Agresivnost kod dece-molim za savet

sanja d

Aktivan član
Poruka
1.134
Imam četvorogodisnje dete,ne previše nemirno i neposlušno,ali ponekad veoma agresivno.Već smo imali jednu fazu agresije prošle godine,pa je bilo malo zatišje,i evo opet kreće ludilo.
Npr. nikad neće na spavanje,uvek još 15min,i kad mu podviknem 'kreći' ,počinje histerično vrištanje,valjanje po krevetu ili podu,lupanje.....Doktorka mi kaže samo ga ignorišite,ali ponekad me toliko dovede do ludila da ne mogu da ga ignorišem.Ili 'hajde da skupimo kocke' i naravno odgovor je 'neću'.Ja krenem da skupljam,on priđe,udari me i prospe kocke.Dobio je i po guzi ,ali onda se ponaša još gore.
Jutros nije hteo da popije sirup.Pola sata ga molim,ubeđujem da sirup pije da njemu bude bolje,nema šanse.Neću pa neću,vrišti, histeriše.Na kraju posle više od pola sata ubeđivanja,a gvožđe mora da popije,ja sam počela da plačem.E kad je video mene uplakanu, prestao je ,popio sirup i otišo u sobu da se igra.Posle pet minuta 'mama ja tebe volim i sve ću da te slušam',a ja ne znam za sebe koliko me je doveo do ludila.
Zanima me jeste li se susreli sa ovakvim problemom i sta uopste mislite o decijoj agresiji?
 
..preporuka:
discovery, travel&living, 20:10 - 21:00, svakog dana - Take home nanny.. :lol:
..moji matori (13 i 9) kazu kad smo gledali zajedno - ti i tata kao da ste ishli u shkolu za dadilje.. :lol:

.."necu" je magichna rech za dete, kad je otkrije, negde oko drugog rodjendana,
njegovoj sreci nema kraja.. :) ..i sve nece..i ono shta hoce nece.. :lol:
..nemoj da postavljash pitanja..
..kazi mu shta cete da radite umesto da pitash...

..a za histeriju - u pravu je doktorka - ignorishi ga..
..ja sam moje, negde oko dve i po - tri, kad ih uhvate "lutke" za ruku pa u sobu..
..kazem mirno - kad prestanesh da se durish, dodji da prichamo...
..prvi put je trajalo desetak minuta, drugi put tri minuta,
ni jednom ni drugom se nije ponovilo vishe od 4-5 puta..
..nema vikanja, nervoze, ljutnje - jednostavno sam im pokazala da
kad se tako "ugase" necu da ih slusham..
 
DooMRiseR pa šta je po tebi agresija?Ja mislim da je to način izražavanja nekog nezadovoljstrva,gneva.I to što histeriše i udara ne mogu reći da nije agresija.

Agresija kad te napadne, dobro jeste to malo kad lupa, ali opet...
Posveti mu duplo vise paznje nego sto si do sada i problem ce biti resen, izvedi ga negde, kupi mu loptu i posalji ga na igraliste sa drugom decom nek tu izbaci svu energiju...
 
..preporuka:
discovery, travel&living, 20:10 - 21:00, svakog dana - Take home nanny.. :lol:
..moji matori (13 i 9) kazu kad smo gledali zajedno - ti i tata kao da ste ishli u shkolu za dadilje.. :lol:

.."necu" je magichna rech za dete, kad je otkrije, negde oko drugog rodjendana,
njegovoj sreci nema kraja.. :) ..i sve nece..i ono shta hoce nece.. :lol:
..nemoj da postavljash pitanja..
..kazi mu shta cete da radite umesto da pitash...

..a za histeriju - u pravu je doktorka - ignorishi ga..
..ja sam moje, negde oko dve i po - tri, kad ih uhvate "lutke" za ruku pa u sobu..
..kazem mirno - kad prestanesh da se durish, dodji da prichamo...
..prvi put je trajalo desetak minuta, drugi put tri minuta,
ni jednom ni drugom se nije ponovilo vishe od 4-5 puta..
..nema vikanja, nervoze, ljutnje - jednostavno sam im pokazala da
kad se tako "ugase" necu da ih slusham..
Meni kaž kaže neću, ja samo kažem - nisam te pitala da li hoćeš. rekla sam da to uradiš!
za kupljenje kocki, autića i ostalih igračaka, kažem - ako JA budem morala da ih pokupim, ti se više nećeš igrati sa njima.
za histeriju, kažem slično što i november - ništa te ne razumem, ne znam ni šta hoćeš, ni šta ne želiš... moraš da se smiriš pa da razgovaramo i dogovorimo se.
Sad i ako počne kroz suze da priča - ja samo slegnem rameniam - ne razumem, žao mi je

Sirup, ako je trebalo na silu mu uguram u usta dok se dere, već treći put zna da nema izbora i poslušno otvara usta.

Ja bih ti rekla - probaj s njim da razgovaraš kao sa velikim, probajte zajedno da dođete do razloga i uzroka takvog ponašanja. Pitaj ga da li je ljut, zašto je ljut... ako nije zašto se tako ponaša......
 
Meni kad kaže neću, ja samo kažem - nisam te pitala da li hoćeš. rekla sam da to uradiš!
za kupljenje kocki, autića i ostalih igračaka, kažem - ako JA budem morala da ih pokupim, ti se više nećeš igrati sa njima.
za histeriju, kažem slično što i november - ništa te ne razumem, ne znam ni šta hoćeš, ni šta ne želiš... moraš da se smiriš pa da razgovaramo i dogovorimo se.
Sad i ako počne kroz suze da priča - ja samo slegnem rameniam - ne razumem, žao mi je

Sirup, ako je trebalo na silu mu uguram u usta dok se dere, već treći put zna da nema izbora i poslušno otvara usta.

Ja bih ti rekla - probaj s njim da razgovaraš kao sa velikim, probajte zajedno da dođete do razloga i uzroka takvog ponašanja. Pitaj ga da li je ljut, zašto je ljut... ako nije zašto se tako ponaša......

..obavezno, svaki put..ali kad se smiri i dodje da kaze da hoce da pricha..
..i neka se razlozi ponavljaju, videce on to i sam i sve ce se ponavljati sve redje.. :)

..nauchi ga da kaze rechima shta mu smeta, shta bi zeleo ili ne bi..
..kazi mu kako se ti osecash kada on nece da pricha sa tobom i/ili da te poslusha..

..objasni mu zashto treba da uradi neshto - opere zube, popije lek,
skupi igrachke, obuche pidzamu itd - kratko i jasno..
..i posle toga - ne pregovaraj i ne ucenjuj..
 
Meni kaž kaže neću, ja samo kažem - nisam te pitala da li hoćeš. rekla sam da to uradiš!
za kupljenje kocki, autića i ostalih igračaka, kažem - ako JA budem morala da ih pokupim, ti se više nećeš igrati sa njima.
za histeriju, kažem slično što i november - ništa te ne razumem, ne znam ni šta hoćeš, ni šta ne želiš... moraš da se smiriš pa da razgovaramo i dogovorimo se.
Sad i ako počne kroz suze da priča - ja samo slegnem rameniam - ne razumem, žao mi je

Sirup, ako je trebalo na silu mu uguram u usta dok se dere, već treći put zna da nema izbora i poslušno otvara usta.

Ja bih ti rekla - probaj s njim da razgovaraš kao sa velikim, probajte zajedno da dođete do razloga i uzroka takvog ponašanja. Pitaj ga da li je ljut, zašto je ljut... ako nije zašto se tako ponaša......

Bravo mackice.
Sa isto toliko strpljenja sam i ja vaspitavala svoju decu i sa slicnim ili cak istim metodama. Mislim da je to pravi nacin.
 
Моја ћерка има 23 године, што значи да ја нисам '' фришка'' мама, па желим својим саветом да помогнем: Када дете, без обзира да ли је узраст 2, 4, 5 или 7 година почне агресивно да се понаша, никада немојте узвратити виком, лупањем по гузи, јер тако показујете да сте немоћни... агресија рађа агресију... моја ћерка је била јако самовољна, стално љута (очев карактер) :roll:, увек се за нешто бунила ( ни сада није боља) ;), а ја сам то мирно посматрала (свакако, гледала сам да се не повреди), и тако док јој не прође жута минута... свако дете има свој карактер, нарав, и на то не можемо много да утичемо... стално треба причати шта је лепо, а шта не... кад дете упадне у ситуацију да почне да бесни и да не зна да се заустави, треба га нежно узети у руке, привити га у загрљај и певушити му песму коју највише воли... то саветују педијатри и кад је беба у питању... па, са срећом, драга мама Сања, надам се да сам барем мало била од помоћи?!
:heart:
:bye:
 
Poslednja izmena:
Svako dete dobija napade besa.Kada mu nešto stoji na putu ,dete to oseća i ljuti se.Ne napada direktno osobu koja sprečava njegove namere,jer je smatra vrlo važnom...e tada date bes ispoljava bacajući se na pod ili valjanjem po podu,dranjem isl.
Tada se postavlja pitanje da li dete ima prilike da se slobodno igra napolju(da ga ne prati osećaj da mu je majka za petama).
Takodje je bitno da dete ima prostora za igru( da majka ne bi stalno branila da ne dira ovo ili ono).
Postoji i sumnja da majka izaziva bes kod deteta tako što mu govori da dodje i obuče košulju,umesto da ga jednostavno obuče bez suvišnih komentara...ili da li treba da ide u wc...umesto da ga samo tamo odvede...Ili je majka na želeći nešto od deteta,nesvesno grubo prekinula njegovu igru
Proveri ove stvari pa proceni da ne grešiš negde...i nemoguće je da izbegneš sve detetove ljutnje...Najbitnije je da u takvim situacijama ostaneš mirna jer ako se ti razljutiš dete će nastaviti svoju igru (besa)...
Ne verujem da sam ti mnogo pomogla ali i nema mnogo pomoći tu ...sva sreća što brzo odrastaju...pa ćeš ovo brzo da zaboraviš...već za neki mesec javićeš se sa drugom temom...:D
 
Hvala vam svima punoooo,punooooo,punooooo,i jeste mi pomogle.Znam da je ovo jedna od faza koju ćemo proći...... izguraćemo to.Naišla sam na jedan tekst koji će možda još nekom biti od pomoći :bye:



Agresivno dete

"Danas postoje razlicite teorije o ljudskoj agresivnosti. Pojedini naucnici je definisu kao reakciju, tacnije, odgovor na frustraciju, a drugi kao deo genetskog paketa, tj. nesto s cime se covek rađa. Iako se ona cesto pogresno tretira kao emocija, u pitanju je samo nacin izrazavanja gneva, tj. agresije.

Ono u cemu su naucnici saglasni jeste da je agresivnost deo ljudske prirode i da je, u vecoj ili manjoj meri, posedujemo svi. U razvoju se pojavljuje vrlo rano, pa se vec u uzrastu od dvanaest meseci mogu uociti prva ovakva ponacanja, da bi se sa cetiri godine agresivnost vec stabilizovala kao crta licnosti.

U razlicitim fazama razvoja ona se razlicito manifestuje. Tako ce, na primer, jednogodicnje ili dvogodicnje dete u trenutku svog besa impulsivno ujesti ili jako udariti drugo dete kada celi da nešto postigne.

U adolescenciji, agresivnost se ocitava kroz stalne konflikte sa roditeljima, zanemarivanje skolskih obaveza, namerno kasnjenje, “otkaceno” odevanje, opasne eksperimente (droga, alkohol)...

Zasto su pojedina deca agresivna?


Ogranicenje uzrasta

U zavisnosti od uzrasta mogucih uzroka ima veoma mnogo. Za predskolski uzrast je karakteristicno da bes moze biti izazvan brojnim emocijama kao sto su usamljenost, bespomocnost, strah, povredjenost... sa kojima dete ne uspeva da se izbori. Takodje, fizicko nasilje javlja se i kao nemogucnost da dete recima razresi svoj problem jer jos uvek nije verbalno vesto.

Nedostatak granica

Kada odrasta u atmosferi gde je svako njegovo ponasanje dopusteno i gde nisu postavljene granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponasanja, dete postaje razdrazljivo i agresivno cim se susretne i s najmanjim zabranama. Ukoliko vase dete ima problem agresije, najpre razmislite da li u vasoj porodici postoje granice ponasanja i koliko su one primerene vasem detetu.

Nacin pridobijanja paznje

Dete veoma brzo shvati da bilo koje njegovo neprihvatljivo ponasanje odmah obezbedjuje paznju roditelja. Tako, njegovi napadi besa primoravaju roditelje na reakciju (na primer, pocnu vise vremena da provode sa njim, postavljaju nova pravila ponasanja, pokazuju vece interesovanje za detetov unutrasnji svet...). Na ovaj nacin izazvana paznja jeste tzv. “negativna paznja”, ali u ocima deteta i to je bolje nego da paznja ne postoji uopte.

Kako smanjiti agresivnost?


Isključite fizicko kaznjavanje.

Decja agresivnost je najcesca kada i ono samo dozivljava nasilje. Kada vi koristite fizičcko kaznjavanje, pokazujete da ste i sami agresivni i da je to nacin postizanja cilja. Deca uce oponasajuci, ali ne ono sto im govorite da treba da rade, vec ono kako se vi sami ponasate. Dakle, presudno je ono sto vidi i oseti u svom domu, a sa socijalizacijom bitan faktor razvoja postaje i vrtic, skola, vrsnjaci, drugi tzv. ne-roditeljski autoriteti...

Pronadjite drugi nacin.

Naucite dete da konstruktivno izrazava ljutnju. Podsticite ga da vam isprica sta ga je naljutilo, da “izbaci” iz sebe agresiju tako sto će vam nesto nacrtati, istrcati se po parku, istuci jastuk... Pomozite mu da formira drugarske odnose sa vrsnjacima. Objasnite da ce deca rado hteti da se sa njim druze ako i on postuje pravila neke igre, ako ne vice stalno i ne pokusava svaki sukob da resi pesnicama...

Sportske aktivnosti ce mu, takodje, pomoci da agresiju transformise u drustveno prihvatljivu i mnogostruko korisnu energiju.

Objasnite.

Ako ne razume vase zabrane, dete ce postati frustrirano i nesigurno u sebe i svoje buduce postupke. Zato, sve ono sto mu branite, istovremeno objasnite i zasto to cinite. Samo tako dete ce vase zahteve ispuniti iz postovanja i poverenja prema vama, a ne zbog straha od vase kazne.

Pozitivan stav

Razvijajte kod deteta pozitivan stav prema drugima, na primer, da deli svoje igracke i uvazava osecanja drugih. “Ne radi drugima ono sto ne zelis da neko tebi radi” jednostavna je poruka koju i veoma malo dete brzo moze da usvoji. Uceci ga empatiji, pomazete mu da razvija nenasilan model ponasanja.

Samokontrola

Predlozite mu da kada se nadje u situaciji koja u njemu izaziva bes, pokusa da najpre izbroji do 10. Ili, da se podseti sta bi u istoj situaciji uradila njegova mama ili neko drugi ko ima nenasilno ponasanje, a detetu predstavlja autoritet. Detetu ce biti tesko da se ovih sugestija seti u nekom, za njega kriticnom trenutku, ali ce vase uporno ponavljanje i podsecanje doneti rezultate.

“Pravi” decak

Vec u uzrastu od dve godine pocinju da se uocavaju razlike u agresivnosti decaka i devojcica, pri cemu su decaci tri puta agresivniji. Pojedini naucnici uzrok vide u bioloskoj osnovi, tj. u drugacijem sastavu polnih hormona kod decaka, a neki naucnici za agresivnost “krive” stereotipe u vaspitanju: devojcicama se stalno govori da nije lepo da se tuku, a decacima da moraju da budu jaki, da “pokazu zube” kad god je to potrebno, da je sramota da placu ili pokazu slabost. Umesto toga, vi ponavljajte svom sinu da mora da se ponasa kao “pravi” decak. To ne znaci da bude svadjalica ili nasilnik, vec da bude uzdrzan, pazljiv prema okolini i da ume da vlada sobom.

Poslusnost

Nemojte od svog deteta nikada zahtevati bezuslovnu poslusnost. Osecanje da sme slobodno da izrazi svoje misljenje i neslaganje sa vama kljucno je za razvijanje pozitivne slike o sebi. Deca odrastaju i grade svoju licnost, izmedju ostalog, i tako sto se suprotstavljaju svojim roditeljima. Sa druge strane, kada se osecaju sputanima i ne uspevaju na druge, drustveno prihvatljive nacine da pokazu da su razliciti (na primer: pomocu odece, zargona, nacina zivota), jedino polje u kojem vide sansu da pokazu svoju razlicitost jeste nasilnost.

Igra

Iskoristite igru kao sredstvo ucenja. U igri uloga, postavite razlicite, svakodnevne situacije. Na primer: »Sada cemo malo da se igramo kupovine, ti si mama i hoces kuci, a ja sam dete i hocu da ostanem u parku, odmah, hocu sada, odmah, aaaaaaaaaaa«. Imitirajte dete, promenite glas, ulozite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obicno iznervira vas i uvek koristite stvarne situacije iz vaseg zivota.

Granice

U porodicama gde se deci ne postavljaju granice u ponasanju ili zato sto su roditelji preterano popustljivi ili zato sto zanemaruju vaspitanje deteta, ono odrasta uz uverenje da je svako njegovo ponasanje dobrodoslo. Iako ne postoji opravdanje da ono, na primer, tuce drugu decu, unistava stvari, koristi pretnje, ucene i slicno... roditelji su, nazalost, cesto spremniji da “zatvore oci”, nego se suoce sa problemom. Postavljanje jasnih granica koja su ponasanja dozvoljena, a koja nisu, ne znaci da treba da zavedete diktaturu u svojoj porodici. Naprotiv, jasnim i preciznim pravilima vi uspostavljate hijerarhijski odnos jer vi niste i ne treba da budete ravnopravni sa svojom decom, a istovremeno ucite ga socijalizaciji.

Pohvale

Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan nacin uspe da odreaguje drugacije ili vas u nesto ubedi argumentima. Nemojte zaboraviti da, iako ne izgleda realno, agresivci imaju malo samopouzdanja. Zato su za sebe stvorili prostor gde se osecaju superiornijima i gde sebe dozivljavaju kao pobednike. Pomozite detetu da ocvrsne svoje samopouzdanje. Kada vidite da je nervozno, da pokusava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog necega tesko i da u nekim za njega nezgodnim situacijama odreaguje na drugi nacin osim agresijom….pohvalite ga i zagrlite.

Agresija nije samo fizicki gnev.

Kada se spomene agresivnost, najcesce se pomislja na nekontrolisane izlive fizickog besa. Medjutim, agresivna decja ponasanja su i tuzakanje, ogovaranje, diskriminacija... Osim toga, mozemo biti agresivni i u mislima, recima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Veoma je vazno pronaci nacin adekvatnog ispoljavanja agresije jer se kao posledice preterano dugog potiskivanja mogu javiti opasnosti za mentalno i fizicko zdravlje.

Kontrola kvaliteta vremena

Agresivni vrsnjaci ce pruziti model za oponasanje i vasem detetu. Neprimerena kolicina gledanih filmova ili preterano igranje kompjuterskih igara punih nasilja takodje predstavljaju nacin na koji vase dete provodi svoje slobodno vreme. Destruktivni sadrzaji se skladiste u decjoj podsvesti, a rasterecenje podsvesti najcesce znaci sve destruktivnije ponasanje dece."

Autor: Jelena Holcer, pedagog
 
Meni kaž kaže neću, ja samo kažem - nisam te pitala da li hoćeš. rekla sam da to uradiš!
za kupljenje kocki, autića i ostalih igračaka, kažem - ako JA budem morala da ih pokupim, ti se više nećeš igrati sa njima.
za histeriju, kažem slično što i november - ništa te ne razumem, ne znam ni šta hoćeš, ni šta ne želiš... moraš da se smiriš pa da razgovaramo i dogovorimo se.
Sad i ako počne kroz suze da priča - ja samo slegnem rameniam - ne razumem, žao mi je

Sirup, ako je trebalo na silu mu uguram u usta dok se dere, već treći put zna da nema izbora i poslušno otvara usta.

Ja bih ti rekla - probaj s njim da razgovaraš kao sa velikim, probajte zajedno da dođete do razloga i uzroka takvog ponašanja. Pitaj ga da li je ljut, zašto je ljut... ako nije zašto se tako ponaša......

Kao da sam ja pisala post, od reči do reči potpisujem.
 
Imam četvorogodisnje dete,ne previše nemirno i neposlušno,ali ponekad veoma agresivno.Već smo imali jednu fazu agresije prošle godine,pa je bilo malo zatišje,i evo opet kreće ludilo.
Npr. nikad neće na spavanje,uvek još 15min,i kad mu podviknem 'kreći' ,počinje histerično vrištanje,valjanje po krevetu ili podu,lupanje.....Doktorka mi kaže samo ga ignorišite,ali ponekad me toliko dovede do ludila da ne mogu da ga ignorišem.Ili 'hajde da skupimo kocke' i naravno odgovor je 'neću'.Ja krenem da skupljam,on priđe,udari me i prospe kocke.Dobio je i po guzi ,ali onda se ponaša još gore.
Jutros nije hteo da popije sirup.Pola sata ga molim,ubeđujem da sirup pije da njemu bude bolje,nema šanse.Neću pa neću,vrišti, histeriše.Na kraju posle više od pola sata ubeđivanja,a gvožđe mora da popije,ja sam počela da plačem.E kad je video mene uplakanu, prestao je ,popio sirup i otišo u sobu da se igra.Posle pet minuta 'mama ja tebe volim i sve ću da te slušam',a ja ne znam za sebe koliko me je doveo do ludila.
Zanima me jeste li se susreli sa ovakvim problemom i sta uopste mislite o decijoj agresiji?

Deca su jednostavno takva,vole da istrazuju.I naravno kada pronadju ono sto njima odgovara toga se jako pridrzavaju.U tom uzrastu oni su mali i to njihovo ponasanje nije agresija vec ispitivanje granice dokle mogu da idu.Mi smo tu da im postavimo tu granicu i naravno da je se pridrzavamo.Ako jednog dana kazemo ovako,a drugog onako onda dolazi do tog ludila u njihovim glavama i oni shvataju da sa nama mogu kako oni zele.Kao roditelji moramo biti istrajni i uvek gledati dete u oci kada mu nesto objasnjavamo ili govorimo.
Kod tako male dece nemoze da postoji pitanje -da li ti to hoces ili mozes ili zelis,vec mora postojati naredba da oni shvate da neke stvari jednostavno moraju da se urade.
Kada su nase bile male dobijale su i po guzi ali im je najveca kazna bila kada bi ih poslali u sobu sa recima da nema razgovora dok se nesmire,sto je i rodilo plodom.
Sada su one velike (9 i 13) i jako dobro znaju sta znaci moj pogled...nemoram nista da kazem.Jos uvek ih posaljem u sobu na "smirivanje" ali posle toga uvek sledi ozbiljan razgovor iz kog svi mi izvucemo neku pouku.Jer i mi roditelji smo ljudi i umemo da gresimo...a ucimo dok smo zivi.
 
..preporuka:
discovery, travel&living, 20:10 - 21:00, svakog dana - Take home nanny.. :lol:
..moji matori (13 i 9) kazu kad smo gledali zajedno - ti i tata kao da ste ishli u shkolu za dadilje.. :lol:

.."necu" je magichna rech za dete, kad je otkrije, negde oko drugog rodjendana,
njegovoj sreci nema kraja.. :) ..i sve nece..i ono shta hoce nece.. :lol:
..nemoj da postavljash pitanja..
..kazi mu shta cete da radite umesto da pitash...

..a za histeriju - u pravu je doktorka - ignorishi ga..
..ja sam moje, negde oko dve i po - tri, kad ih uhvate "lutke" za ruku pa u sobu..
..kazem mirno - kad prestanesh da se durish, dodji da prichamo...
..prvi put je trajalo desetak minuta, drugi put tri minuta,
ni jednom ni drugom se nije ponovilo vishe od 4-5 puta..
..nema vikanja, nervoze, ljutnje - jednostavno sam im pokazala da
kad se tako "ugase" necu da ih slusham..

Odlican savet,obavezno ako si u mogucnosti pogledaj preporucenu emisiju,ja sam dosta toga primenila kada je moj klinac imao 3 g. i za vrlo kratko vreme ga dovela u red..sada ima 4 g. i svi me pitaju za savet kako sam ga tako lepo vaspitala..
 
Poslednja izmena:
Divan post !
Brizna mama !
Jadno dete :(

Dva puta procitah tvoj post, i jedina agresivan osoba si Ti.
Prvo verbalno
zatim fizicki
i na kraju emotivno ucenjujes mladunca :(

Ipak mislim da je najgora stvar sto je tvoj sin Osoba tebi poverena na cuvanje, a ti bez njegovog znanja i odobravanja, iznosis licne, intimne stvari, na ovako javnom i uprljanom mestu.
 
Divan post !
Brizna mama !
Jadno dete :(

Dva puta procitah tvoj post, i jedina agresivan osoba si Ti.
Prvo verbalno
zatim fizicki
i na kraju emotivno ucenjujes mladunca :(

Ipak mislim da je najgora stvar sto je tvoj sin Osoba tebi poverena na cuvanje, a ti bez njegovog znanja i odobravanja, iznosis licne, intimne stvari, na ovako javnom i uprljanom mestu.


...rece i ostade ziva :eek:
 
Divan post !
Brizna mama !
Jadno dete :(

Dva puta procitah tvoj post, i jedina agresivan osoba si Ti.
Prvo verbalno
zatim fizicki
i na kraju emotivno ucenjujes mladunca :(

Ipak mislim da je najgora stvar sto je tvoj sin Osoba tebi poverena na cuvanje, a ti bez njegovog znanja i odobravanja, iznosis licne, intimne stvari, na ovako javnom i uprljanom mestu.

:zcepanje::zcepanje::zcepanje::rotf::rotf::rotf:
Verovatno da nemas dece kad ovako komentarises.I ne znam kakvo odobrenje treba da trazim od deteta koje ima nepune 4 godine.:dontunderstand:A agresivna nisam ni najmanje,to najbolje znaju ljudi iz mog okruzenja,samo sam ponovo trudna,hormoni rade......au,setih se ti to ne mozes da razumes.
Vidim da si u klubu pametnih zena koje pisu pametne postove,pa ti ne prilice ovakvi komentari
Veliki pozdrav :bye:
 
Poslednja izmena:
...,i kad mu podviknem 'kreći' ,.....
Dobio je i po guzi ,....
.....E kad je video mene uplakanu,.....

ako ovo nije agresivno...... :(

naravno da treba da trazis od Osobe da ti dozvoli da iznosis njegove privatne stvari u javnost !

On ima ovog trenutka "4 godine", ali je svakako Osoba.
To sto ti ne vidis u njemu Osobu poverenu tebi na negu i cuvanje, upravo je i dovelo do takvog odnosa :(

Naaaaajvise volim ovakve teme :)
Cinicno uzivam u "bespomocnosti" roditelja koji dele "po guzi", komanduju, a posle se cude kakvo im je dete :hahaha:



Joooooooooj, mogu da pretpostavim koliko vas nerviram :rotf:
 
ako ovo nije agresivno...... :(

naravno da treba da trazis od Osobe da ti dozvoli da iznosis njegove privatne stvari u javnost !

On ima ovog trenutka "4 godine", ali je svakako Osoba.
To sto ti ne vidis u njemu Osobu poverenu tebi na negu i cuvanje, upravo je i dovelo do takvog odnosa :(

Naaaaajvise volim ovakve teme :)
Cinicno uzivam u "bespomocnosti" roditelja koji dele "po guzi", komanduju, a posle se cude kakvo im je dete :hahaha:



Joooooooooj, mogu da pretpostavim koliko vas nerviram :rotf:
mene ne nerviras:manikir:
 

Back
Top