Tvorac je moderne ćirilice koja se danas koristi, ali Vuk je reformom stare ćirilice, izbrisao mnoge tekovine našeg naroda. Šta vi mislite?
-
- Popularno:
- Da li se napinjete u WC-u do te mere da...
- Bojite li se smrti?
- Zbog čega je samoubistvo neoprostivo?
- Treci svetski rat - Misaoni eksperiment
- Na danasnji dan NATO pakt je pocinio...
- Papuče sa bodljama
- Iranski predsednik: Ako bi Izrael napao...
- Ukrajinci love regrute po svetu?
- Masovna hapsenja i premlacivanja...
- Introverti ili ekstroverti
Vuk Karadžić, reformator ili čovek koji je osakatio ćirilicu?
- Začetnik teme gagiidada
- Datum pokretanja
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.466
Ova bezmoždana zamena teza često se čuje.
1. Kultura nije u pismu, u fontu - kao što vidiš, pišeš latinicom, nego je u negovanju, obrazovanju, u učenju i proučavanju.
2. Ćirilicu Vuk nije značajno reformisao, to je Kordunaš Sava Mrkalj učinio pre Vuka u svojem "Salo debeloga jera ili(bo) azbukoprotres"
3. 99% Srba i ne zna šta je uradio Vuk, vezujući ga isključivo za azbuku, poput kakvih đaka-prvaka veseljaka.
a) Najmanje je bitna Vukova (blaga) reforma mrkaljice kao pisma,
b) bitnija je reforma književnog jezika,
v) još bitniji etnografski rad - upravo ono što bezmoždana teza pokušava da zamagli. Rad na sakupljanju, beleženju i širenju srpskih narodnih umotvorina, narodnog duha i duhovnosti te njihovog spasa od zaborava. To su spasene tekovine, a ne izbrisane.
g) Možda je najbitnija njegova uloga u buđenju nacionalne svesti u Srba,
d) a možda je ipak najbitnija činjenica da je otvorio vrata opismenjavanja širokih narodnih masa, uvodeći narodni jezik i pojednostavljeno fonetsko pismo.
Sudeći po sagovornicima, vrata nisu dovoljno otvorena.
gost 159591
Poznat
- Poruka
- 8.252
Pa sad da je brisao tekovine ne mogu se sloziti ali da mislim da je osakatio i pismo i jezik mislim.
Politicka situacija u ono vreme i njegovo vidjenje lepse buducnosti Srba i Srbije negativno je po mom beznacajnom misljenju uticalo na njegovu reformu.
Volela bih da nije uradio to sto jeste.
lilmissmuffin
Zainteresovan član
- Poruka
- 175
Smatram da se njemu prepisuju mnoge stvari koje su drugi odradili umesto njega, kao sto je Sava Mrkalj, Lukijan Musicki itd...veoma je zalosno sto za sve ove godine mi i dalje ucimo da je Vuk rekao "pisi kao sto govoris, citaj kako je napisano"...da ne idem dalje
Poslednja izmena od moderatora:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.466
Kakvo grdno neznanje!
Samouk - da! Ali neuk - ne, nikako. Upravo suprotno od uvreženog mišljenja, Vuk je bio veliki gospodin. Čovek sveta, počasni profesor nekoliko univerziteta. Mnogi mogu samo da sanjaju o njegovoj aristokratičnosti, plemenitosti, držanju, erudiciji... Zar misliš da bi Bečlijka Anna pala na seljački šarm ili ipak na Vukuvu finoću?
Za ovako nakaradne predrasude krivi su ilustratori školskih udžbenika koji Vuka prikazaju sa fesom, brčinama i štakom. Te slike starog Vuka, Vuka koji je bolje od bilo koga upoznao srpsku baštinu i narodni duh i budući ponosan na veliki narod kome je pripadao, on je Bečom paradirao u srpskom etno-stilu. Ne Tršićem, nego Bečom. Da, da, radi se velikom čoveku, kojem su se klanjali i kao takvog ga uvažavali, a on je imao pravo na svoj folklorni stil u odevanju.
Katarina, kad ne voliš ono što je uradio Vuk, niko ti ne brani da pišeš predvukovskim pismom i jezikom koji ipak nije srpski jezik, samo, moraćeš da naučiš i pismo, a napose jezik, kao što su ga i pre 250 godina učila deca
Јovan Rajić:
Исторія разныхъ славенскихъ народовъ ... Часть третая.
... Обои полки между страхомъ и надеждею волновалися, коимъ щастіе благонаклонно будетъ. Серблемъ оно начало задъ обращати по тому что въ главнѣйшихъ Полководкахъ прежестокая ненависть владѣла, отъ коея и Полкахъ Лазаревыхъ доволныхъ, добрихъ, храбрыхъ и мужественныхъ смятеніе родилося, а мало потомъ и погибель и искорененіе. Два отъ Зятей Лазаревыхъ Вукъ Бранковичъ, и Милошъ Кобиличъ оба славни и храбри и великіи Мужи за малую нѣкую бездѣлицу въ ненависть пришли, за которую Вукъ старшій зятъ Лазаревъ о измѣнѣ клеветалъ на Милоша поистинѣ правдиваго и храбраго человѣка ..." (str. 44–56)
Postoje i fontovi, smo treba naučiti - sitnica.
Pravu budalu nemoguće je uvrediti.
Poslednja izmena:
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
VoSlavu
Ističe se
- Poruka
- 2.786
Вук је свакако најзначајнији реформатор.
Я мислим да би болье било да смо оставили старе букве. Но како є тако є.
Уствари највише ми смета што латиница није до краја реформисана да и у њој важи један глас једно слово могли смо ň и ľ из словачког посудити
Я мислим да би болье било да смо оставили старе букве. Но како є тако є.
Уствари највише ми смета што латиница није до краја реформисана да и у њој важи један глас једно слово могли смо ň и ľ из словачког посудити
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.466
Pa šta misliš - koje? Proevropske naravno. Koje bi druge?
Otvori temu sa srpskim tekovinama pre Vuka i Dositeja, tek toliko da vidim koliko si pismen.
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Otvori temu sa srpskim tekovinama prě Vuka i Dositeja, tek toliko da vidim koliko si pismen.
Drki, smanji dozivljaj... i kofein.
Poceo si da skaces i na istomisljenike.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.466
Kakva impotencija zapažanja i pomanjkanje kućnog vaspitanja. Ako sam s tobom, slobistom i zadrtim antievropejcem, istomišljenik, odoh odma' da se besim međ' šunke.
A i po tome da tvoja uvek mora da bude zadnja se prilično razlikujemo.
A i po tome da tvoja uvek mora da bude zadnja se prilično razlikujemo.
Interesantno je kako se ta priča da je Vuk Karadžić nešto zayebao Srbe stalno ponavlja, mada je za istoričare i lingviste to u principu zatvorena tema i ne znam šta bi se tu još moglo dodati.
Zašto je uvek odabrao za književni jezik jezik prostoga naroda a ne jezik učene "slavjanske" elite?
1) Zato što je taj književni jezik bio sveden na veoma mali broj korisnika i ne bi imao nikakve šanse da se proširi među nepismenim narodom, koji je činio 99 odsto populacije.
2) Zato što "slavjanski" nije bio u upotrebi u Srbiji nego samo u Vojvodini, a Srbija je trebalo da bude i bila je politički centar oko kojeg se grupišu Srbi i ostali južnoslovenski narodi.
3) Na kraju, sve i da je mislio da je bolje da se za književni jezik uzme "slavjanski" tj. slavenoserbski, opet bi neko morao da napravi gramatiku i rečnik toga jezika, pošto je taj jezik bio i ostao u potunosti nekodifikovan.
Izvinjavam se što na ovom mestu ponavljam stvari poznate iz osnovne škole.
Tačno je da bi "slavjanski", da je kojim slučajem odabran za osnov književnog jezika, imao neke prednosti, pre svega u domenu imenovanja apstraktnih pojmova, kao i stručne terminologije. Zbog toga se smatra da je filozofska terminologija bila prilično ometena u Srba i taj problem je prevaziđen tek u poslednjoj trećini 20. veka. A pravna terminologija je usvojila mnoge termine iz "slavjanskog", samo što mi to danas ne osećamo. Takve su reči zloupotreba, predumišljaj, koristoljublje i mnoge druge.
Što se ostaloga tiče, ne znam šta bih imao dodati onome što je već kazao Mrkalj.
Sasvim je pogrešno gledati na Vukove zasluge kao da su one u tome što je on "izmislio" azbuku i što je nekim slovima dao ovakav a ne onakav oblik.
Sve su ovom potpuno poznate stvari i Meša Selimović je o tome napisao knjigu još pre 70 i više godina. Ali me ipak fascinira da se ta negiranja Vukovog značaja uporno ponavljaju i to uvek sa istim, osporenim argumentima.
Zašto je uvek odabrao za književni jezik jezik prostoga naroda a ne jezik učene "slavjanske" elite?
1) Zato što je taj književni jezik bio sveden na veoma mali broj korisnika i ne bi imao nikakve šanse da se proširi među nepismenim narodom, koji je činio 99 odsto populacije.
2) Zato što "slavjanski" nije bio u upotrebi u Srbiji nego samo u Vojvodini, a Srbija je trebalo da bude i bila je politički centar oko kojeg se grupišu Srbi i ostali južnoslovenski narodi.
3) Na kraju, sve i da je mislio da je bolje da se za književni jezik uzme "slavjanski" tj. slavenoserbski, opet bi neko morao da napravi gramatiku i rečnik toga jezika, pošto je taj jezik bio i ostao u potunosti nekodifikovan.
Izvinjavam se što na ovom mestu ponavljam stvari poznate iz osnovne škole.
Tačno je da bi "slavjanski", da je kojim slučajem odabran za osnov književnog jezika, imao neke prednosti, pre svega u domenu imenovanja apstraktnih pojmova, kao i stručne terminologije. Zbog toga se smatra da je filozofska terminologija bila prilično ometena u Srba i taj problem je prevaziđen tek u poslednjoj trećini 20. veka. A pravna terminologija je usvojila mnoge termine iz "slavjanskog", samo što mi to danas ne osećamo. Takve su reči zloupotreba, predumišljaj, koristoljublje i mnoge druge.
Što se ostaloga tiče, ne znam šta bih imao dodati onome što je već kazao Mrkalj.
Sasvim je pogrešno gledati na Vukove zasluge kao da su one u tome što je on "izmislio" azbuku i što je nekim slovima dao ovakav a ne onakav oblik.
Sve su ovom potpuno poznate stvari i Meša Selimović je o tome napisao knjigu još pre 70 i više godina. Ali me ipak fascinira da se ta negiranja Vukovog značaja uporno ponavljaju i to uvek sa istim, osporenim argumentima.
Divim se ljudima koji imaju strpljenja i volje.
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Kakva impotencija zapažanja i pomanjkanje kućnog vaspitanja. Ako sam s tobom, slobistom i zadrtim antievropejcem, istomišljenik, odoh odma' da se běsim međ' šunke.
Prvo, ako imas nesto da mi kazes, citiraj, a ne ovako ispod zita, sto dovoljno govori o tvojoj licnosti.
Za razliku od tebe, koji si ocigledno ideoloski zatucan, ja zapravo mislim da ljudi razlicitih ideoloskih pogleda mogu da imaju isto misljenje o nekoj temi.
Pre nego sto se obesis, daj jednu od tih sunki da nasecem za meze dok te gledam kako se besis.
I znas... isto ko i za tvoju partijsku kolegenicu... u poskocima.
trigeminus
Zainteresovan član
- Poruka
- 291
....Sava Mrkalj-Vuk S.Karadzic....
ili
ili
trigeminus
Zainteresovan član
- Poruka
- 291
Da ne zaboravimo latinicu!
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.466
I da, naravno - Miki Manojlović. Ili, ne Miki direktno: onaj ko je radio kasting za seriju, omašio je za 180º.
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.289
Ako cemo pravo, Vukova uloga sto se tice Knjizevnog dogovora je i prouzrokovala danasnji sociolingvisticki cirkus od 4 jezika. Dodacu i sekretara Gjuru, isto tako, eto, 2 Srbina za bogatom beckom trpezom. Nadam se samo da je prasetina bila na meniju. U pitanju su stravicne posljedice koje iz dana u dan postaju surova realnost.
Mislim da je u globalu nanio vise stete nego koristi pogotovo srpskom narodu zbog toga sto je dozvolio da ga mentor Kopitar prevesla. Trpao pod narodno sve zivo - sto treba i sto ne treba. Susjedi su ionako imali i previse svojih jezickih problema.
Ne znam na kakve tekovine naseg naroda mislis? Milan Radeka je 1964. godine u Narodnoj biblioteci u Becu izbrojao 42 Srbulje koje je Vuk licno utopio na beckom buvljaku. Ima i druga strana price, nemarno svestenstvo sto je dozvolilo da kulturne dragocjenosti trunu u prasnjavim crkvenim ladicama punih miseva ali moglo se sve prebaciti u Beograd.
Ima toga pun klinac, ako zatreba dopisacu ali mislim da je ovo dovoljno, plus dijalektalno posvadjana nacija (raznolikosti su pozeljne ali ne malogradjanske...), jos uvijek nerijesen i konfuzan problem refleksa jata, raskosna sizofrena mogucnost dvoazbucnosti ili ogromno bogatstvo, itd. Trecina nacija je tehnicki nepismena, a kao toboze koristi se savrsena azbuka. Hvala mu i sto je uzeo dubrovacko dj, a crnogorski odnosno I]hercegovacki[/I] pandan se koristi od Pive i Drobnjaka pa do Korduna i Slavonije (uskoro, nekad bilo pa se spominjalo)...
Da je osakatio jezik, pa jeste. Nije lud bio onaj Jevstatije Mihajlovic, ta vidio je sto se desava. Njegova Odbrana (1863.) je najbolji dokaz, a pise je tecnim narodnim jezikom tako da ne treba Mesina studija.
Posvadio se isto tako sa srpskom inteligencijom i ionako zatucanom Crkvom, a uguzio se Hrvatima koji su ga samo iskoristili. Petar Skok (Vukov stil, 1937.) lijepo pise da je Mareticeva Gramatika i stilistika hrv. ili srp. knjizevnog jezika nisto drugo nego gramatika Vukova jezika. I onda, Hrvati ukrali jezik?
Krivim ga najvise sto nije zastitio srpski jezik i kulturu svim srcem i dusom, a mogao je dosta toga da ucini po tom pitanju. Bio je uporan i tvrdoglav, to mu se mora priznati ali ta upornost nije bila usmjerena u pozeljnom smjeru. Skupio je isto tako Krauss (kao stranac) dosta kvalitetne folklorne gradje.
Zavrsio je u biti ono sto su drugi zapoceli preko svojih pleca po pitanju reformi (Dositej, Mrkalj, itd.), a upustio se u nesto sto ga se nije ticalo kad su susjedi u pitanju. Ima vecih od njega, sigurno, da ne nabrajam sada.
Najgore od svega, mit jos uvijek traje ali nadam se da nece dugo... zato danas imamo srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski. Jedan te isti standardni jezik, i to je najveca njegova zasluga.
trigeminus
Zainteresovan član
- Poruka
- 291
Najgore od svega, mit jos uvijek traje ali nadam se da nece dugo... zato danas imamo srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski. Jedan te isti standardni jezik, i to je najveca njegova zasluga.
Nije tacno,Vuk je stajao iskljucivo na temeljima srbistike i jasno odredjivao srpski jezik.Ono sto je kasnije desavalo, uzrokovano politickim ciljevima pre svega, je druga prica.
Pauflek
Primećen član
- Poruka
- 733
Jedno malo pitanje: Da li je Vuk Karadžić prvi preveo Bilbliju (ili samo Novi Zavet) na srpski???
cantatolirico
Zainteresovan član
- Poruka
- 311
I da, naravno - Miki Manojlović. Ili, ne Miki direktno: onaj ko je radio kasting za seriju, omašio je za 180º.
Ko bi ga je po tebi trebao glumiti?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.466
Kada bi se jedan spojio od ove četvorice bilo bi idealno:
1) Irfan Mensur
2) Rade Šerbedžija
3) Miodrag Radovanović
4) Voja Brajović
PS. A kojeg su čoveka našli za "mladog Vuka" ne vredi ni da komentarišem.
Ne i da. On je Novi zavet, a Đura Daničić (Đorđe Popović) Stari zavet, preveo na srpski vukovski književni jezik. Pre toga postoji nekoliko prevoda Biblije na srpski jezik.
1) Irfan Mensur
2) Rade Šerbedžija
3) Miodrag Radovanović
4) Voja Brajović
PS. A kojeg su čoveka našli za "mladog Vuka" ne vredi ni da komentarišem.
Ne i da. On je Novi zavet, a Đura Daničić (Đorđe Popović) Stari zavet, preveo na srpski vukovski književni jezik. Pre toga postoji nekoliko prevoda Biblije na srpski jezik.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.466
Ako cemo pravo, Vukova uloga sto se tice Knjizevnog dogovora je i prouzrokovala danasnji sociolingvisticki cirkus od 4 jezika. Dodacu i sekretara Gjuru, isto tako, eto, 2 Srbina za bogatom beckom trpezom. Nadam se samo da je prasetina bila na meniju. U pitanju su stravicne posljedice koje iz dana u dan postaju surova realnost.
Mislim da je u globalu nanio vise stete nego koristi pogotovo srpskom narodu zbog toga sto je dozvolio da ga mentor Kopitar prevesla. Trpao pod narodno sve zivo - sto treba i sto ne treba. Susjedi su ionako imali i previse svojih jezickih problema.
Ne znam na kakve tekovine naseg naroda mislis? Milan Radeka je 1964. godine u Narodnoj biblioteci u Becu izbrojao 42 Srbulje koje je Vuk licno utopio na beckom buvljaku. Ima i druga strana price, nemarno svestenstvo sto je dozvolilo da kulturne dragocjenosti trunu u prasnjavim crkvenim ladicama punih miseva ali moglo se sve prebaciti u Beograd.
Ima toga pun klinac, ako zatreba dopisacu ali mislim da je ovo dovoljno, plus dijalektalno posvadjana nacija (raznolikosti su pozeljne ali ne malogradjanske...), jos uvijek nerijesen i konfuzan problem refleksa jata, raskosna sizofrena mogucnost dvoazbucnosti ili ogromno bogatstvo, itd. Trecina nacija je tehnicki nepismena, a kao toboze koristi se savrsena azbuka. Hvala mu i sto je uzeo dubrovacko dj, a crnogorski odnosno I]hercegovacki[/I] pandan se koristi od Pive i Drobnjaka pa do Korduna i Slavonije (uskoro, nekad bilo pa se spominjalo)...
Da je osakatio jezik, pa jeste. Nije lud bio onaj Jevstatije Mihajlovic, ta vidio je sto se desava. Njegova Odbrana (1863.) je najbolji dokaz, a pise je tecnim narodnim jezikom tako da ne treba Mesina studija.
Posvadio se isto tako sa srpskom inteligencijom i ionako zatucanom Crkvom, a uguzio se Hrvatima koji su ga samo iskoristili. Petar Skok (Vukov stil, 1937.) lijepo pise da je Mareticeva Gramatika i stilistika hrv. ili srp. knjizevnog jezika nisto drugo nego gramatika Vukova jezika. I onda, Hrvati ukrali jezik?
Krivim ga najvise sto nije zastitio srpski jezik i kulturu svim srcem i dusom, a mogao je dosta toga da ucini po tom pitanju. Bio je uporan i tvrdoglav, to mu se mora priznati ali ta upornost nije bila usmjerena u pozeljnom smjeru. Skupio je isto tako Krauss (kao stranac) dosta kvalitetne folklorne gradje.
Zavrsio je u biti ono sto su drugi zapoceli preko svojih pleca po pitanju reformi (Dositej, Mrkalj, itd.), a upustio se u nesto sto ga se nije ticalo kad su susjedi u pitanju. Ima vecih od njega, sigurno, da ne nabrajam sada.
Najgore od svega, mit jos uvijek traje ali nadam se da nece dugo... zato danas imamo srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski. Jedan te isti standardni jezik, i to je najveca njegova zasluga.
Gosin Tandoori, dugo Te nema! Odličan primer konstruktivne rasprave.
Naravno, da bi se na suštinska pitanja koja ovde postavljaš valjano odgovorilo, potrebno je mnogo više informacija i analize od onog što danas postoji po kredencima našah ubuđalih instituta, a da ne pričam od salate u glavama onih koji primaju pare da pružaju odgovore na ovakva pitanja. Oni su naš glavni problem u zadnjih 60 godina.Jedno koje mogu da dodam jeste da je na Bečkom dogovoru Vuk ( i Daničić) potpisao da je u pitanju
1) jedan narod (Vuk tumači kao Srbi)
2) jedna književnost (Vuk tumači kao srpska)
3) na vidiku nema kajkavskog i čakavskog
On jeste insistirao da to bude na papiru jezik srpski, ali...
Mi ne znamo kakva je atmosfera bila na tom sastanku, ne znamo ili nagađamo ko je inicijator. Zdrava logika navodi na zaključak da se nije radilo o spontanom događaju na bazi dobre volje, već je u pitanju bio svojevrsni "dejton".
Za sve što je nakon Vukove smrti krenulo nizbrdo, prema mom ubeđenju Vuk nije i ne može biti kriv. Tumačenja Bečkog (ne)dogovora je zvanično (u srpskohrvatski) promenio je Belić pod uticajem Jagića, a pod političkim kišobranom Karađorđevića.
Vuk je za života mogao da vidi kako Mažuranić-Štrosmajer-Šulek-Jagić rade - na stranu krađa jezika - već na krađi naroda. I tome se opirao kako je znao i umeo.
Da bi se ono Vukovo, tada jedino očigledno tumačenje BKD-a promenilo, Mažuranić je radio kao navijen. Tome u prilog iznosim dva bitna momenta
I. ključni momenat revizije BKD-a
Mažuranić je konstruisao lažnu priču sa lažnim svedocima - čuvena fiktivna priča kako je Mažuranićev stariji burazer Antun sa Vukom Karadžićem šetao po Vukovoj dedovini (Crnoj Gori) gde su upitani ljudi odgovarali kako govore "hrvatski jezik". Onaj ko popije ovakve laži, taj je zaslužan što imamo 4 jezika, a ne Vuk.
II. ključni momenat revizije BKD-a
Druga smicalica kao legitimacija krađe jezika bilo je dovođenje Đure Daničića, drugog Srbina potpisnika BKD-a u Zagreb. Nagovorivši (money, money, money) ga da pristane na ime "hrvatski ili srpski jezik", Hrvati su praktično revidirali smisao BKD-a. E, on je bio prvi koji je zasr'o, priznajem.
Ostali aspekti revizije BKD-a
Šulek kao mašina štancuje rečnike koji se zovu Hrvatski, Jagić kao mašina stvara "naučnu" apologiju hrvatskog jezika, Matica hrvatska štampa srpske junačke pesme kao hrvatske, Matica Hrvatska izdaje Brozov Hrvatski pravopis, Broz-Ivekovićev rečnik, kojem u predgovru piše da je nastao na korpusu dela Vuka, Daničića, Njegoša i Milana Đ. Milićevića, nesumnjivo srpskih pisaca koji su svoje knjige pisali na maternjem srpskom jeziku. Otuda bi pravi naziv ovog rečnika zaista bio Rečnik srpskog jezika; hrvatsko ime tom rečniku dato je posve arbitrarno.
U 10. tački predgovora Broz-Ivekovićevog Rečnika stoji 'vako:
"Ovo djelo moglo bi se zvati i Rječnik srpskog jezika, i da su ga napisali Srbi; jamačno bi se tako zvalo. Nije se dometnulo ili Srpskoga jer taj dometak ne bi zadovoljio ni jednog Srbina a ozlovoljio bi mnoge Hrvate a i Srbi ne bi dodali ili Hrvatskoga. Braća kao braća."
III. ključni momenat revizije BKD-a
Karađorđevići Srbima preko Jagića i Belićadonose donose mrtvorođenče - srpskohrvatski jezik.
Sledi Vukov odgovor (drugom falsifikatoru) Šuleku iz 1861, u kojem još odlučnije zastupa stavove izrečene u Kovčežiću...
PS. Nije da opravdavam, ali da srbulje nisu završile u Bečkoj biblioteci, šta misliš gde bi bile danas?
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.289
Ovo je nista drugo nego klasicni contradictio in adjecto. Da je tako kao sto kazes stajao na temeljima srbistike ne bi se uopce petljao sa Hrvatima. Ne pisem ovo sto su Hrvati u pitanju niti zelim da ostavim neki omalovazavajuci prizvuk nego to vazi za bilo koji narod.
Kao drugo, ne bi pisao apsolutne bedastoce tipa "u Istri se pricaju kranjski i srpski jezik", a isto tako ne bi preturao i po kajkavskim rjecnicima i biljezio u tefter ono sto mu pase pa svaka susa danas moze da ga optuzi da je nesto posudjivao oli narodski receno krao. Hajde, mogu da razumijem leksikografske izlete u domenu stokavstine i da je jezik zivo bice, nesputano i vispreno, pa cak i slavensku tradiciju. To je, vjerujem, ta dosljednost srbistici sto je budio nacionalnu svijest i obogacivao srpski jezik na totalno pogresnom mjestu. U par navrata je pogazio vlastita nacela i razdijelio srpski jezik bas radi koketiranja sa jatom i njegovim refleksima, a da ne govorim da je utrpao starostokavske i novostokavske (scakavske) ikavce ne samo u srpski nacionalni korpus i jezik nego je bukvalno izjednacio sve stokavsko sa srpskim, a pogotovo ovi prvi nikakve veze nemaju sa Srbima i srpskim jezikom.
Kao prvo, hvala na komplimentima ali sam citirao ono sto je bitno.
Pazi, on i Danicic su potpisali taj dogovor u ime srpskog naroda kojeg se paradoksalno nije niko ni pridrzavao ali je apsolutno krucijalna stvar po pitanju legalizacije "hrvatskog ili srpskog" jezika, i tu mislim da ga ne moze nista oprati. Znaci, u ime miliona Srba je ucinjeno nesto krajnje apsurdno i kratkovido. Ne zelim da vristim kao primadona ali predaju se brda, oranice i njive, kljucevi grada ali jezik bas taj isti kojim prica vecina naroda, orudje bitisanja i poimanja svijeta oko sebe te svijesti bilo to individualne ili kolektivne, e tu se dobrano prekardasilo.
Bolje da se drzao hercegovackog, resavskog i sremackog, sasvim fino je bio poceo, patriota par excellence, ali je totalno zabrljao na kraju. Osim toga, sto je Vuk u tom trenutku mislio ili ne, to nije bas ni relevantno. Dogovor postoji kao spis od rijeci do rijeci i tamo se ne spominje nikakav srpski jezik, a pogotovo srpski narod nego se zna da "narod" u ovom slucaju podrazumijeva Srbe, Hrvate, i eto, Slovence. Narod je tom slucaju personifikacija teznji Iliraca i politickog ujedinjenja, bla, bla, bla... Prema tome, to je opet neka semanticka zackoljica nesto sto mislim da je totalno nebitno sto je Vuk mislio.
Bitna je cinjenica da se odlucivalo o sudbini srpskog jezika, a od 8 prisutnih, dvojica su bili Srbi. To sve govori...
Atmosfera nije ni bitna na sastanku, potpis na Beckom dogovoru je bukvalno predao srpski jezik u tudje ili JAVNO vlasnistvo. Znaci, o nekakvoj kradji ne moze biti rijeci. Ustupljen, predat, poklonjen, poslan na pokretnoj traci... ubacen u paket sve sa finom masnom, to da. U stvari, lavina problema je krenula mnogo prije Vukove smrti, da ne govorim kad je Gaj ushiceno usvojio taj isti jezik prema tome sve sto se mnogo kasnije izdesavalo je samo karika u nizu lancanog sranja, osim toga sto ti ocito krivis mnogo vise Hrvate dok ja krivim onoga, odnosno onu dvojicu koji su dozvolili da nesto tako vazno ispuste iz ruke i prepuste drugome u momentu sebicnosti, gramzivosti, sticanja slave ili jednostavno nagovora sa strane (nepotrebno precrtati). Krucijalni momenat je odluka Vuka da se pobrine i rijesi jezicke probleme svoje bratje, a to se desilo mnogo prije njegove smrti, a kamo Beckog dogovora.
Tu lezi odgovor i mislim da je ovdje napravio ogromnu stratesku gresku, a to da li je on glavni inicijator te odluke ili njegov intelektualni mentor ipak podrobnije treba prouciti njegove i Kopitareve spise, bitna je steta koja je ucinjena, a radi koje i danas ispastamo kao narod.
Ja ne vidim drugog nacina kako se to izdesavalo ali ide definitivno kroz Becki dogovor, sad da li neko ima neku drugu intepretaciju ili vidjenje ali Dogovor je katalizator svega onog sto se nije moralo desiti. Zanima me samo koje je alternativno objasnjenje koje prikazuje redosljed do danasnjih vremena kad, eto, imamo 4 jezika na tacni. Ko ili sta je zasluzan za ovu, blago receno, nevidjenu parodiju i sramotu? Nemoguce je da sami ne snosimo dobar dio, pa i najveci dio krivice. Nemoguce. U stvari ono sto se i desilo u 20. stoljecu je samo posljedica svega ovog cega smo se dotakli. Bez Vuka i Danicica se ipak ne moze voditi diskusija.
Ovdje vidim samo elaboraciju onoga sto sam i sam napisao. Jeste, Danicica i Vuka su ispalili nevidjeno, kao najvece sabane, medjutim Becki dogovor je nakon svega licenca za ozivljavanje "srpskoghrvatskog" jezika. To se apsolutno slazem. Nije Sulek jedini pravio kovanice, falsifikovao... jednostavno zudnja za nekom afirmacijom je postojala, neko uporedno kreativno ludilo. Senzitivne su to stvari, u principu. Ali Hrvati su vidjeli sansu da se uzdignu iz regionalnih okvira jer da su standardizovali kajkavsko narjecje ili bilo koji regionalni dijalekt ne bi ni izbliza ostvarili neki vazniji politicki napredak i kao narod. Ironija je da sami misle da je Becki dogovor sklepan na stetu hrvatskog naroda. Vuk je mozda uvidio na kraju zivota da su stvari krenule nepozeljnim tokom ali tada je vec bilo kasno. Kocka je bila bacena. Srpskohrvatski je ustolicen, dignut iz mrtih, ucesnici i potpisnici dogovora su mu udahnuli zivot, sudbinsko klupko se pocelo odmotavati i the rest is history. Konstatujem da je jezik jednostavno predat, zrtvovan u ono doba za jedan idealisticki svjetonazor (ili bilo koji razlog) koji se pogazao ne samo pogubnim, ne samo do danas kao i zasigurno ubuduce nego i par godina nakon tog kobnog 28. marta 1850. Volio bih da nije tako i da je ovo samo necije iluzorno, nevazno misljenje. Neka me neko dobro razdrma, uvjeri...
Opet se vracam na isto... na kraju svega stvarno mi nije jasno kako smo se tako slatko natrtili i ispusili...
Da prostis, u pm. Money, money, money...
Ipak, mnogo je interesantniji nacin kako i zasto su dospjele tamo.
Poslednja izmena:
ljuba miljkovic
Ističe se
- Poruka
- 2.221
Pa, zar ovo (podvučeno) nije dovoljan argument za sakaćenje bilo kojeg jezika???
U stvari, nije Vuk zaslužan za našu tugu od jezika, već njegova štula:
"Sa štulom ne mogoh više misliti ni na konje ni na rat, moradoh se navikavati, kako mogoh, na sjedenje kod kuće. Da mi nije bilo ove moje štule, ja bih odavno već poginuo bio od Turaka, kao što su sila drugijeh mojih vršnjaka, a ovako me štula moja natjertala da sjedim s mirom i na miru bilježim na hartiji što su mi uši slušale i oči vidjele."
Što ne pogibe kao Veljko, bio bi junačina naše istorije.
Ovako, zahvaljujući štuli, ušima i očima, najviše se ovajdio Vujaklija sa onolikim rečnikom stranih reči i izraza, koje smo morali da prihvatimo "u domenu imenovanja apstraktnih pojmova".
Moram malo da prepisujem svoje nekadašnje postove...
Evo, šta je Meša pisao o "predvukovskom periodu":
Kad govorimo o našem narodnom jeziku, gotovo uvek polazimo od netačne činjenice, od mita, da je pravopisnu i jezičku reformu započeo i prvi formulisao Vuk. Učinili su to, međutim, drugi pre njega, sa manje ili više doslednosti i odlučnosti, jer Vuk nije pao s neba, već je došao posle mnogih (bez obzira što je njihov uspeh bio delimičan ili nikakav), preuzevši ideju koja je postojala, i davši joj neslućen zamah i društveno-politički značaj, pretvorio je u određujuću misao i realnu snagu epohe, u zavisnosti od intenziteta kojim je rasla snaga i istorijska uloga naroda. Kad ovo kažemo, nimalo ne umanjujemo istinski revolucionarni značaj Vukova dela, nego ga svodimo u realne okvire, oslobađajući ga elemenata čuda. To delo je toliko veliko, da Vuku ostaje neokrnjeno naše divljenje, i kad njegovim prethodnicima priznamo njihov udeo.
Po onome što danas znamo, pre Dositeja, Solarića, Stojkovića i drugih, narodnim srpskim jezikom vanredno lepim i čistim, počeo je da piše još Gavril Stefanović Venclović, u prvim decenijama XVIII veka, sto godina pre Vuka. "Prosto vam ovo govorimo vašim srbskim jezikom, a ne po knjiški skriveno", piše Venclović, objašnjavajući to veoma zanimljivim mobilizatorskim razlogom: "Ako nepoznat glas truba daje, ko će se na boj pripraviti?" (Taj izuzetno daroviti pesnik, koji je delio zlo i dobro sa svojom seljačkom pastvom doseljenom iz stare domovine u južnu Ugarsku, smelo i otvoreno je izražavao svoja demokratska shvatanja: "Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi ti, gospodičiću, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar". To je prvi, sasvim rani glas o seljaštvu kao društvenoj i političkoj snazi, koji će u Vukovom političkom manifestu Viša klasa naroda našega zazvučati preteće.)
Venclović je izvršio i pravopisnu reformu, pisao je "uprošćenim pravopisom". On je "od šest znakova, koliko će kasnije Vuk uneti u svoju novu azbuku, upotrebljavao već tri: dž, ć i đ (samo je zamenjivao ć i đ), a lj i nj, je pisao bez tankog jer, zamenivši ga apostrofom (l', n'). Ta rana anticipacija Vukove reforme, kao očevidan znak makar i početaka jačih kretanja narodnih masa, potisnuta je polovinom XVIII veka ruskoslavenskim jezikom i starom fonetskom ortografijom, da bi se jače naglasila veza sa pravoslavnom Rusijom, kao ustuk pokušajima unijaćenja i denacionalizacije.
Početkom XIX veka Sava Mrkalj (da pomenemo samo još njega), čovek darovit koliko i nesrećan, čini prvi značajniji i potpuniji pokušaj u smislu demokratizacije jezika i pravopisa.
O Savi Mrkalju znamo da je studirao na peštanskom univerzitetu i da se družio sa Lukom Milovanovim, prijateljem i saradnikom Vukovim, sa Dimitrijem Davidovićem, Frušićem i Vukom. (Vuk se tada lečio u Pešti.) 1810. štampao je svoju čuvenu knjižicu pod naslovom koji odmah otkriva njegov stav: Salo debeloga jera libo Azbukoprotres u Budimu Gradu, 1810, u kojoj se zalaže za fonetski pravopis i za princip: piši kao što govoriš", a protiv starog korenskog pravopisa i nepotrebnih pismena, tankog i debelog jer (ь, ъ), čime se grdno zamerio crkvenim vlastima, čak i više nego zahtevom da prostonarodni jezik postane književni.
Kao crkveni blagodejanac ubrzo je povučen u manastir, i tada počinje njegov križni put. Možemo samo da pretpostavimo kakav je, u manastiru Gomirju, bio život monaha Julijana, optuženog za pobunu i neprijateljstvo prema crkvi.
Mitropolit je tada bio svemoćni Stevan Stratimirović, kulpinski plemić i dvorski savetnik, uporni poštovalac slavenosrpskog jezika i etimološkog pravopisa, i on je Salo debeloga jera primio kao otvorenu diverziju, pa je od peštanske cenzure zahtevao da se "više nipošto ne smeju štampati spisi slični Mrkaljevom".
A ima i cela tema o Ocu našem jezikoslovnom...
