Prashtati....

je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:

Oprastam tesko. Ne zaboravljam.
Ako mislim da sam pogrijesila, ne kajem se jer sam u tom trenutku mislila da je tako najbolje (ili nisam mislila :rumenko::mrgreen:), ali ako mi je zao, ako sam nekog povrijedila (sebe jesam) kazem "Izvini". Jel to dovoljno? Meni je dovoljno da onaj ko mi se izvinjava zna tacno za sta se izvinjava.
 
Poslednja izmena:
je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:
Не мерим туђе грехове, и не праштам, осим деци.
Сурово? Не бих рекла. :neutral:
Свака одрасла особа треба да се носи са последицама свог понашања.
Када ме неко повреди нехотице, тад ни не замерам.
Кад се неко "вади" на то да није знао шта ради, прича... Његов проблем.
Други пут нека зна, али не са мном.
А ако је с намером да ме повреди, па још и тражи опроштај...
Није вредно ни коментара. :lol:
Срећом, таквих је мало.

И... ко зна зашто је то добро ;)
 
je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:
prastam, ne zaboravljam i ne pravim se kao da se to nesto nije desilo,
svaki potez ostavlja posledice
iskrena sam therefore nemam grizu savjest
 
je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:
ne umem potpuno da oprostim i zaboravim, mogu samo da predjem preko necega
ne trazim nikada oprostaj, ali umem da kazem "izvini"
imam izvesnu grizu savest, ali se uglavnom nikada ne kajem
 
je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:

ne merim ih, nisam popadija koga briga za tudje grehove
ne secam se sada da mi je neko trazio nesto da mu prastam
zaboravljam , za srecu je potrebno dobro zdravlje i losa memorija. nekad mi je mozak radio sto na sat, a sad sam naucila da zaboravljam
Mislim da umem ,ne znam
nemam, ne kajem se, ako je dobro, onda je divno, ako je lose , onda je iskustvo, je l da:huh: zao mi je ako je dezinformacija, ali zaboravljam
 
Nekako sam pomislio da nikad ni necu uspeti odgovoriti na ovakva pitanja virtuelno..
Jednostavno, kako smestiti toliko toga u par recenica?
A same recenice su varljive, cesto ih ljude tumace po svojim potrebama..
Prastam li? Recimo da ne..
Ili da, na neki nacin..
Zavisi od onoga sto se ima za oprostiti, ne? :D
 
je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:

Sve zavisi da li se osoba trudi da ispravi ili da li uopste moze da se ispravi nepravda, greska ili steta koja mi je ucinjena ...ako i oprostim ne zaboravljam ...vise puta mi se u zivotu pokazalo da nikad ne treba da zaboravljam i to smatram da je kljucni problem kod mnogih koji prastaju jer ponekad neke ozbiljne stvari ne trebaju da zaborave a ne da sami ulecu u stare zamke i posle krive druge-neduzne i svete se njima . :thumbdown:

Sa godinama sam sve manje tolerantna jer polazim od sebe (moji postupci kada hocu da se iskupim su mi merilo koliko se taj trudi da mu oprostim :)).

Veoma sam savesna osoba i bilo da je rec o malom detetu ili osobi koja je totalno nebitna u mom zivotu izvinicu se (ako je to najmanje sto mogu) ili jednostavno ne mogu da funkcionisem ako znam da sam napravila neku gresku ili povredila nekoga....ukratko uvek se trudim da ispravim i da se iskupim za svoje greske :)
 
Nekako sam pomislio da nikad ni necu uspeti odgovoriti na ovakva pitanja virtuelno..
Jednostavno, kako smestiti toliko toga u par recenica?
A same recenice su varljive, cesto ih ljude tumace po svojim potrebama..
Prastam li? Recimo da ne..
Ili da, na neki nacin..
Zavisi od onoga sto se ima za oprostiti, ne? :D

Sta ..male sitne gluposti..cesto i ne obratimo paznju na to i jednostavno predjemo..oprostimo recimo...ali ne razumem kada neko kaze oprostim i zaboravim..kako to moze..kada vas neko povredi jako..zestoko..kao niko..kada vam ucini nesto krupono ..tesko u zivotu..nesto sto nikada necete moci da zaboravite ili vas obelezi na neki nacin..ili..ima tih ili jos...znaci neko vas namerno povredi i vi mu oprostite..nema tu oprastanja....uvek kazem..ne cini mi nista lose da ne bih morala da ti oprastam, jer necu....to hriscanski..oprosti ili okreni i drugi obraz kada te udare po prvom..ne pali odavno
Velikimood tvoj post sam uzela samo kao primer..ok..
 
je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:

umem da trazim oprostaj i slozim tako tuznu facu da htela ne htela padne i sex posle toga :hahaha:

imam vrlo aktivnu savest zato retko pravim sra.nja

ne kajem se ali sam svestan situacije bilo da je dobra ili losha

posle J nema kajanja...
 
svi mi kazu da sam preterano toleratna, ja to ne vidim tako....i mislim da sam sve manje sa godinama....cinejnica je da se kod mene casa puni, kap po kap i samo me u jednom momentu vise nema.....znaci, slabo mi ide to iskreno oprastanje koje vodi do zaborava.....nema kod mene zaborava.....
 
Ne razmišljam o tome previše.
I ne zamaram se.
Mnogim stvarima se ne zamaram.
Ako oprostim onda i zaboravim uglavnom. U tome i jeste poenta. Mislim, šta, kao oprostila sam ti ali ću ipak doživotno u sebi čuvati uspomenu na nemili događaj koja će me kljucati u mozak neprekidno.. Pa to je mučenje, prvenstveno, mene.
Nije mi problem da se izvinim ako sam pogrešila.
Ali mi jeste problem ako neko to počne da zloupotrebljava.
I bilo koji vid zloupotrebljavanja i iskorišćavanja tuđeg poverenja mi je više nego odbojan.
Svi smo mi ljudi i svi jesmo grešni.
I ko smo mi da kažemo drugima bilo šta...

Namerno činjenje nepravde prema drugom živom stvoru mi je, uglavnom, neoprostivo.
No, o tome ni nije tema.
:)
 
je kazu bozanski, a gresiti ljudski. Da li 'merite' tudje grehove i da li umete da zaista oprostite i zaboravite? Umete li da trazite oprostaj kad pogresite? Imate li grizu savesti, kajete se ili je 'to ko zna za sta dobro'? :hvala:

e posto sam uglavnom imala veze sa ovikvim budala kao sto sam ja, bio je tu niz "prastanja" uzajamnog. mislim vise na greske u temperamentu nego na teske prestupe:).
a ne umem nista da zaboravim jer pamtim kao slon i jos uvek nisam senilna:confused: mislim taj fenomen zaboravnosti ne postoji. zaboravim nekad negde kisobran i koji je dan, ali desavanja i sve to, to niko nikad ne zaboravi. sem kad dobije amneziju.
e sad kad proanaliziram sva ta desavanja, vidi se tacno jedan citav ciklus pravljenja srranja ( i on i ja) i obostranog prelazenja preko toga iz prostog razloga sto smo jedno drugo prepoznavali u delanju onog drugog. nije to neko tesko prastanje to je vise razumevanje. :)
 

Back
Top