Koje su prednosti bio-dizela:
- Domaci eneregent
- Kvalitetno gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu,
- Smanjena emisija stetnih gasova od 50 d0 90%
- Ne zahteva nikakve prepravke na motorima
- Obezbeduje bolje paljenje i mazivost motora što znaci mirniji i tisi rad, vecu efikasnost i trajnost motora.
- Bezbedniji je za skladistenje i rukovanje: tacka kljucanja oko 150 °C , fosilni dizel oko 70 °C
- Netoksican je i bio-razgradiv, smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja i do94%
- Jednostavan proces proizvodnje koji se moze izvesti i u kucnim uslovima
- Poljoprivrednici ga mogu proizvoditi sami
Postoji mogucnost jednostavne i jeftine izrade bio-dizel procesora po sistemu kucne proizvodnje po potrebi
U svet se proizvode i prodaju takvi mini procesori - bezbedne, potpuno automatizovane mini fabrike, po cenama ispod $3000
Kako poceti?
Preporucljivo je da se pre prerade vecih kolicina bio-dizela, samogradnje ili nabavke procesora, prvo upoznate sa osnovama procesa proizvodnje bio-dizela na manjim kolicinama.
Recept za pravljenje bio-dizela
Jestivo biljno ulje ima previsok viskozitet da bi se bez ikakvih modifikacija koristilo u današnjim dizel motorima pa da bi se moglo koristiti kao bio-gorivo mora mu se smanjiti viskozitet.
To se postiže hemijskim putem.
Cilj hemijskog postupka proizvodnje bio-dizela je razbiti molekule masti i na taj naèin smanjiti viskozitet.
Taj postupak se naziva transesterifikacija.
Molekul masti je triglicerid, što znaèi da se sastoji od tri lanca masnih kiselina (estera) koje su povezane sa molekulom glicerola koji ima oko 20 % udela u ulju.
Procesom transesterifikacije lanci masnih kiselina se odvajaju od molekula glicerola i vežu se sa metanolom gde onda glicerol tone na dno cineci nuz-produkt - glicerin.
Na mesto glicerola dolazi metanol.
Hemikalije potrebne za postupak transesterifikacije su: metanol i kaustièna soda ili natrijum hidroksid (NaOH).
Metanol se dodaje u razmeri od 20% u odnosu na ulje.
Metanol treba da bude 99,5%-tni, dakle vrlo visoke èistoæe, jer voda smeta procesu transesterifikacije.
Potrebno je naglasiti da je metanol izuzetno opasna hemikalija koja ostavlja teske posledice a i uzrokuje smrt.
Zato je izrazito važno paziti da ne udišemo pare metanola i da ga naravno ne progutamo, pri radu OBAVEZNO nositi gumene rukavice i zaštitnu odeæu.
Od jednog molekula triglicerida, dobiæemo tri molekula alkilnog estera koji nazivamo bio-dizel.
Bio-dizel se takodje može praviti i od prirodnoh alkohola, metil estero.
Kako bismo uopšte razbili molekul triglicerida, dodajemo katalizator NaOH, takoðe opasnu hemikaliju vrlo nagrizajuæih svojstava.
Kaustièna soda je izrazito toksièna hemikalija koja može oštetiti kožu, oèi i pluæa, a može biti i smrtonosna.
Treba kupiti NaOH 96%-tne èistoæe.
Kaustièna soda nam osigurava da se molekuli masnih kiselina odvoje od glicerola kako bi se osloboðene spojile s alkoholom.
Kaustièna soda æe se spojiti s glicerolom i pasti na dno posude u kojoj proizvodimo bio-dizel.
S obzirom da odnos kaustiène sode izraèunavamo u gramima, moramo imati i preciynu vagu osjetljivu na male razlike u težini, veæ od 1 grama.
U samom procesu proizvodnje metanol i kaustiènu sodu pomešamo i dobijemo natrijum - metoksid, koji obezbeðuje odvajanje masnih kiselina od glicerola.
Natrijum-metoksid je opasan i ima sva opasna svojstva i jedne i druge hemikalije.
Koristite iskljuèivo plastiène polietilenske, staklene, emajlirane ili inoks posude.
Pažnja - Posude moraju biti potpuno suve.
Nusproizvod proizvodnje bio-dizela je glicerin.
Glicerin koji dobijemo nakon proizvodnje nije opasan i toksièan, a može se koristiti za proizvodnju sapuna.
Ako bio-dizel pravimo od korišcenog jestivog ulja, najvažnije nam je da uklonimo tzv. slobodne masne kiseline u preprženom ulju.
Kolièinu masnih kiselina odreðujemo procesom titracije.
Ukoliko ne uklonimo slobodne masne kiseline one mogu zaustaviti proces proizvodnje bio-dizela.
Slobodne masne kiseline neutalizovaæemo dodatkom kaustiène sode.
Procesom titracije odreðujemo koliko nam sode treba za ovaj postupak.
Procedura proizvodnje biodizela:
1. Grejanje i Filtriranje
Ukoliko koristimo korišceno ulje moramo ga zagrejati i filtrirati kako bi uklonili ostatke od prženja.
U tu svrhu se najèešæe koristi gaza.
Grejanje ulja æe olakšati filtriranje.
2. Uklanjanje vode
Kao što smo je veæ reèeno, voda smeta procesu transesterifikacije jer se veže sa kaustiènom sodom i pretvara ulje u sapun.
U najgorem sluèaju može nam se desiti da umesto bio-dizela proizvedemo gel, koji je po sastavu sapun, ali neupotrebljiv.
Ako u otpadnom ulju ima puno vode, moramo ga zagrejati na 100oC, kako bi isparila.
3. Postupak titracije
Ovo je najteži i najkritièniji deo postupka.
Treba biti što taèniji.
Proces titracije nam daje odgovor koliko kaustiène sode je potrebno za proces.
Soda mora biti suva i bez kontakta s vodom.
Titracija:
Pomešati 1 g kaustiène sode 1 l destilovane vode.
Soda se mora potpuno otopiti (oznaèimo to kao 0.1%-tni NaOH rastvor).
Pomešati 10 ml izopropil alkohola (izopropanola) sa 1 ml iskorišcenog ulja od kojeg pravimo gorivo.
Rastvor lagano zagrejati i mešati dok se svo ulje ne rastopi u izopropanolu.
Pomoæu lakmus papira izmeriti pH rastvora ulja u izopropanolu. pH æe najverovatnije biti oko 5.
Izmeriti 1 ml rastvora NaOH i izliti u rastvor ulja.
Ponovo izmeriti pH rastvora.
Dodavati po 1 ml rastvora NaOH i nakon svakog dodavanja izmeriti pH rastvora ulja.
Cilj je postiæi pH oko 8 do 9 i tada je titracija završena.
Važno je zapamtiti koliko smo ukupno mililitara rastvora NaOH dodali u rastvor ulja.
Dakle potrebna kolièina NaOH za potpunu transesterifikaciju je: 3,5 g + onoliko grama koliko smo mililitara rastvora NaOH dodali tokom titracije.
Na primer:
Ako smo u procesu tiracije 2 puta morali da dodamo po 1 ml vodenog rastvora NaOH, ukupna potrebna kolièina NaOH æe biti: 3,5 + 2 = 5,5 grama
4. Priprema natrijum-metoksida
Izmeriti potrebnu kolièinu metanola.
Potrebna kolièina je 20% od kolièine ulja.
To znaèi da ako radimo sa 10 litara ulja, potrebno nam je 2 litra metanola.
Izmeriti potrebnu kolièinu kaustiène sode.
Na primer ako bi titracijom odredili da nam je potrebno 5,5 grama po litri ulja, za kolièinu od 10 litara ulja treba izmeriti 55 g kaustiène sode.
Kaustiènu sodu sipati u metanol.
Mešanjem NaOH i metanola nastaæe natrijum-metoksid.
Posudu u kojoj pripremamo natrijum-metoksid treba dobro protresti da bi se kaustièna soda otopila u metanolu.
Zatim rastvor ostavimo da odstoji najmanje 24 h da bismo bili sigurni da je sva kaustièna soda otopljena u metanolu.
Ako i nakon 24 h na dnu posude vidimo nerastopljene kristale kaustiène sode, NEMOJTE nastaviti s postupkom dok se sva soda ne otopi.
Praktièno je koristiti bele, poluprozirne HDPE kanistere ili buriæe kako bi mogli da vidimo šta se dešava unutar posude.
Ponekad se, posebno kada je hladnije vremene, kaustièna soda ne rastvara u metanolu.
Tada upotrebite mehanièku mešalicu koja æe znatno ubrzati proces.
Ako natrijum-metoksid doðe u dodir s kožom spaliæe je a da i ne primetimo, jer ubija živce.
5. Grejanje i mešanje
Ako je ulje prehladno, moramo ga zagrejati na najmanje 20C.
Još jednom proveravamo da li se sva kaustièna soda otopila u metanolu.
Ako jeste, natrijumetoksid izlijemo u ulje.
Da bi reakcija bila uspšna, dobijenu mešavinu je potrebno dobro izmešati.
Mešanje obièno traje oko sat vremena.
Posle sata mešanja, èekamo još 8h da se na dnu posude nataloži nastali glicerin.
6. Taloženje i separacija
Najmanje 8 sati pustiæemo mešavinu da odleži.
Glicerin æe pasti na dno, a prozirni bio-dizel æe ostati iznad.
Cev Pumpice kojom vadimo biodizel mora biti iznad nivoa glicerina.
Dobro je da proizvedeni biodizel odstoji još oko 7 dana kako bi bili sigurni da se glicerin dobro izdvoio.
Èestitamo, prijatna voznja na sopstvenom bio-dizel gorivu
to ti je isto 
