраз чврсте решености државе Србије да будемо модерна, демократска, међународном праву привржена земља, која жели да буде лидер у региону и део свих европских интеграционих процеса а да при томе очува наш идентитет и гаји најближе односе сарадње са нашим људима у целом свету. Зашто је овај закон важан?
Зато што су политички, економски, културни и лобостички потенцијали нашег расејања огромни али су због погрешне политике која је деценијама вођена недовољно искоришћени!
Широм света живи између 3 и 4 милиона наших људи и свако од њих свакога дана даје свој допринос побољшању имиџа наше земље и нашег народа. Сви они су својеврсни амбасадори јер сведоче о нашем демократским традицијама приврженом народу и Србији која полако али незауставно постаје део цивилизованог света. Са друге стране, сви ми морамо да се замислимо над чињеницом да 40% наших људи живи ван граница наше земље и да више никада не дозволимо да у Србији преовлада политика која подстиче људе да из ње одлазе.
Са економског аспекта, грађани Србије морају да знају да је у последњих двадесетак година колико код нас на овај или онај начин криза траје, макроекономску стабилност и какав такав ниво животног стандарда, поред пољопривредне производње одржала управо наша дијаспора и на томе сви треба да јој будемо захвални. Сваке године по основу девизних дознака дијаспоре у Србију уђе око 5 милијарди долара, што чини између 14 и 15 процената друштвеног бруто производа (ДБП), и по овом критеријуму смо једанаеста земља у свету. Поређења ради, укупна вредност девизних дознака од дијаспоре превазилази вредност половине нашег целокупног извоза. Ово практично значи да једна седмина свих економских вредности које се у држави Србије створе потичу од девизних дознака дијаспоре и да у просеку сваки грађанин Србије по овом основу годишње приходује 690 долара.
Не сме се изгубити из вида ни да је наша дијаспора од 2000. године у развој малих и средњих предузећа инвестирала око 500 милиона долара што је једнако збиру свих осталих страних инвестиција ако се изузму приходи од приватизације. У овим компанијама данас ради око 20 000 људи што је драгоцено у условима економске кризе када се боримо буквално за свако радно место.
Чврстог сам уверења да овај Закон представља суштински заокрет у политици према расејању јер ће милиони наших људи широм света и у региону добити прилику да се активније укључе у дешавања у Србији али ће и из Србије добити праву подршку која је дуго,сувише дуго изостајала.
Никада више наши људи у свету не смеју бити третирани као политички непријатељи, а Срби у региону никада више не смеју бити злоупотребљавани у дневно политичке сврхе.
Да однос према дијаспори и Србима у региону не би имао везе са дневном политиком и политичким странкама које чине извршну власт, и да се тај однос не би мењао после сваких избора желели смо да правно регулишемо ову област једним свеобухватним Законом. Усвајање овог Закона заправо је стварање институционалног оквира за нову, дугорочну и одговорну политику.
Сматрам да је Министарство за дијаспору својим радом у последњих годину дана допринело да држава коначно препозна значај дијаспоре и Срба у региону и зато верујем да је ово прекретница и нови почетак који ће допринети историјском помирењу различитих делова једног истог народа и отпочињању једне нове политике од које ће користи имати и држава Србија и сваки наш човек ма где живео. Уверавам вас да никада држава Србија и њен државни врх нису придавали оволики значај питањима дијаспоре и Срба у региону и никада се овако темељно нису бавили овом проблематиком.
Ја искрено верујем да је ово једно од оних питања око којег као одговорни људи можемо и морамо постићи широки друштвени консензус, без обзира на политичке разлике и личне афинитете. Зато и верујем да данас постављамо темељ дугорочне политике која неће зависити од интереса политичких странака нити од састава извршне власти.
Партнерских односа и искрене сарадње матице и наших људи у расејању не може бити уколико нема узајамног поверења а изгубљено поверење дијаспоре враћамо дугорочним и стрпљивим радом,корак по корак, али одлучно и конкретним потезима.
То је био један од разлога што смо у процедури креирања овог закона имали најширу могућу јавну расправу која је трајала пуних шест месеци и у оквиру које је одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света а радну верзију Закона послали смо на 2400 адреса наших организација, удружења и угледних појединаца, са позивом да се кроз конкретне предлоге, примедбе, сугестије и наравно критике непосредно укључе у креирање Закона.
Сви предлози су озбиљно размотрени и сваки од њих који се уклапао у основну концепцију закона и није био у супротности са другим позитивноправним прописима, пинципима и правилима ЕУ и препорукама Савета Европе, постао је саставни део Закона.
Зато је овај Закон заједнички пројекат дијаспоре, Срба у региону и државе Србије и ја сам на то поносан. Интересовање је било огромно. Организације и појединци буквално из целог света дали су свој конкретан допринос , што потврђује колико је било њихово ишчекивање и потреба да се донесе један овакав Закон.
Овај Закон први пут дефинише наше расејање, јасно и прецизно. Дијаспора је економска и политичка емиграција која је у различитим временским фазама одлазила у иностранство , најчешће због погрешне политике која је доводила до мањка демократских слобода и лоших услова живота. Дијаспору чине сви наши држављани и потомци наших држављана који живе ван граница наше земље, без обзира на националну, верску, политичку или било коју другу припадност; и припадницици српског народа, исељеници из региона и њихови потомци.
Срби у региону су аутохтоно становништво које на тим просторима живи вековима, а у неким државама су били или су још увек конститутивни народ.
Неки постављају питање зашто се посебно спомињу Срби у региону. Па зато што Срби у Бања Луци, Требињу, Книну, Темишвару, Вуковару, Никшићу, Скадру или Куманову нису дијаспора, тамо живе вековима и дали су значајан печат у историјском развоју читавог Балкана, као и земаља у којима данас живе.
Носећа институција нове политике биће Скупштина дијаспоре и Срба у региону која ће бити симбол јединства државе и народа.
Скупштину дијаспоре и Срба у региону чиниће 45 делегата дијаспоре и Срба у региону. Услове и начин избора споразумно ће утврђивати организације дијаспоре, као и организације Срба у региону, а матична држава се ни на који начин неће мешати у поступак и услове избора делегата у Скупштини . Поред председника Владе, ресорних министара, представника Радио телевизије Србије, Привредне коморе Србије и Српске православне цркве, као почасни гост и симбол јединства, у раду Скупштине учествоваће и председник Републике.
Законом је предвиђено да Скупштина за континуирано праћење и решавање конкретних проблема, као своја оперативна тела формира Економски савет за дијаспору, Савет за статусна питања дијаспоре и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.
Као одраз воље и одлучности да се у складу са међународним правом стандардима Европске уније и политиком очувања добросуседских односа штите интереси и права српског народа на просторима на којима традиционално живи, закон предвиђа конституисање Савета за односе са Србима у региону. На челу Савета биће председник Републике Србије чиме јасно показујемо колико нам је до овог питања стало.
Наш стратешки циљ је да будемо економски и политички лидер на западном Балкану за шта без сумње имамо потенцијала али то подразумева и да будемо лидер у развоју добросуседских односа и регионалне сарадње и зато сам сигуран да ће овај Савет допринети убрзавању евроинтеграционих процеса у читавом региону.
Овим законом оснива се Буџетски fонд за дијаспору и Србе у региону ради ocuvanja nacionalnog identitete.
Оснивањем овог фонда чији ће само формални и први симболични улагач бити држава,створићемо правни оквир да сви који то желе финансијски могу да помогну ове и хуманитарне активности а да при томе буду потпуно сигурни да ће новац бити утрошен за предвиђене сврхе, што је веома важно имајући у виду нека ранија искуства дијаспоре са државом Србијом.
У овом закону, и сваком другом које би мој тим и ја предложили, основно полазиште је први и незаменљиви циљ: да олакшамо и убрзамо пут ка Европској унији и свим осталим међународним интеграцијама јер је то једини начин да имамо економски јаку и политички утицајну државу. Наше је чврсто опредељење да будемо фактор регионалне стабилности и развоја, модерна и демократска држава која поштује међународно право и западне стандарде понашања али и штити наше државне и националне интересе као што то чине Француска, Немачка или Велика Британија- на међународној заједници прихватљив и разумљив начин.


Даме и господо народни посланици,
Подршка овом закону није подршка ниједној политици, ниједној конкретној идеологији. Усвајањем овог Закона постављамо темељ политике према расејању и установљавамо механизме за спровођење те политике која мора бити дугорочна и независна од интереса политичких партија. Уверен у добру намеру свакога од Вас, позивам вас да у отвореној и демократској расправи дате допринос усвајању најбољих решења.

Захваљујем на пажњи."