Stevan Moljević
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: Stevan Moljević

  1. #1
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.014
    Reputaciona moć
    403

    Question Stevan Moljević

    Imamo mnogo stručnjaka za Drugi svjetski rat i četnički pokret. Raspravljalo se o navodnim suđenjima, o kolaboraciji, o ratnim zločinima (mada o ovome najmanje), kao i o falsifikatima partizana.

    Međutim, tražim od istih osoba da mi objasne ličnost Stevana Moljevića i uticaj njegove ideologije na jugoslovenski četnički pokret (zna se na šta mislim).



  2. #2
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.371
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    mnogi me kritikuju da cesto kopiram tekstove umesto da sam diskutujem ali ja se ne slazem sa tim...ovo je Istorija, a ne Politika, a i neko je to vec napisao pre mene i bolje od mene...

    takodje bitno je ono sto se iznese...

    Mislim da sledeci tekst daje dobar odgovor na temu i sa njim se u potpunosti slazem...

    BAUK VELIKE SRBIJE

    Kako je pitanje razgraničenja unutar Jugoslavije posmatrao četnički ideolog dr Stevan Moljević i da li bi se, da su pobedili četnici, danas zaista graničile Srbija i Slovenija



    Bauk Velike Srbije, kojim su komunisti godinama zastrašivali okolne „narode i narodnosti", do danas počinje i završava se čuvenom mapom glavnog četničkog ideologa dr Stevana Moljevića. Savremeni istoričari ocenjuju Moljevićev program kao „vrlo radikalan i stoga dosta nerealan", jer je „izrazio aspiracije da se u srpsku etničku jedinicu uključe i delovi susednih država u kojima žive Srbi". Zato se taj program „mogao sprovesti samo silom", dok je „avnojevsko rešenje nacionalnog pitanja bilo daleko prihvatljivije za druge jugoslovenske narode i nacionalne manjine" (kao da ono nije sprovedeno silom!).
    Može se reći da ovakvo mišljenje o Moljeviću danas imaju svi bitni politički faktori u Srbiji. Izuzetak je, naravno, Srpska radikalna stranka, koja ga pominje u kompletu sa zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, mada on nije tražio baš takvo razgraničenje.

    Kako je, najpre, Moljević definisao granice Kraljevine Jugoslavije?

    Kada je reč o spoljnim međama, tražio je da se državi priključe delovi severne Albanije, sa izlazom na Jadran, zatim delovi Bugarske (Ćustendil i Vidin), Rumunije (Temišvar), Mađarske (Pečuj i Segedin), Austrije (Koruška) i Italije (Istra i Rijeka).
    Kada je reč o srpskoj federalnoj jedinici u okviru Kraljevine Jugoslavije, Moljević je tražio da u nju uđu i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, severna Dalmacija sa Zadrom i okolnim ostrvima, južna Dalmacija sa jadranskom obalom od Ploča do ispod Šibenika, srpski deo Like, Banije i Korduna, deo zapadne Slavonije (Pakrac), deo istočne Slavonije (Vukovar, Osijek, Vinkovci) i Baranja, dok bi Dubrovnik imao poseban status.



    Velika Srbija na sudu... Stevan Moljević i Draža Mihailović na montiranom procesu u Beogradu 1946. godine, na kojem su defitivno pokopane i osuđene na smrt četnička ideologija dr Stevana Moljevića, kao i projekat Velike Srbije


    Za razliku od svojih prethodnika iz doba komunizma, današnji zvanični istoričari tvrde da se četnički pokret u poslednjoj fazi rata odrekao navedenih Moljevićevih predloga. To se navodno desilo na Svetosavskom kongresu, održanom u selu Ba kod Ljiga, od 26. do 28. januara 1944. godine. Oni pišu da je Svetosavska rezolucija, izglasana poslednjeg dana kongresa, bila „fleksibilnija" od Moljevićevog programa, jer u njoj nije bilo „pretenzija da se Srbiji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije u kojima žive Srbi". (Unutrašnje razgraničenje na kongresu nije precizirano, sem da se ne priznaje proširenje Banovine Hrvatske iz 1939. godine.)

    Kao prvo, istoričari ovde gube iz vida da se u Svetosavskoj rezoluciji govori o granicama Jugoslavije, a ne Srbije. Drugo, u Rezoluciji ipak postoji zahtev da se Kraljevini Jugoslaviji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije, Austrije i Italije, ali oni to jednostavno nisu uočili. Istoričari citiraju deo Rezolucije u kome se traži proširenje države najmanje prema zahtevu delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji održanoj 1919. i 1920. godine u Parizu, ali, tipično za njih, nisu se potrudili da provere kakvi su ti zahtevi bili. Dešavalo se čak da su profesori na univerzitetima hvalili Svetosavsku rezoluciju kao dokaz da ravnogorci „ipak nisu bili toliko ekstremni", kao što se tvrdilo minulih decenija.

    Dakle, minimalno proširenje države traženo u Parizu, a potom i u Rapalu, posle Prvog svetskog rata, sadržalo je upravo to: zahtev da se Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pripoje delovi navedenih država. Tako je svima poznata Moljevićeva mapa iz Drugog svetskog rata zapravo Pašićeva mapa nastala posle Prvog svetskog rata. Drugim rečima, ustanove Kraljevine Jugoslavije, a među njima i Svetosavski kongres, samo su poštovale kontinuitet državne politike.

    Šef delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu bio je glavom i bradom Nikola Pašić, koji je u svom timu okupio najeminentnije stručnjake toga doba: Jovana Cvijića (koji je vodio glavnu reč prilikom crtanja mapa), Slobodana Jovanovića, Tihomira Đorđevića, Aleksandra Belića, Stanoja Stanojevića, itd. Glavni hrvatski predstavnik bio je Trumbić, a slovenački Smodlaka. Prema zapisniku sa brojnih sastanaka, hrvatski i slovenački deo delegacije tražio je od Pašića da se odrekne od zahteva za proširenje države na istoku, kako bi se lakše dobila proširenja na zapadu, koja su išla u korist hrvatske i slovenačke federalne jedinice.

    Prilikom određivanja novih granica uzimani su u obzir etnički, ekonomski i drugi faktori, ali su teritorije tražene i kao vid ratne odštete. Za svaki svoj zahtev, iznet pred velikim silama, delegacija je imala opširno i dokumentovano obrazloženje. Svoja obrazloženja imale su i delegacije drugih država, a u principu svi su tražili više nego što su očekivali da će dobiti. Razume se, pravo da nešto traže, i da uopšte učestvuju na mirovnim konferencijama, imale su samo države pobedničkog tabora, u koji je Srbija uvela i promovisala i Hrvatsku i Sloveniju. Države gubitničkog tabora postavljale su granice prema sopstvenom nahođenju u periodima svoje nadmoći, na osvojenim teritorijama, a to je bilo dok ratovi nisu okončani (u našem slučaju, od 1915. do 1918. i kasnije od 1941. do 1945).



    Pašićeva mapa... Na Mirovnoj konferenciji u Parizu šef naše delegacije Nikola Pašić pojavio se s kartom velike Jugoslavije i velike Srbije unutar nje

    Zahtevi Pašićeve, kao ni ostalih delegacija, nisu smatrali ekstremnim, već je to bilo uobičajeno ponašanje u svetu politike. Isti je slučaj i sa Svetosavskom rezolucijom, za koju su glasali predstavnici svih srpskih i slovenačkih parlamentarnih stranaka. Koliko je etiketa „ekstremizam" stvar političkog trenutka najbolje se vidi na primeru unutrašnjih granica. Dok su zapadni saveznici bili na strani jugoslovenske vlade u Londonu i jugoslovenske vojske, odnosno četnika, smatralo se normalnim postavljanje granice srpske federalne jedinice na reci Kupi. U Dražinoj Vrhovnoj komandi čak je bila oformljena komisija za razgraničenje Srba i Hrvata. Šef srpske delegacije bio je dr Stevan Moljević, a hrvatske britanski major Bil Hadson. Moljević i Hadson žestoko su se sukobljavali oko svakog sela u dolini reke Kupe, boreći se da ono „pređe" na ovu ili onu stranu. Sem zapadnih sila, ovakvo razgraničenje podržavali su i domaći anacionalni političari, poput predsednika Demokratske stranke dr Milana Grola. Čak je i dr Ivan Šubašić, predratni ban Banovine Hrvatske, komunistički koncept izdvajanja Makedonije i Crne Gore nazvao „antisrpskim". Prema tome, dok se u to doba ekstremizmom smatralo postavljanje zapadne granice Srbije na Drini - potom, kada su komunisti proglašeni pobednicima i kada im je dozvoljeno da crtaju mape, ekstremnom je proglašena već i pomisao na granice na Kupi.

    HRVATSKO-SLOVENAČKA GRANICA

    Hrvatski istoričar dr Jozo Tomašević piše: „Da su pobijedili, četnici bi najverovatnije sproveli svoj raniji program - to jest, definirali bi granice Srbije jednostrano i stavili bi Hrvate i Slovence pred gotov čin, s obzirom na srpsku jedinicu". Ovu konstataciju obara već i sama logika, pošto četnici nikako nisu mogli da definišu granicu srpske federalne jedinice na štetu Slovenije, jer se Srbija i Slovenija ne graniče. Slovenci se u ovom procesu nisu nalazili uz Hrvate, već uz Srbe. Primera radi, komandantu slovenačkih četnika, majoru Karlu Novaku, opovrgavajući jednu klevetu koju su širili klerikalci, Draža je 24. juna 1943. godine pisao: „Iako sam ja Srbin, mi svi radimo za Jugoslaviju i u njoj Veliku Sloveniju". Na Moljevićevoj mapi, Istra i Rijeka priključeni su Sloveniji, a ne Hrvatskoj. Kako je Sloveniji priključena i Štajerska, ona je u ovoj opciji bila veća od Hrvatske. U četničkim redovima i inače se koristio termin „uža Hrvatska", dok su komunisti govorili „uža Srbija".

    ____________

    Dakle, sta ovde ne stoji?

    Na ovo bi dodao i onu Draskovicevu ''Granice velike Srbije crtale su ustaske kame preko srpskih vratova''

    I ne bi li bilo u najmanju ruku pravedno da Hrvatsku na kraju rata stigne zasluzena kazna, umesto sto se nepravedno stavila na stranu pobednika, posle svih zlodela...

    Dakle, sve prema zasluzi...A to podrazumeva Veliku Srbiju i Sloveniju, i malu Hrvatsku...najobjektivnije...

    A sam Moljevic znaci nije nikakva novost u to vreme...

    Znaci Velika Srbija je nista drugo do realnost, koja vuce korene jos iz I sv.rata, a nastavak te realne price u interpretaciji Moljevica, samo su komunisti kasnije iskoristili da kompromituju cetnicki pokret kao velikosrpski...bla, bla, bla...
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 25.09.2009. u 19:32

  3. #3
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.014
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    Citat Original postavio Koča Pogledaj poruku
    mnogi me kritikuju da cesto kopiram tekstove umesto da sam diskutujem ali ja se ne slazem sa tim...ovo je Istorija, a ne Politika, a i neko je to vec napisao pre mene i bolje od mene...

    takodje bitno je ono sto se iznese...

    Mislim da sledeci tekst daje dobar odgovor na temu i sa njim se u potpunosti slazem...

    BAUK VELIKE SRBIJE

    Kako je pitanje razgraničenja unutar Jugoslavije posmatrao četnički ideolog dr Stevan Moljević i da li bi se, da su pobedili četnici, danas zaista graničile Srbija i Slovenija



    Bauk Velike Srbije, kojim su komunisti godinama zastrašivali okolne „narode i narodnosti", do danas počinje i završava se čuvenom mapom glavnog četničkog ideologa dr Stevana Moljevića. Savremeni istoričari ocenjuju Moljevićev program kao „vrlo radikalan i stoga dosta nerealan", jer je „izrazio aspiracije da se u srpsku etničku jedinicu uključe i delovi susednih država u kojima žive Srbi". Zato se taj program „mogao sprovesti samo silom", dok je „avnojevsko rešenje nacionalnog pitanja bilo daleko prihvatljivije za druge jugoslovenske narode i nacionalne manjine" (kao da ono nije sprovedeno silom!).
    Može se reći da ovakvo mišljenje o Moljeviću danas imaju svi bitni politički faktori u Srbiji. Izuzetak je, naravno, Srpska radikalna stranka, koja ga pominje u kompletu sa zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, mada on nije tražio baš takvo razgraničenje.

    Kako je, najpre, Moljević definisao granice Kraljevine Jugoslavije?

    Kada je reč o spoljnim međama, tražio je da se državi priključe delovi severne Albanije, sa izlazom na Jadran, zatim delovi Bugarske (Ćustendil i Vidin), Rumunije (Temišvar), Mađarske (Pečuj i Segedin), Austrije (Koruška) i Italije (Istra i Rijeka).
    Kada je reč o srpskoj federalnoj jedinici u okviru Kraljevine Jugoslavije, Moljević je tražio da u nju uđu i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, severna Dalmacija sa Zadrom i okolnim ostrvima, južna Dalmacija sa jadranskom obalom od Ploča do ispod Šibenika, srpski deo Like, Banije i Korduna, deo zapadne Slavonije (Pakrac), deo istočne Slavonije (Vukovar, Osijek, Vinkovci) i Baranja, dok bi Dubrovnik imao poseban status.



    Velika Srbija na sudu... Stevan Moljević i Draža Mihailović na montiranom procesu u Beogradu 1946. godine, na kojem su defitivno pokopane i osuđene na smrt četnička ideologija dr Stevana Moljevića, kao i projekat Velike Srbije


    Za razliku od svojih prethodnika iz doba komunizma, današnji zvanični istoričari tvrde da se četnički pokret u poslednjoj fazi rata odrekao navedenih Moljevićevih predloga. To se navodno desilo na Svetosavskom kongresu, održanom u selu Ba kod Ljiga, od 26. do 28. januara 1944. godine. Oni pišu da je Svetosavska rezolucija, izglasana poslednjeg dana kongresa, bila „fleksibilnija" od Moljevićevog programa, jer u njoj nije bilo „pretenzija da se Srbiji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije u kojima žive Srbi". (Unutrašnje razgraničenje na kongresu nije precizirano, sem da se ne priznaje proširenje Banovine Hrvatske iz 1939. godine.)

    Kao prvo, istoričari ovde gube iz vida da se u Svetosavskoj rezoluciji govori o granicama Jugoslavije, a ne Srbije. Drugo, u Rezoluciji ipak postoji zahtev da se Kraljevini Jugoslaviji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije, Austrije i Italije, ali oni to jednostavno nisu uočili. Istoričari citiraju deo Rezolucije u kome se traži proširenje države najmanje prema zahtevu delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji održanoj 1919. i 1920. godine u Parizu, ali, tipično za njih, nisu se potrudili da provere kakvi su ti zahtevi bili. Dešavalo se čak da su profesori na univerzitetima hvalili Svetosavsku rezoluciju kao dokaz da ravnogorci „ipak nisu bili toliko ekstremni", kao što se tvrdilo minulih decenija.

    Dakle, minimalno proširenje države traženo u Parizu, a potom i u Rapalu, posle Prvog svetskog rata, sadržalo je upravo to: zahtev da se Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pripoje delovi navedenih država. Tako je svima poznata Moljevićeva mapa iz Drugog svetskog rata zapravo Pašićeva mapa nastala posle Prvog svetskog rata. Drugim rečima, ustanove Kraljevine Jugoslavije, a među njima i Svetosavski kongres, samo su poštovale kontinuitet državne politike.

    Šef delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu bio je glavom i bradom Nikola Pašić, koji je u svom timu okupio najeminentnije stručnjake toga doba: Jovana Cvijića (koji je vodio glavnu reč prilikom crtanja mapa), Slobodana Jovanovića, Tihomira Đorđevića, Aleksandra Belića, Stanoja Stanojevića, itd. Glavni hrvatski predstavnik bio je Trumbić, a slovenački Smodlaka. Prema zapisniku sa brojnih sastanaka, hrvatski i slovenački deo delegacije tražio je od Pašića da se odrekne od zahteva za proširenje države na istoku, kako bi se lakše dobila proširenja na zapadu, koja su išla u korist hrvatske i slovenačke federalne jedinice.

    Prilikom određivanja novih granica uzimani su u obzir etnički, ekonomski i drugi faktori, ali su teritorije tražene i kao vid ratne odštete. Za svaki svoj zahtev, iznet pred velikim silama, delegacija je imala opširno i dokumentovano obrazloženje. Svoja obrazloženja imale su i delegacije drugih država, a u principu svi su tražili više nego što su očekivali da će dobiti. Razume se, pravo da nešto traže, i da uopšte učestvuju na mirovnim konferencijama, imale su samo države pobedničkog tabora, u koji je Srbija uvela i promovisala i Hrvatsku i Sloveniju. Države gubitničkog tabora postavljale su granice prema sopstvenom nahođenju u periodima svoje nadmoći, na osvojenim teritorijama, a to je bilo dok ratovi nisu okončani (u našem slučaju, od 1915. do 1918. i kasnije od 1941. do 1945).



    Pašićeva mapa... Na Mirovnoj konferenciji u Parizu šef naše delegacije Nikola Pašić pojavio se s kartom velike Jugoslavije i velike Srbije unutar nje

    Zahtevi Pašićeve, kao ni ostalih delegacija, nisu smatrali ekstremnim, već je to bilo uobičajeno ponašanje u svetu politike. Isti je slučaj i sa Svetosavskom rezolucijom, za koju su glasali predstavnici svih srpskih i slovenačkih parlamentarnih stranaka. Koliko je etiketa „ekstremizam" stvar političkog trenutka najbolje se vidi na primeru unutrašnjih granica. Dok su zapadni saveznici bili na strani jugoslovenske vlade u Londonu i jugoslovenske vojske, odnosno četnika, smatralo se normalnim postavljanje granice srpske federalne jedinice na reci Kupi. U Dražinoj Vrhovnoj komandi čak je bila oformljena komisija za razgraničenje Srba i Hrvata. Šef srpske delegacije bio je dr Stevan Moljević, a hrvatske britanski major Bil Hadson. Moljević i Hadson žestoko su se sukobljavali oko svakog sela u dolini reke Kupe, boreći se da ono „pređe" na ovu ili onu stranu. Sem zapadnih sila, ovakvo razgraničenje podržavali su i domaći anacionalni političari, poput predsednika Demokratske stranke dr Milana Grola. Čak je i dr Ivan Šubašić, predratni ban Banovine Hrvatske, komunistički koncept izdvajanja Makedonije i Crne Gore nazvao „antisrpskim". Prema tome, dok se u to doba ekstremizmom smatralo postavljanje zapadne granice Srbije na Drini - potom, kada su komunisti proglašeni pobednicima i kada im je dozvoljeno da crtaju mape, ekstremnom je proglašena već i pomisao na granice na Kupi.

    HRVATSKO-SLOVENAČKA GRANICA

    Hrvatski istoričar dr Jozo Tomašević piše: „Da su pobijedili, četnici bi najverovatnije sproveli svoj raniji program - to jest, definirali bi granice Srbije jednostrano i stavili bi Hrvate i Slovence pred gotov čin, s obzirom na srpsku jedinicu". Ovu konstataciju obara već i sama logika, pošto četnici nikako nisu mogli da definišu granicu srpske federalne jedinice na štetu Slovenije, jer se Srbija i Slovenija ne graniče. Slovenci se u ovom procesu nisu nalazili uz Hrvate, već uz Srbe. Primera radi, komandantu slovenačkih četnika, majoru Karlu Novaku, opovrgavajući jednu klevetu koju su širili klerikalci, Draža je 24. juna 1943. godine pisao: „Iako sam ja Srbin, mi svi radimo za Jugoslaviju i u njoj Veliku Sloveniju". Na Moljevićevoj mapi, Istra i Rijeka priključeni su Sloveniji, a ne Hrvatskoj. Kako je Sloveniji priključena i Štajerska, ona je u ovoj opciji bila veća od Hrvatske. U četničkim redovima i inače se koristio termin „uža Hrvatska", dok su komunisti govorili „uža Srbija".

    ____________

    Dakle, sta ovde ne stoji?

    Na ovo bi dodao i onu Draskovicevu ''Granice velike Srbije crtale su ustaske kame preko srpskih vratova''

    I ne bi li bilo u najmanju ruku pravedno da Hrvatsku na kraju rata stigne zasluzena kazna, umesto sto se nepravedno stavila na stranu pobednika, posle svih zlodela...

    Dakle, sve prema zasluzi...A to podrazumeva Veliku Srbiju i Sloveniju, i malu Hrvatsku...najobjektivnije...

    A sam Moljevic znaci nije nikakva novost u to vreme...

    Znaci Velika Srbija je nista drugo do realnost, koja vuce korene jos iz I sv.rata, a nastavak te realne price u interpretaciji Moljevica, samo su komunisti kasnije iskoristili da kompromituju cetnicki pokret kao velikosrpski...bla, bla, bla...
    Možda nisi shvatio, ali mislio sam prvenstveno na načine ostarenja velikosrpske politike Stevana Moljevića, koji (mnogi identifikuju) se identifikuje sa nacizmom.

  4. #4
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.371
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    pa izgleda ti nisi shvatio odgovor...nema nikakve velikosprske politike Stevana Moljevica, niti nacina ostvarenja u tom smislu kako ti kazes...

  5. #5
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.014
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    Citat Original postavio Koča Pogledaj poruku
    pa izgleda ti nisi shvatio odgovor...nema nikakve velikosprske politike Stevana Moljevica, niti nacina ostvarenja u tom smislu kako ti kazes...
    Govorim o njegovom djelu "Homogena Srbija" kao i činjenici da (a on bio četnički ideolog???) su njegovi stavovi značajno odstupali, barem od onog otvorenog što su četnici prikazivali (jugoslovenstvo).

    Stevana Moljevića smatraju jednim od začetnika ideje etničkog čišćenja, tj. začetnikom kod srpskog naroda.

  6. #6
    Elita Konstantin Veliki (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.543
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    308

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    Totalni olos od coveka

  7. #7
    Elita
    Učlanjen
    05.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.569
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    Citat Original postavio Konstantin Veliki Pogledaj poruku
    Totalni olos od coveka
    Družili li ste se ?

  8. #8
    Primećen član
    Učlanjen
    19.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    944
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    Citat Original postavio Koča Pogledaj poruku
    mnogi me kritikuju da cesto kopiram tekstove umesto da sam diskutujem ali ja se ne slazem sa tim...ovo je Istorija, a ne Politika, a i neko je to vec napisao pre mene i bolje od mene...

    takodje bitno je ono sto se iznese...

    Mislim da sledeci tekst daje dobar odgovor na temu i sa njim se u potpunosti slazem...

    BAUK VELIKE SRBIJE

    Zato se taj program „mogao sprovesti samo silom", dok je „avnojevsko rešenje nacionalnog pitanja bilo daleko prihvatljivije za druge jugoslovenske narode i nacionalne manjine" (kao da ono nije sprovedeno silom!).
    Može se reći da ovakvo mišljenje o Moljeviću danas imaju svi bitni politički faktori u Srbiji. Izuzetak je, naravno, Srpska radikalna stranka, koja ga pominje u kompletu sa zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, mada on nije tražio baš takvo razgraničenje.


    __

    Znaci Velika Srbija je nista drugo do realnost, koja vuce korene jos iz I sv.rata, a nastavak te realne price u interpretaciji Moljevica, samo su komunisti kasnije iskoristili da kompromituju cetnicki pokret kao velikosrpski...bla, bla, bla...
    Samardzic i ti kao njegov potrcko izgleda da imate potrebu za apologijom apsolutno svakog detalja koji ima veze sa cetnickim pokretom, kakav god on po svojoj prirodi bio. Evo dela transkripta od 16. septembra 2005. godine sa svedocenja Vojislava Seselja na sudjenju Milosevicu u Hagu:


    Ali Stevan Moljevic nije bio medu visokim funkcionerima Ravnogorskog pokreta generala
    Mihajlovica. On je imao neke svoje ideje koje su polazile od koncepta “Velike Srbije”, ali on im je dao i neki svoj licni pecat koji za nas nije bio potpuno prihvatljiv.
    Stevan Moljevicje sudjen posle Drugog svetskog rata na vremensku kaznu i moguce je da je umro u sremskomitrovackom zatvoru. Medutim, glavni ideolog Ravnogorskog pokreta Draže Mihajlovica je bio cuveni srpski književnik Dragiša Vasic. Ravnogorski pokret Draže Mihajlovica imao je i katolike i muslimane. Verovatno vam je tema dosadna ...
    Dakle, ideje Stevana Moljevica neprihvatljive su i za jednog Seselja i ne znam cemu ta bolesna potreba za silovanjem istorije i retusiranjem svega sto ima veze sa cetnicima, taman to bilo sasvim naopako i pogresno?

  9. #9
    Ističe se
    Učlanjen
    23.04.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Cetinje
    Poruke
    2.766
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    73

  10. #10
    Buduća legenda Владан (avatar)
    Učlanjen
    11.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.005
    Reputaciona moć
    964

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    Citat Original postavio Konstantin Veliki Pogledaj poruku
    Totalni olos od coveka
    Mason, stetocina.. olos

  11. #11
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: Stevan Moljević

    Ovo je link za isti tekst koji je postavio Koča: http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/60213/BAUK+VELIKE+SRBIJE.html

    Postavljam zato što sadržii mape i neke slike.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

Slične teme

  1. Stevan Pešić
    Autor NaraYan u forumu Književnost
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 17.06.2015., 18:32
  2. Stevan Raičković
    Autor *kiki* u forumu Književnost
    Odgovora: 31
    Poslednja poruka: 26.11.2011., 23:57
  3. Vojvoda Stevan Supljikac
    Autor sasha234 u forumu Istorija
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 20.07.2007., 08:14

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •