Homoljac
Domaćin
- Poruka
- 3.155
SUZA U HERCEGOVAČKOM KRŠU
BILEĆA
Мегаломански приjедлози су ишли до те мjере да се тада навелико причало и о изградњи моста преко jезера, од Дракуљице до Видиковца, преко Чепеличког залива, дужине близу километар. На таj начин, како се говорило, пут за Требиње био би скраћен, а мост велике ширине служио би и као туристичка атракциjа jер би на њему биле подигнуте продавнице сувенира и трговачке радње, а на његовим краjевима хотели и мотели.
Мало jе, наравно, и тада било оних коjи су вjеровали да ће то све бити изграђено брзо, jер jе била риjеч о инвестициjама иза коjих jе морала да стоjи држава, па и њоj да буду скупе. Али, jош мање jе било оних коjи су могли да повjеруjу да ће, 40 година касниjе, jезеро бити неискоришћено као и тада, не рачунаjући, наравно, што се његова вода користе за производњу електричне енергиjе.
У међувремену, на обалама Билећког jезера изграђен jе мотел "Видиковац" , на шестом километру пута од Билеће према Требињу, затим кафана "Jезеро" , на излазу из Билеће преко пута касарне, коjа jе данас претворена у ресторан и у Чепелици сплав-ресторан "Аполон" , коjи ради само љети, док jе његов власник на обали однедавно изградио и чврсти обjекат, и ту отворио кафану.
У посљедњих неколико година на jезеру су никла и четири рибогоjилишта.
И то jе све од претећих садржаjа изграђених у посљедњих 40 година.
А планова и даље има на претек. Има, наравно, и могућности и исплативости, а jедино недостаjе новац да би се све то реализовало. Jезеро, дуго 18, а широко од три до пет километара, нуди се свом своjом љепотом и привлачношћу. Уз њега би, кажу, могли да се изграде броjни туристички и спортски обjекти, гдjе би било мjеста за припреме разних спортских клубова, почев од фудбалера, па до веслача, или чак и пливача у љетном периоду, али и за боравак туриста и рекреативаца.
Ове године треба да почне и изградња построjења за пречишћавање воде коjу су становништво и индустриjа Билеће већ користили, па ће Билећко jезеро бити jош чистиjе и подсjећати на сузу у херцеговачком камењару.
Наjављен jе и скори почетак изградње хидроелектране "Билећа" . Приjе двиjе године завршени су радови на пробоjу тунела Фатничко поље - Билећко jезеро, дугог 15.650 метара, коjим се преводе воде из горњих виших зона у ту вjештачку акумулациjу, а хидроелектрана треба да се гради управо на излазу тунела у Чепелици. Њене турбине окретале би воду коjа сада из тунела несметано отиче у jезеро.
За риболовце Билећко jезеро jе прави раj на земљи jер обилуjе броjним рибљим врстама. У посљедње вриjеме постало jе познато и по веома крупним примjерцима шарана и сома. До сада jе у његовим водама уловљено неколико десетина сомова тежих од 50 килограма, а бољи познаваоци веле да ту има и "бркаjлиjа" тежих од 100 килограма.
За пчеларење на обалама Билећког jезера такође постоjе одлични услови због обиља љековитих трава.
И купачи би љети могли да уживаjу на његовим обалама, али за сада постоjе само двиjе мање и слабо уређене плаже, и то у Чепелици, око четири километара од центра Билеће, и испод мотела "Видиковац" .
Што се туриста тиче, они за сада наjвише посjећуjу манастир Добрићево у Ораху, на обали jезера, око 12 километара од Билеће према Требињу. Риjеч jе о манастиру за коjи се тврди да потиче из 13. виjека, коjи jе шездесетих година прошлога виjека пренесен са старе локациjе у Добрићеву краj Требишњице и тако спасен од потапања. Постоjи легенда према коjоj су туда пролазили цар Константин и царица Jелена по повратку из Рима. Риjеч jе о цару коjи jе хришћанство прогласио за званичну религиjу у Римскоj империjи и коjи jе започео изградњу Константинопоља, односно Цариграда, данашњег Истанбула. Одмараjући се у хладовини краj Требишњице, цар jе рекао да jе то мjесто добро и по томе се прозвало Добрићево.
И тако, све jе, у вези са jезером и око њега, jош увиjек у сфери прича. А од онога што се прича поменимо jош и наjновиjа шапутања да су Руси заинтересовани за изградњу триста чуда на обалама Билећког jезера у Ораху. Било тако или не, чињеница jе да jе велики броj Билећана виjековима вjеровао да спас може да им стигне jедино из Русиjе. А из Русиjе у Билећу до сада ниjе стигло ништа осим огромног броjа "бjелогардеjаца" , протjераних из те земље у вриjеме Октобарске револуциjе. У том граду задржали су се свега неколико година, па jе и њих прогутао Запад, према коjем су се одатле запутили. Али ко зна, времена се миjењаjу, а Руси све масовниjе стижу на Црногорско приморjе, па можда неког њиховог богаташа привуче и Билећко jезеро.
ГЛАС СРПСКЕ
BILEĆA
Мегаломански приjедлози су ишли до те мjере да се тада навелико причало и о изградњи моста преко jезера, од Дракуљице до Видиковца, преко Чепеличког залива, дужине близу километар. На таj начин, како се говорило, пут за Требиње био би скраћен, а мост велике ширине служио би и као туристичка атракциjа jер би на њему биле подигнуте продавнице сувенира и трговачке радње, а на његовим краjевима хотели и мотели.
Мало jе, наравно, и тада било оних коjи су вjеровали да ће то све бити изграђено брзо, jер jе била риjеч о инвестициjама иза коjих jе морала да стоjи држава, па и њоj да буду скупе. Али, jош мање jе било оних коjи су могли да повjеруjу да ће, 40 година касниjе, jезеро бити неискоришћено као и тада, не рачунаjући, наравно, што се његова вода користе за производњу електричне енергиjе.
У међувремену, на обалама Билећког jезера изграђен jе мотел "Видиковац" , на шестом километру пута од Билеће према Требињу, затим кафана "Jезеро" , на излазу из Билеће преко пута касарне, коjа jе данас претворена у ресторан и у Чепелици сплав-ресторан "Аполон" , коjи ради само љети, док jе његов власник на обали однедавно изградио и чврсти обjекат, и ту отворио кафану.
У посљедњих неколико година на jезеру су никла и четири рибогоjилишта.
И то jе све од претећих садржаjа изграђених у посљедњих 40 година.
А планова и даље има на претек. Има, наравно, и могућности и исплативости, а jедино недостаjе новац да би се све то реализовало. Jезеро, дуго 18, а широко од три до пет километара, нуди се свом своjом љепотом и привлачношћу. Уз њега би, кажу, могли да се изграде броjни туристички и спортски обjекти, гдjе би било мjеста за припреме разних спортских клубова, почев од фудбалера, па до веслача, или чак и пливача у љетном периоду, али и за боравак туриста и рекреативаца.
Ове године треба да почне и изградња построjења за пречишћавање воде коjу су становништво и индустриjа Билеће већ користили, па ће Билећко jезеро бити jош чистиjе и подсjећати на сузу у херцеговачком камењару.
Наjављен jе и скори почетак изградње хидроелектране "Билећа" . Приjе двиjе године завршени су радови на пробоjу тунела Фатничко поље - Билећко jезеро, дугог 15.650 метара, коjим се преводе воде из горњих виших зона у ту вjештачку акумулациjу, а хидроелектрана треба да се гради управо на излазу тунела у Чепелици. Њене турбине окретале би воду коjа сада из тунела несметано отиче у jезеро.
За риболовце Билећко jезеро jе прави раj на земљи jер обилуjе броjним рибљим врстама. У посљедње вриjеме постало jе познато и по веома крупним примjерцима шарана и сома. До сада jе у његовим водама уловљено неколико десетина сомова тежих од 50 килограма, а бољи познаваоци веле да ту има и "бркаjлиjа" тежих од 100 килограма.
За пчеларење на обалама Билећког jезера такође постоjе одлични услови због обиља љековитих трава.
И купачи би љети могли да уживаjу на његовим обалама, али за сада постоjе само двиjе мање и слабо уређене плаже, и то у Чепелици, око четири километара од центра Билеће, и испод мотела "Видиковац" .
Што се туриста тиче, они за сада наjвише посjећуjу манастир Добрићево у Ораху, на обали jезера, око 12 километара од Билеће према Требињу. Риjеч jе о манастиру за коjи се тврди да потиче из 13. виjека, коjи jе шездесетих година прошлога виjека пренесен са старе локациjе у Добрићеву краj Требишњице и тако спасен од потапања. Постоjи легенда према коjоj су туда пролазили цар Константин и царица Jелена по повратку из Рима. Риjеч jе о цару коjи jе хришћанство прогласио за званичну религиjу у Римскоj империjи и коjи jе започео изградњу Константинопоља, односно Цариграда, данашњег Истанбула. Одмараjући се у хладовини краj Требишњице, цар jе рекао да jе то мjесто добро и по томе се прозвало Добрићево.
И тако, све jе, у вези са jезером и око њега, jош увиjек у сфери прича. А од онога што се прича поменимо jош и наjновиjа шапутања да су Руси заинтересовани за изградњу триста чуда на обалама Билећког jезера у Ораху. Било тако или не, чињеница jе да jе велики броj Билећана виjековима вjеровао да спас може да им стигне jедино из Русиjе. А из Русиjе у Билећу до сада ниjе стигло ништа осим огромног броjа "бjелогардеjаца" , протjераних из те земље у вриjеме Октобарске револуциjе. У том граду задржали су се свега неколико година, па jе и њих прогутао Запад, према коjем су се одатле запутили. Али ко зна, времена се миjењаjу, а Руси све масовниjе стижу на Црногорско приморjе, па можда неког њиховог богаташа привуче и Билећко jезеро.
ГЛАС СРПСКЕ
