Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 36.021
...
(да се више не би постављала глупа питања "а ко беше тај?."
И да се пажљивије процени ко је значајнији за Београд.
)
Френсис Макензи, имућни, образовани човек и филантроп (1822-1895), купио је 1887. велики простор изнад данашњег трга, тада познат као Симића мајур. Макензи је земљиште испарцелисао, изделио и просекао праволинијским сокацима.
Макензи је, намеравао је да формира једну врсту Дома културе са утврђеним програмом деловања, углавном, едукативног карактера и тако је
на Славији изградио Салу мира.
Затим, на углу улице Св. Саве саградио је хотел „Славију“ по плановима Чеха Франтишека Неквасила, који је порушен 1941.
. Народ је тај крај, који се простире између данашње Његошеве, Славије и Светосавског платоа, назвао Енглезовац (иако је Макензи био Шкот).
Чедомиљ Мијатовић каже за Макензија да је био „најљубазнији, најпобожнији, најисправнији и најмилосрднији међу људима."
Потрошио је хиљаде фунти подржавајући удовице и сирочад палих српских војника.
Део свог имања Макензи је завештао будућем храму Светог Саве.
Године 1890. Макензи је са десне стране сале дозидао још један објекат у коме је отворио мушку вечерњу Школу за неписмене као и приватну Школу за женски ручни рад. Како то бива у нашем народу, овај објекат је по аутоматизму стога назван ''Женска раденичка школа'' или ''Раденичка школа на Енглезовцу''.
Макензи је оставио и запис:
" Terazijska, Milanova i Kragujevacka ulica produzuje se pravom linijom kroz moju zemlju. Pa kako se ista zemlja povlaci u ovom pravcu i postepeno podize do nivelacije sokaka varoskog oko 13 metara do blizu vrha brda, to razlozi za harmoniju i lepotu zahtevaju da se glavna ulica izvede do na vrh brda koje bi se takodje , imalo prikljuciti varosi, pa da se na njemu podigne jedna lepa zgrada kao sto je u Parizu Sanz Elize. Tako bi se ucinio lep zavrsetak glavne ulice, da se podigne lepa javna zgrada na tom mestu, za koju bih ja dragovoljno dao plac ".
Каснија историја ових зграда:
Од Макензијеве смрти, 22. 08. 1895. године у Лондону, ова школа пролази кроз нову вишу фазу деловања. Наставио је да је води др Гратан Гинес, доктор из Лондона. Затим је школа постала Српска Цртачко-Сликарска школа Кирило Кутлика након чије смрти и малог прекида постаје Спска сликарска школа чији су директори и оснивачи били Бета и Риста Вукановић. Власници су се мењали као и намена овог објекта све до 1929. године када је забрањено деловање Социјалистичке Партије.
1930. године је Сала мира претворена у кафану-пивницу. Од 1934. године нови власник ''локала'' Илија Ђорђевић извршио је корениту реконструкцију овог објекта у коме је отворио чувени биоскоп ''Врачар'' а потом назван ''Славија''.
(да се више не би постављала глупа питања "а ко беше тај?."
И да се пажљивије процени ко је значајнији за Београд.
)Френсис Макензи, имућни, образовани човек и филантроп (1822-1895), купио је 1887. велики простор изнад данашњег трга, тада познат као Симића мајур. Макензи је земљиште испарцелисао, изделио и просекао праволинијским сокацима.
Макензи је, намеравао је да формира једну врсту Дома културе са утврђеним програмом деловања, углавном, едукативног карактера и тако је
на Славији изградио Салу мира.
Затим, на углу улице Св. Саве саградио је хотел „Славију“ по плановима Чеха Франтишека Неквасила, који је порушен 1941.
. Народ је тај крај, који се простире између данашње Његошеве, Славије и Светосавског платоа, назвао Енглезовац (иако је Макензи био Шкот).
Чедомиљ Мијатовић каже за Макензија да је био „најљубазнији, најпобожнији, најисправнији и најмилосрднији међу људима."
Потрошио је хиљаде фунти подржавајући удовице и сирочад палих српских војника.
Део свог имања Макензи је завештао будућем храму Светог Саве.
Године 1890. Макензи је са десне стране сале дозидао још један објекат у коме је отворио мушку вечерњу Школу за неписмене као и приватну Школу за женски ручни рад. Како то бива у нашем народу, овај објекат је по аутоматизму стога назван ''Женска раденичка школа'' или ''Раденичка школа на Енглезовцу''.
Макензи је оставио и запис:
" Terazijska, Milanova i Kragujevacka ulica produzuje se pravom linijom kroz moju zemlju. Pa kako se ista zemlja povlaci u ovom pravcu i postepeno podize do nivelacije sokaka varoskog oko 13 metara do blizu vrha brda, to razlozi za harmoniju i lepotu zahtevaju da se glavna ulica izvede do na vrh brda koje bi se takodje , imalo prikljuciti varosi, pa da se na njemu podigne jedna lepa zgrada kao sto je u Parizu Sanz Elize. Tako bi se ucinio lep zavrsetak glavne ulice, da se podigne lepa javna zgrada na tom mestu, za koju bih ja dragovoljno dao plac ".
Каснија историја ових зграда:
Од Макензијеве смрти, 22. 08. 1895. године у Лондону, ова школа пролази кроз нову вишу фазу деловања. Наставио је да је води др Гратан Гинес, доктор из Лондона. Затим је школа постала Српска Цртачко-Сликарска школа Кирило Кутлика након чије смрти и малог прекида постаје Спска сликарска школа чији су директори и оснивачи били Бета и Риста Вукановић. Власници су се мењали као и намена овог објекта све до 1929. године када је забрањено деловање Социјалистичке Партије.
1930. године је Сала мира претворена у кафану-пивницу. Од 1934. године нови власник ''локала'' Илија Ђорђевић извршио је корениту реконструкцију овог објекта у коме је отворио чувени биоскоп ''Врачар'' а потом назван ''Славија''.
