Zaraziti druge samoćom.....

Na otvaranje ove teme inspirisao me je post cica-mace Felix, koja je na Trenutnim dešavanjima napisala sjajan post.....i nadam se da se neće ljutiti što ću ga prekopirati ovde....
U mom društvu se još niko nije udao/oženio
Ali ih ima nekoliko koji su u onim desetogodišnjim vezama i na pragu braka.
Pa kad sam ja raskinula sa S.-om su me spopali kako se 'sad ne raskida, felix, sad je vreme da se udaš' ili 'i šta ćeš sad?' ili 'je l' postoji neko treći?' ili već svašta nešto tako..
Mislim, bila sam tema tokom nekoliko meseci, pa sam do kraja počela da izmišljam razne verzije,e to mi je već bilo mnogo zabavnije..
Sad se već manje i viđam sa tim ljudima, iskoračila sam iz njihovog 'normalnog' života, samo ponekad popijemo kafu, verovatno da ih ne bih zarazila samoćom
(autor je Felix The Cat)

Zanima me, primećujete li da se prijatelji odnose prema vama drugačije kada ste upareni i kada niste? Zovu li vas na žurke parova i kada nemate dečka/devojku?
Često čujem žalbe single devojaka da ih njihove udate ili "u vezi" drugarice ne zovu više na proslave ili zajednička letovanja i zimovanja i sve pod devizom "biće ti dosadno, sve su parovi, a ti si sama"....Da li je to ljubomora? Ne žele da se u blizini njihovog dečka muva slobodna drugarica? Ili smatraju da im dok su zaljubljene niko ne treba? Razmišljaju li takvi ljudi, šta će biti ako raskinu ili razvedu se, i osvrnu se oko sebe a tamo nikoga nema...? Prijateljstvo je biljka...ako se ne neguje, svene.....

ludopileglodjekosku:

Razmišljaju li takvi ljudi, šta će biti ako raskinu ili razvedu se, i osvrnu se oko sebe a tamo nikoga nema...?

Kliknite za proširenje...

Прави пријатељи су увек ту. И деца остају заувек. Страх од губитка пријатеља резултира слепим вођењем за истим.

brak podrazumeva neke nove obaveze, novi život...dođe i dete...ali to naravno ne podrazumeva da se čovek udalji od starih prijatelja koji su solo...e sad...ako oni počnu da te izbegavaju zato što sada pored sebe imaš partnera, to je već druga stvar...ne treba nikoga vući za rukav...
...takođe, u braku se steknu novi prijatelji, "druženje" poprimi drugačiji vid...ne treba da ne bude i solo izlazaka i druženja sa drugovima ili drugaricama koji su i dalje single, ne daj bože i glupo je da jedan od partnera u braku počne da negoduje zbog tvoje želje da sačuvaš prijatelje od pre...
...takođe, druženje u paru čak zna da bude zanimljivije ...

ludopileglodjekosku:

Na otvaranje ove teme inspirisao me je post cica-mace Felix, koja je na Trenutnim dešavanjima napisala sjajan post.....i nadam se da se neće ljutiti što ću ga prekopirati ovde....
U mom društvu se još niko nije udao/oženio
Ali ih ima nekoliko koji su u onim desetogodišnjim vezama i na pragu braka.
Pa kad sam ja raskinula sa S.-om su me spopali kako se 'sad ne raskida, felix, sad je vreme da se udaš' ili 'i šta ćeš sad?' ili 'je l' postoji neko treći?' ili već svašta nešto tako..
Mislim, bila sam tema tokom nekoliko meseci, pa sam do kraja počela da izmišljam razne verzije,e to mi je već bilo mnogo zabavnije..
Sad se već manje i viđam sa tim ljudima, iskoračila sam iz njihovog 'normalnog' života, samo ponekad popijemo kafu, verovatno da ih ne bih zarazila samoćom
(autor je Felix The Cat)

Zanima me, primećujete li da se prijatelji odnose prema vama drugačije kada ste upareni i kada niste? Zovu li vas na žurke parova i kada nemate dečka/devojku?
Često čujem žalbe single devojaka da ih njihove udate ili "u vezi" drugarice ne zovu više na proslave ili zajednička letovanja i zimovanja i sve pod devizom "biće ti dosadno, sve su parovi, a ti si sama"....Da li je to ljubomora? Ne žele da se u blizini njihovog dečka muva slobodna drugarica? Ili smatraju da im dok su zaljubljene niko ne treba? Razmišljaju li takvi ljudi, šta će biti ako raskinu ili razvedu se, i osvrnu se oko sebe a tamo nikoga nema...? Prijateljstvo je biljka...ako se ne neguje, svene.....

Kliknite za proširenje...

Nećem se ljutim
Elem, kod mene je zaista bila ta neka varijanta.. nije da se mi ne možemo više viđati.. ili da oni odbacuju one koji su izabrali da budu sami... ima u društvu još nekolicina koji nemaju partnera (izvini piči ).. samo je to postala retkost..
Mislim da su doživeli poseban problem sa mojim raskidom.. jer mi je veza trajala .. pa, dugo .. a ja sam se usudila da raskinem?!
I bukvalno je bila ta vrsta pitanja... i to ne čak ni od strane mojih drugarica (one su uglavnom razumele), nego od strane devojaka mojih drugova...a ne znam šta im je bio povod.. možda ne čak ni ljubomora... nego vreme kao glavni neprijatelj, pretpostavljam... gde su se verovatno sve želele udati još pre par godina (zaboga, odavno su završili fakultete i pozapošljavali se, smao je još to ostalo).. i sad odjednom neko krši sveto pravilo 'udaću se očajna u 28. godini zato što mislim da ne mogu bolje i/ili ne želim ni da pokušam'..
Ne kažem da sam ja u pravu, samo me je mnogo iritiralo takvo njihovo ponašanje...

E sad, što se tiče same teme, onako kako si je ti formulisala... pa, recimo da imam i dalje neke prave prijatelje, sa kojima obožavam da se viđam, bez obrzira na promenjenu moju situaciju... Oni nisu ni pitali ni šta je povod ni šta je razlog... jednostavno su to prihvatili kao činjenicu bez preteranog zadiranja u moju intimu i kopanja po povodima i uzrocima..
I kao što rekoh, kod mene u društvu ima dosta jednine tako da za druženje ne postoji problem... ali ovi u dugogodišnjim vezama se ponašaju zaista donekle kao pripadnici nekog tajnog udruženja

Ima toga, ali daleko od toga da je neciji bracni ili singl status presudan...opet koliko ljudi toliko tjudi. Sa nekim ljudima sa kojima sam bila nerazdvojna sada se vise ni ne vidjam. Razlozi za to mnogo su ozbiljniji od imanja ili nemanja veze. Sa nekima se prosto udaljis...po meni nista u zivotu, pa ni sam zivot, ne traje vecno. I ne treba da traje. Slovima i brojem postoji samo jedna osoba koja mi je i dan danas prijatelj kao i pre 20tak godina. Svi ostali dosli su, trajali neko vreme, i prosli. I neka su, tako treba. Ne gledam na to sa tugom ni nostalgijom. Naprotiv, radujem se sto se razvijam, sto mi se zivot menja, sto mogu da upoznam neke nove ljude, nove potencijalne prijatelje. Onih starih, proslih rado se secam. I to je sve. Felix je odlucila da menja u svom zivotu ono cime nije zadovoljna i po meni to je ispravna odluka...sve drugo potpuno je nevazno. Jedni prodju, drugi dodju.

felix the cat:

Mislim da su doživeli poseban problem sa mojim raskidom.. jer mi je veza trajala .. pa, dugo .. a ja sam se usudila da raskinem?!
I bukvalno je bila ta vrsta pitanja... i to ne čak ni od strane mojih drugarica (one su uglavnom razumele), nego od strane devojaka mojih drugova...a ne znam šta im je bio povod.. možda ne čak ni ljubomora... nego vreme kao glavni neprijatelj, pretpostavljam... gde su se verovatno sve želele udati još pre par godina i sad odjednom neko krši sveto pravilo 'udaću se očajna u 28. godini zato što mislim da ne mogu bolje i/ili ne želim ni da pokušam'..
Ne kažem da sam ja u pravu, samo me je mnogo iritiralo takvo njihovo ponašanje...

Kliknite za proširenje...

I ja mislim da je to u pitanju.
Ljudi se uvek porede sa okolinom, tvoj postupak ih je verovatno uzdrmao iz korena, naterao ih da se pitaju koja je njihova životna pozicija, da se suoče sa nesigurnošću u sopstveni izbor.
Ti si prekršila pravilo i izašla iz njihove zone komfora, nisi više u njihovoj grupi, postala si remetilački faktor.
Nešto slično sam ja doživeo kad sam odlučio da ostavim sve i počnem iz početka. Oni iz moje okoline koji su bili najglasniji u kritikovanju trenutne situacije u kojoj smo se nalazili i koji su najviše kukali za promenom, bili su najglasniji u zgražavanju mojom odlukom. Na kraju sam se udaljio od nekih prijatelja, jednostavno nismo više imali o čemu da pričamo, moja odluka se isprečila kao zid izmedju nas.

gospodjica14:

Ima toga, ali daleko od toga da je neciji bracni ili singl status presudan...opet koliko ljudi toliko tjudi. Sa nekim ljudima sa kojima sam bila nerazdvojna sada se vise ni ne vidjam. Razlozi za to mnogo su ozbiljniji od imanja ili nemanja veze. Sa nekima se prosto udaljis...po meni nista u zivotu, pa ni sam zivot, ne traje vecno. I ne treba da traje. Slovima i brojem postoji samo jedna osoba koja mi je i dan danas prijatelj kao i pre 20tak godina. Svi ostali dosli su, trajali neko vreme, i prosli. I neka su, tako treba. Ne gledam na to sa tugom ni nostalgijom. Naprotiv, radujem se sto se razvijam, sto mi se zivot menja, sto mogu da upoznam neke nove ljude, nove potencijalne prijatelje. Onih starih, proslih rado se secam. I to je sve. Felix je odlucila da menja u svom zivotu ono cime nije zadovoljna i po meni to je ispravna odluka...sve drugo potpuno je nevazno. Jedni prodju, drugi dodju.

Kliknite za proširenje...

Ja polako ucim da ne gledam na to sa tugom, ume da mi zasmeta.Postoje npr. morske drugarice, tj. one koje te zovu da izadete samo na primorju, a kad se vratite kuci...muk.Nije da se ona razocarala ili tako nesto jer zove i sledece godine...dok je na moru...a nije da nema drugo drustvo za plazu.Hocu da kazem da okolnosti odreduju koliko ce neko druzenje trajati, ne zavisi od samih ljudi.Odredeni ljudi su pogodni za razlicite aktivnosti, koliko god to surovo zvucalo, a kad nam se promene prioriteti u zivotu ili nesto drugo, onaj koji nas ne prati bice zaboravljen.
A da se vratimo na parove.Devojke budno motre na svoje momke, cuvajuci ih od najezde komaraca, pardon-drugarica/devojcica.Ali i to je bolje nego da si,dok si singl,u njihovom drustvu, znaju da budu strasno dosadni(tebi) drzeci se za rucice i blentavo blenuci jedno u drugo, dok to i ne primecujes ako si i sam u takvom stanju.Jednostavno receno, kad se dvoje voli...sta tu ima neko treci da se mesaOvo se, naravno, ne odnosi na onaj stadijum zivota u kojem, kao penzioner, jedva cekas goste
Ma, sta ja znam o zivotu

Nista cudno
neko to gleda ovako neko onako
ali fakat je da se ja prilagodjavam ako sam samac
za mene je institucija zajednistva iznad svega
i zato gledam da ne kvarim i da ne smetam
osim ako bas neko sam hoce da se "Kvari"

Meni je taj neko drugar, pa makar se vidjali jednom u godini
ali u medjuvremenu se pitamo
mora da se odrzava to drugarstvo
mada ima i onih koji se preobrate totalno
i njih kapiram
ne ljutim se
a i meni bude bez veze kada sam u paru pa neki drugar nastavi sa budalesanjem
pa ga opomenem pa se on nadrnda
i onda mu kazem - ko te shljivi, ukapiraces da ne mora tako

Tjah, poklonis nekome pola kile zivaca
ili u vise navrata po 100 - 200 grama a ostane ti samo jos par stotina grama za tebe
i onda naravno biras samocu
ne chamotinju, ne to
nego si bas koristan kad imas zivaca

i tako
da ja mislim da je cica Felix u pravu
iako se nasalila

razdvajam vezu i prijateljstvo.....sta ima da slusa moaj tracarenja sa drugaricom???....a ne volim petljanje ni sa njegovim prijateljima....ponekad da...a da kazem i da pravih prijatelja imam samo par, dugogodisnjih, i da to nista nece da ugrozi....bar sa moje strane...

Већ годинама сам једини непар у свом друштву....али се ништа није променило у односу на оно када сам била у пару....

Nemam tih problema. Sve moje prijateljice su u ozbiljnim vezama, žive sa momcima i sl.

Nikad me nisu diskriminisale jer već 2 godine imam sve neke kratke šeme i sl.

Ne znam kako će biti kad se jednog dana udaju, rode sitnu đecu i sl. a ja nastavim ovako da se zaebavam. rastužim se kad pomislim na to da ću možda tad biti baš usamljena.

ggolub:

I ja mislim da je to u pitanju.
Ljudi se uvek porede sa okolinom, tvoj postupak ih je verovatno uzdrmao iz korena, naterao ih da se pitaju koja je njihova životna pozicija, da se suoče sa nesigurnošću u sopstveni izbor.
Ti si prekršila pravilo i izašla iz njihove zone komfora, nisi više u njihovoj grupi, postala si remetilački faktor.
Nešto slično sam ja doživeo kad sam odlučio da ostavim sve i počnem iz početka. Oni iz moje okoline koji su bili najglasniji u kritikovanju trenutne situacije u kojoj smo se nalazili i koji su najviše kukali za promenom, bili su najglasniji u zgražavanju mojom odlukom. Na kraju sam se udaljio od nekih prijatelja, jednostavno nismo više imali o čemu da pričamo, moja odluka se isprečila kao zid izmedju nas.

Kliknite za proširenje...

@tema

Smeta mi sto su ljudi cesto zavidni..na osmeh, dobro raspolozenje, itd.. lose su volje, pa kad vide da je neko zadovoljan i nasmejan ma sta mu se desavalo, intenzivno se trude da ga zguraju u cosak...hrane se pozitivnom energijom i nastoje da iscrpe svu..
Kod mene su obicno situacije da se ok razumem sa drugaricama dok ne upoznam njihove frajere...e tu postane zanimljivo da me one od tog trenutka skroz izbace iz zivota...nisam toliko samouverena da smatram da sam naj riba i neodoljiva, nit imam potrebu za tim..a jos manje se nabacujem...itd.ocigledno one imaju problem sa sobom a mozda i sa partnerom pa me dozivljavaju kao pretnju...

Nekada je vazilo da se pravi prijatelj prepoznaje kad ti je tesko, danas vazi obrnuto...dok ti je tesko prosto skakucu oko tebe i uzivaju slusajuci da neko pati vise nego oni...kad ti sve ide od ruke, pocnu da te izbegavaju ili se trude da nanesu neku stetu...

Imam malo prijatelja ali njih cuvam...

P.s. inace kad su veze i prijateljstva u pitanju desava se bas kako je golub opisao...

alya:

@tema

Smeta mi sto su ljudi cesto zavidni..na osmeh, dobro raspolozenje, itd.. lose su volje, pa kad vide da je neko zadovoljan i nasmejan ma sta mu se desavalo, intenzivno se trude da ga zguraju u cosak...hrane se pozitivnom energijom i nastoje da iscrpe svu..
Kod mene su obicno situacije da se ok razumem sa drugaricama dok ne upoznam njihove frajere...e tu postane zanimljivo da me one od tog trenutka skroz izbace iz zivota...nisam toliko samouverena da smatram da sam naj riba i neodoljiva, nit imam potrebu za tim..a jos manje se nabacujem...itd.ocigledno one imaju problem sa sobom a mozda i sa partnerom pa me dozivljavaju kao pretnju...

Nekada je vazilo da se pravi prijatelj prepoznaje kad ti je tesko, danas vazi obrnuto...dok ti je tesko prosto skakucu oko tebe i uzivaju slusajuci da neko pati vise nego oni...kad ti sve ide od ruke, pocnu da te izbegavaju ili se trude da nanesu neku stetu...

Imam malo prijatelja ali njih cuvam...

P.s. inace kad su veze i prijateljstva u pitanju desava se bas kako je golub opisao...

Kliknite za proširenje...

Desilo mi se to jednom, u srednjoj školi. Kako sam patila prijateljstvo za koje misliš da je jako i stabilo, se naglo ugasi kad se pojavi dečko/devojka. Nije me voleo dečko moje drugarice. Pokušavala sam da uspostavim komunikaciju neku s njim, ali nije vredelo. Posle sam saznala da me je ogovarao na sve strane. Šta mu je smetalo kod mene- nisam slušala istu muziku kao on i njegovo društvo, nisam volela knjige koje on voli, nisam nosila patike koje se njemu sviđaju. Fala Bogu, od kako sam prerasla tinejdž period, nisam imala ovakvih problema.

Kad su raskinuli, meni je plakala na ramenu, naravno, dok nije našla novog dečka. I tako se to vrtelo - imala je dečka, nismo se družile, nije imala dečka, družile smo se.
Interesantno je da sam posle toga ja našla dečka i bila u ozbiljnoj vezi i da je ona počela meni da prigovara kako ja mnogo vremena provodim s njim.

Nismo se videle od kad smo završile gimnaziju.

Smesno je sto i odrasli ljudi to rade...mogu da razumem te radnje u tinejdzersko doba ali kasnije, no, no...

Имала сам разне фазе ''пар- непар- вишепар''

Али однос мојих пријатеља је увек био исти.

Кад сам у пару, онако, баш им буде драго да ме позову с њим и то нагласе да дође и он.

Кад нисам у пару, зову ме још више.

Софија:

Имала сам разне фазе ''пар- непар- вишепар''

Али однос мојих пријатеља је увек био исти.

Кад сам у пару, онако, баш им буде драго да ме позову с њим и то нагласе да дође и он.

Кад нисам у пару, зову ме још више.

Kliknite za proširenje...

U mom slucaju,ovo je skroz istinito,ali samo za nijansu...

ludopileglodjekosku:

Zanima me, primećujete li da se prijatelji odnose prema vama drugačije kada ste upareni i kada niste? Zovu li vas na žurke parova i kada nemate dečka/devojku?
Često čujem žalbe single devojaka da ih njihove udate ili "u vezi" drugarice ne zovu više na proslave ili zajednička letovanja i zimovanja i sve pod devizom "biće ti dosadno, sve su parovi, a ti si sama"....Da li je to ljubomora? Ne žele da se u blizini njihovog dečka muva slobodna drugarica? Ili smatraju da im dok su zaljubljene niko ne treba? Razmišljaju li takvi ljudi, šta će biti ako raskinu ili razvedu se, i osvrnu se oko sebe a tamo nikoga nema...? Prijateljstvo je biljka...ako se ne neguje, svene.....

Kliknite za proširenje...

jedina istina u ovom postu je da tu nema prijateljstva uopste... ne zovu te na 'zurke parova' jer su ljubomorne?! mislim, trebalo bi se zapitati 'kakva sam to ja osoba' ako te prijateljice ne zele u blizini njihovih momaka... dosta porazavajuce... sa druge strane, opet ide situacija koja dokazuje da je nedostatak i nerazumevanje cele price oko prijateljstva obostrano... 'razmisljaju li takvi ljudi sta ce biti ako se razvedu ili raskinu?'... kao kad u osnovnoj skoli i ta drugarica konacno dodje do nas da nam trazi gumicu koju nam nije dala pre samo dva polugodista...
ja sam imao srece sto se prijatelja tice... svi su tu za mene, nezavisno od toga da li sam sam, ili sa nekom... i svi ce biti tu za mene i dalje... kao sto cu ja biti tu za njih bez obzira sta im se u zivotu desilo... ne mereci da li ja njima nesto dugujem ili oni meni... ponekad se stvarno pitam sta se to desilo sa ljudima pa su postali takvi?! ili je to samo fora, da pokazemo kako i nas muce neke dileme... a da pre toga nismo ni pokusali da razmislimo o tome uopste...

ili, jel ste isto razmisljali o tome da pokusate da naucite da zonglirate sa 4 kruske istovremeno, kako biste nadomestili taj nedostatak partnera koji vase prijatelje tako odbija od vas? ima dosta nacina da povratite poverenje... mozete da stavite glavu u usta nekom lavu, na primer... ili da skocite kroz zapaljeni obruc... mislim, tako mozete da ih zabavljate i prekracujete im vreme sve dok ne nadjete svog partnera i postanete ponovo prihvatljivi za njih...

biram sa kim se druzim, tako da nemam nikakvih problema
kod prijatelja tek ne, jer samim tim sto su prijatelji, podrazumijeva se da me gledaju kao osobu, a ne kao ljubavni status

akonto teme, ne smatram zivot zavrsenim u tridesetim/cetrdesetim godinama
veza koja nije ok se prekida, bez obzira na godine u kojima se nalazimo
i bez obzira na to ko sto misli

ludopileglodjekosku:

Na otvaranje ove teme inspirisao me je post cica-mace Felix, koja je na Trenutnim dešavanjima napisala sjajan post.....i nadam se da se neće ljutiti što ću ga prekopirati ovde....
U mom društvu se još niko nije udao/oženio
Ali ih ima nekoliko koji su u onim desetogodišnjim vezama i na pragu braka.
Pa kad sam ja raskinula sa S.-om su me spopali kako se 'sad ne raskida, felix, sad je vreme da se udaš' ili 'i šta ćeš sad?' ili 'je l' postoji neko treći?' ili već svašta nešto tako..
Mislim, bila sam tema tokom nekoliko meseci, pa sam do kraja počela da izmišljam razne verzije,e to mi je već bilo mnogo zabavnije..
Sad se već manje i viđam sa tim ljudima, iskoračila sam iz njihovog 'normalnog' života, samo ponekad popijemo kafu, verovatno da ih ne bih zarazila samoćom
(autor je Felix The Cat)

Zanima me, primećujete li da se prijatelji odnose prema vama drugačije kada ste upareni i kada niste? Zovu li vas na žurke parova i kada nemate dečka/devojku?
Često čujem žalbe single devojaka da ih njihove udate ili "u vezi" drugarice ne zovu više na proslave ili zajednička letovanja i zimovanja i sve pod devizom "biće ti dosadno, sve su parovi, a ti si sama"....Da li je to ljubomora? Ne žele da se u blizini njihovog dečka muva slobodna drugarica? Ili smatraju da im dok su zaljubljene niko ne treba? Razmišljaju li takvi ljudi, šta će biti ako raskinu ili razvedu se, i osvrnu se oko sebe a tamo nikoga nema...? Prijateljstvo je biljka...ako se ne neguje, svene.....

Kliknite za proširenje...

Dje me nadje
Doslo vreme za udadbu pa pohrlile moje drugarice sve u istoj godini, sve trudne u isto vreme, sve postale druge osobe u isto vreme. Sve osim njih 2 , ima nas tri sad ali super se provodimo i dalje. I ne damo se. Ne shvatam i odvratno mi je i sve po redu kako neko moze da odbaci i iskulira svoje drugarice zato sto je sad u braku i ima dete. Ispada da im drugarice trebaju samo dok ne navataju muzeve
Eto tako, ali ima nas raznih.
I meni je glupo pravilo parovi sa parovima. Ma daj, ja se druzim sa mojim prijateljima i kad sam u vezi od 5 godina i kad sam u varijanti i kad sam solo! Zahebi to prijateljstvo ..dobre smo dok ne navatam muza-pegla mi se od takvih

ludopileglodjekosku:

Na otvaranje ove teme inspirisao me je post cica-mace Felix, koja je na Trenutnim dešavanjima napisala sjajan post.....i nadam se da se neće ljutiti što ću ga prekopirati ovde....
U mom društvu se još niko nije udao/oženio
Ali ih ima nekoliko koji su u onim desetogodišnjim vezama i na pragu braka.
Pa kad sam ja raskinula sa S.-om su me spopali kako se 'sad ne raskida, felix, sad je vreme da se udaš' ili 'i šta ćeš sad?' ili 'je l' postoji neko treći?' ili već svašta nešto tako..
Mislim, bila sam tema tokom nekoliko meseci, pa sam do kraja počela da izmišljam razne verzije,e to mi je već bilo mnogo zabavnije..
Sad se već manje i viđam sa tim ljudima, iskoračila sam iz njihovog 'normalnog' života, samo ponekad popijemo kafu, verovatno da ih ne bih zarazila samoćom
(autor je Felix The Cat)

Zanima me, primećujete li da se prijatelji odnose prema vama drugačije kada ste upareni i kada niste? Zovu li vas na žurke parova i kada nemate dečka/devojku?
Često čujem žalbe single devojaka da ih njihove udate ili "u vezi" drugarice ne zovu više na proslave ili zajednička letovanja i zimovanja i sve pod devizom "biće ti dosadno, sve su parovi, a ti si sama"....Da li je to ljubomora? Ne žele da se u blizini njihovog dečka muva slobodna drugarica? Ili smatraju da im dok su zaljubljene niko ne treba? Razmišljaju li takvi ljudi, šta će biti ako raskinu ili razvedu se, i osvrnu se oko sebe a tamo nikoga nema...? Prijateljstvo je biljka...ako se ne neguje, svene.....

Kliknite za proširenje...

Sve je to stvar licnih osecanja. Ne vidim zasto bih nekog i krivio ako to radi..

Licno ne volim varijante sa parovima ako sam solo. Opet, nisu ni svi parovi isti, tako da ni to nije 100% istina..

S druge strane, imam ortaka koji nema nikakvih problema s tim. Kad dodje do nas, uopste se ne oseti bilo kakva razlika. Tu su tri osobe koje se zezaju, razglabaju o svemu i svacemu..

Malo mi je teze sagledati situaciju sa detetom. Previse je daleko tema od mene..
No, cini mi se da se stvari tada drasticno menjaju. Ljudi dobijaju novi prioritet. Normalno je da manje paznje posvete prijateljima u odnosu na novorodjeno dete. Sve je to deo zivota, koji na svu srecu nije statican, vec tece. Menjamo se kako sticemo nova iskustva i samim tim menjamo nase okruzenje..

Opet, prijatelj koji to jeste ce imati razumevanja. Ne vidim zasto prekidati odnos i ako ima manje vidjanja..

Ja mnogo volim moje slobodne drugarice. I mnogo želim da nađu srodne duše. I često sam tužna zbog njih. Ne sažaljevam ih, ne! To su divne ličnosti, ali sam tužna što se sudbina poigrava njihovim godinama. Najsrećnija bih bila da im zapjevam na svadbi.
Ne bojim se da će me zaraziti samoćom, ja želim njih da zarazim nekom doborom prilikom, al ovi momci danas, e pa svašta!

Nikada mi nije smetalo da budem sama u drustvu parova, niti da u mom drustvu para bude "samaca "...Jeste da smo manje vremena tada provodili zajedno, ali to je valjda normalno..

Ono sto meni danas smeta kao " paru ", jeste to da imam problem sa parovima sa decom...Znaci, kao da ako nemamo decu nismo podobni za druzenje, decije rodjendane ( koje redovno cestitam, iako oni cesto zaborave moj ), slave i sl...Odlaske u grad, setnje...Ja, da budem iskrena, volim decu, ali ne volim ona silna ulagivacka tepanja i slinavljenja...necu biti takva ni prema svom jednog dana, a sto onda da se kezim tudjem...nekako sam ravnodusna i opustena pored dece...Mozda je to problem...? Jel treba da se kreveljim i odusevljavam svakom njihovom pokretu...?
To mi nije jasno...i nikada nece...i ubedjujem sebe da je to sve nesvesno sa njihove strane, ali ipak u praksi je drugacije...nazalost...Retki su parovi koji su drugaciji...

eee...ti s...mladuncima su najgori... : (