František Alexandr Zach

František Aleksandr Zah isto tako Franja Aleksandar Zah (1. maja 1807. - 14.januara 1892.) bio je češki vojni teoretičar i vojnik koji je delovao u Srbiji i general srpske armije. Bio je jako aktivan panslavista i ratovao je u mnogim bitkama. U Srbiji je jako priznat a u Brnu je po njemu imenovana Zahova ulica.

František Aleksandr Zah rodio se u Brnu ili Holomucu u Moravskoj u porodici ugostitelja. Godine 1824. maturirao je na nemačkoj gimnaziji u Brnu i zatim završio prava u Beču i radio je kao službenik na raznim mestima na Moravi (Slovačka). Ratovao je u Poljskom ustanku 1830. godine na strani Poljaka a zatim živeo u Francuskoj i posvetio se vojnoj teoriji a zatim otišao u Srbiju gde je učestvovao u ratovima za nezavisnost. Događanja u 1848. godini je proveo u Pragu i učestvovao u delegaciji sveslovenskog sabora za Češku i Slovačku. 1849. godine se vratio u Beograd i tu radio kao vojnik i pedagog i osnovao je vojnu akademiju na kojoj je dugo i radio- bio je i upravitelj i predavač na Artiljerijskoj školi u Beogradu. Bio je savetnik kneza Mihaila Obrenovića i dobio je zvanje generala i uopšte najveće vojno zvanje koje je jedan Čeh dobio u inostranstvu i kao takav je učestvovao u ratovima sa Osmanskim carstvom 1876. godine gde je bio ranjen i izgubio je nogu. Najposle, 1882. godine se vratio u Brno i tu je i umro 1892. godine.

Kliknite za proširenje...

Značajan uticaj na nastanak Načertanija imala je velika emigracija, politička elita Poljske, izbegla iz zemlje nakon neuspelog novembarskog ustanka protiv Ruske Imperije 1830. godine. Ova mnogobrojna i politički uticajna emigracija je, vođena istaknutim diplomatom, knezom Adamom Čartorijskim[SUP]1[/SUP](1770—1861), formirala svoje centre u Londonu, a posebno Parizu (u čuvenom Hotelu „Lambert“), radi podsticanja anti-ruske i anti-austrijske delatnosti širom Evrope. Čartorijski početkom 1840-ih šalje na Balkan i u Tursku nekoliko misija. Uputio je u Srbiju 1843. godine posebnog izaslanika, Čeha Františeka Zaha (1807—1892), sa planom koji je imao da predoči Iliji Garašaninu, istaknutoj ličnosti tadašnjeg ustavobraniteljskog režima. Zahov plan je predviđao oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slovena, koji bi potom pomogli oslobođenje Poljske od austrijske i ruske vlasti.

Plan poljske emigracije uobličen u Zahovom Planu za slovensku politiku Srbije sastojao se u tome da malu srpsku kneževinu pretvori u političko i vojno središte odakle bi krenule akcije za oslobađanje i ujedinjavanje Južnih Slovena — Srba, Hrvata i Bugara. Zazirući od mogućnosti deobe evropskog dela Turske između Rusije i Austrije, Zah se zalagao za stvaranje države Južnih Slovena, nezavisne spram obe pomenute sile. Za takav državotvorni poduhvat se uzdao u podršku zapadnih sila, pre svega Francuske i Engleske. Zahov dokument je zamišljen kao "Plan stvaranja zajedničke države Južnih Slovena, oslobođenih iz ropstva Austrije i Turske, snagom srpske države".

Garašanin je, na osnovu Zahovog Plana, tokom 1844. sačinio svoje Načertanije, „program spoljašne i nacionalne politike Srbije“, sa oko 90% jednostavno preuzetog teksta. U nekim delovima prerađujući Zahov nacrt, Garašanin je zamislima o jugoslovenskoj državi, pretpostavio ujedinjenje „svih naroda srpskih“

Kliknite za proširenje...

By the late 1830s and early 1840s, Czartoryski, with tacit British and French support, had established permanent agencies in Rome, Constantinople and Belgrade, and utilized temporary agents whose activities ranged as far as Jassy and Persia.

The decade of the 1840s saw the Hôtel Lambert's greatest success. In Serbia, Czartoryski and his agents, Czajkowski in Constantinople and Zach in Belgrade, helped that country stave off Russian influence, ensured the continued rule of Alexander Karageorgevic, and shaped the development of Garasanin's Nacertanije, the secret plan for creating a Greater Serbia.

-Robert A. Berry

Kliknite za proširenje...

Mimo tego, że Polski nie było na mapie XIX-wiecznej Europy, to Polska i Polacy, a szczególnie jeden Polak wspierał ruchy narodowowyzwoleńcze na Bałkanach. Tym człowiekiem był książe Adam Jerzy Czartoryski. Jeszcze jako minister spraw zagranicznych Rosji popierał powstańców serbskich walczących z Turkami w latach 1804 – 1806.
...
Popierał rządy serbskie w ich dążeniach do uwolnienia się od wpływów austriackich i rosyjskich oraz do zjednoczenia Słowian południowych. Starał się nakłonić narody bałkańskie do czasowego trwania w ramach Cesarstwa Otomańskiego, a rząd turecki do ustępstw na rzecz tych narodowości. W swej polityce A. J. Czartoryski osiągnął wiele trwałych sukcesów. W tym okresie Polacy odgrywali w życiu politycznym Serbii poważną rolę
...
Tak np. sławne “Načertanije” serbskiego polityka Iliji Garašanina, ministra spraw zagranicznych i współtwórcy teoretycznych zasad jugoslawizmu (1812 – 74), plan serbskiej polityki na pokolenia, z celami tymi, jakie Serbia osiągnęła w roku 1919 – były osnute na instrukcji Czartoryskiego ze stycznia 1843 roku.
...
Współpracownikiem Garašanina i współtwórcą tego dokumentu był Franciszek Zach (1807-1892), czeski ochotnik w powstaniu listopadowym, agent w Belgradzie polskiego ugrupowania emigracyjnego Hotel Lambert. F. Zach był serbskim generałem i pierwszym komendantem Akademii Wojskowej, a następnie szefem sztabu generalnego. W “Načertanijach” Garašanin zalecał zjednoczenie wszystkich Serbów, połączenie z Czarnogórą, wyzwolenie spod panowania Habsburgów Chorwacji, Słowenii i Dalmacji, odebranie Turkom Bośni i Hercegowiny, przyłączenie nawet Bułgarii.

Kliknite za proširenje...

Tako npr. slavno "Načertanije" srpskog političara Ilije Garašanina, ministra spoljnih poslova i koautora teoretskih principa jugoslavizma (1812 – 74), plana srpske politike za pokoljenja, sa ciljevima koje je Srbija ostvarila 1919 godine, bile su osnovane na instrukciji Čartoriskog iz januara 1843 godine.

Saradnik Garašanina i koautor tog dokumenta bio je Francišek Zah (1807-1892), češki dobrovoljac u novembarskom ustanku, agent u Beogradu poljske imigracione grupe iz Hotela Lambert. F. Zah je bio srpski general i prvi komandant vojne akademije , a zatim načelnik generalštaba. U "Načertaniju" Garašanin se zalgao za ujedinjenje svih Srba, pripajanje Crne Gore, oslobađanje Hrvatske, Slovenije i Dalmacije od Habzburške monarhije, povlačene Turaka iz Bosne i Hercegovine , čak pripajanje Bugarske.

Kliknite za proširenje...

The "Greater Serbian" concept was an offshoot of the Pan-Slavist movement of the mid-19th century. It was initially conceived as a federation of South Slavic peoples by the influential Polish émigré Adam Czartoryski. Some versions like that of Garašanin focused specifically on Serbs rather than Slavs in general. From 1850s onward, this concept has had a significant influence on Serbian politics — with a few significant exceptions. For instance, Serbian writers and politicians in Austria-Hungary Svetozar Miletić and Mihailo Polit-Desančić fiercely opposed the Greater Serbia ideology, as well as the premier Serbian socialist from Serbia proper, Svetozar Marković. They all envisioned some sort of "Balkan confederation" that would include Serbia, Bulgaria and sometimes Romania, plus Vojvodina, Bosnia and Herzegovina and Croatia, should the Austro-Hungarian Empire dissolve.

Kliknite za proširenje...

Urvan Hroboatos:

http://en.wikipedia.org/wiki/Greater_Serbia



Ono što je ovdje mlako napisano-a bitno je:

a) Czartoryski o Zach su pisali o "južnim Slavenima" u svom nacrtu, te su državu zamislili kao neki zajednicu Slavena (južnij)

b) Garašanin je pojam "južni Slaveni" preimenovao u "Srbi", pa je od panjugoslavenskog napravio pansrpski program

Kliknite za proširenje...

Lesandar:

Naravno , jer ga nije interesovalo mišljenje pravih Hrvata koji su u to vreme činili manje od 10% celokupnog južnoslovenskog življa, to što su se Hrvati odjednom toliko namnožili nije zasluga njihovog prirodnog priraštaja , već upravo odustanka od panslovenske ideje i Hrvatsko-Ugarske nagodbe kojom su asimilirali Slavonce, Žumberčane i Dalmatince

Kliknite za proširenje...

Urvan Hroboatos:

Jah. kao što je i blagopočivši Vuk Karadžić izumljivao Srbe, i to
u vremenima kad je bilo očito da hrvatski nacionalni vrtlog usisava i Mađare i Čehe i Nijemce
i ..koji su se našli u Hrvatskoj.

Ti nekakvi "bedni ostaci čakavaca" ispali su, na horor Karadžića i Garašanina, i njihovih
fantazijskih projekcija, bedem na kojem se slomio srpski nacionalni projekt
zapadno od Drine.
Ili- realizirao se kao nekakva patrljak-država okružena ne baš prijateljskim susjedima.

Kliknite za proširenje...

Lesandar:

Ovo je veoma poučna tema, i trebalo bi je, ako ti nije mrsko, proširiti sa informacijama o Pan-Slovenskom pokretu, kao odgovoru na imperijalističke težnje Nemaca, čije su tekovine načete hrvatskim odustajanjem od "ilirizma" a konačno ugušene tek 80.ih i 90.ih godina 20. og veka raspadom Čehoslovačke, Sovjetskog saveza i ratom u Jugoslaviji. Ovo je esencija stradanja na Balkanu... alfa i omega unutarjugoslovenskih odnosa pod stalnom akvizicijom sila mraka.....

Kliknite za proširenje...

Urvan Hroboatos:

a) Czartoryski o Zach su pisali o "južnim Slavenima" u svom nacrtu, te su državu zamislili kao neki zajednicu Slavena (južnij)

b) Garašanin je pojam "južni Slaveni" preimenovao u "Srbi", pa je od panjugoslavenskog napravio pansrpski program

Kliknite za proširenje...

Lesandar:

Naravno , jer ga nije interesovalo mišljenje pravih Hrvata koji su u to vreme činili manje od 10% celokupnog južnoslovenskog življa, to što su se Hrvati odjednom toliko namnožili nije zasluga njihovog prirodnog priraštaja , već upravo odustanka od panslovenske ideje i Hrvatsko-Ugarske nagodbe kojom su asimilirali Slavonce, Žumberčane i Dalmatince

Kliknite za proširenje...