Зашто тражити одговор?

Много пута се питамо "шта би било кад би било", шта је бескрај, зашто постојимо, зашто је дошло до великог праска и многа друга питања која се нас и не тичу директно (јер шта се нас конкретно тиче да ли је нпр. свемир бескрајан или зашто постојимо кад већ постојимо) и тако се питања нижу у недоглед а да ли сте се некада питали зашто нас уопште и занимају одговори на такву врсту питања? Да ли је у питању само машта или нешто више?

Zashto trazhiti odgovor ?

Pre svega zato shto mozhemo .

ne traže svi i još manje traže često. eh, kako bi to fino bio. tek, nije mnogo tome uzrok ni mašta,. već sklonost filozofskom, ako nekog budi i podstiče radoznalost..

Ako sam ikada i postavljala sebi takva pitanja to je bilo trazenje odovora o smislu naseg postojanja,tacnije odgovora na pitaje koji je smisao zivota. Potrebe da se stvari sagledaju u celokupnom svetlu. Ali ubrzo sam shvatila da odgovor na to pitanje,cak i kada bi ga imala, ne bi mi mnogo razresio ono sto je mene mucilo, i da su to za mene, sve dubioze koje me se ne ticu

Lindemann:

Много пута се питамо "шта би било кад би било", шта је бескрај, зашто постојимо, зашто је дошло до великог праска и многа друга питања која се нас и не тичу директно (јер шта се нас конкретно тиче да ли је нпр. свемир бескрајан или зашто постојимо кад већ постојимо) и тако се питања нижу у недоглед а да ли сте се некада питали зашто нас уопште и занимају одговори на такву врсту питања? Да ли је у питању само машта или нешто више?

Kliknite za proširenje...

Znatiželja, radoznalost i mašta. Saznamo uzrok ili još bolje ZAŠTO se nešto desilo
i lakše nam je znati šta i kako dalje..

Zato sto neznamo da postavimo pravo pitanje....

Brzi Bravari Srbije:

Zato sto neznamo da postavimo pravo pitanje....

Kliknite za proširenje...

A ko zna ?

Lindemann:

Много пута се питамо "шта би било кад би било", шта је бескрај, зашто постојимо, зашто је дошло до великог праска и многа друга питања која се нас и не тичу директно (јер шта се нас конкретно тиче да ли је нпр. свемир бескрајан или зашто постојимо кад већ постојимо) и тако се питања нижу у недоглед а да ли сте се некада питали зашто нас уопште и занимају одговори на такву врсту питања? Да ли је у питању само машта или нешто више?

Kliknite za proširenje...

Lindemann,
Mogu li malo opširnije? Nadam se da neće boleti glava.
Ovako: Već znamo da se u nama dogadja jedno fizičko sazrevanje u pubertetskim godinama. Takodje znamo da se oko dvadeset i četvrte odigra i mentalno dozrevanje. Medjutim, ono što čoveku uglavnom nije poznato je da se u njemu stalno odvija jedan neprekidni i nezaustavljivi proces. To je duhovno sazrevanje.
Proces duhovnog sazrevanja većini neće biti prihvatljiv, što neće značiti da njega nema, zbog njihovih trenutnih verovanja. U ranijim fazama tog sazrevanja čovek se identifikuje sa svojim telom i retko šta ga zanima izvan telesnog i fizičkog sveta. Prodje mnogo života u fizičkom telu i svetu dok se počnemo polako buditi ka višem smislu, svrsi i cilju života. Najpre to bude usputno, površno i kratkoročno. Kasnije u drugim životima to bude malo iz filozofskih razloga...
Jednoga dana konačno dodje život kada se u čoveku probudi takva potreba koju nikako ne može ignorisati. To je već znak da je došao trenutak potpunog duhovnog budjenja, trenutak kada je naša svest kao duhovnog bića, Duše, narasla dotle da više ne možemo živeti bez otkrivanja i realizacije svoje stvarne božanstvene prirode. Tada nam to postaje prioritet broj jedan u životu.

Praktično je to svo vreme bilo naše nesvesno traganje za najvišim stepenom sreće, samopouzdanja i za svojim pravim identitetom.

Mnogima izgleda kao da je to traganje radi traganja, možda čista intelektualna radoznalost....Medjutim ja govorim o onom završnom stadijumu koji se zove pravim budjenjem Duše. Otuda svako od nas jednoga dana to i otkrije i realizuje svoj puni smisao života. Zato dve osobe mogu živeti rame uz rame kada jednoj život izgleda potpuno besmislenim, a da druga, tik uz nju, uistinu zna puni smisao života. Ne da veruje već da ga zna i poznaje.

louiskrstic:

Praktično je to svo vreme bilo naše nesvesno traganje za najvišim stepenom sreće, samopouzdanja i za svojim pravim identitetom.

Kliknite za proširenje...

Ne. Postavljanje pitanja i traženje odgovora donosi nesreću. Glupi ljudi su srećni ljudi.

Eschatologist:

Ne. Postavljanje pitanja i traženje odgovora donosi nesreću. Glupi ljudi su srećni ljudi.

Kliknite za proširenje...

Ne , glupi ljudi lako postaju srecni , a josh lakshe nesrecni .

Bulletdodger:

Ne , glupi ljudi lako postaju srecni , a josh lakshe nesrecni .

Kliknite za proširenje...

Ne baš. Zadovoljavaju se površnim stvarima - a dok god one postoje, a prisutne su stalno, svuda i u velikom broju, tu je uvijek šansa za sreću njihovog kriterijuma.

Srecan je onaj ..ko misli da je Srecan........

Najnormalnije je da se pitamo...život je čudo, tajna, smisao, beskraj, svemir, vrijeme...
kad sve sagledaš...velika je sreća roditi se (mada ima primjera da je bolje da se nisu ni rodili, na žalost)

Da bi lakse svatili odgovor... 8)

Einstein je rekao:
"Vazno je ne prestati ispitivati. Znatizelja ima svoj vlastiti razlog postojanja."
Pritom nije dao uputstva, vec prostu dijagnozu ljudskog sklopa.