Vlast rasipa na svakom koraku

Kada bi građani štedeli kao srpski političari, nema te porodice koja za godinu ne bi bankrotirala. Tri najsvežija primera „štednje“ koji su za nedelju dana stigli iz redova vlade i parlamenta najbolje pokazuju kako oni na vlasti shvataju moć i kakav imaju odnos prema državnim, odnosno našim parama.

Minulog utorka žitelji Užica bili su zatečeni kada se ulicama ovog grada provozao konvoj od deset crnih limuzina sa beogradskim službenim tablicama. Ako su očekivali da im je u posetu stigla čitava vlada sa svim sekretarima i pomoćnicima prevarili su se. Sva ova vozila poslužila su za komoditet troje ministara u Vladi Srbije – Vericu Kalanović, zaduženu za NIP, njenog kolegu iz sektora energetike Petra Škundrića i Mlađana Dinkića, ministra za ekonomiju, u čijoj je pratnji bio i direktor Agencije za privatizaciju.
Kako tih četvoro funkcionera nisu uspeli bolje da se organizuju i dođu sa makar upola manjim brojem vozila, ostaje enigma jer su svi oni odbili da za „Blic nedelje“ odgovore na ovo pitanje. Kao što su odbili i da kažu da li ovaj potez smatraju štedljivim i adekvatnim za uslove ekonomske krize.
- Ta poseta Užicu pokazuje apsolutan autizam političara u odnosu na stvarni život. Oni ili nemaju uvida u realnost ili ih se ona uopšte i ne tiče. Simbolika tog kiča sa savremenim voznim parkom i finim markiranim odelima samo je maska za rupe i mrak na putu koji prelaze. Pitam se kako ne shvataju da jedino što može da nas izvuče iz ove sveopšte krize jeste elementaran osećaj solidarnosti, koji uporno izostaje. Sa potezima koje vuku naši državnici možemo da zaključimo jedino da su odlučili da što bolje iskoriste svoju priliku na vlasti – kaže Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Drugi primer stiže iz parlamenta, čija je šestočlana delegacija ove nedelje u poseti Australiji. Osim predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović i njena dva telohranitelja u ovu daleku zemlju otputovali su i njen stranački kolega Branko Ružić, predstavnica naprednjaka Jorgovanka Tabaković, Milan Stanimirović iz DS, Mladen Grujić iz NS, kao i skupštinski prevodilac za engleski jezik.
- Radi se o uzvratnoj poseti delegacije narodne skupštine parlamentu Australije na poziv predsednika Senata i predsednika Donjeg doma parlamenta upućenog predsednici skupštine. U pitanju je bilateralna saradnja i uzvraćanje te posete pitanje je diplomatskog kodeksa – objasnili su za „Blic nedelje“ iz Skupštine Srbije.
Među ostalim razlozima za posetu dalekoj Australiji, u saopštenju narodne skupštine, navedeno je da se razgovaralo o evropskim integracijama Srbije, trgovinskoj razmeni, infrastrukturi, prosvetnom i zdravstvenom sistemu naše zemlje, te da je posećena naša dijaspora...
Sve se ovo može i razumeti i pravdati, ali mora se priznati da iritira jer još predsednica parlamenta nije uspela valjano da raspakuje kofere iz parlamentarne posete Etiopiji, a već eto Australije.
Parlamentarni turizam, kako su ovu posetu ocenili mnogi ekonomki i spoljnopolitički eksperti, koštao je Srbiju avionskih karata u ekonomskoj klasi za sve članove delegacije po pojedinačnoj ceni od 118.713 dinara za predsednicu parlamenta i prevodioca i 119.460 dinara za ostala četiri člana delegacije (ukupno oko 715.000 dinara ili oko 7.650 evra). Iz budžeta su isplaćene i dnevnice za Australiju koje iznose 75 australijskih dolara po osobi (ukupno 1.863 evra za sedam dana za svih šest članova delegacije), dok je troškove smeštaja i ishrane snosio domaćin. iz Skupštine Srbije su za „Blic nedelje“ rekli da se u cilju štednje trude da se ostvaruju samo ona putovanja u kojima domaćin snosi većinu troškova.
- Postoje službena putovanja koja su vrlo korisna, na primer ministar spoljnih poslova je uglavnom na putu i to je prava stvar. Ali, postoje i neka druga mesta, poput duboke Afrike i Azije gde nema ni privredne saradnje ni političkog interesa, već se radi isključivo o kuriozitetnim posetama – kaže Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Uprkos obećanju da će do septembra prepoloviti broj svojih regulatornih tela kojih je trenutno više od 100, prošle nedelje je najavljeno otvaranje dve nove agencije - za regionalni razvoj, koja će biti sedma u nizu sa istom svrhom i za zaštitu od jonizirajućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.
- Teško je komentarisati mere štednje unutar vlade u kojoj ne učestvujete. Ipak, sasvim je sigurno da u vladi i državnoj upravi postoji višak zaposlenih, kao i da kvalitet rada tih ljudi mogao biti znatno viši. Takođe, sasvim je sigurno da se neka ministarstva i sam premijer trude da štede, a postoje i drugi koji sebe ne doživljavaju kao ministre ako ne spiskaju dovoljnu količinu novca… Među pojedinim političarima, i to nije nova stvar, postoji osećanje da će ih, ako ne dođe velikim autom među narod, smatrati za malu vlast. To se ne menja ni u uslovima krize – zaključuje Parivodić.

http://www.blic.rs/politika.php?id=111561

Uzalud je što žuta vlast ima svoje pristalice kad je nesposobnjakovići i lopovi....izgleda da će se urušiti sama a pri tome odvesti Srbiju u propast.

ne vredi misoni ,medijska mashina se zahuktala ,koje koga prebio ,mrko pogledo ,sta je rekao ovaj -onaj ambasador ,srbi najgori....
propast drzave ,ekonomski kolaps ,otkazi ,nezaposlenih sve vise ,drastican pad standarda....,nikoga ne zanima ,od vruce jeseni osta samo jesen.
Vidjam ih dakako audije pogotovo ,mecka i bmw ponekad, samo shpartaju magistralom pozega-cacak sa rotacijom, gaze 120 a max brzina je 80.najvise ih je prolazilo u avgustu za vreme odmora kolone po 6-10 kola svaki dan (brojala deca) .

Da je vlast rasipnička, da ne kažem nešto drugo što mislim, a što misli i većina, to je činjenica. Međutim, trebalo bi malo da pogledamo i sebe. Da li zahvaljujući sadašnjoj vlasti, Slobinoj vlasti, a ponajviše Titoizmu koji nas je zadesio, i sami smo kao narod postali rasipnici. Koliko puta je svako od nas pomislio - ma baš me briga, to je državno, oštetiću državu i ona mene krade itd. Ponajviše vlast, a zatim i mi sami smo doprineli celokupnom propadanju države našim odnosom prema njoj.

Evo jednog primera kakvi su nekad ljudi bili i kao deo naroda i kao deo srpskog vođstva:

Враћај паре, момче

Одмах после пензионисања, двадесетих година овог века, војвода је живео у Чачку. Осим родне куће у Кумодражу, друге није имао - живео је у кући свога таста Веселина Миловановића, чијом се кћерком Јеленом оженио још као млади поручник. У Кумодраж је повремено одлазио да види своју браћу који су се бавили земљом и од ње скромно живели. Све што су имали, стекли су својим знојем и својим жуљевитим рукама.

Војвода није трпео привилегије било које врсте. Сматрао је да се отаџбини мора дати све, а да се од отаџбине ништа не узме. А што се његове пензије тиче, то је текло овако. Прву пензију, у ствари, није ни примио, била је, по војводиној процени, превелика па је тражио да се - смањи! Један млади поштар, који је тек започињао службу, био је обрадован кад је међу поштанским упутницама видео једну с именом војводе Степе. За ову прилику, будући да је војводу просто обожавао, поштар се свечаније обукао, мислио је да је непристојно да се пред тако славним човеком појави у половној одећи. Био је срећан што је војвода у његовом рејону, па је похитао да му уручи пензију.

Тај сусрет и тај дијалог забе-лежиле су касније многе новине.

- Ево срећног поштара који најомиљенијем војводи доноси прву пензију! - рекао је млади поштар у једном даху.

- Ако, ако, момче - узвратио је војвода Степа уз осмех. - Ред је да и ја видим неку вајдицу од своје државе. А колико су ми послали?

- Три хиљаде динара, господине војводо! - рапортирао је узбуђени поштар.

- Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта би с толиким парама!?

Збуњеном поштару није преостало ништа друго већ да врати поштанску упутницу.

Тако је, одиста, војвода вратио пензију. У то време то је била велика сума.

Наводимо, с тим у вези, само два податка: за хиљаду динара могло је да се купи пар најбољих волова, а за један динар - седам јаја!

Скроман човек

То није једини војводин гест. Знајући какви све могу бити потомци, али и да би поштедео државу или општинску касу, војвода је себи за живота подигао гробницу на чачанском гробљу, не одвајајући се ни после смрти од својих помрлих суграђана. Место је сам изабрао, а чувеном чачанском каменоресцу Бербељи дао нацрт гробнице. Неспоразум је настао оног часа кад је војвода приметио да је Бербеља, мимо плана и договора, додао неколико мермерних стубова у облику топовских граната и уклесао битке и победе српске војске под војводином командом. Војвода се жестоко наљутио, али је све било касно.

Војвода је припремио све што је било потребно за сахрану: униформу, коју ће му обући, и ордење које ће понети. Од своје пензије уштедео је онолико колико је мислио да је потребно за погреб. Својој супрузи је дао два замотуљка с новцем - један за трошкове сахране, други за њен живот. Није му ни на ум падло да га сахране о државном трошку.

Тек што је гробница била готова, војвода је у пратњи својих зетова отишао да је види. Потпуковник Драгомировић, његов зет, иначе лекар, ракао му је:

- Ово није за вас. Превише је скромна гробница. Таман за мене. Ви сте велики човек, прослављени војсковођа. Ви ћете бити у Пантеону!" Најбоље је да ову гробницу уступите мени...

Војвода се узнемирио:

- Какав Пантеон! То не одговара мени, мојим уверењима. Ја сам скроман човек. Хоћу овде да се сахраним. То је моје место. Коме треба Пантеон, нека се у њему сахрањује. Овде ће лежати војвода Степа Степановић.

Ma rasipaju pare kako god stignu a ovamo nama govore neku lepu pricicu i tamo ovamo..Sve su to ***** ali *** kada su na vlasti ne mozes im nista.

U pozadini se prepoznaju najmanje 10 godina stari BMW, a ni taj Audi nije najnoviji...