vandalija
Zainteresovan član
- Poruka
- 383
Mislim da bi bilo jako interesantno osvežiti sajt sa temom o kojoj bi se diskutovalo u načelu, naravno uz argumente pro et conta. Po mom mišljenju postoje tri pravca u srpskoj istoriografiji- "klasični", "romantičarski i neo romantičarski" i kritično- istoricistički.
U prvi bih ubrojio glavnu struju na čelu sa I.Ruvarcom koji je u pretprošlom veku raskrstio sa "romantičarima" Milojevićem, Srećkovićem, SL Lazićem itd. a sa vodom, prolio je i decu- Rajića,Orbinija, Lukačevića,Vitezovića,Brankovića i nebrojene monahe autore hronika i žitija, pisanih od XII veka novamo. Ova struja, i danas "pravoverna" posebno se izbrukala tumačenjem(pristrasnim) II svetskog rata te istorijom od Nemanjića do Karađorđevića, što su njene opšte teme. Ovi istoričari su manje više dosadni, zatvoreni u svoje kabinete, a malo odskaču svojom elokvencijom Radić i Antić dok je recimo Smilja Avramov ili Samardžić pravi primer "daveža" oronulog od bečko berlinskog pritiska. Oni su od 1945 producirali more uglavnom resavskih knjiga koje se zaborave čim se napišu.
Druga struja bazira svoja istraživanja pažljivo proučavajući srpsku istoriografiju od Orbinija do Rajića via Branković i ta linija je vidljiva od tridesetih godina XX veka od Zupanića preko Budimira i R.Pešića do Jankovića, Ivice Todorovića. M.Milanovića, R. Petrovića.Ovo društvo pored istoričara čine arheolozi, etnolozi i antropolozi i uglavnom njihove knjige ovi gornji, "klasičari" ne napadaju, ali ih i prećutkuju. Ko da polemiše sa Đorđem Jankovićem, R.Petrovićem ili Milanovićem?
Treća struja nastavlja svoj rad direktno naslonjena na Milojevića, Srećkovića i SL Lazića, potpuno nekritički. Njihov duhovni mentor, ni kriva ni dužna je Olga LP koju ne znam gde bih stavio. Od ovih autora niko nije istoričar- preteže mašinbravarska i struka matematska- fizika itd. Najglavniji je predstavnik J.Deretć i "Niški kvadrat" predvođen Đorđevićem i Jovićem(otkud ovaj istoričar među njima, nejasno je), Jarčević, Antić, tek pristigli Mitrović i još 5,6 autora koje je Radić isprozivao i propisno "unakazio" u knjizi Srbi pre Adama, nisu nešto vredni pomena jer je u pitanju čista ezoterija. Zadnji biser ove squadre je preimenovanje egipatske poezije u srpsku obrednu, zahvaljujući Jarcu. Oni su, zahvaljujući podršci nekih medija i najglasniji mada nemaju neka uporišta među čitaocima.Takođe upitna je i Deretićeva harizma obzirom da je u najnovijoj knjizi Srbe proglasio ruskim plemenom, pa bi sledstveno tome, Srbija trebala danas biti Rusosrbija.
Elem, mislim da je ovo dobra tema da se elaborira bez strasti rad sve ove tri grupe i da usledi plodonosna diskusija,
U prvi bih ubrojio glavnu struju na čelu sa I.Ruvarcom koji je u pretprošlom veku raskrstio sa "romantičarima" Milojevićem, Srećkovićem, SL Lazićem itd. a sa vodom, prolio je i decu- Rajića,Orbinija, Lukačevića,Vitezovića,Brankovića i nebrojene monahe autore hronika i žitija, pisanih od XII veka novamo. Ova struja, i danas "pravoverna" posebno se izbrukala tumačenjem(pristrasnim) II svetskog rata te istorijom od Nemanjića do Karađorđevića, što su njene opšte teme. Ovi istoričari su manje više dosadni, zatvoreni u svoje kabinete, a malo odskaču svojom elokvencijom Radić i Antić dok je recimo Smilja Avramov ili Samardžić pravi primer "daveža" oronulog od bečko berlinskog pritiska. Oni su od 1945 producirali more uglavnom resavskih knjiga koje se zaborave čim se napišu.
Druga struja bazira svoja istraživanja pažljivo proučavajući srpsku istoriografiju od Orbinija do Rajića via Branković i ta linija je vidljiva od tridesetih godina XX veka od Zupanića preko Budimira i R.Pešića do Jankovića, Ivice Todorovića. M.Milanovića, R. Petrovića.Ovo društvo pored istoričara čine arheolozi, etnolozi i antropolozi i uglavnom njihove knjige ovi gornji, "klasičari" ne napadaju, ali ih i prećutkuju. Ko da polemiše sa Đorđem Jankovićem, R.Petrovićem ili Milanovićem?
Treća struja nastavlja svoj rad direktno naslonjena na Milojevića, Srećkovića i SL Lazića, potpuno nekritički. Njihov duhovni mentor, ni kriva ni dužna je Olga LP koju ne znam gde bih stavio. Od ovih autora niko nije istoričar- preteže mašinbravarska i struka matematska- fizika itd. Najglavniji je predstavnik J.Deretć i "Niški kvadrat" predvođen Đorđevićem i Jovićem(otkud ovaj istoričar među njima, nejasno je), Jarčević, Antić, tek pristigli Mitrović i još 5,6 autora koje je Radić isprozivao i propisno "unakazio" u knjizi Srbi pre Adama, nisu nešto vredni pomena jer je u pitanju čista ezoterija. Zadnji biser ove squadre je preimenovanje egipatske poezije u srpsku obrednu, zahvaljujući Jarcu. Oni su, zahvaljujući podršci nekih medija i najglasniji mada nemaju neka uporišta među čitaocima.Takođe upitna je i Deretićeva harizma obzirom da je u najnovijoj knjizi Srbe proglasio ruskim plemenom, pa bi sledstveno tome, Srbija trebala danas biti Rusosrbija.
Elem, mislim da je ovo dobra tema da se elaborira bez strasti rad sve ove tri grupe i da usledi plodonosna diskusija,
zaebavash li ?
