Filozofija politike

M

marenda*

Elita
Poruka
17.663
Da li je moguće na ovom mestu diskutovati na ovu temu, s obzirom da je kategorija Politike na ovom formu opterećena dnevnim stvarima i ostrašćenim forumašima?
Dakle, može li se na ovom mestu argumentovano i neostrašćeno rapravljati o politici u njenom suštinskom značenju (da se sad ne gađamo definicijama) u okviru njenih teoretskih pojmova, a koji su u vezi sa stvarnim životom?
Mene, recimo, uvek iznenade kukumavke na naše neizgrađene institucije, a da pritiom niko stvari ne stavlja stvari u kontekst i zapaita se kad smo mi to, zapravo živeli u demokratiji i slobodnom društvu da bi stigli da ih izgradimo. Ili, recimo paušalne ocene tipa "nije demokratija za Srbe", gde se opet zaboravlja na kontekst, itd, itd...
Hteo sam, zapravo, da kažem da iz razmišljanja o politici i izgradnji društva često izbacujemo procese.
 
Evo ja bih se osvrnula na rečenicu da demokratija nije za Srbe. Mislim tako. Evo zašto. Naš narod posmatram kao biće. Smatram da se nalazimo u pubertetu. Hteli bismo nešto, ali nismo baš sigurni kako da dođemo do toga, te su nam potrebni mama i tata - ja bih rekla kralj i kraljica. Da me razumete, nisam monarhista. Smatram da je demokratija najmanje zlo od svih postojećih sistema, ali treba dostići zrelost, koju imaju npr. Nemci. Nezrele nacije, u koje spadamo i mi, ne mogu da dozvole sebi luksuz demokratije, pošto ne znaju šta će sa njom. Kako objasniti kadnidovanje raznoraznih ljudi za predsedničke izbore, postavljanje svakakvih ljudi za ministre i poslanike. Mi nemamo tradiciju demokratskog društva. Nemamo ljude koji su pripremljeni za državničke funkcije. To se radi na određenim fakultetima, koje mi još uvek nemamo. Pametni, obrazovani ljudi, ne žele (sa razlogom) da se mešaju sa bednima, te tako država ostaje osakaćena. Da li je njihova rezervisanost ispravna ili nije, treba raspravljati, ali činjenica je da nekolicina pametnih ne može da promeni gomilu glupaka. Ti ljudi se bave nekim drugim stvarima, a poneki pametni se usude, pa .... A znamo šta se obično desi njima. Ljudi su apatični, neorganizovani, uvek krive druge za svoje nevolje, nikada ne gledaju u svoje dvorište. To su sve osobine dečurlije i tu je neophodna ruka odraslih. Previše je grešaka i to ponovljenih. Ne mislim samo na skorašnju istoriju. Tako je bilo oduvek. Ko se usudi da pokrene nešto i nagovesti promenu... Treba li da pominjem imena? Ovde važe principi: lako ćemo; ne talasaj; što možeš danas ostavi za sutra; niko ne može toliko malo da me plati koliko ja mogu malo da radim; radio-ne radio, svira ti radio i td.
 
Poslednja izmena:
Konkretno, voleo bih da pročitam vaša razmišljanja o vezi između kritičke teorije i liberalizma. Na mene lično obe su uticale, svaka na svoj način, iako dolaze iz potpuno drugih konteksta. Sa jedne strane ideja od izgradnji društva u kojem bi čovek ne bi samo trčao za materijalnim vrednostima i robovao izmišljenim potrebama, a sa druge strane ideja o ljudskoj slobodI.
 
Bez:
Evo ja bih se osvrnula na rečenicu da demokratija nije za Srbe. Mislim tako. Evo zašto. Naš narod posmatram kao biće. Smatram da se nalazimo u pubertetu. Hteli bismo nešto, ali nismo baš sigurni kako da dođemo do toga, te su nam potrebni mama i tata - ja bih rekla kralj i kraljica. Da me razumete, nisam monarhista. Smatram da je demokratija najmanje zlo od svih postojećih sistema, ali treba dostići zrelost, koju imaju npr. Nemci. Nezrele nacije, u koju spadamo i mi, ne mogu da dozvole sebi luksuz demokratije, pošto ne znaju šta će sa njom. Kako objasniti kadnidovanje raznoraznih ljudi za predsedničke izbore, postavljanje svakakvih ljudi za ministre i poslanike. Mi nemamo tradiciju demokratskog društva. Nemamo ljude koji su pripremljeni za državničke funkcije. To se radi na određenim fakultetima, koje mi još uvek nemamo. Pametni, obrazovani ljudi, ne žele (sa razlogom) da se mešaju sa bednima, te tako država ostaje osakaćena. Da lije njihova rezervisanost ispravna ili nije, treba raspravljati, ali činjenica je da nekolicina pametnih ne može da promeni gomilu glupaka. Te se ljudi bave nekim drugim stvarima, a poneki pametni se usude, pa .... A znamo šta se obično desi njima. Ljudi su apatični, neorganizovani, uvek krive druge za svoje nevolje, nikada ne gledaju u svoje dvorište. To su sve osobine dečurlije i tu je neophodna ruka odraslih. Previše je grešaka i to ponovljenih. Ne mislim samo na skorašnju istoriju. Tako je bilo oduvek. Ko se usudi da pokrene nešto i nagovesti promenu... Treba li da pominjem imena? Ovde važe principi: lako ćemo; ne talasaj; što možeš danas ostavi za sutra; niko ne može toliko malo da me plati koliko ja mogu malo da radim; radio-ne radio, svira ti radio i td.[/QUOTE

Potpuno se slažem sa povučenim. Zato i ne treba očekivati da se nam se neke stvari dese preko noći. Pritom, da naglasim, ne zalažem se posebno ni za jedan oblik vladavine. Nijedna zapadna vladavina (nemačka, francuska, engleska...) nije ista i svaka je nastala kao rezltat istorijskih specifičnosti. Engleska vladavina čak nije nije ni utemeljana na demokratiji, ako je samo posmatramo kao pravo da se bira i da se bude biran, nego je nikla kao brana kraljevoj vlasti.
Ni od Srbije ne treba očekivati kopiranje nekakvog zapadnog modela, jer nas neće odvesti nikuda ako ne uvažimo naše specifičnosti.
Zato mi i smešno izlgledaju odve ideje o dve Srbije, prvoj, drugoj, trećoj, bla, bla, ali isto tako ovo prenaglašavanje tradicije, od ovih što se nazivaju domaćinima.
Pitanje je, dakle, jesmo li spremni da kao društvo krenemo nekim svojim putem, ili da, za početek, definišemo kojim će putem da krenemo?
Kliknite za proširenje...
 
Mislim da nismo. Kao što ste kazali, ne može se nešto promeniti preko noći. A svedoci smo da ljudi upravo to očekuju, pritom ne misle da treba i sebe da menjaju. Promena je proces. Prvo treba hteti, pa krenuti, te raditi na tome. Čini mi se da nismo došli ni do prve faze. Nisam neko ko negira pokušaje i vidi crno, ali sam pomalo iznenađena upornom apatijom. Treba poznavati istoriju. Ne da bismo se pozivali na granice iz vremena cara Dušana, već da bismo shavtili ko smo, kakve smo greške činili, šta smo dobro učinili, ko su naši velikani (ne mislim na vojskovođe, već prvenstveno reformatore, naučnike, sjajne političare, velike umove, umetnike i dr. ). Ako se poznaje istorija, ako se poznaju velikani, stvara se osećaj obaveze - da se dostigne, da se bude dostojan. Naravno, na greškama se uči, pa je to takođe uloga istorije. Mislim da je nepoznavanje istorije jedan od osnovnih razloga naše propasti. Ne poznajemo se, ne poštujemo se. Ukazuje se na pogrešno i stvaraju se pogubne ideje. To uništava samopouzdanje. Te možemo doživeti da sasvim propadnemo. Nismo tikva bez korena, a ni bez mogućnosti za razvoj.
Zato mislim da ne možemo napred, dok ne naučimo o prošlosti. Treba znati kuda možemo i treba da idemo. Ovako, ostaje nam samo da kopiramo i bezuspešno pokušavamo da oponašamo one koji su davno prošli ove faze, te mogu da danas kažu da su zreli i da se nesmetano razvijaju.
 
Uvek me je u ovim našim "demokratskim promenama" skoro pa nerviralo to što smo pokušavali sve da promenimo osim naš svesti, iako je od tog trebalo početi. Gradili smo, šatro, demokratske institucije, sa autoritarnom svešću, koja gotovo da nije ni poljuljana.
Isto tako, stalno nam se serviraju apstraktni pojmovi poput EU, a uglavnom u kontekstu, kao, biće nam lepo kad uđemo tamo i to nam je, kao, cilj.
Pritom, niko iz "političkoj eliti" da se istinski pozabavi izgradnjom uređenog društva.Sve se svelo na ugađanje biračima i politički marketing.
 
Ja sam budutji politicar
I ja duboko werujem da je politika nemilosrdna borba za motj preko naiwnih glasaca ^_^
Ali sam inace cowek religije, i prorok nowe were, tako da tju was na kraju swe odwesti u zasluzeni mir
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
275
suave
suave

Back
Top