SRECKOVIC (SPO): Sahranicemo djenerala Mihailovica

odgovor0:

Intervju potpredsdenika SPO i ministra za dijasporu nedeljniku GROM

SREĆKOVIĆ: Vreme je da se politika vodi u skladu sa državnim i nacionalnim interesima
Sahranićemo djenerala Mihailovića.Srpki pokret obnove će gradjanima govoriti istinu i nećemo se udvarati javnom mjenju. Kao i u slučaju Evropske unije,neće proći mnogo vremena, a gotovo sve stranke biće za ulazak u NATO I to će biti potvrda ispravnosti naše politike.
Izmedju tri i četiri miliona naših sunarodnika živi van granica naše zemlje. Ekonomski potencijal naše dijaspore je ogroman. Svake godine u našu zemlju po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju u|e pet milijardi dolara i po tome smo mi 11. zemlja u svetu. Interesantno je da dijaspora ni ove godine nije izneverila bez obzira na ekonomsku krizu u svetu
Razgovor vodio Dejan Perišić

Mr Srđan Srećković, ministar za dijasporu u Vladi Srbije i potpredsednik SPO, tvrdi u intervjuu za Grom da položaj naših sunarodnika u zemljama bivše Jugoslavije nije na zadovoljavajućem nivou, ali da je dobra okolnost to što su te zemlje ili članice EU ili su na dobrom putu da to postanu,a u EU se ne prašta kršenje ljudskih i manjinskih prava. Prema njegovim rečima, najteži položaj srpskog naroda u ovom trenutku je u Albaniji.
- Decenijama unazad Srbi tamo nisu imali nikakva prava! Oni su čak bili primoravani i da uzimaju albanska prezimena. To je jedan od razloga zašto smo mi kao ministarstvo inicirali ideju da se otvori konzulat u Skadru da bismo im pomogli. Ako bi Srbija u Albaniji preko konzulata u Skadru bila prisutna, velikom broju Srba bi se situacija popravila
Kakav je položaj Srba u Hrvatskoj?
- Položaj srpskog naroda u Hrvatskoj je vrlo komplikovan i složen, bez obzira na deklarativna zalaganja hrvatske države da se prava pripadnika srpskog naroda poštuju i da im se vrati sve ono što im je za vreme rata oduzeto, odnosno za vreme "Bljeska" i "Oluje". Oni na neformalan naćin pokušavaju da onemoguće pripadnike srpskog naroda da ostvare svoja prava. Najveći problemi vezani su za postojanje tih tajnih optužnica, koje zapravo i jesu najveća prepreka za povratak izbeglica u Hrvatsku, a s druge strane postoji i opstrukcija u postupku povratka stanarskog prava. Otvaranjem konzulata u Kninu dodatno bi se doprinelo homogenizaciji srpske nacionalne zajednice.
Jesmo li mi u Crnoj Gori manjina ili konstitutivan narod?
- To definiše Ustav Crne Gore. Odnosi s tom republikom su na najnižem nivou verovatno u celoj našoj istoriji, što je meni I lično veoma žao. Važno je da ni sa jedne ni sa druge strane ne bude bilo kakvih ekstremističkih izjava koje bi dolivale ulje na vatru.Siguran sam da ćemo I u budućnosti biti najbliži partneri I saveznici kao što je to vekovima I bilo.
Koliko ima naših zemljaka van Srbije i na koji način oni mogu da nam pomognu za vreme svetske ekonomske krize?
- Našu dijaspori čine svi državljani Srbije koji žive van granica naše zemlje bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost ali I svi pripadnici srpskog naroda koji državu Srbiju doživljavaju kao matičnu.. Izmedju tri i četiri miliona pripadnika naše dijaspore živi u celom svetu. Ekonomski potencijal naše dijaspore je ogroman. Svake godine u našu zemlju po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju u|e pet milijardi dolara i po tome smo mi 11. zemlja u svetu. Interesantno je da dijaspora ni ove godine nije izneverila, bez obzira na ekonomsku krizu u svetu. Priliv od deviznih doznaka će ponovo biti oko pet milijardi dolara, i to se se primičei učešću u ukupnom društvenom proizvodu od čak 15 odsto. To praktično znači da svakoga dana prosečno u Srbiju udje 14 miliona dolara od naše dijaspore, a to je ogroman finansijski upliv koji značajno utiče i na životni standard naših gradjana. To je i razlog zašto se u Srbiji živi nešto bolje nego što zvanične statistike pokazuju.u
U kojoj zemlji najviše ima Srba?
- Najviše nas ima u Nemačkoj i SAD. Procene se kreću izmedju 500.000 i milion. Veliki broj naših zemljaka je i u Austriji i Švajcarskoj. Svi znamo da je Beč jedan od gradova u kojem živi najveći broj Srba. Na ulicama Beča i Stokholma, glavnog grada Švedske, često možete čuti srpski jezik.
Koje pesme najčešće naručuju naši zemljaci u dijaspori kad im dodju estradni umetnici iz Srbije?
- Omiljene pesme su im "Vidovdan", "Djurdjevdan", "Tamo daleko" i "Marširala kralja Petra garda".
Predstoji fudbalski meč ravnogoraca i partizana u kome će učestvovati aktuelni političari. Koji rezultat priželjkujete?
- Mislim da bi bilo najbolje za nacionalno pomirenje da rezultat bude nerešen, ali se nadam boljoj igri ravnogoraca.
Dokle ćemo se deliti na četnike i partizane? Nije li krajnje vreme da stavimo tačku na to?
- Krajnje je vreme da stavimo tačku na to; Ja sam na neki način ponosan što, kao ministar SPO, učestvujem u vladi koja će rešiti neka od veoma važnih pitanja koja se vuku iz prošlosti. Mi smo i pored opstrukcije, na moje veliko iznenadjenje, i od stranaka tzv. demokratskog bloka uspeli da usvojimo zakon o izjednačavanju prava pripadnika ravnogorskog i partizanskog pokreta. Država Srbija je jasno priznala da su postojala dva antifašistička pokteta za vreme II svetskog rata. Nakon toga usvojen je i zakon o rehabilitaciji žrtava političkog progona, opet na insistiranje SPO.
U ovoj vladi, na moje veliko zadovoljstvo, formirana je i državna komisija koja treba da otkrije mesto na kojem je pogubljen general Dragoljub - Draža Mihailović. Siguran sam da će mesto na kojem se to dogodilo biti uskoro otkriveno. Zbog toga očekujem da ministar vojni i djeneral jugoslovenske vojske u otadžbini konačno bude sahranjen u skladu s našim državnim i pravoslavnim običajima. Isto tako, ja sam inicirao formiranje državne komisije za otkrivanje svih masovnih grobnica koje su nastale kao posledica komunističkog terora nakon Drugog svetskog rata. Od 1944. do 1946. država je pobila oko 100.000 ljudi, koji su bili žrtve samo zbog toga što su drugačije mislili. I na kraju, kao poslednji korak u pravcu ovog istorijskog pomirenja, očekujem usvajanje Zakona o restituciji, odnosno povraćaju imovine oduzete nakon II svetskog rata.
Da li je po vama djeneral Draža istorijska ličnost?
- Izjednačavanjem prava pripadnika ravnogorskog i partizanskog pokreta to pitanje je definitivno rešeno. General Dragoljub - Draža Mihailović bio je legalni predstavnik Kraljevine Jugoslavije za vreme II svetskog rata. Čovek koji je prvi u Evropi zapoćeo otpor protiv nemaćkog okupatora. On je jedna od najvećih žrtava u našoj novijoj istoriji.
A Slobodan Miloševič?
- Istorijska uloga Slobodana Miloševiža bila je veoma negativna! Politika koju je vodio bila je katastrofalna i ostavila je posledice koje i danas osećamo.
I pored toga, vi ste sa socijalistima u Vladi?
- SPS je prihvatio programske osnove SPO iz 1990. godine, a to je moderna i demokratska zemlja koja je članica svih medjunarodnih integracija.
Tako govorite o njima, a ranije ste ih optuživali za dvostruki pokušaj ubistva vašeg lidera?
- Nikada se ništa ne može zaboraviti, ali se mora oprostiti ukoliko su u pitanju interesi zemlje. Ne tvrdimo mi, već je sud utvrdio da je režim bivšeg predsednika Miloševića dva puta pokušao da ubije lidera opozicije Vuka Draškovića.
Predsednik vaše stranke Vuk Drašković zalaže se da Srbija udje u NATO. Mislite li da je to u redu prema žrtvama bombardovanja?
- Mislim da je došlo vreme da se politika vodi u skladu s našim državnim i nacionalnim interesima, a ne u skladu sa iracionalnim strastima. Nepravda koja je nama učinjena bombardovanjem predstavlja najflagrantnije kršenje medjunarodnog prava, ali s druge strane, možemo da razgovaramo i na neki drugi način. Da li bi Srbija bila bombardovana da smo '99. bili član NATO i da li bi Kosovo ikada smelo da proglasi nezavisnost da je Srbija članica NATO saveza. Neke stranke su do pre godinu dana bile najoštriji protivnici integracije u EU, a sada se zalažu za EU. Isto će biti i sa NATO savezom. Dok je SPO govorio da treba da postanemo deo EU, drugi su predlagali savez s Rusijom i Belorusijom. Nekada su govorili da nikada ne treba uči u EU jer su tamo naši protivnici i zločinci, a danas su svi za ulazak u EU. Neće proći mnogo vremena, a gotovo sve stranke biće za ulazak u NATO I to će biti potvrda ispravnosti naše politike.
U kumovskim ste vezama s Vlajkom Senićem, nekadašnjim potpredsednikom SPO, a sada poslanikom G17 plus. U kakvim ste sada odnosima?
- Tačno je da smo kumovi, ja sam krstio njegovog sina. Nismo ni u kakvim odnosima- ne zato što je napustio SPO, već zbog načina na koji je to učinjeno. Za njegov prelazak u G17 plus saznao sam iz novina i to me je pogodilo ne samo zato što smo kumovi, već smo godinama bili i veoma bliski prijatelji. Vidjam se sa njegovom bivšom suprugom i sa njegovim sinom.
Ovih dana ponovo je aktuelizovana priča o rekonstrukciji Vlade. Strahujete li za svoju fotelju?
- Nikada nisam strahovao za svoju fotelju! Politikom se bavim od svoje 18. godine zbog ostvarivanja programskih ciljeva SPO. Mi smo kao stranka uvek otvoreni da raygovaramo o svim pitanjima sa koalicionim partnerima. Na reformi javnog sektora veoma malo se uradilo i treba da se naprave značajni rezovi u racionalizaciji državne uprave i smanjenju svih javnih troškova, pa u tom kontekstu možemo razgovarati i o smanjenju broja ministarstava, ali to za sada nije bila tema.
Da li će poslanici SPO glasati za predlog zakona o informisanju?
- Da, zbog amandmana usvojenih na predlog SPO i medijskih udruženja, koji su značajno popravili prvobitnu verziju zakona.

Kliknite za proširenje...