Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима
Strana 1 od 8 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 179

Tema: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

  1. #1
    Владан ИПХ nije na forumu
    Сећај се краја свога, и нећеш сагрешити довека!
    Veoma poznat Владан ИПХ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.210
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Комунистичка пошаст безбожништва и богомржње, је после ДСР своје клице, полако почела да сеје, најбезочнијим и бестиднијим уништавањем и скрнављењем свега што је носило у себи дух - СВЕТОСАВЉА и живота по јеванђељу (дух Правоживља). Светосавска Црква је вековима одржавала тај дух, чувајући Свето Предање и законе Цркве, поштовањем истих и својим животом по њима. Наша Српска Православна Црква, као колевка, ризница и учитељица овог човекољубивог и богоугодног живота, је постала непријатељ број један онима, који су највише мрзели и хулили на Творца свега видљивог и невидљивог и чији је циљ био не само да систематски и физички затру богобојажљиве синове цркве и светосавски идентитет Срба замене незнабожачком и демоноликом идеологијом, већ и затре и саму срж Православног духа, сурогатом квазиправославља.

    Помен и сведочанства свог бешчашћа, као и сви безаконици и злочинци, покушали су да сакрију од Српског народа цензуром и фалсификатима, али ИСТИНА СЕ НЕ МОЖЕ ПРИКРИТИ НИ СА ЧИМ. У наставку теме, изнећемо сведочанства о броју злодела перфидних мајстора лажи и обмана - Титових идеолошких послушника и обожавалаца - српских комуниста!


    http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/search/label/%D0%A1%D0%9F%D0%A6%20%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8

    Неки епископи Српске Православне Цркве, предвођени митрополитом Јосифом Скопљанским, по завршетку рата, већ и онако десетковани и измучени ратним вихором, нису поклекнули под притисцима нове комунистичке, безбожне власти. Првомученик - епископ Српске Православне Цркве од комуниста убијен, био је митрополит Јоаникије Црногорско – Приморски, кога су Титови комунисти месецима у затвору мучили. Партизански мајор Чиле Ковачевић донео му је црквени путир пун свеже крви од убијених четника (како је он то рекао) и терао митрополита да се „причести“ том крвљу. Непоколебивог митрополита убијају и спаљују у Аранђеловцу, у ноћи између 8. и 9. септембра 1945. године. Комунисти су у овом периоду утврђивања њихове револуционарне власти, потпомагани од савезника енглеза и совјета, између 1944. и 1945. стрељали без суђења, све оне свештенике за које су веровали, да их никаквим средствима неће моћи придобити за сарадњу. Према непотпуним подацима комунисти су тих година убили 98 српских свештеника.
    Прве две године, (од октобра 1944 до повратка Патријарха Гаврила – новембра 1946.) митрополит Јосиф Скопљански предводио је Српску Цркву под комунистичком диктатуром. Налазио се у врло тешкој ситуацији. Више пута су нове власти организовале „спонтане“ демонстрације са црвеним барјацима, транспарентима и повицима „доле Јосифа!“. Приликом једне такве антирелигиозне манифестације када се мноштво демонстраната зауставило испред патријаршиског двора и тамо почели да вичу већ познати слоган: „Доле Јосифа! доле Јосифа!“ Уопште се не уплашивши, Митрополит је изашао на патријаршиски балкон и својим продорним гласом, каквим је обично проповедао пред скуповима од више хиљада верника, је узвикнуо, као да је у недоумици, о коме се заправо говори: „Доле Јосифа? – Којег Јосифа: Броза или Стаљина?“ Нису га уплашиле бројне претње смрћу, походи па чак и покушај спаљивања патријаршије, да би учинио и најмањи уступак комунистима. Храбро је бранио Српску Цркву кроз две најтеже године крваве комунистичке револуције. Непоследно по завршетку рата одбио је захтев савезног министра Унутрашњих послова Владе Зечевића да изда проглас свештенству, да се више не помиње Краљево име на богослужењима. Одбијајући рекао му је: „да ће се Краљево име спомињати све дотле док се не реши облик државног уређења“. Видевши чврст став митрополита Јосифа комунисти су променили тактику претњи. У име Тита почели су, 1946 године да га посећују званичне делегације преносећи му поруку да „Тито изражава жаљење, што још није имао част да упозна претставника Српске Цркве и да изражава искрену жељу да до тога чим пре дође“. Исте године Митрополит Јосиф је у патријаршијској капели одржао беседу у којој је рекао: “Овакву срамоту и покор Српски народ није доживео ни од Турака. Нека знају сви, да су многи поломили зубе када су насртали на Цркву, па ће и комунистичка неман поломити. Трпи Србине и не бој се“. Совјетски патријарх Алексеј I (комунистички пијун) приликом посете Бугарској (јуна 1946.), изразио је жељу да посети Српску Цркву. Ту поруку послао је преко епископа Иринеја Ћирића који се налазио у Бугарској поводом прославе хиљадугодишњице представљења преподобног. Јована Рилског чудотворца. Митрополит Јосиф није одговорио патријарху Алексеју, на ту његову понуду(занјући о каквом се вуку у јагњећој кожи ради). Шаљући, после рата, једног свог свештеника на парохију у неко село, дао му је на поклон крст и упитао га: „Сећаш ли се како је Спартанка мајка испраћала сина у бој, дајући му копље? Ја теби дајем крст Христов и шаљем те у страшан бој са безбожницима. Ево ти синко крст и аманет: Са њиме или на њему!“. По повратку Патријарха Гаврила, Митрополит Јосиф је природно постао његов најближи сарадник при управљању Српском Православном Црквом. Са необичном чврстином и непоколебивошћу и, у исто време, великим искуством бранио је права и слободу Српске Православне Цркве. После смрти Патријарха Гаврила свим верним чедима је било јасно, да једини природни и његов заиста достојан наследник треба да постане Митрополит Јосиф. Наравно, војујућа са Црквом безбожна власт није допустила да Митрополита Јосифа изаберу за Српског Патријарха. Пред самим избором за патријарха јула месеца 1950. УДБ-а уз батинање хапси Митрополита Јосифа у Београду, одводећи га на принудни боравак у манастир Љубостињу, да би спречили његов утицај на Архијереје. Више пута хапшен и протериван из Београда склањао се час у манастир Жичу, час у Љубостињу. Приликом сваког хапшења и протеривања био је и батинан. Пошто је године `1953 већ тешко оболео, био му је дозвољен повратак у Београд, у манастир Ваведење, али без слободе кретања. Ту се као политички затвореник, напуштен од браће Архијереја и упокојио 3. јула 1957.године.
    Слично су пролазили и остали српски Архијереје који су пружали отпор комунистичким безбожним властима. Из следећих неколико примера видећемо како је нова безбожна власт сламала отпор архијереја који нису хтели да јој се потчине.
    Владичански двор у Новом Саду у коме је живео епископ Бачки Иринеј Ћирић је такође био мета „народног“ гнева - комунистичких демонстрација који су засипали двор каменицама уз најпогрдније изразе. Приликом једне празничне литије 1946. године у неком селу, епископа Иринеја који је изашао из храма у пуном одјејанију, организована комунистичка руља је засула каменицама. Погођен у потиљак епископ Иринеј је пао на земљу. Разбеснела гомила се окомила на епископа, а свештеника који је покушао да га одбрани изболи су ножем. Тешко повређен, сав обливен крвљу, почупане браде, истргане мантије, испљуван и извређан епископ Иринеј превезен је ноћу за Нови Сад. Од задобијених тешких повреда већину свог живота провео је у болесничкој постељи.
    Митрополита Нектарија Круља комунисти су такође линчовали. Августа 1953 у манастир Озрен банула је група од око 150 – 200 комуниста међу којима су биле и жене. На силу су продрли у манастирски конак и уз погрдне узвике дошли до Владикине келије где су почели да га ударају и гурају све док није пао на земљу. Једна од присутних жена му је чупала браду. На запомагање старог епископа (у то време је имао 75 година) нико се није обазирао, већ су продужили да га вуку, да му кидају мантију, гурају и злостављају. Тешко повређен , морао је да напусти Тузлу и оде за Београд, где је у болници лежао неколико месеци. Митрополит Нектарије је био кичма отпора комунистима у Српкој Православној Цркви. Председник социјалитичке републике Босне и Херцеговине Ђуро Пуцар „стари“ рекао је, пред избор Германа за Патријарха, Митрополиту Нектарију и епископу Василију: „Вас двојица претстављате 80% Сабора, и ако Герман не буде изабран, знамо кога ћемо чинити одговорним“. Митрополит Нектарије Патријарха Германа називао је „ Јудиним сином“.
    Poslednji put ažurirao/la Владан ИПХ : 24.09.2009. u 21:45



  2. #2
    Владан ИПХ nije na forumu
    Сећај се краја свога, и нећеш сагрешити довека!
    Veoma poznat Владан ИПХ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.210
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Митрополит Арсеније 1954. године осуђен је од „народног“ суда, на десет и по година робије од окружног суда на Цетињу због „антидржавне делатности“ пошто није испуњавао разне захтеве који су комунисти тражили од њега, и да је у својим проповедима говорио да је римокатоличка црква учинила велика зла према православном живљу. Са њиме је било осуђено и седам старих црногорских свештеника. Због тешке болести 1960. је пуштен на слободу у старости од 77 година. Последње дане провео је одбачен од свих код своје ћерке и зета. Упокојио се унижен и прогоњен од патријарха Германа кога је проклињао до последњег даха свог живота. Све до последњег часа одупирао се комунистима и Герману. Чак на самртном одру комунисти су тражили од њега да потпише изјаву којом одобрава званичну политику патријарха Германа. Под присилом комуниста његова сахрана је обављена у тајности.
    Епископа Василија, комунисти су такође на силу протерали из Бања Луке. На питање епископа Василија, дали постоји некакав писани докуменат државних органа о његовом протеривању, комунисти су одговорили: „Народ не даје писане одлуке и они такве одлуке немају. Народ има право да доноси такве одлуке, јер је изнад власти и свака власт од њега потиче“. После сталних претњи народним линчом, решио је да крене за Београд. На путу за жељезничку станицу за њим су појурила разна мушка и женска лица – вичући: Хоћеш писмено, ево ти писмено, добићеш од народа који те чека, доле брадоње, доле народни непријатељи и сарадници окупатора, један се припио уз кола и почео да псује Бога. Када се једва пробио до станице, тамо га је сачекала још већа гомила људи који су почели да га обасипају парадајзом и каменицама, а када су га потпуно опколили, почели су да га пљују, вуку за браду и ударају по глави и телу. Милиција која је све време била присутна прећутно је одобравала јавно насиље. Један комунистички подофицир стално му се уносио у лице и говорио: Ми смо материјалисти, верујемо само у материју, а не у бесмртност душе, како ви попови учите. Признај да је то бесмислица. Ти си сарађивао са окупаторима, а нећеш са данашњим властима. Видиш зато те народ тера. Признај да си погрешио, покај се! Због тешких повреда два пута се нашао на земљи, тада су га вукли по шинама и покидали пелерину и мантију. У возу сви присутни путници су наставили са вређањем, прозор на месту где је сео, са спољашње стране је разбијен. Повод за овакво линчовање био је отпор епископа Василија на компромисе са безбожном влашћу. Ипак, није до краја издржао комунистичку тортуру дајући, на притисак УДБ-е, своју подршку кандидатури епископа Германа за патријарха.
    Епископ Варнава Настић 1948. осуђен од комунистичког суда на десет година робије због „злочина издаје, слабљења економске и војне моћи државе, помагања терористичких банди, вршења непријатељске пропаганде и вршења шпијунаже у корист англо – американаца“. Казну је издржао у робијашници у Зеници. Сво време био је у најстрожој изолацији, у мрачној и влажној ћелији под најтежим терором духа и тела. Комунисти су га одмах ошишали и обријали, да би га унизили и изложили руглу. Терали су га да ради најтеже послове, јер су знали да је слабе физичке конструкције и нежног здравља. Мучили су га глађу и жеђу, самоћом, без новина и књига, без додира са спољним светом, само да би га деморалисали, сломили и потчинили својим безбожним плановима. На сва та свирепа средства мучења одговарао је певањем црквених песама у својој ћелији. Пошто никакве тортуре нису сломиле дух епископа Варнаве УДБ-а је, при његовом наводном премештању 1949. исценирала саобраћајну несрећу сударом локомотиве са паркираним закључаним вагоном у коме су били везани он и не мали број политичких осуђеника. Од силине ударца, од пуног вагона само су једанаесторица затвореника преживели. Епископ Варнава је излетео кроз прозор скупа везан са католичким жупником, који је на лицу места остао мртав. Епископ Варнава је остао жив, али су му обе ноге и једна рука биле поломљене. Лица из жељезничке станице и других возова, полетела су да пруже помоћ. Међутим милиција је опколила вагон и није дозволила никоме да се приближи рањеницима, а један милиционер чак је на људе уперио пушкомитраљез. После једног сата стигла је УДБ-а и све рањене пренела у оближњу градску болницу где су лекари одмах приступили давању помоћи. Изненада су у болницу опет упали УДБ-аши наређујући да се одмах прекине са давањен лекарске помоћи и да се сви болесници скину са операционих столова. Није ништа вредело протествовање лекара. Епископу Варнави је у том часу била сврдлом пробушена пета, како би му се ставила метална шипка. Сви рањеници су потрпани у војнички камион, на голе даске. Вожени су страшном брзином по џомбастим путевима, те су двојица од њих услед тога издахнули. После неколико премештања из заточеништва у заточеништво, где се тешко разболео, многострадалном епископу Варнави је 1960. истекла условна казна.
    Poslednji put ažurirao/la Владан ИПХ : 24.09.2009. u 21:46

  3. #3
    Владан ИПХ nije na forumu
    Сећај се краја свога, и нећеш сагрешити довека!
    Veoma poznat Владан ИПХ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.210
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Тада подноси молбу Синоду Српске Православне Цркве да га, после толико година, поново реактивирају. Патријарх Герман не износи његову молбу пред Синод него му поручује: „потребно је да претходно регулишеш свој однос са властима“ што је практично значило давање изјаве лојалности комунистичком режиму. Од тога времена УДБ-а почиње опет да врши притисак на њега. Шеф верске УДБ-е за Србију Милан Вилић предаје му писмо потписано од десетине Архијереја, који га саветују да да изјаву лојалности властима, а од Св. Синода да тражи пензионисање. Вилић му подноси и готов текст изјаве, врло препредено састављен од епископа Висариона Костића, у коме се између осталог од епископа Варнаве тражи да се похвално изрази о Титовом режиму, да се солидарише са службеним ставом Цркве као и да се огради од рада емиграције. Када је то одлучно одбио, официр УДБ-е му је рекао: „Значи, ви осуђујете Патријарха Германа и друге епископе, који су већ дали такве изјаве“. Епископ Варнава: „Свако ће одговарати пред Страшним Судом за свој рад на земљи“, официр УДБ-е: „Ви сматрате, да ће Патријарх Герман одговарати пред Страшним Судом?“ Епископ Варнава: „Први и најтеже!“. Када је још покојни Патријарх Викентије ишао у Москву и положио венац на гроб Лењина, епископ Варнава му под пуним потписом из заточеништва упућује писмо у коме каже: „У чије име сте Ви ишли, кога сте претстављали и ко Вас је овластио да положите венац на гроб Лењинов? Са оног венца који сте положили на Лењинов гроб одкините лист у име српског свештенства, одкините лист у име српских епископа, одкините лист у име српског народа итд. и остаће само шест листова који претстављају само Вас и чланове Ваше делегације“. Поводом тога писма састао се одмах Архијерејски Синод и прогласио га неурачунљивим и неодговорним. Тек тада наступило је његово право душевно мучеништво, јер му постају непријатељи браћа Архијереји. Проводи се против њега систематска акција на челу које стоји злогласни епископ Висарион. Епископ Варнава знао је често рећи: „Слатко ми је било робовање под комунистима, али сада ме не гоне комунисти, него моја браћа епископи“. Усамљен и опасан гвозденим зидом комунистичке полиције, Епископ Варнава умире под неразјашњеним околностима.
    Приликом његове хиротоније, на преображење 1947. године, у Саборној цркви у Београду, новохиротонисани епископ Варнава је изрекао следеће пророчке речи: „Када је Господ наш Исус Христос послао своје апостоле у свет, Он је поставио жртву као програм и метод њиховог живота. И само спремност на апостолску жртву удостојила је галилејске рибаре апостолске части. Висока част, у Христовој Цркви значи високу жртву. Свети Архијерејски Сабор руковођен Духом Светим, изабрао је моју недостојност за Епископа Цркве Христове. Тим избором осудио ме на жртву голготе Христове. А осудивши ме на ту највећу Жртву, указао ми је највећу част која се смртноме човеку указати може... Све што могу рећи, то је да ћу се радосно успети на своју Голготу, и да ту част никад нећу заменити ни са којом другом под овим Божијим сунцем. Епископска служба голготска је жртва, јер епископска служба апостолска је служба, а апостолима је Господ рекао: Чашу коју ја пијем испићете; и крштењем којим се Ја крстим крстићете се. (Марк. 10, 39). А чаша коју је Господ испио и крштење којим се крстио, шта је друго било него чаша Голготе и крваво крштење Својом сопственом Крвљу?... И ето зато, премда познајем слабости душе, ја се не бојим да ће моја нога задрхтати на трновом путу Голготе, којом сам се данас упутио. Јер кад би она и хтела задрхтати, светлост и топлота безбројних примера Христових хероја повратиће јој сигурност и снагу“. Ова беседа епископа Варнаве се заиста у потпуности испунила, његовим многострадалним архијерејским служењем и борбом за одбрану црквене слободе.

    На такав начин је припреман потпуни слом Српске Цркве. Прво уклањањем неподобних, а потом брижљивим избором нових епископа наклоњених режиму, или оних који се барем мире са новонасталом ситуациом. У послератном периоду опстанак Српске Цркве зависио је од држања Патријарха и епископа према Титовом режиму. За време митрополита Јосифа као вршиоца дужности Патријарха, Црква је још увек, без обзира на спољашне погроме, уживала унутрашњу слободу, јер је он својим одлучним ставом ставио до знања да ће се чврсто држати црквених канона. И у томе је успео. Доста умеренији, но и даље чврст и одлучан став, показао је и Патријарх Гаврило. Њих двојица су претстављали последњи бедем одбране Црквене слободе. Прво велико одступање од предратних позиција, у ово послератно време, док је бродом Српске Цркве кормиларио патријарх Гаврило, био је одлазак и присуство српских епископа на Московским лажним саборима 1945. и 1948. године, који су фактички значили, од стране Српске Цркве, признање совјетске- Московске Патријаршије. После смрти ове двојице истакнутих архијереја, прилике у Цркви постају све теже. Комунисти помоћу УДБ-е бирају за патријарха - Викентија, који им у много чему излази у сусрет. 1958 дело уништења Српске Православне Цркве је приведено крају, када за патријарха, на њено чело УДБ-а поставља Германа, који као послушно оруђе пристаје на све захтеве режима. Први велики уступци Титу били су чин формирања македонске самосталне цркве и благосиљање прокомунистичког Удружења свештеника (партизана), чиме је званично отворио могућност потпуног контролисања цркве од стране безбожне власти. Патријарх Герман је Београдском свештенству рекао: „Ко од свештеника увреди Тита, увредио је мене“. Заиста, положај Српске патријаршије био је тежи него икада у њеној вековној историји, јер су се по први пут њен патријарх и епископи удружили са непријатељима Цркве.

  4. #4
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Комунисти црне вам душе.
    Poslednji put ažurirao/la Samson2009 : 25.09.2009. u 01:12

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    17.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    171
    Reputaciona moć
    32

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Владан ИПХ Pogledaj poruku
    Патријарх Герман је Београдском свештенству рекао: „Ко од свештеника увреди Тита, увредио је мене“. Заиста, положај Српске патријаршије био је тежи него икада у њеној вековној историји, јер су се по први пут њен патријарх и епископи удружили са непријатељима Цркве.
    Кажу да је патријарх Герман умео да каже: "Змију глади, испод ње се вади."

  6. #6
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio plageton Pogledaj poruku
    Кажу да је патријарх Герман умео да каже: "Змију глади, испод ње се вади."

    Simpaticno je da se pise ovaj feljton ovako uzivo jer se blagovremeno isti moze prilagoditi reakcijama citalaca I skoro simultano pobiti svaka njihova tvrdnja. Ovo u jednu ruku je I jedinstveni primer istorijskog analiziranja dogadjaja I to uzivo on-line.

    Posto sam vec u ovim prvim nastavcima odmah optuzen da sam “marksista”, “lenjinista” da sam “komunista” I “crveni” sada cu da se osvrnem na PRAVE CRVENE I to unutar SPC-a!

    Iznecu po prvi put na internetu material koji mnogi nisu nikada videli I koji je do sada kruzio samo po ljoticevskim I slicnim kuloarima srpske emigracije. Dakle ovaj material nikako ne moze da bude “crven” niti autori istog “crvendaci” kako to neuki “kriticari” moje reci zele da prikazu. Ja moju rec mogu da odlozim na trenutak I da se posluzim autenticnim recima srpske nekomunisticke dijaspore kako bi pokazao apsurd kojim se sluze oni koji bi da sude I rasuzdavaju! Dozvolite mi takvu cast da po prvi put objavim material na ovom najboljem forumu o istoriji Balkana na svetu.


    ПАТРИЈАРШИЈА JE ПРЕТВОРЕНА У ЛЕГЛО КОМУНИСТИЧКЕ ШПИЈУНАЖЕ

    Српска црква преплавл.ена је агентима УДБ-е

    Жалосно је, ужасно и потресно да се Патријаршија претворила у сатанско гнездо шпијунаже. Не зна се ко кога шпијунира. Таково је стање створено од доласка Германа за Српског Патријарха, јер он је собом довео у Патријаршију и товар Удбиних агената. Већина их се, част незнатном броју часних и светлих изнимака, укопчала у шпијунску мрежу УДБ-е и међусобно се утркују ко ће се бол>е, својим извештајима, додворити УДБ-и и тиме себи обезбедити боље јасле.

    Све комунистичке владавине развиле су паклену шпијунажу: шпијунира се од пионирске организације до председника републике. Због тога је природно, да сви комунистички режими развијају интензивну шпијунажу и против Цркве, која претставл>а најопаснијег непријатеља. Да је УДБ-а успела корумпирати архивара, портира, чистача не би било несхватљиво, али она је успела, да има своје дошаптаче у Св. Арх. Синоду и Св. Арх. Сабору, чији су чланови само Архијереји. Нажалост УДБ-а је продрла у Синод, Сабор и Патријархов кабинет, a они честити не могу се ни накашљати, a да то не буде одмах УДБ-и доставл>ено.

    Информатори УДБ-е су: Патријарх Герман (из обавезе за свој избор и ради гоњења личних непријатеља); епископ Висарион Костић (из аморалности и амбиције за случај смрти Патријарха Германа да буде изабран за Патријарха); протођакон Бранислав Петровић (за новац); протођакон Ђорђе Жунић (невсхљно и силом несрећног положаја шефа кабинета); протођакон Божа Трипковић (потписао обавезу још на робији); протојереј Младен Младеновић (из амбиције и осветољубља); Патријархов лични момак Мирчета Станков (плаћени агент УДБ-е); шофер Патријархов Ђока Михаиловић (њега је УДБ-а преко Извршног већа послала за шофера); архимандрит Данило Цветков (из убеђења) бивши парох у Бечу, сада секретар Св. Арх. Синода, који је још Патријарху Викентију лупао шаком по столу: «Нећу ја Вас ништа питати,
    иза мене је Верска комисија»; прот. ставр. Миле Јараковић (из породичних разлога) и други.

    По древној Српској Патријаршији шетају се као у своме политбироу безбожници Крсто Лековић, Милоје Дилпарић, прот. Милан Смиљанић и други комунисти. Многи наши честити Архијереји називају Патријаршију: УДБ-ина Патријаршија, осећају се неспокојни за време боравка у својој кући - својој Патријаршији.

    Један нешколовани, али христол>убиви Србин, у Патријаршији овако карактерише ситуацију у Патријаршији: «Срамота за нашу Цркву што овакви л>уди седе у Патријаршији, учили по два факултета, a никада и ништа не говоре o Богу и царству небеском». Често људи из Београда сусрећу Архијереје, свештенике и чиновнике Патријаршије и кажу: «Шта радите издајници, треба вас посути кантама бензина и запалити?»

    Заиста по древној Патријаршији шетају Јуде, Ироди, Пилати, Кајафе и фарисеји, нахрањени комунистичким сребрњацима. Српска Патријаршија гори споља и изнутра. Њен положај је тежи него икада у историји, јер по први пут се њен Патријарх удружио са непријател>има Цркве.

    Верни УДБ-ини сарадници омогућили су експертима УДБ-е, да по најважнијим уредима поставе ослушне апарате, који преносе све разговоре у зграду Завода за заштиту културних споменика (Симе Марковића број 8), где техничари врше регистрацију на магнетофон.

    Одржавање административне везе са оваквом, од комуниста постављеном и подржаваном Патријаршијом значи одржавање везе са УДБ-ом. Да ли одржавамо везу са УДБ-ом преко родбине која нам долази у посету или преко амбасада или преко матичне Цркве, потпуно је исто. То могу да чине расколници од Бога и св. Саве, расколници од патриотизма, због кога се налазимо у туђини.

    Прекидамо храбро сваку везу са таквом малобројном јeрархијом, пошто је она већ одавно ликвидирала са нашом националном Црквом и постала црквена експозитура комунистичког режима, на челу са Патријархом Германом. Имали смо храбрости и дужност да прекинемо везу са комунистичким режимом, по цену напуштања Отаџбине. Данас поготово имамо дужност да прекинемо везу са поглаваром Цркве, који је постао сарадник тирана, због којих се већ двадесет година налазимо у туђини.
    Шпијунска мрежа УДБ-е раширена је и по другим установама Српске цркве у Београду и у целој Југославији.

    На Богословском факултету у Београду главни информатор УДБ-е је секретар Бошко Лазаревић, a знатан број професора често се види у друштву или вечерама са органима УДБ-е.

    У Богословији св. Саве у Београду главни агент УДБ-е је Рајко Поповић, наставник предвојничке обуке, a не заостаје много за њим ни проф. Бранко Цисарж.
    У Саборној цркви у Београду постављен је 1963 године за кустоса развратник - игуман Платон Милојевић, који је до пре три године био старешина манастира Студенице. Долази сваког дана са једном свешчицом у Саборну цркву, у коју бележи колико је туриста дошло у цркву, o чему су се интересовали и све друго што интересује УДБ-у. Контролише све свештенике Саборне цркве са киме долазе у додир, a нарочито да не би давали странцима непожељно обавештење.

    По Патријаршији, београдским парохијама, манастирима и другим црквеним установама свуда је присутан провокатор и агент УДБ-е, свршени богослов (пре рата у Срем. Карловцима) Лазар Бабић, са станом у Београду, у улици Рига од Фере.
    Kao и Патријаршија, тако у малом изгледа и знатан део митрополија и епископија, где су се такође ушанчили агенти УДБ-е. Негде више, негде мање, што зависи од Архијереја. У сваком седишту Епархије има један орган републичке Верске УДБ-е, који искл>учиво прати рад односног Архијереја. Они су стварни шефови Архијереја, шима Архијереји иду на ноге.
    http://p104.ezboard.com/fistorijabalkanafrm15.showMessageRange?topicID=397.topic&start=21&stop=31

  7. #7
    Владан ИПХ nije na forumu
    Сећај се краја свога, и нећеш сагрешити довека!
    Veoma poznat Владан ИПХ (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.210
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    КАКО СУ КОМУНИСТИ ПОСТАВИЛИ СВОГ ПАТРИЈАРХА НА ЧЕЛО СПЦ



    http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/2008/11/blog-post_939.html


    По упокојењу последњег канонски изабраног Патријарха Гаврила Дожића, безбожна комунистичка власт се потрудила да на чело Српске Цркве поставе према њеним захтевима попустљивијег епископа. Природни и од свих прихваћен наследник покојног патријарха Гаврила био је митрополит Скопљански Јосиф. Поред њега део епископата је био, да за патријарха буде изабран митрополит Дабро – Босански Нектарије Круљ. Избори су заказани 10. јуна 1950. године. Комунистчки режим је за кандидата хтео да наметне епископа Злетовско – Струмичког Викентија Проданова. Пошто режим није успео да сломи Сабор епископа, да у тројни предлог уђе њихов кандидат, против чије кандидатуре је нарочито био против митрополит Јосиф, уз помоћ УДБ-е спречили су долазак највећег броја чланова Изборног сабора, и тако онемогућили његов рад.


    Идуће заседање Изборног сабора заказано је за 30. јун 1950. У међувремену УДБ-а уклања двојицу најреалнијих кандидата: митрополита Јосифа хапсе и одводе у заточеништво у манастир Жичу, а на митрополита Нектарија извршују притисак да се одрекне своје кандидатуре, на шта овај и пристаје. Застрашени таквом бруталношћу комунистичких власти остали епископи у тројни предлог поред двојице митрополита Загребачког Дамаскина и Црногорско – Приморског Арсенија, стављају и епископа Викентија Проданова. Тако, уз велики притисак УДБ-е Викентије Проданов, са само једним епископским гласом, бива изабран за патријарха. Иако у свему послушан властима, новоизабрани патријарх Викентије се одупирао неким Титовим замислима, као што је на пример стварање македонске цркве. Он се није дуго задржао на патријаршијском престолу, после осам година је умро.


    Комунистима је после Викентија требао човек потпуно одан, који ће увести Српску Цркву у службу атеистичког режима. Таквог кандидата су нашли у лику, бившег удовца - свештеника Хранислава Ђорића, који је замонашен са именом Герман и постављен 1951. за Викентијевог викарног епископа. У изборној кампањи за Германа режим није скривао своје активно учешће. Сви чланови Изборног сабора су од стране УДБ-е били детаљно „обрађивани“. Шеф верске УДБ-е за Србију Милан Вилић је отворено говорио члановима Изборног сабора: „Ми желимо да Герман буде изабран и знајте да ће он и бити изабран, без обзира дали ви за њега гласали или не. Ми желимо да у личности Патријарха имамо сигурног и овејаног пријатеља, код Викентија смо мало олако поступили“. Свима су подељене коверте са новцем. Један од примера разних уцена и застршивања је студенички игуман Платон Миливојевић, коме су дошли крвави шеф Београдске УДБ-е Милош Минић са још једним сарадником и саопштили му, да ће га ухапсити због вршења јавног саблажњивог неморала и проневере новца приликом продаје манастирске шуме, у колико не гласа за Германа. Све његове слабости, држање прилежница у манастиру, као и неколико ванбрачне деце итд. имала је УДБ-а у рукама.

  8. #8
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    .

  9. #9
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Нисам могао да нађем одговарајући филмић,али мислим да би овај могао да на примеру догађшања у Русији како је Герман дошао на власт и дефинитивно подредио цркву комунистима.

  10. #10
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Ima i konkretnijih dokaza o slugeranjstvu komunistima...

    NIN

    Krstom protiv petokrake

    Patrijarh German nije dozvolio ni da se raspravlja o predlogu da se Nobelova nagrada za mir dodeli Josipu Brozu

    Jedna od najtežih bitaka koju je blaženopočivši patrijarh German vodio u toku 32 godine (1958-1990) teškog vremena, dok je bio na čelu Srpske pravoslavne crkve, bila je borba za Hram Svetog Save na Vračaru; najpre da se Hram sa svom svojom imovinom vrati Crkvi, pošto su ga komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata nacionalizovale, a onda i da se nastavi njegova gradnja.

    Patrijarh German uspeo je i u jednom i u drugom, i još u mnogo čemu. Bio je to više nego dovoljan razlog da glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda i više od dve decenije jedan od najbližih saradnika blaženopočivšeg patrijarha, protojerej-stavrofor Milan D. Janković, zapiše i tako sačuva od zaborava šta je sve Njegova svetost učinio za hram koji je postao nacionalni simbol. Ali, odmah je uvideo da bi to bilo nepotpuno ako se, na istom mestu, ne bi zabeležilo šta je bivši patrijarh učinio i na drugim poljima života i rada Srpske crkve. I tako je nastala izuzetno vredna knjiga, na više od 700 strana, "Patrijarh German u životu i borbi za spomen-hram".

    Kroz prikaz onoga šta je činila Njegova svetost ispisana je velikim delom istorija Srpske pravoslavne crkve za te, po nju izuzetno teške i mučne tri decenije. Mnogo je tu autentičnih svedočanstava kojima niti je šta dodavano niti oduzimano, pisama i raznih drugih dokumenata, službenih zabeležaka... Zbog svega toga ova knjiga će biti nezaobilazan izvor za pisanje mnogih drugih knjiga.

    Ima u njoj mnogo toga što šira javnost ne zna, što nije mogla i smela znati. Tako, recimo, tu se prvi put objavljuje pismo koje je dostavljeno Srpskoj pravoslavnoj crkvi samo na potpis, a kojim se "daje podrška" predlogu da se Josipu Brozu Titu dodeli Nobelova nagrada za mir u 1973. godini. To pismo, negde neznano napisano, našlo se i na dnevnom redu Svetog arhijerejskog sabora.
    Sad već blaženopočivši episkop šumadijski Sava u prologu ove Jankovićeve knjige napisao je da je povodom ovog pisma nastalo veliko uznemirenje, ali da je celu situaciju imao u rukama patrijarh German i da je sve završeno za deset minuta. Patrijarh nije dozvolio ni diskusiju, još manje izjašnjavanje ili glasanje po ovom pitanju. Prema svedočenju vladike Save, patrijarh je rekao:

    "Ni Sveti arhijerejski sabor, ni Sveti arhijerejski sinod, ni Njegova Svetost Patrijarh, ne mogu u ovoj stvari da se javno angažuju, pošto je to pitanje izvan crkvene nadležnosti. Ovo utoliko pre, što je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, još 1939. godine, doneo odluku (povodom kandidovanja Kneza Pavla), koja osuđuje akciju crkvenih predstavnika po ovakvoj jednoj stvari."

    Iz ove knjige vidi se i kako su tadašnji vlastodršci pritiskali patrijarha Germana da Sveti arhijerejski sabor prizna od komunista osnovano Svešteničko udruženje i samostalnost "Makedonske pravoslavne crkve". Tu je i svedočenje kako je patrijarhu prećeno ubistvom zbog objavljivanja "Ohridskog prologa" vladike Nikolaja...

    Protojerej Milan D. Janković autentično ispisuje kako je patrijarh German morao da se dovija da bi Crkvu očuvao, pa i uveliko unapredio. Često je govorio: "Zmiju gladi, ispod nje se vadi!" Tako je uspeo da obnovi ili iznova izgradi više crkava, parohijskih domova, konaka, kapela, zvonika... Uspeo je i da otvori nove bogoslovije, Bogoslovski fakultet u Libertvilu, da podigne novu zgradu Bogoslovskog fakulteta u Beogradu i pri njemu Bogoslovski institut...

    A što se tiče borbe za Hram Svetog Save, patrijarh German je najpre svakog meseca slao svog vikarnog episkopa kod gradonačelnika Beograda sa dugačkom listom zahteva, da se iz Hrama izbaci sve što Hramu nikako ne priliči i da se iz njega uklone garaže. Kad je to izdejstvovao, onda je lično 88 puta tražio da se Hram vrati Crkvi. O toj patrijarhovoj borbi protojerej Janković piše:

    "Idući tako od nemila do nedraga, penjao se od dna do vrha i silazio sa vrha na dno svih struktura nove Jugoslavije, molio koga treba i koga ne treba, razgovarao sa onima koji zaslužuju ili ne zaslužuju, samo da bi nekako Spomen-hram stavio u posed Srpske pravoslavne crkve i učinio pravi pokušaj da se on dovrši."

    JOVAN JANJIĆ
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  11. #11
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio ljuba miljkovic Pogledaj poruku
    Ima i konkretnijih dokaza o slugeranjstvu komunistima...

    NIN

    Krstom protiv petokrake

    Patrijarh German nije dozvolio ni da se raspravlja o predlogu da se Nobelova nagrada za mir dodeli Josipu Brozu

    Jedna od najtežih bitaka koju je blaženopočivši patrijarh German vodio u toku 32 godine (1958-1990) teškog vremena, dok je bio na čelu Srpske pravoslavne crkve, bila je borba za Hram Svetog Save na Vračaru; najpre da se Hram sa svom svojom imovinom vrati Crkvi, pošto su ga komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata nacionalizovale, a onda i da se nastavi njegova gradnja.

    Patrijarh German uspeo je i u jednom i u drugom, i još u mnogo čemu. Bio je to više nego dovoljan razlog da glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda i više od dve decenije jedan od najbližih saradnika blaženopočivšeg patrijarha, protojerej-stavrofor Milan D. Janković, zapiše i tako sačuva od zaborava šta je sve Njegova svetost učinio za hram koji je postao nacionalni simbol. Ali, odmah je uvideo da bi to bilo nepotpuno ako se, na istom mestu, ne bi zabeležilo šta je bivši patrijarh učinio i na drugim poljima života i rada Srpske crkve. I tako je nastala izuzetno vredna knjiga, na više od 700 strana, "Patrijarh German u životu i borbi za spomen-hram".

    Kroz prikaz onoga šta je činila Njegova svetost ispisana je velikim delom istorija Srpske pravoslavne crkve za te, po nju izuzetno teške i mučne tri decenije. Mnogo je tu autentičnih svedočanstava kojima niti je šta dodavano niti oduzimano, pisama i raznih drugih dokumenata, službenih zabeležaka... Zbog svega toga ova knjiga će biti nezaobilazan izvor za pisanje mnogih drugih knjiga.

    Ima u njoj mnogo toga što šira javnost ne zna, što nije mogla i smela znati. Tako, recimo, tu se prvi put objavljuje pismo koje je dostavljeno Srpskoj pravoslavnoj crkvi samo na potpis, a kojim se "daje podrška" predlogu da se Josipu Brozu Titu dodeli Nobelova nagrada za mir u 1973. godini. To pismo, negde neznano napisano, našlo se i na dnevnom redu Svetog arhijerejskog sabora.
    Sad već blaženopočivši episkop šumadijski Sava u prologu ove Jankovićeve knjige napisao je da je povodom ovog pisma nastalo veliko uznemirenje, ali da je celu situaciju imao u rukama patrijarh German i da je sve završeno za deset minuta. Patrijarh nije dozvolio ni diskusiju, još manje izjašnjavanje ili glasanje po ovom pitanju. Prema svedočenju vladike Save, patrijarh je rekao:

    "Ni Sveti arhijerejski sabor, ni Sveti arhijerejski sinod, ni Njegova Svetost Patrijarh, ne mogu u ovoj stvari da se javno angažuju, pošto je to pitanje izvan crkvene nadležnosti. Ovo utoliko pre, što je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, još 1939. godine, doneo odluku (povodom kandidovanja Kneza Pavla), koja osuđuje akciju crkvenih predstavnika po ovakvoj jednoj stvari."

    Iz ove knjige vidi se i kako su tadašnji vlastodršci pritiskali patrijarha Germana da Sveti arhijerejski sabor prizna od komunista osnovano Svešteničko udruženje i samostalnost "Makedonske pravoslavne crkve". Tu je i svedočenje kako je patrijarhu prećeno ubistvom zbog objavljivanja "Ohridskog prologa" vladike Nikolaja...

    Protojerej Milan D. Janković autentično ispisuje kako je patrijarh German morao da se dovija da bi Crkvu očuvao, pa i uveliko unapredio. Često je govorio: "Zmiju gladi, ispod nje se vadi!" Tako je uspeo da obnovi ili iznova izgradi više crkava, parohijskih domova, konaka, kapela, zvonika... Uspeo je i da otvori nove bogoslovije, Bogoslovski fakultet u Libertvilu, da podigne novu zgradu Bogoslovskog fakulteta u Beogradu i pri njemu Bogoslovski institut...

    A što se tiče borbe za Hram Svetog Save, patrijarh German je najpre svakog meseca slao svog vikarnog episkopa kod gradonačelnika Beograda sa dugačkom listom zahteva, da se iz Hrama izbaci sve što Hramu nikako ne priliči i da se iz njega uklone garaže. Kad je to izdejstvovao, onda je lično 88 puta tražio da se Hram vrati Crkvi. O toj patrijarhovoj borbi protojerej Janković piše:

    "Idući tako od nemila do nedraga, penjao se od dna do vrha i silazio sa vrha na dno svih struktura nove Jugoslavije, molio koga treba i koga ne treba, razgovarao sa onima koji zaslužuju ili ne zaslužuju, samo da bi nekako Spomen-hram stavio u posed Srpske pravoslavne crkve i učinio pravi pokušaj da se on dovrši."

    JOVAN JANJIĆ
    А шта ће мо са уласком СПЦ у његово време у чланство ССЦ?

  12. #12
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Samson2009 Pogledaj poruku
    Нисам могао да нађем одговарајући филмић,али мислим да би овај могао да на примеру догађшања у Русији како је Герман дошао на власт и дефинитивно подредио цркву комунистима.
    Дакле толико о јерархији која је у страху за себе од људи.А не од Бога шинила лоше ствари.А противљење додели ''нобелове награде''Титу немам коментара.Осим да се није противио уласку у ССЦ што је непремостива грешка која је оставила далекосежне последице по духовни живот српског народа као и за његово удаљавање од Бога и православља.

  13. #13
    Elita
    Učlanjen
    06.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.707
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Zaista je velika greška što je SPC pristupila SSC i na taj način sprečila srpski narod da se stavi pod kontrolu grčkih kaluđera koje je grčka crkva najurila iz svojih redova. Sad da ustane Sveti Sava, koji se izborio za nezavisnost od grčke crkve, nalupao bi vam šamare da bi vam uši otpale.

  14. #14
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Zazijavalo Pogledaj poruku
    Zaista je velika greška što je SPC pristupila SSC i na taj način sprečila srpski narod da se stavi pod kontrolu grčkih kaluđera koje je grčka crkva najurila iz svojih redova. Sad da ustane Sveti Sava, koji se izborio za nezavisnost od grčke crkve, nalupao bi vam šamare da bi vam uši otpale.
    Боље прочитај ''жичку беседу''од Светог Саве.И још једна ствар он је успео да се избори за самосталност у време кад није било свеопште апостасије у помесним црквама.А што се тише аутокефалности ми је имамо само још немамо јерархију од нашег српског рода.Али ће мо и то ускоро имати.

  15. #15
    gost 4554 nije na forumu
    На тебе се, Господе, поуздах, да се не постидим до века
    Buduća legenda
    Učlanjen
    12.10.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    39.112
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Samson2009 Pogledaj poruku
    Боље прочитај ''жичку беседу''од Светог Саве.И још једна ствар он је успео да се избори за самосталност у време кад није било свеопште апостасије у помесним црквама.А што се тише аутокефалности ми је имамо само још немамо јерархију од нашег српског рода.Али ће мо и то ускоро имати.
    e, to grci neće da vam dadnu...

  16. #16
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio analiticar Pogledaj poruku
    e, to grci neće da vam dadnu...
    Видећеш да хоће.

  17. #17
    gost 4554 nije na forumu
    На тебе се, Господе, поуздах, да се не постидим до века
    Buduća legenda
    Učlanjen
    12.10.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    39.112
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Samson2009 Pogledaj poruku
    Видећеш да хоће.
    kada se grci dovate nečeg, nema im spasa...
    vas nikad neće pustiti...jedino, ako pobegnete pod rusku kapu, što je još gore...

  18. #18
    gost 4554 nije na forumu
    На тебе се, Господе, поуздах, да се не постидим до века
    Buduća legenda
    Učlanjen
    12.10.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    39.112
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Padre Pogledaj poruku
    Ovo nije tacno. Ohridska arhiepiskopija je svoju avtokefalnost kupila dukatima. Dakle nije od Grka vec zbog zlata
    Ali su njom upravljali grci, od pada samuilovog carstva, sa prekidima u vrijeme dušanovih osvajanja..

  19. #19
    TBPTKO nije na forumu
    С вером у Бога, Српству верни до гроба
    Primećen član TBPTKO (avatar)
    Učlanjen
    11.06.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mačva
    Poruke
    642
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    "Лако је мртвоме вуку мерити реп. Требало је то чинити док је био у снази и клао около све редом. "

    Патр.Герман



    Комунсити су му убили сина и он их волео ?

  20. #20
    Iskusan Padre (avatar)
    Učlanjen
    15.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    5.936
    Reputaciona moć
    148

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio TBPTKO Pogledaj poruku
    "Лако је мртвоме вуку мерити реп. Требало је то чинити док је био у снази и клао около све редом. "

    Патр.Герман



    Комунсити су му убили сина и он их волео ?
    Zar njegov sin nije kasnije radio u Patrijarsiji?

  21. #21
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Хајде вратите се на тему.

  22. #22
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio TBPTKO Pogledaj poruku
    "Лако је мртвоме вуку мерити реп. Требало је то чинити док је био у снази и клао около све редом. "

    Патр.Герман



    Комунсити су му убили сина и он их волео ?
    Не него се бојао више од људи него Бога.Није имао савест по Богу.

  23. #23
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Владан ИПХ Pogledaj poruku
    КАКО СУ КОМУНИСТИ ПОСТАВИЛИ СВОГ ПАТРИЈАРХА НА ЧЕЛО СПЦ



    http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/2008/11/blog-post_939.html


    По упокојењу последњег канонски изабраног Патријарха Гаврила Дожића, безбожна комунистичка власт се потрудила да на чело Српске Цркве поставе према њеним захтевима попустљивијег епископа. Природни и од свих прихваћен наследник покојног патријарха Гаврила био је митрополит Скопљански Јосиф. Поред њега део епископата је био, да за патријарха буде изабран митрополит Дабро – Босански Нектарије Круљ. Избори су заказани 10. јуна 1950. године. Комунистчки режим је за кандидата хтео да наметне епископа Злетовско – Струмичког Викентија Проданова. Пошто режим није успео да сломи Сабор епископа, да у тројни предлог уђе њихов кандидат, против чије кандидатуре је нарочито био против митрополит Јосиф, уз помоћ УДБ-е спречили су долазак највећег броја чланова Изборног сабора, и тако онемогућили његов рад.


    Идуће заседање Изборног сабора заказано је за 30. јун 1950. У међувремену УДБ-а уклања двојицу најреалнијих кандидата: митрополита Јосифа хапсе и одводе у заточеништво у манастир Жичу, а на митрополита Нектарија извршују притисак да се одрекне своје кандидатуре, на шта овај и пристаје. Застрашени таквом бруталношћу комунистичких власти остали епископи у тројни предлог поред двојице митрополита Загребачког Дамаскина и Црногорско – Приморског Арсенија, стављају и епископа Викентија Проданова. Тако, уз велики притисак УДБ-е Викентије Проданов, са само једним епископским гласом, бива изабран за патријарха. Иако у свему послушан властима, новоизабрани патријарх Викентије се одупирао неким Титовим замислима, као што је на пример стварање македонске цркве. Он се није дуго задржао на патријаршијском престолу, после осам година је умро.


    Комунистима је после Викентија требао човек потпуно одан, који ће увести Српску Цркву у службу атеистичког режима. Таквог кандидата су нашли у лику, бившег удовца - свештеника Хранислава Ђорића, који је замонашен са именом Герман и постављен 1951. за Викентијевог викарног епископа. У изборној кампањи за Германа режим није скривао своје активно учешће. Сви чланови Изборног сабора су од стране УДБ-е били детаљно „обрађивани“. Шеф верске УДБ-е за Србију Милан Вилић је отворено говорио члановима Изборног сабора: „Ми желимо да Герман буде изабран и знајте да ће он и бити изабран, без обзира дали ви за њега гласали или не. Ми желимо да у личности Патријарха имамо сигурног и овејаног пријатеља, код Викентија смо мало олако поступили“. Свима су подељене коверте са новцем. Један од примера разних уцена и застршивања је студенички игуман Платон Миливојевић, коме су дошли крвави шеф Београдске УДБ-е Милош Минић са још једним сарадником и саопштили му, да ће га ухапсити због вршења јавног саблажњивог неморала и проневере новца приликом продаје манастирске шуме, у колико не гласа за Германа. Све његове слабости, држање прилежница у манастиру, као и неколико ванбрачне деце итд. имала је УДБ-а у рукама.
    Свак част на тексту брате

  24. #24
    Poznat Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    142

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Zazijavalo Pogledaj poruku
    Zaista je velika greška što je SPC pristupila SSC i na taj način sprečila srpski narod da se stavi pod kontrolu grčkih kaluđera koje je grčka crkva najurila iz svojih redova. Sad da ustane Sveti Sava, koji se izborio za nezavisnost od grčke crkve, nalupao bi vam šamare da bi vam uši otpale.
    Kad bi Sveti Sava ponovo dosao i vidio sta je i kako je u SPC, otisao bi u zilote, a ovi bi trazili da ga ponovo krste!

  25. #25
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Пад јерархије СПЦ у срамотно служење комунистима

    Citat Original postavio Hrastovnik Pogledaj poruku
    Kad bi Sveti Sava ponovo dosao i vidio sta je i kako je u SPC, otisao bi u zilote, a ovi bi trazili da ga ponovo krste!
    Тооо.Свка част.Али са малом исправком он јесте зилот односно ревнитељ.

Strana 1 od 8 12345 ... PoslednjaPoslednja
Vrh strane

Slične teme

  1. Да ли сте за нормално или цивилно служење војске?
    Autor Stefan Nikola u forumu Vojska, policija i avijacija
    Odgovora: 583
    Poslednja poruka: 14.11.2007., 23:27
  2. Odgovora: 65
    Poslednja poruka: 22.06.2007., 13:47
  3. Odgovora: 156
    Poslednja poruka: 16.08.2006., 23:32

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •