Causesku - autokrata koga je smrskao Berlinski zid

Loengrin:

Mislim na leševe građana Temišvara i Bukurešta pronađene i iznete i podzemnih kanala u navedeno vreme. Video si njihove slike u tadašnjim TV programima, u kakvom su stanju bili - nagi, nedavno ili koju godinu ranije ubijeni, nedovoljno raspadnuti, takreći ''sveži'' leševi. Ko je drugi, posle svih tih mučenja i ubijanja u zatvorima, a poslednjih dana Čaušeskuovog režima i po ulicama rumunskih gradova, mogao to da napravi ako ne Čaušeskuov režim i njegova tajna policija, bolje naoružana od vojske - ''Sekuritatja''?! Kako je to na kraju čuvena gimnastičarka Nađa Komaneči uspela da prebegne na zapad, žaleći se da pod Čaušeskuom nije imala svih tih godina od Montreala upravo ono najvažnije - slobodu kretanja i nastanjivanja po želji?!

Za ostalo, ništa ni dodati ni oduzeti. Sve je to slika i prilika jednog nenarodnog, dikatorskog komunističkog režima čiji je tragičan vrhunac u Rumuniji upravo bio - Nikolae Čaušesku. I zasluženo na kraju i zbog toga i svega navedenog - popio metke od straljačkog voda.

Kliknite za proširenje...

Leševi jesu bili sveži. Svakako nisu bili stari godinama. Istina je da su ranjeni misteriozno nestajali iz bolnica, da bi ih kasnije našli u kolektivnim grobnicama. Istina je da su agenti Sekuritate maltretirali ranjenike i hapsili bezveznjake po ulicama. Takva je bila situacija. U toku je bila pobuna protiv države. Nema države koja bi postupila znatno drugačije.

Međutim, kako su se zaista događale te stvari, i danas je teško reći. Prvo, čitava pobuna počela je oko nekog mađarskog popa kojeg su hteli prisilno da isele iz parohijskog doma jer je bio u sukobu sa svojim šefom. Ko zna koliko se miluju Rumuni i Mađari, zna da je ovakav početak krajnje komičan i prilično jasno ukazuje na mešanje spoljnih faktora.

Zatim, oko ubijenih...
Ima nekoliko interesantnih snimaka sa Ilijeskuom i drugima koji su kasnije došli na vlast.
Treba znati da su u tih nekoliko dana delovali "teroristi". Snajperisti koji su nasumice gađali u rulju. E, na snimku vidimo kako Ilijesku mrtav-ladan drži govor sa balkona temišvarske opere dok u masi koja ga sluša na trgu ispred Opere tu i tamo neko pada pokošen snajperom. Ovo (i mnoge druge stvari) ponekog navodi na pomisao da su snajperisti zapravo bili Ilijeskuovo oružje koje je trebalo da opravda hitno smaknuće čie koji je bio voljan da mu javno sudi narodna skupština. I da izlaje šta ne treba.

Lično, vrlo sam oprezan sa nazivima "nenarodni državni režimim". Jerbo mislim da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje.
Ima istinita priča o nekakvoj poljoprivrednoj zadruzi u kojoj su nakon promene režima izglasali da zadrugari u buduće više neće krasti od zadruge.

PS. Nadja Komaneči je mogla da se kreće po Rumuniji kolko oće. Niko joj nije branio.
Kako je pobegla na zapad? Pojma nemam. Verovatno ima veze sa tim što je bila ljubavnica Čaušeskovog sina.

Zazijavalo:

PS. Nadja Komaneči je mogla da se kreće po Rumuniji kolko oće. Niko joj nije branio.
Kako je pobegla na zapad? Pojma nemam. Verovatno ima veze sa tim što je bila ljubavnica Čaušeskovog sina.

Kliknite za proširenje...

Mislim da je bila primorana da bude sa njim,ako je i bila. Zato je i pobegla

Njega licno je smrskala cinjenica da je razduzio Rumuniju . Takve stvari lihvarska internacionala ne tolerise te je zato i ubijen .
Da je to nije uradio , ostao bi u zivotu , bio bi samo proteran , ili jednostavno svrgnut ./

cantatolirico:

Mislim da je bila primorana da bude sa njim,ako je i bila. Zato je i pobegla

Kliknite za proširenje...

- Lorelaj, Lorelaj, spusti svoje zlatne kose...

Režim je, kao i svaki režim brinuo da međunarodne zvezde budu zadovoljne. Ljudi rado zamišljaju sekuriste kao nekakve socijalističke nindže koji iskaču iz mraka, zagute žrtvu i nestanu u oblaku dima.[SUP]*)[/SUP] A bivše gimnastičarke, sadašnje princeze bivaju zasigurno prinete na žrtvu zlom komuinističkom kalifu i njegovom aspidinom porodu. Vaj, tužna i nesrećna princezo Nadja, podnosiš li mrak i vazduh ispunjen teškim orijentalnim mirisima? Ledi li ti se srce kada čuješ kako ogromni čuvar, zlih očiju i bicepsa kao hlepčići iz privatne pekare, otključava vrata harema?

To što je Nadja prebegla otprilike pokazuje da je bila žena za šaku dolara.

[SUP]*)[/SUP] ovo nikako nije tačno. Svojevremeno je zvezda vodilja rudarske pobune puštena na slobodu predsedničkim ukazom. Radi se o vođi rudara koji su naoružani drškama lopata upali na univerzitet i premlaćivali koga su stigli - da nauče studente pameti.
E, zbog ovih zasluga Ilijesku ga je pomilovao, a da stvar ne bi upala u oči, pomilovao je još četrdesetoricu. I ispade da je na toj listi bilo i onih koji su odavno na slobodi. Toliko o efikasnosti Sekuritate.

Sanovnik:

Njega licno je smrskala cinjenica da je razduzio Rumuniju . Takve stvari lihvarska internacionala ne tolerise te je zato i ubijen .
Da je to nije uradio , ostao bi u zivotu , bio bi samo proteran , ili jednostavno svrgnut ./

Kliknite za proširenje...

Ovo je sasvim tačno. Dokaz je da je nakon Čaušeska privreda uništena do poslednje seoske zadruge, rudnici su pozatvarani, Rumunija više nema ni flotu, ni jednu značajniju komercijalnu banku (u rumunskom vlasništvu), a nad glavom joj visi pretnja da će da dobije zajam od MMF od dvaes milijardi. Strancima i mafiji prepuštena je celokupna privreda - od naplate mesta za parkiranje po gradovima i prava da prerađuju kravlje mleko, do eksploatacije rudnika zlata.

Sanovnik:

Njega licno je smrskala cinjenica da je razduzio Rumuniju . Takve stvari lihvarska internacionala ne tolerise te je zato i ubijen .
Da je to nije uradio , ostao bi u zivotu , bio bi samo proteran , ili jednostavno svrgnut ./

Kliknite za proširenje...

Vidim da zezanje ovde dobro ide. Kako drugačije ovo protumačiti? Činjenica je da je o Čaušeskuu tačno sve suprotno od ongoa što je u citiranom tekstu navedeno. Znači, okrenite gornji citat za 180 stepeni i dobija se ispravna slika.

Jao, jao, ma sta mi rece... krvolok, autokrata, despot, diktator...

Stoka jedna bezobrazna, pa resio da otplati rumunski drzavni dug da ne bi bio ni americka, ni ruska marioneta i zamisli, bas kad je otplatio dug, a oni resili da ga ucmekaju :-o

Sanovnik:

Njega licno je smrskala cinjenica da je razduzio Rumuniju . Takve stvari lihvarska internacionala ne tolerise te je zato i ubijen .
Da je to nije uradio , ostao bi u zivotu , bio bi samo proteran , ili jednostavno svrgnut ./

Kliknite za proširenje...

E, ziv mi bio!

Da cujem nekad i nekog ko nije stranacki vojnik na ovom forumu.

Zazijavalo:

Ovo je sasvim tačno. Dokaz je da je nakon Čaušeska privreda uništena do poslednje seoske zadruge, rudnici su pozatvarani, Rumunija više nema ni flotu, ni jednu značajniju komercijalnu banku (u rumunskom vlasništvu), a nad glavom joj visi pretnja da će da dobije zajam od MMF od dvaes milijardi. Strancima i mafiji prepuštena je celokupna privreda - od naplate mesta za parkiranje po gradovima i prava da prerađuju kravlje mleko, do eksploatacije rudnika zlata.

Kliknite za proširenje...

Ali nemoj da zaboravis da su u EU!

Na kraju krajeva, vazno je da se ukinu vize i da se zapali preko, pa makar cela zemlja opustela

Dvadeset godina posle. Godišnjica pada berlinskog zida - i Čaušeskuovog režima - sve je bliže.

Na današnji dan, pre toliko vremena, 18. oktobra 1989. godine, u Istočnom Berlinu se dogodila smena na partijskom i državnom vrhu. Naime, posle burne sednice Politbiroa CK JSPN, prethodne večeri, kada je nakon teškog glasanja blokiran i smenjen Erih Honeker, sutradan je, po njegovoj objavi napuštanja državnog i partijskog vrha, za novog generalnog sekretara izabran EGON KRENC.

Time je izvršena ključna deblokada najvažnijeg državnog vrha tadašnje Istočne Nemačke i otvoren je put nailazećem narodnom buntu i konačno, zabijanju prvih pijuka i zid, 22 dana kasnije.

I Čaušesku se dramatično ljuljao tih dana. Pripreme za poslednji njegov, opskurni i izrežirani kongres KP Rumunije, bile su u veliko dvoršene, državne granice zatvorene, a nezadovoljstvo naroda državnim terorom i gaženjem osnovnih ljudskih prava, dovedeno je do usijanja.

Lech Walesa:

Hah,pa ni Enver Hodza nije nista licno uradio pa da bude zlikovac,a trecina Albanije je ili bila u zatvoru ili pod zemljom...

Kliknite za proširenje...

A verovatno bi ih danas 90% bilo pod zemljom od krvne osvete da je taj isti Hodza nije zabranio.

Počelo je obeležavanje dvadesete godišnjice pada berlinskog zida. Dana 31. oktobra, prigodno su se u Berlinu okupili glavni nosioci tog istorijskog događaja: Mihail Gorbačov, Džordž Harold Buš i Helmut Kol, a domaćin im je bio aktuelni predsednik Nemačke, Horst Keler. Priređen je i bogat kulturno-umetnički program, bilo je i klasične muzike.

Ostalo je još nedelju dana do centralne proslave.

Na današnji dan pre 20 godina, 4. novembra 1989. godine, počelo je finale rušenja berlinskog zida. Toga je dana u Berlinu, na potezima oko zida, 500.000 ljudi stupilo u velike demonstracije, tražeći rušenje zida i komnustičkog režima u Istočnoj Nemačkoj. Narednih pet dana, demonstriralo se danonoćno, a ostavka kompletnog rukovodstva Istočne Nemačke, bila je praktično spremna, posebno podstaknuta otkrićem o krijumačarenju oružja na svetska krizna područja i naročito, saznanjima o obučavanju vojnika i tajnih operativaca režima iračkog dikatatora Sadama Huseina na teritoriji Istočne Nemačke.

Hronologija događaja se nastavlja...

... U epicentru zbivanja. Na današnji dan pre 20 godina, 8. novembra 1989. godine, kompletno državno i partijsko rukovodstvo bivše Nemačke DR, na čelu sa Egonom Krencom, podnelo je ostavku. Državni vrh ostao je obezglavljen, a narod se sa obe strane berlinskog zida skupio sa svih strana, sa svim potrebnim alatkama (čekićima, dletima, pijucima, lopatama...) spreman za odlučujući juriš i konačno rušenje tog omrznutog zida. Hladnom ratu - i diktatorskom komunističkom režimu na evropskom istoku - došao je kraj. Demokratski zapadni blok, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, izašao je kao pobednik.

U epicentru zbivanja , drugi deo...

Nakon ostavke kompletnog državnog rukovodstva bivše Nemačke DR, u četvrtak 9. novembra 1989. godine, situacija u Berlinu dostigla je tačku ključanja. Građani, sa svim raspoloživim alatkama, spremni na odlučujući juriš, neprestano su uzvikivali: ''Otvarajte!'', u očekivanju da se konačno otvore teške kapije zida. U kasnim večernjim satima, u Istočnom Berlinu je održana konferencija za novinare, na kojoj jedan od istočnonemačkih funkcionera, Ginter Šabovski, posredno daje startni signal za odlučujući juriš. Odgovarajući na pitanje kada stupa na snagu odluka o otvaranju zida, kazao je: ''Odmah, koliko ja znam, upravo sada''.

I pošto se i doskorašnji šef države, Egon Krenc, pridružio građanima, zabijeni su prvi pijuci i provaljene kapije. Masa je svom silinom, pohrlila u zapadni deo grada, pokrenule se i kolone automobila. Svi su se pozdravljali, dortle tako dugo razdvojeni jedni od drugih, rodbina i građani Berlina, našli su se u zagrljaju, ponovo ujedinjeni. Hladnom ratu je tog jutra, 10. novembra 1989. godine, konačno došao kraj.

Utopistička i tiranska, komunistička ideologija, u Berlinu je te noći 9-10. novembra 1989. godine, doživeloa svoj sudbonosni poraz. Gorbačov je iz Moskve, u prepodnevnim satima 10. novembra, uputio apel, bolje rečeno savet, svim nadležnim funkcionerima u Nemačkoj DR, da se nikako ne opiru uzavrelim narodnim masama. U Evropi su zazvonila zvona slobode. I budućeg ujuedinjenja.

Dole, u Bukureštu, Čaušesku je sa podanicima, već bio u velikoj panici.

ШТА БИ БИЛО ДА НИЈЕ ПАО
Долазак Стаљина број два на власт 1985. године ту ништа не би променио

У понедељак (9. новембра) беше двадесет година од пада Берлинског зида. Па су се том приликом огласили (готово) сви. Мени је био веома интересантан интервју Леха Валенсе у ,,Шпиглу”. Од некадашњег лидера Солидарности сазнао сам да је добро то што је Горбачов био „слаб” политичар (намерно изабрана двосмислена реч, слаб у смислу лош, као и слаб у смислу рањив) и да је крах комунизма започео у гдањским бродоградилиштима. Наслућујемо, наравно, и ко је покренуо све то.

Ипак мислим да је крај комунизма започео у Москви. Означава га онај састанак колегијума КГБ-а на коме је тадашњи шеф те хуманитарне организације Јуриј Андропов (према документима објављеним у књизи „Митрохинова архива”) рекао: „Другови, ми више не можемо да заврбујемо квалитетног шпијуна на Западу. Сада добијамо осредње кандидате, које још морамо да скупо плаћамо!”. Дакле, када више није приступала британска елита, попут Филбија, која је из убеђења радила за СССР, онда је постало извесно да никога више не могу да убеде да су они на правој страни.

Него, да се вратимо на прву Валенсину тезу о Горбачову и да замислимо да је Черњенка 1985. године наследио неко други, а не „слаби” Горбачов. Хајде да тог другог, снажног назовемо Стаљин број два. И хајде да пишемо алтернативну (хипотетичку) историју. Шта би било да пре двадесет година није пао берлински зид? Изјава Андропова показује, између осталог, да је совјетски систем изгубио виталност. Ону коју је имао на свом почетку, када је масовном мобилизацијом ресурса и масовним застрашивањем (стварањем „делотворних подстицаја”) успевао да, уз стравичну економску неефикасност, обезбеди привредни раст и некакав напредак. Али све то није било одрживо, продуктивност није расла, економска ефикасност је опадала и цео систем је деценијама тонуо. Долазак Стаљина број два на власт 1985. године ту ништа не би променио. Систем није био одржив будући да поданицима није нудио ни (њихов) економски напредак, нити грађанске слободе. Стаљин број два донео би још више репресије, можда још једну мобилизацију ресурса попут оне из доба прве петољетке, али ништа се не би променило.

На међународном плану, Совјетски Савез је у то време губио „хладни” рат – губио га је економски и технолошки и није могао да одговори на провокације друге стране. Коначно, изгубио је „хладни” рат исто онако као што је изгубио трку за Месец – почетни успех, па онда стечену предност није успео да одржи. Зашто? Недостатак економске ефикасности, и ту Стаљин број два ништа не би могао да уради.

Крај комунизма би са Стаљином број два дошао пре или касније, са више или мање крви. Можда би Совјети на покушај рушења зида желели да покрену своје тенкове у некадашњој Источној Немачкој, али питање је да ли би било горива, да ли би лоше одржавани мотори могли да се покрену, да ли би радиле радио-станице, да ли..?

Добро, добро, то је велики свет, а шта би било са нама? Србија и тадашња СФР Југославија су у кризи и парализи били још од смрти оснивача. Економски, почеле су да се јасно показују све слабости социјалистичког самоуправљања прикриване совјетским типом мобилизације ресурса током педесетих и шездесетих година и страним кредитима током седамдесетих година прошлог века. Некадашње високе стопе привредног раста претвориле су се у стагнацију и пад животног стандарда (почело је враћање лоше искоришћених кредита). Последња деценија пред распад земље је време стагнације, распада политичког система и борбе републичко-покрајинске комунистичке елите за превласт. А српска елита те врсте је и после рушења берлинског зида веровала у будућност комунизма. Вероватно би Стаљин број два у њима имао верног савезника.

Да ли би се СФР Југославија ипак распала? Да! Вероватно да би макар и привремено очување биполарног света условило да Американци не буду онако индиферентни као што су били, што би вероватно продужило живот земљи за још неко време. Али та земља једноставно није била одржива. Још пре него што су стигле политичке слободе, земља је већ била тако дубоко подељена да нико није могао да је спасе.

Кључна реч за разматрање овог сценарија је „одрживост”. Ни бивши Совјетски Савез, ни бивша Југославија, ни комунизам нису били одрживи, ни економски ни политички. И свима онима који живе у прошлости, који, попут оног часовничара из „Необичног случаја Бенџамина Батона” желе да се казаљке сата крећу уназад, треба да буде јасно да је та прошлост нестала једноставно зато што није била одржива. За то не треба кривити Горбачова.

професор Правног факултета у Београду, председник ЦЛДС-а

Борис Беговић
[објављено: 11/11/2009]

Nastavlja se hronologija događaja. Revolucionarno raspoloženje u Berlinu, još se nije stišalo, a dve nemačke države polako su krenule putem ujedinjenja.

Na današnji dan, 13. novembra 1989. godine Istočna Nemačka je dobila privremenu vladu, koja je zatim organizovala novu vlast u zemlji, do novih izbora (prvih sa svim elementima parlamentarne demokratije, koji bi bili zakazani i održani nakon što svi relevantni politički činioci u zemlji, postignu o tome dogovor). Počele su tako i pripreme za prve pregovore za okruglim stolom, vlasti i opozicije u Istočnoj Nemačkoj.

Ovu privremenu vladu, obrazovao je Hans Modrov.

Nastavlja se hronologija događaja, koja se polako iz Berlina seli u Temišvar i Bukurešt.

Na današnji dan, 16. novembra 1989. godine, u okviru priprema za poslednji Čaušeskuov komunistički kongres, dok je surov obračun sa neistomišljenicima uveliko bio u toku, prizivajući neizbežni puč i narodnio gnev, u Bukureštu je održana jedna tipično ''sadamovska'' konferencija za novinare, na kojoj je onemogućavano svako neprijatno ili ''neprimereno'' pitanje. A odgovor na ono najznačajnije pitanje, pitanje šta će KP Rumunije činiti i kako će se postaviti u uslovima koji su stvoreni padom režima u Istočnom Berlinu i ostavkom kompletnog državnog i partijskog rukovodstva tadašnje Čehoslovačke koja je usledila 13-14. novembra 1989. godine (poznata praška Baršunasta revolucija), glasio je:

''Pročitajte referat Čaušeskua, tamo je sve objašnjeno!''

Razvoj događaja teče. Bukurešt, 20. novembar 1989. godine.

Počeo je poslednji Čaušeskuov, vanredni kongres Komunističke partije Rumunije. Otvorio ga je Čaušesku, svojim čuvenim referatom, koji su učesnici plenarne sednici veoma često pozdravljali burnim aplauzom, stojeći na nogama. Glavno što je Čaušesku istakao, bilo je da će se ''nastaviti odlučna borba protiv svih vidova osporavanja naučnog socijalizma''. Preostalo je bilo još samo mesec dana do njegovog pada, politička situacija u zemlji je ključala, nezadovoljstvo upropašćenog naroda raslo je iz dana u dan.

Za jedno pitanje, pogledajte sada temu ''Istorijski KVIZ''.

Nastavlja se hronologija događaja. Bukurešt, 24. novembar 1989. godine.

Ogorčeni građani izlaze na ulice, tražeći zbacivanje komunističkog režima i Čaušeskuove diktature. I informaciju o tome šta se desilo sa njihovim najmilijima, koji su već dugo vremena bili uhapšeni, odvedeni i o čijoj se sudbini ništa nije znalo niti se preko jedinih, režimskih medija, nije ni moglo saznati. Na demonstrante nasrću pripadnici Čaušeskuove policije ''Sekuritatje'', do zuba naoružani pendrecima i automatskim puškama, poslati upravo po Čaušeskuovoj naredbi. Čaušeskuovo zvanično saopštenje o događajima glasilo je da je ''narodna milicija poslata na ulice, radi obračuna sa grupom huligana''.

Istrebljivac arhaizma:

ШТА БИ БИЛО ДА НИЈЕ ПАО
Долазак Стаљина број два на власт 1985. године ту ништа не би променио

...

Борис Беговић
[објављено: 11/11/2009]

Kliknite za proširenje...

Ovaj Alibegovic nema pojma...

Sama cinjenica da CIA nikada nije predvidela finansijski kolaps SSSR-a pokazuje ili da je SSSR naglo propao ili da su Rusi imali dobro placene spijune koji su dobro krili istinu o iscrpljenosti sovjetske ekonomije Hladnim ratom.

Dakle, ili Rusi nisu mogli da priuste zapadne agente ili ruska ekonomija nije bila u losem stanju do pred sam raspad SSSR-a; tako da su Begoviceve tvrdnje kontradiktorne.

Naprotiv, Rusi su itekako mogli da kupuju zapadne spijune, ali Zapad nije mogao da kupi ruske sovjetske spijune i to ne iz finansijskih razloga.

Jednostavno, kapitalisti nikad nisu verovali u kapitalizam kao komunisti u komunizam, sto je inace zakljucio i Fridrih fon Hajek, pa se je od '47. zauzeo da sa svojim drustvom Mon Pelerin progura liberalkapitalizam kao novu kontraideologiju kapitalizma koji je licnu slobodu uzdizao do zvezda.

Moralo je da prodje neko vreme dok se nisu pojavili politicari za sluhom za takve novotarije kao Regan i Tacerova koji su Gorbacovu obecavali brda i doline, tapsali ga po ramenu i pruzali mu zapadnu ruku pomirenja da otvori SSSR za nove ekonomske trendove i zapocne reforme za priblizavanje Zapadu.

I kao i u svim slucajevima kada je drzavnik prihvatio americku ruku pomirenja, samo je sebe doveo u bezizlaznu situaciju i usledila je revolucija i raspad drzave.

E, sad, pitam ja vas anarholiberalnu gospodu, kud cemo sad kad su se i komunizam i kapitalizam pokazali kao neodrzivi...

Nastavak hronologije događaja, 28. novembar 1989. godine.

Dok nezadovoljstvo naroda konstantno traje, a puč u vojnom i državnom vrhu Rumunije bivao sve izvesniji, svet je potresla još jedna vest: čuvena rumunska gimnastičarka i Olimpijska zvezda iz Montreala 1976. godinme, Nađa Komaneči (za koju se tvrdilo i verovalo da je u ljubavnoj vezi sa Nikuom Čaušeskuom, sinom rumunskog komunističkog diktatora), izbegla je iz Bukurešta u Sjedinjene Američke Države, sa zahtevom da dobije azil i nastani se.

U međuvremenu u bivšoj Čehoslovačkoj, koja je ubrzo nakon ''baršunaste revolucije'' promenila ime u ČSFR (Čehoslovačka Federativna Republika) umesto dotadašnjeg ČSSR, izbrisala je iz Ustava Komunističku Partiju i dozvolila je slobodno političko organizovanje i delovanje.

Nastavlja se hronologija događaja: 4. decembar 1989. godine.

Čaušesku prisustvuje samitu Varšavskog pakta, na kome je doneta odluka o njegovoj reorganizaciji to jest, početku rasformiranja.

Čaušesku se tome usprotivio i na njega je izvršen žestok pritisak u cilju demisioniranja.

Nastavlja se hronologija događaja, 7. decembar 1989. godine, sada u praktično ujedinjenom Berlinu:

Počeli su prvi pregovori za okruglim stolom vlasti i opozivije u istoriji bivše Istočne Nemačke i načinjen je novi korak ka njenom prisajedinjenju Zapadnoj. Ti pregovori su trajali do 28. januara 1990. godine i njihov je ishod bio zakazivanje prvih (i jedinih) parlamentarnih i demokratskih, dakle višestranačkih, izbora u istoriji NDR. Izbori su bili zakazani za 18. mart 1990. godine.