Владан ИПХ
Veoma poznat
- Poruka
- 13.429
Адске Муке по учењу Светих Отаца Цркве
1. Шта су то будућа мучења? (Свети Јован Златоусти)
1. Шта су то будућа мучења? (Свети Јован Златоусти)
Будућа блага превазилазе сваки ум, не само речи; а противречно њима, иако изражавамо речима, обичнима за нас – јер тамо је, по речима Писма, огањ, мрак, ланци, неумирући црв – које означавају не само то, што изражавају, већ нешто друго, много ужасније. Да би се убедио у то, обрати сада пажњу прво на ово. Ако је тамо огањ, реци ми, на који начин је тамо и мрак? Видиш ли да је он, много ужаснији од овдашњег? Он се не гаси, зато се и зове неугасивим.
Представимо, какво би мучење било, горети непрестано, налазити се у мраку, постојано испуштати вапаје, шкргутати зубима и не бити услишен? Како је бити паљен заједно са убицама целог света, ништа не видети и не бити виђен, већ у сред таквог мноштва, сматрати себе усамљеним? Јер мрак и одсуство светлости не дозвољавају нам, да распознајемо чак ни ближње, већ ће сваки бити у оном стању, као да једини страда. [1]
2. О бесконачности мучења у геени. (Свети Јован Златоусти)
Свим људима се поставља питање: да ли ће бити краја огњу у геени?
Христос нам је открио да тај огањ нема краја: „где црв њихов не умире и огањ се не гаси“ (Мк. 9:46). Видим, да сте се најежили, али шта да се ради? Бог је заповедио непрестано објављујемо то. Међутим, ако желите, то за вас неће бити непријатно. „Хоћеш ли да се не бојиш власти? Чини добро“ (Рим. 13:3).
Стога, ви нас можете слушати, не само без страха, већ и са задовољством. Христос говори о онима, који Га нису нахранили: „И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни“ (Матеј 25:46). Немој ми говорити, где је ту праведност, ако мучење неће имати краја? Када Бог чини нешто, повинуј се Његовим одлукама и не потчињавај их људском умовању.
При томе, зар није праведно, ако човек, добивши од почетка хиљаде блага, а затим се учинивши достојни казне, не умудривши се ни од претњи, ни од доброчинстава, буде подвргнут казни?
Ако желиш праведност, онда смо по закону правде требали да још у почетку тренутно погинемо; али и тада је Бог чинио не по закону правде, већ је деловањем човекољубља Његовог било то, чему смо подвргнути. Бог ти је обећао блага већа од раја; још их није дао, да се ти не би улењио у време подвига, и да не би ослабио у својим подвизима.
Адам, учинивши један грех, навукао је на себе смрт, а ми сваки дан чинимо на хиљаде грехова. Ако је он, учинивши један грех, навукао на себе толико зла и увео смрту свет, онда чему се нећемо ми подвргнути, постојано живећи у греху, иако и очекујући Небо уместо раја?
Ако је примивши мање осуђен, и ништа га није могло оправдати, то тим ћемо се више ми, призвани ка највишем и грешећи више од њега, подвргнути неиздрживим мучењима, које ће бити вечне. [2]
Doooobro.
