НАЈПОЗНАТИЈИ СВЕТСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ НОАМ ЧОМСКИ
ЗА „ПОЛИТИКУ”
Косово треба поделити
Оно што су биле српске области треба да буде део Србије, а остало нека буде независно како они то зову, што значи да ће се придружити Албанији
БOСТОН, априла – Ноам Чомски је светски познати лингвиста, политички аналитичар, филозоф и активиста за кога је „Њујорк тајмс” навео да је вероватно „водећи живи интелектуалац”. Недавно, у анкети једног британског часописа, огромном већином изабран је за првог интелектуалца у данашњем свету. Професор је на универзитету МИТ (Масачусетски институт технологије), аутор више од 80 књига, укључујући и „Нови војни хуманизам: Лекције Косова”. Његова најновија књига је „Промашене државе: злоупотреба моћи и насртај на демократију”, а овај интервју дао је специјално за РТС и „Политику”. Разговор с Ноамом Чомским објављујемо у два наставка, данас и сутра.
Управо се одржавају преговори о коначном статусу Косова, САД подржавају Агима Чекуа који је био умешан у етничко чишћење не само у...
– Није био умешан. Он је лично био ратни злочинац, учествовао у протеривању из Крајине.
Шта Ви видите као одговарајуће реaлистично решење за коначни статус Косова и колико се то разликује од онога што заговарају САД сада?
– Већ дуже време ја осећам да је једино реалистично решење за коначни статус Косова у ствари оно што је понудио председник Србије *, мислим, негде око 1993, то јест нека врста поделе са Србима. Сада је остало врло мало Срба, али оно што су биле српске области треба да буду део Србије, а остало нека буде независно како они то зову, што значи да ће се придружити Албанији. Ја просто не видим, ја нисам видео никакво друго могуће решење ни пре десет година.
Недавно је обележена седма годишњица од почетка бомбардовања СР Југославије. Зашто је НАТО започео тај рат или, да боље кажем, зашто су САД започеле тај рат?
– Заправо, ми ту имамо први пут веома ауторитативан коментар са врха Клинтонове администрације, нешто што смо раније претпостављали, сада је потврђено. То долази од Строуба Талбота, који је водио заједнички обавештајни комитет за дипломатију Пентагона и Стејт департмента и то током читавог тог процеса, укључујући и бомбардовање – што је дакле, сам врх Клинтонове администрације. Он је управо написао предговор за књигу свог директора за везу Џона Нориса и у том преговору он каже да, ако заиста желите да схватите какво је било размишљање у врху Клинтонове администрације, треба прочитати Норисову књигу и оно што он каже: да стварни циљ тог рата није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце. Стварни узрок било је то што Србија није спроводила тражене социјалне и економске реформе, што значи да је то био последњи угао Европе који се није повиновао неолибералним програмима под управом САД, па је то морало да буде уклоњено. То је становиште самог врха. Опет, могли смо то погодити, али ја нисам никада видео да је то раније речено.
Хоћу да Вас питам о мишљењу интелектуалне елите, како се то уопштено назива у САД и на Западу уопште, јер читајући стичете утисак да ће вам бити опроштено ако замислите да је сваки критичар интервенције НАТО био или „симпатизер Милошевића” или неко кога није брига за геноцид. Шта то значи?
– Пре свега, то је уобичајена појава интелектуалне културе. Један добар амерички критичар, Харолд Розенберг, једном је интелектуалце описао као „чопор независних умова”. Они мисле да су врло независни али они јуришају као крдо, што и јесте истина; ако постоји партијска линија, морате је се држати, а партијска линија је систематична. Партијска линија је повиновање моћима државе и државном насиљу. Допуштено вам је да критикујете, али само на врло уској основи. Можете их критиковати ако то што раде није делотворно, због неке грешке или неких добрих намера које су пошле кривим путем, или нешто тако; као што баш сада видите у случају рата у Ираку, тај тон дебате о ирачком рату. Али погледајте – то је врло слично расправи у „Правди” поводом инвазије Авганистана. Заправо, ја сам то недавно рекао једном пољском репортеру и питао сам га да ли је читао „Правду”. Он се само насмејао и рекао: „Јесте, исто је”. Дакле, ако читате „Правду” осамдесетих година прошлог века онда знате да је то „напор руских војника који ризикују смрт” и онда су ту ти „терористи који нас спречавају да Авганистанцима донесемо правду и мир” јер, наравно, „нисмо ми њих напали, већ смо интервенисали и помогли им на захтев легитимне владе, а терористи нас спречавају да учинимо све добре ствари које смо наумили итд”. Ја сам недавно читао јапанске документе из Другог светског рата против устаника у Кини из тридесетих година. Исто то, знате: „... ми смо настојали да им донесемо рај на земљи, али кинески бандити нас у томе спречавају...” Заправо, не знам ни за један изузетак у историји. Исти је и британски империјализам, мислим да су чак и људи највишег моралног интегритета, као што је био Џон Стјуарт Мил, говорили да треба да интервенишемо у Индији и да освојимо Индију, јер ти варвари не могу себе да контролишу. Постоје зверства, али ми морамо да им донесемо добробит британске управе, цивилизације и тако то.
Сада је у Сједињеним Државама исто то. Узмите бомбардовање Косова, што је био невероватно важан догађај за америчке интелектуалце. Разлог због кога је то морало да се деси јесте оно што се збивало током деведесетих. А деведесете су за Запад, не само за САД већ и за Француску и Енглеску, биле најгоре – можда најниже тачке у интелектуалној историји Запада. Мислим да је то било као комични стрип, представа сатиричне имитације стаљинизма и то буквално. Погледајте „Њујорк тајмс” или читајте француску штампу, британску штампу, све је пуно приче о томе како постоји „нормативна револуција” која преплављује Запад. Први пут у историји, једна држава, конкретно Сједињене Државе, „вођа слободног света”, делује „из чистог алтруизма”, ... Клинтонова политика је ушла у „племениту фазу” са „ореолом свеца” и све тако. Ја цитирам либерале.
Па, баш та хуманитарна шарада је...
– То је пре Косова.
Допустите да вам прочитам нешто што сте рекли у једном интервјуу у време око бомбардовања. Рекли сте да „термин `геноцид`, ако се примени на Косово, представља вређање Хитлерових жртава. Заправо то је екстремни ревизионизам”. Шта сте тиме мислили?
– Прво да фокусирамо период. Ствари које сам цитирао су из позних деведесетих.
Пре Косова?
– Да! Њима је био потребан догађај да оправдају ово масовно самоласкање. Срећом за њих дошло је Косово и сад је требало да ОНИ спрече геноцид. Какав је био тај геноцид на Косову? Знамо из западне документације шта је то било. У години пред бомбардовање, према западним изворима, убијено је око две хиљаде људи, жртве су распоређене. Према британској влади, која је била најјачи јастреб у Алијанси – све до јануара 1999, највећи део убистава починили су герилци ОВК који су надирали, како сами кажу, покушавајући да изазову оштру реакцију Срба, у чему су и успели, како би навели западне хуманитарце да бомбардују. Знамо из западних података да се ништа није изменило између јануара и марта. Заправо до 20. марта они не указују ни на шта, а 20. марта указују на појачање напада ОВК. Било је гадно, али по међународним стандардима било је нажалост невидљиво и било је распоређено на обе стране. Ако је веровати Британцима, највећи део је долазио од стране герилаца ОВК.
А како се доцније испоставило, ОВК је добијала и финансијску подршку и оружје.
– У то време, тих месеци их је помагала ЦИА. И то називати геноцидом је заиста увреда жртава холокауста, јер ако је то геноцид онда је читав свет прекривен геноцидом. Заправо, то делује заиста фрапантно; тачно у исто време када се западни интелектуалци хвале својим величанственим хуманизмом, много гора зверства су се догађала ту преко пута, у Турској. То је унутар НАТО, а не на границама НАТО... „како ми то можемо допустити на границама НАТО”... али шта се дешава унутар НАТО где је то спроводила Турска, која је протерала можда и неколико милиона Курда из њихових домова, уништила око 3.500 села и опустошила целу област, користила све познате методе мучења и масакра које можете замислити, убила ко зна колико људи. Ми не бројимо наше жртве, на десетине хиљада људи. Како су само у томе успели? Тако што су 80 одсто свог оружја добили од Клинтона и када су се зверства повећала, повећао се и доток оружја. Заправо, у једној јединој години, 1997, Клинтон је послао више оружја Турској него за време целог Хладног рата! Све до контраустанка.
О томе није извештавано на Западу. Не извештава се о сопственим злочинима, то је кључно. И управо усред свега тога, „како можемо да толеришемо две хиљаде људи убијених на Косову, све заједно герилци и други...”
-----------------------------------------------------------
Лицемерје „крда независних умова”
Педесета годишњица НАТО-а одржана је усред бомбардовања Југославије. И било је јадиковања у вези с тим што се збивало директно на границама НАТО. Ни речи о много горим стварима које су се догађале унутар граница НАТО, захваљујући огромном дотоку оружја из САД. То је само један случај. Слични случајеви су се догађали свуда где су САД подржавале много горе ствари, али видите то, то је била тема за „крдо независних умова”, то је играло пресудну улогу у њиховом аутопортрету, јер су они пролазили кроз период самохвалисања за величанственост у тој њиховој „нормативној револуцији” и њиховој „племенитој фази”. Тако да је то био Божји дар и због тога нисте могли да постављате никаква питања о томе. У ствари, исто се догађало и у ранијој фази балканских ратова – „То је било страшно”, и тако даље...
-----------------------------------------------------------
* Чомски очигледно мисли на предлог Добрице Ћосића, тадашњег председника Југославије, о подели Косова
