Једна песма која је дуго ћутала у мени, ево, данас на први јесењи дан, мора да изађе напоље и скромно се покаже свету. О мом омиљеном ловцу из другог светског рата, Focke Wulf Fw-190.

УСАМЉЕНИ ФОКЕ ВУЛФ

Некад си био птица кољачица.
Јездиш сада
изрешетаног кормила.
Фијук ваздуха и дима
кроз разбијену кабину.
Јездиш у непознато
сред светлећих куршума.
Брум-бруммм!...
Не знаш више откуда долазиш
ни куда идеш.
Поздрави нас још једним хитрим окретом
око своје осе
тамо горе на небу
где остављаш траг.
Где нас остављаш
и јездиш у непознато.

јесен 2009. г.