Milo, Karlajl Grupa i Duvanska Mafija

gost 41715

Elita
Poruka
17.690



Grupa Karlajl je postala poznata široj javnosti nakon što se je posle napada na WTC i inavazije Iraka saznalo da su Binladenovi i Bušovi poslovni partneri blisko povezani Grupom Karlajl, da je pomenuti Karluči 90-ih vodio ugledne američke državnike u posete Binladenovima itd.

Sama Karlajl Grupa je neverovatno uticajna privatna investiciona banka, koja je svoje pipke uplela u sve moguće po celom svetu, a zapaženo je i njeno izrazito interesovanje za ulaganje u industriju oružja i privatizaciju imovine zemalja istočnog bloka.

Ono što je očigledno je da je Grupa Karlajl redovno ,,utočište” bivših američkih državnika, koje po prelasku u privatni sektor čeka masna plata, t.j. onih koji dok su na vlasti državnu politiku SAD šteluju prema poslovnim interesima Grupe Karlajl:

https://video.google.com/videoplay?...=YQ6RSvesL5m82gKFxLmYDw&q=carlyle+group&hl=en

U svojoj knjizi ,,Gvozdeni trougao: u tajnom svetu Grupe Karlajl” iz 2004. Den Brjodi rasvetljava i dokumentuje ulogu Frenka Karlučija (bivšeg zamenika direktora CIA-e i ministra odbrane SAD i predsednika Grupe Karlajl od 1992 do 2003) i Mila Đukanovića u secesiji Crne Gore.

Jedan od glavnih nadzornika i kritičara Grupe Karlajl je američka nevladina organizacija, ,,Judicial Watch” (Pravosudni nadzor), koja je došla do određenih dokumenata Grupe Karlajl, a između ostalog i pisma Frenka Karlučija Kolinu Pauelu od 23. februara 2003. u kome traži podršku zvaničnika SAD nezavisnosti Crne Gore.

Dragi Koline:

Čestitam ti na odličnom početku na mestu državnog sekretara. Jasno nam je da nije malo ozbiljnih problema koji zahtevaju tvoju pažnju, ali jedan od prvih će svakako biti odnos Crne Gore sa Srbijom.

Kao što znaš, Crna Gora je poslednja od pet prvobitnih nesrpskih republika koje su potegle pitanje svoje nezavisnosti. Predsednik Đukanović je nedavno bio u Vašingtonu i ja sam bio domaćin jednog dugog i žestokog razgovora gde je nekolicina nas sa Đukanovićem razmatrala njegovo mišljenje. Đukanović je, naravno, dokazani prijatelj i saveznik SAD, čija je podrška tokom NATO operacije bombardovanja pomogla da se umanji opasnost po američke i savezničke pilote. Takođe je mnogo rizikovao da se suprotstavi Miloševiću i pomogne srpskim demokratama tokom njihovih najcrnjih dana. Zaštitio je Gdina Đinđića i mnoge druge srpske demokrate tokom rata na Kosovu, a od 1998. pružio je sklonište velikom broju kosovskih izbeglica svih etničkih grupa. Bio je pogonska snaga dosadašnjih prozapadnih promena u promiloševićevskom društvu, mada je svestan da je pred Crnom Gorom još dug put do ostvarenja potpune demokratizacije i ekonomskih reformi. Crna Gora će neko vreme ostati podeljeno društvo ostvarila nezavisnost ili ne, jer Crnogorci koji su bili Miloševićevi saveznici nastavljaju da se stavljaju na stranu Beograda za očuvanje SRJ.

Stekli smo utisak da je Đukanović rešen da nastavi ka nezavisnosti. Planira da 22. aprila održi posebne parlamentarne izbore, koje – ako stranke za nezavisnost dobiju većinu – namerava da proprati referendumom o nezavisnosti 45-do-60 dana kasnije. Ako dobije preko 50 posto glasova na referendumu, namerava da proglasi nezavisnost, a zatim započne ozbiljne pregovore sa Srbijom o prirodi njihovih odnosa. Kaže da demokratiju vidi kao način da dostizanje potpune demokratije, efikasnost tržišta i integraciju sa Evropom. Preuzimanjem funkcija bezbednosti, spoljnih poslova, trgovine, carina, valute i ekonomskog poslovanja tokom crnogorskog mandata kao ključnog saveznika SAD, Đukanović tvrdi da je ta zemlja već dobila de facto nezavisnost.
Đukanović je naglasio da namerava ostvari nezavisnost demokratski i nenasilno bez destabilizovanja regiona. Izrazio je uverenje da će svi Crnogorci, uprkos svojim političkim razlikama, poštovati odluku većine na referendumu. Rekao je da pravi razlog hladnokrvnosti Vašingtona i Evropljana nije sama Crna Gora, već uticaj nezavisnosti na Kosovo.

Đukanović je rekao da je problem Kosova nastao odavno i da je eskalirao nakon što je Milošević ukinuo kosovsku ustavom zagarantovanu autonomiju. Zatim je usladila masivna srpska vojna intervencija i rat sa NATO-om. U međuvremenu, Crna Gora je održavala dobre odnose sa Albancima i Đukanović je uspostavio multietničku državu i sarađivao sa etničko albanskim političkim partijama u Crnoj Gori.

STEJT DEPARTMENT SAD
REVIZORSKI AUTORITET: DONALD A. DŽONSTON
DATUM/ID BR.: 29 APR 2002 200104059

NEPOVERLJIVO
 
Poslednja izmena:

Back
Top