Nadam se da ti dete nece biti Devica, a dotle, samo ti uci i dalje. Kao sto rekoh, mlada si i prespektivna... ali ti predlazem da ne iznosis svoja saznanja javno, jer su nedovoljna, a zakljucci koje izvodis na osnovu takvog znanja – pogresni. Dotle, ja cu ipak verovati onima od kojih su ucili tvoji profesori.
LepaJeka:
Pa, kako smo onda jos uvek zivi??? Po toj logici bi izumrli svi osim Tahicana...
Umesto da postavljas ovde nesuvisla pitanja, procitaj objasnjenje na sajtu. Tamo ces saznati zasto smo i mi zivi, osim Tahicana, samo je veliko pitanje koliko smo zdravi u odnosu na njih, a evo i zasto: Proxeronina, koji je »gradivni materijal« za biosintezu xeronina, ima i u drugom vocu, doduse u znatno manjim kolicinama zbog isposcenosti i zagadjenosti zemljista, a ta minorna kolicina se jos vise smanjuje usled neodgovarajucih tehnologija industrijske prerade i pogubnog dejstva konzervansa. Do pre desetak godina, vocka sa ubedljivo najvise proxeronina je bio ananas, a onda je otkriveno da ga u noniju ima 800 puta vise!
Noni-sok nije lek, već je dodatak prehani. Noni-sok sadrži više od stotinu minerala, vitamina, fermenata, enzima, ugljenih hidrata i ostalih čistih elemenata. Najvažniji sastojci tog soka su
proxeronin i proxeronaza. Oba ova sastojka omogućavaju izgradnju xeronina u čovekovom organizmu, a xeronin je vrlo važan za formiranje i rast ćelija ljudskog organizma i aktiviranje enzima. Proxeronaza nalazi se u čitavom organizmu, kao i u raznim vrstama voća i povrća. Xeronin se oslobađa iz proxeronina, nakon što se ovaj prethodno vezao i biohemijski reagovao s proxeronazom. Xeronin je alkaloid kojeg telo samo proizvodi kako bi aktiviralo više od 220 enzima. Ti su enzimi značajni u zaštiti imunosistema, u odbrani od slobodnih radikala, te za očuvanje telesnih funkcija.
Tanke membrane ćelija u našem organizmu imaju ulazne otvore kako bi hranjive materije mogle dopreti u unutrašnjost ćelija, a xeronin ih otvara i omogućava lekovima i hranljivim materijama da brže i bolje dođu do unutrašnjost ćelija te da bolje deluju. Xeronin nije nikada bio izolovan jer ga telo proizvodi i odmah upotrebljava. Bez xeronina telo umire, a manjkom xeronina organizam je neprestano izložen različitim oboljenjima. Xronin i proxeronin imaju i izvanredno antidepresivno djelovanje; oni pospešuju lučenje hormona endorfina zaslužnog za dobro raspoloženje. Xeronin pokreće u organizmu i mehanizam zaštite od upala te povećava otpornost na bakterije i viruse.
To znaci da smo, osim Tahicana i mi nekako zivi, jer kako-tako i nasi organizmi produkuju i trose xeronin, ali posto je ta kolicina cesto nedovoljna, dolazi do slabije ishrane celija, pada imuniteta, pojave raznih oboljenja... a ta oboljenja uz prirodno starenje organizma, uticu na smanjenu produkciju xeronina - i ulazimo u zacarani krug. Noni djus obezbedjuje dovoljno elemenata za maximalnu sintezu novog, dodatnog xeronina i tako prkida taj zacarani krug, sa pozitivnim posledicama, kao sto je gore opisano.
Jos dva veoma vazna svojstva xeronina su da
kontrolise razmnozavanje i usmerava funkciju celija (figurativno: sprecava celiju nokta da "uobrazi" da je celija oka). Na taj nacin prepoznaje celije koje su "zastranile" u svojoj funkciji, ili/i brzini razmnozavanja i onemogucava im ishranu, odnosno ubija ih, ili/i umesto njih stvara nove, zdrave. Tako se objasnjava dejstvo NONI-ja prvenstveno na maligne celije, ali i ostale obolele, cija je funkcija oslabila ili su atrofirale.
(Izvor: Ovo je veoma sazeto i uprosceno objasnjenje detaljno opisanog istrazivanja dr. R. Henicke-a u gore nevedenom patentnom dokumentu koji mozete licno pogledati i proveriti, na gore navedenom linku).
