gost 129146
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Tetovaže političara - trend ili ljubav?
Petak, 25. septembar 2009. 19:42
Politika je postala neizbežna u svim segmentima života, pa tako i u tetoviranju sopstvenog tela.
Tattoo majstori iz jednog banjalučkog salona za tetoviranje izazavali su neverovatan medijski publicitet na Balkanu tetovažom premijera Republike Srpske Milorada Dodika na levom ramenu jednog mladića.
Prema saznanjima MONDA, to je prva tetovaža premijera RS, koju je na svom ramenu uradio jedan od njegovih sledbenika. Ko još može da kaže da političari nisu džet set zvezde?!
Do nedavno, ljudsko telo su uglavnom krasile tetovaže nadrealnih likova, svetskih filmskih i muzičkih zvezda i naravno kojekavi cvetovi, tribali u raznim oblicima, životinje, od kojih su najzastupljenije zmije i tigrovi.
U bivšoj Jugoislaviji najpoluranija tetovaža je bila posvećena "JNA" sa datumom kada je mladić služio vojni rok, ili sidro za ponosne mornare oko kojeg je skoro uvek bila uvijena neka opasna zmija, najčešće loše urađena pa je često ličila na sve drugo sem na "ljutu zver".
Bilo je i tenkova na rukama nekadašnjih vojnika.
Međutim, svetski diktatori, slavne istorijske vojskovođe i aktuelni političari polako potiskuju bića iz prirode i nadrealne zmajeve.
Sasvim je normalno postalo da na nečijem ramenu, leđima ili grudima vidite tetovažu nekadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, Aleksandra Makedonskog, a u SAD je apsolutni hit postala ona sa likom prvog crnog predsednika Baraka Obame.
S druge strane, balkanski ljubitelji crtanja po telu su tokom devedesetih tetovirali najčešće religijske simbole, a nije retkost videti ni čitave freske iscrtane na leđima ili grudima, dok su ramena krase veliki krstovi.
Verovali ili ne, njegovo telo je celo prekriveno tetovažama, pa čak i najosetljiviji delovi tela - desni. On je Laki Dajmond Rič, rođen je u Novom Zelandu, a živi u Australiji. Proveo je više od 1.000 sati samo u tetoviranju.
Počeo je tako što je želeo da ulepša telo jednom tetovažom - i više nije bilo zaustavljanja, Ubrzo je njegovo telo bilo svo prekriveno šarama raznih boja. Danas je ceo prekriven crnom tintom, pa čak i trepavice, osetljiva koža između nožnih prstiju, unutrašnjost ušiju i desni. S obzirom da mu je celo telo iscrtano, on ne prestaje i sada radi bele "šare" preko one stare crne tinte.
KADA JE POČELO TETOVIRANJE
Prema istraživanjima tetovaže su danas popularne više nego ikad u istoriji čovečanstva. Na primer, neke statistike pokazuju da jedna sedmina punoletne populacije u Severnoj Americi ima bar jednu tetovažu, što je oko 5,5 miliona ljudi.
Tetoviranje se kroz ljudsku istoriju proteže 12000 godina unazad. Na to ukazuju razni arheološki nalazi i iskopine, kao što je istetovirani ratnik koga su našli u sibirskim prostranstvima. Telo ovog čoveka, koje je do današnjih dana ostalo očuvano zahvaljujući veoma niskim temperaturama, prekriveno je tetovažama.
Grci su tetoviranje koristili kao način komunikacije između špijuna. Tetovaže su označavale špijune i pokazivale njihov hijerarhijski rang.
Rimljani su na ovaj način obeležavali kriminalce i robove, a ova prakse se zadržala u nekim krajevima sveta do danas. Ainu narod (Severozapadna Azija) koristio je tetovažu kao način da pokažu socijalni status. Upravo su oni uneli tetovaže u Japan, gde je tetoviranje preraslo u religijski i ceremonijalni ritual.
Postoje dokazi da su Inke i Maje koristili tetoviranje u ritualima. Čak su i izolovana plemena u Aljasci praktivala tetiviranje. Njihov stil upućuje na to da su imala kontakta sa Ainu narodom. Britanska plemena su koristila tetovažu u ceremonijama. Saksonska plemena su tetovirala porodični krst (tradicija koja se zadržala do danas).
Godine 787. posle Hrista, papa Hadrijan je zabranio tetoviranje, ali je ono postalo u Britaniji sve do normanske invazije 1066.godine.
U Japanu su prvo koristili tetovaže da obeleže kriminalce. Za prvi prestup stavljala se linija preko čela, za drugi - dodavala se strelica, a treći - obeležavao sa još jednom linijom. Zajedno ovi znaci su formirali japansko slovo koje znaci "pas". Japanci su počeli da prekrivaju cela tela tetovažom negde oko l700. godine. To je bila reakcija na ukaz kojim su samo plemići iz visokog ranga mogli da nose šarena kimona. Kao rezultat ovome srednja klasa je prikrivala cela tela tetovažom. Osoba koja je imala mnogo tetovaža i ako je nosila običnu odeću smatrala se lepo odevenom.
Međutim, napredak ove umetnosti je usporavala spora i bolna procedura. Svaka tačkica na tetovaži radila se ručno, tako što se igla zabadala duboko pod kožu.
Samuel O Rejli patentirao je 1891. godine prvu električnu mašinicu za tetoviranje. Ova mašina je zasnovana na Edisonovoj električnoj olovci koja je probadala papir sa iglom. Osnova mašinice se zadržala do današnjih dana. Samuelova mašinica je doprinela daljoj ekspanziji tetovaže.
(Dado Popović, MONDO, foto: bltattoo.com, tattoos.e-tattoo.com)
Ovoga se ni ja ne bih setio
Petak, 25. septembar 2009. 19:42
Politika je postala neizbežna u svim segmentima života, pa tako i u tetoviranju sopstvenog tela.
Tattoo majstori iz jednog banjalučkog salona za tetoviranje izazavali su neverovatan medijski publicitet na Balkanu tetovažom premijera Republike Srpske Milorada Dodika na levom ramenu jednog mladića.
Prema saznanjima MONDA, to je prva tetovaža premijera RS, koju je na svom ramenu uradio jedan od njegovih sledbenika. Ko još može da kaže da političari nisu džet set zvezde?!
Do nedavno, ljudsko telo su uglavnom krasile tetovaže nadrealnih likova, svetskih filmskih i muzičkih zvezda i naravno kojekavi cvetovi, tribali u raznim oblicima, životinje, od kojih su najzastupljenije zmije i tigrovi.
U bivšoj Jugoislaviji najpoluranija tetovaža je bila posvećena "JNA" sa datumom kada je mladić služio vojni rok, ili sidro za ponosne mornare oko kojeg je skoro uvek bila uvijena neka opasna zmija, najčešće loše urađena pa je često ličila na sve drugo sem na "ljutu zver".
Bilo je i tenkova na rukama nekadašnjih vojnika.
Međutim, svetski diktatori, slavne istorijske vojskovođe i aktuelni političari polako potiskuju bića iz prirode i nadrealne zmajeve.
Sasvim je normalno postalo da na nečijem ramenu, leđima ili grudima vidite tetovažu nekadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, Aleksandra Makedonskog, a u SAD je apsolutni hit postala ona sa likom prvog crnog predsednika Baraka Obame.
S druge strane, balkanski ljubitelji crtanja po telu su tokom devedesetih tetovirali najčešće religijske simbole, a nije retkost videti ni čitave freske iscrtane na leđima ili grudima, dok su ramena krase veliki krstovi.
Verovali ili ne, njegovo telo je celo prekriveno tetovažama, pa čak i najosetljiviji delovi tela - desni. On je Laki Dajmond Rič, rođen je u Novom Zelandu, a živi u Australiji. Proveo je više od 1.000 sati samo u tetoviranju.
Počeo je tako što je želeo da ulepša telo jednom tetovažom - i više nije bilo zaustavljanja, Ubrzo je njegovo telo bilo svo prekriveno šarama raznih boja. Danas je ceo prekriven crnom tintom, pa čak i trepavice, osetljiva koža između nožnih prstiju, unutrašnjost ušiju i desni. S obzirom da mu je celo telo iscrtano, on ne prestaje i sada radi bele "šare" preko one stare crne tinte.
KADA JE POČELO TETOVIRANJE
Prema istraživanjima tetovaže su danas popularne više nego ikad u istoriji čovečanstva. Na primer, neke statistike pokazuju da jedna sedmina punoletne populacije u Severnoj Americi ima bar jednu tetovažu, što je oko 5,5 miliona ljudi.
Tetoviranje se kroz ljudsku istoriju proteže 12000 godina unazad. Na to ukazuju razni arheološki nalazi i iskopine, kao što je istetovirani ratnik koga su našli u sibirskim prostranstvima. Telo ovog čoveka, koje je do današnjih dana ostalo očuvano zahvaljujući veoma niskim temperaturama, prekriveno je tetovažama.
Grci su tetoviranje koristili kao način komunikacije između špijuna. Tetovaže su označavale špijune i pokazivale njihov hijerarhijski rang.
Rimljani su na ovaj način obeležavali kriminalce i robove, a ova prakse se zadržala u nekim krajevima sveta do danas. Ainu narod (Severozapadna Azija) koristio je tetovažu kao način da pokažu socijalni status. Upravo su oni uneli tetovaže u Japan, gde je tetoviranje preraslo u religijski i ceremonijalni ritual.
Postoje dokazi da su Inke i Maje koristili tetoviranje u ritualima. Čak su i izolovana plemena u Aljasci praktivala tetiviranje. Njihov stil upućuje na to da su imala kontakta sa Ainu narodom. Britanska plemena su koristila tetovažu u ceremonijama. Saksonska plemena su tetovirala porodični krst (tradicija koja se zadržala do danas).
Godine 787. posle Hrista, papa Hadrijan je zabranio tetoviranje, ali je ono postalo u Britaniji sve do normanske invazije 1066.godine.
U Japanu su prvo koristili tetovaže da obeleže kriminalce. Za prvi prestup stavljala se linija preko čela, za drugi - dodavala se strelica, a treći - obeležavao sa još jednom linijom. Zajedno ovi znaci su formirali japansko slovo koje znaci "pas". Japanci su počeli da prekrivaju cela tela tetovažom negde oko l700. godine. To je bila reakcija na ukaz kojim su samo plemići iz visokog ranga mogli da nose šarena kimona. Kao rezultat ovome srednja klasa je prikrivala cela tela tetovažom. Osoba koja je imala mnogo tetovaža i ako je nosila običnu odeću smatrala se lepo odevenom.
Međutim, napredak ove umetnosti je usporavala spora i bolna procedura. Svaka tačkica na tetovaži radila se ručno, tako što se igla zabadala duboko pod kožu.
Samuel O Rejli patentirao je 1891. godine prvu električnu mašinicu za tetoviranje. Ova mašina je zasnovana na Edisonovoj električnoj olovci koja je probadala papir sa iglom. Osnova mašinice se zadržala do današnjih dana. Samuelova mašinica je doprinela daljoj ekspanziji tetovaže.
(Dado Popović, MONDO, foto: bltattoo.com, tattoos.e-tattoo.com)
Ovoga se ni ja ne bih setio
