dragosh
Veoma poznat
- Poruka
- 11.827
BEOGRAD, 19.08.2009.
Konačno dobra vest: Kraj ekonomske krize u Srbiji u januaru 2010?!
Miroslav Zdravković iz Ekonomskog instituta tvrdi da će Srbija već od januara sledeće godine beležiti primetan rast privredne proizvodnje
Optimista... Miroslav Zdravković
Početkom 2010. godine, već u januaru, počeće oporavak srpske privrede, a do proleća ćemo imati i rast bruto društvenog proizvoda od dva odsto, tvrdi saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković! On dodaje i da je Srbija u drugom kvartalu 2009. dotakla samo dno ekonomske krize, kada je BDP bio u minusu čak 10,6 odsto.
MMF: Tražićemo ozbiljne mere
Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik istakao je da će Fond u pregovorima sa Vladom Srbije, koji počinju u ponedeljak, tražiti izbalansirane i kredibilne mere koje će uzeti u obzir dosadašnji razvoj ekonomske situacije i osigurati fiskalnu održivost. On je istakao i da je u pregovorima o prvobitnom aranžmanu Srbije sa MMF-om povećanje PDV-a smatrano za jednu od glavnih opcija za dizanje prihoda.
- Ako sve bude išlo dobro i ne bude odlaganja, revizija aranžmana sa MMF-om trebalo bi da bude odobrena krajem septembra - zaključuje Lisovolik.
Zdravković naglašava da je pad privredne aktivnosti u ovoj godini mnogo dublji nego što se zvanično prikazuje.
Dotakli dno
- U drugom kvartalu, odnosno od početka aprila do kraja juna, pad je bio najveći, a prema sadašnjim pokazateljima u trećem kvartalu ekonomski pad biće blaži - oko 5,8 odsto. Poslednja tri meseca očekuje se da pad privrede bude 3,4 odsto. To znači da je kriza dotakla dno i da nas početkom 2010. godine očekuje postepeni oporavak. S obzirom na to da je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da plate i penzije budu zamrznute do kraja 2010. godine, i uz još malo ušteda u broju zaposlenih u javnom sektoru, deficit budžeta u 2010. godini će se sam od sebe prepoloviti - objašnjava Zdravković.
On kaže da će tako u 2010. Srbiji za deficit biti potrebno samo oko 550 miliona evra, umesto 1,45 milijardi evra, koliko je procenjeno da će biti minus u ovoj godini. Zdravković, ipak, smatra da će Srbija uspeti da pokrije ovogodišnji manjak u državnoj kasi, i da već ima dovoljno sredstava za to.
Da je Srbija obezbedila novac da pokrije minus smatra i saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić. On objašnjava da će Srbija od kredita međunarodnih institucija, ali i prodaje trezorskih hartija od vrednosti, uspeti da pokrije povećan budžetski deficit za 2009. godinu, koji će tražiti od MMF-a. Prema izjavama predstavnika Vlade, Srbija će od MMF-a zatražiti da se deficit sa sadašnjih 90 milijardi dinara poveća na 135 do 150 milijardi dinara (1,45 do 1,6 milijardi evra).
- Zasad je Evropska unija odobrila pomoć budžetu Srbije od 100 miliona evra, od čega će 50 isplatiti ove jeseni, a ostalo iduće godine. Takođe, Svetska banka odobrila je 200 miliona evra, a država se kod komercijalnih banaka u inostranstvu zadužila za 90 miliona. Ipak, najveće pokriće državnog minusa biće od prodaje državnih zapisa, od čega se očekuje od 700 do 900 miliona evra - navodi Nikolić.
On naglašava da, u slučaju nužde, država može da poveća emisiju hartija od vrednosti, ili da se dodatno komercijalno zaduži.
- Međutim, kamata na komercijalne kredite je oko šest do sedam odsto, što je prilično skupo. U poređenju sa tim, novac od MMF-a bio bi odlično rešenje za krpljenje budžeta jer je kamata na ovu pozajmicu oko 1,5 odsto. Pitanje je, međutim, da li će MMF to odobriti, a čak i u tom slučaju, to bi se odrazilo tek na budžet za 2010. godinu - kaže Nikolić.
Gligorov: Zamrzavanje plata
Stručnjak Bečkog instituta za međunarodnu ekonomsku politiku Vladimir Gligorov ocenio je da bi za Srbiju bilo najefikasnije ako bi zamrzla plate i penzije i išla na dodatno zaduživanje, umesto da podiže stopu PDV-a ili uvećava porez na zarade.
- Ne može se reći šta je bolje, već šta je najefikasnije s obzirom na potrebu da se kontroliše budžetski deficit do kraja godine. Povećanje poreza na dohodak čini mi se neefikasnim jer gura privredu ka sivoj ekonomiji. Problem sa PDV-om je što je to opterećenje za građane sa nižim prihodima - naglasio je Gligorov.
Ne treba nam novac MMF-a
Stručnjak Bečkog instituta za međunarodnu ekonomsku politiku Vladimir Gligorov smatra da nije potrebno tražiti od MMF-a da se deo novca iz ugovorenog aranžmana preusmeri u budžet.
- Teško da bi to bilo prihvatljivo. S druge strane, Vlada Srbije nema problema da dođe do kredita u ovom trenutku. Može da izdaje obveznice i tako dođe do likvidnosti - naveo je Gligorov.
On očekuje da će misija MMF-a odobriti povećanje budžetskog deficita sa tri na 4,5 odsto BDP-a, ali i da će tražiti smanjenje javne potrošnje.
- Mislim da će misija MMF-a odobriti dodatno zaduženje, ali i tražiti da Srbija sprovede ono što stoji u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici, a to je povećanje poreza - kaže Gligorov.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=76769§ionId=33
Konačno dobra vest: Kraj ekonomske krize u Srbiji u januaru 2010?!
Miroslav Zdravković iz Ekonomskog instituta tvrdi da će Srbija već od januara sledeće godine beležiti primetan rast privredne proizvodnje
Optimista... Miroslav Zdravković
Početkom 2010. godine, već u januaru, počeće oporavak srpske privrede, a do proleća ćemo imati i rast bruto društvenog proizvoda od dva odsto, tvrdi saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković! On dodaje i da je Srbija u drugom kvartalu 2009. dotakla samo dno ekonomske krize, kada je BDP bio u minusu čak 10,6 odsto.
MMF: Tražićemo ozbiljne mere
Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik istakao je da će Fond u pregovorima sa Vladom Srbije, koji počinju u ponedeljak, tražiti izbalansirane i kredibilne mere koje će uzeti u obzir dosadašnji razvoj ekonomske situacije i osigurati fiskalnu održivost. On je istakao i da je u pregovorima o prvobitnom aranžmanu Srbije sa MMF-om povećanje PDV-a smatrano za jednu od glavnih opcija za dizanje prihoda.
- Ako sve bude išlo dobro i ne bude odlaganja, revizija aranžmana sa MMF-om trebalo bi da bude odobrena krajem septembra - zaključuje Lisovolik.
Zdravković naglašava da je pad privredne aktivnosti u ovoj godini mnogo dublji nego što se zvanično prikazuje.
Dotakli dno
- U drugom kvartalu, odnosno od početka aprila do kraja juna, pad je bio najveći, a prema sadašnjim pokazateljima u trećem kvartalu ekonomski pad biće blaži - oko 5,8 odsto. Poslednja tri meseca očekuje se da pad privrede bude 3,4 odsto. To znači da je kriza dotakla dno i da nas početkom 2010. godine očekuje postepeni oporavak. S obzirom na to da je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da plate i penzije budu zamrznute do kraja 2010. godine, i uz još malo ušteda u broju zaposlenih u javnom sektoru, deficit budžeta u 2010. godini će se sam od sebe prepoloviti - objašnjava Zdravković.
On kaže da će tako u 2010. Srbiji za deficit biti potrebno samo oko 550 miliona evra, umesto 1,45 milijardi evra, koliko je procenjeno da će biti minus u ovoj godini. Zdravković, ipak, smatra da će Srbija uspeti da pokrije ovogodišnji manjak u državnoj kasi, i da već ima dovoljno sredstava za to.
Da je Srbija obezbedila novac da pokrije minus smatra i saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić. On objašnjava da će Srbija od kredita međunarodnih institucija, ali i prodaje trezorskih hartija od vrednosti, uspeti da pokrije povećan budžetski deficit za 2009. godinu, koji će tražiti od MMF-a. Prema izjavama predstavnika Vlade, Srbija će od MMF-a zatražiti da se deficit sa sadašnjih 90 milijardi dinara poveća na 135 do 150 milijardi dinara (1,45 do 1,6 milijardi evra).
- Zasad je Evropska unija odobrila pomoć budžetu Srbije od 100 miliona evra, od čega će 50 isplatiti ove jeseni, a ostalo iduće godine. Takođe, Svetska banka odobrila je 200 miliona evra, a država se kod komercijalnih banaka u inostranstvu zadužila za 90 miliona. Ipak, najveće pokriće državnog minusa biće od prodaje državnih zapisa, od čega se očekuje od 700 do 900 miliona evra - navodi Nikolić.
On naglašava da, u slučaju nužde, država može da poveća emisiju hartija od vrednosti, ili da se dodatno komercijalno zaduži.
- Međutim, kamata na komercijalne kredite je oko šest do sedam odsto, što je prilično skupo. U poređenju sa tim, novac od MMF-a bio bi odlično rešenje za krpljenje budžeta jer je kamata na ovu pozajmicu oko 1,5 odsto. Pitanje je, međutim, da li će MMF to odobriti, a čak i u tom slučaju, to bi se odrazilo tek na budžet za 2010. godinu - kaže Nikolić.
Gligorov: Zamrzavanje plata
Stručnjak Bečkog instituta za međunarodnu ekonomsku politiku Vladimir Gligorov ocenio je da bi za Srbiju bilo najefikasnije ako bi zamrzla plate i penzije i išla na dodatno zaduživanje, umesto da podiže stopu PDV-a ili uvećava porez na zarade.
- Ne može se reći šta je bolje, već šta je najefikasnije s obzirom na potrebu da se kontroliše budžetski deficit do kraja godine. Povećanje poreza na dohodak čini mi se neefikasnim jer gura privredu ka sivoj ekonomiji. Problem sa PDV-om je što je to opterećenje za građane sa nižim prihodima - naglasio je Gligorov.
Ne treba nam novac MMF-a
Stručnjak Bečkog instituta za međunarodnu ekonomsku politiku Vladimir Gligorov smatra da nije potrebno tražiti od MMF-a da se deo novca iz ugovorenog aranžmana preusmeri u budžet.
- Teško da bi to bilo prihvatljivo. S druge strane, Vlada Srbije nema problema da dođe do kredita u ovom trenutku. Može da izdaje obveznice i tako dođe do likvidnosti - naveo je Gligorov.
On očekuje da će misija MMF-a odobriti povećanje budžetskog deficita sa tri na 4,5 odsto BDP-a, ali i da će tražiti smanjenje javne potrošnje.
- Mislim da će misija MMF-a odobriti dodatno zaduženje, ali i tražiti da Srbija sprovede ono što stoji u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici, a to je povećanje poreza - kaže Gligorov.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=76769§ionId=33
