Demoni i njihova projavljivanja

Postavila bih ovu temu sa osvrtom na nekolicinu slučajeva meni poznatih o projavljivanju demonskih sila, ili samih demona, u životima ljudi sa kojima sam bila u kontaktu. Zamolila bih sve koji imaju nekakav živ primer ili znaju nečije iskustvo u vezi sa navedenom temom da to izlože ovde.
Isto tako bih zamolila da se tema ne spamuje i da ne bude nekih provokacija i omalovažavanja na nečija izneta iskustva, jer bi ovi primeri kao lična ili prepričana iskustva, mogli samo kao takvi i da se tretiraju, sa punim poštovanjem i onih koji smatraju da demoni ne postoje.
Kao prvo, navela bih sopstveno iskustvo, koje sam jednom korisniku ovog foruma već prepričala u pp, pa ću ovde tu poruku izložiti javno:

U to vreme bila sam ne ne verujuća, totalni skeptik i čak sam bila vrlo nezainteresovana za hrišćanstvo: smatrala sam Crkvu(ili Crkve uopšte) za manipulatorski aparat kojim se lako upravlja masama...
I tada iako nisam imala nikakve namere da poverujem,crkva mi nije bila ni na kraj pameti,...desilo se da sam jednog jutra sedela u društvu jedne osobe(mogu samo da kažem da mi je to bila bliska osoba i da kod nje nikada nisam primetila bilo kakve znake neke nenormalnosti koja bi mogla ukazivati na neko iščašenje u psihičkom smislu), i pili smo kafu bez šećera, koju sam ja skuvala ( bili smo kod mene u kući).
(Inače nikada nisam koristila nikakve droge,opijate i sl..bila sam strejt ,- ovo pišem jer sam nakon tog viđenja bila preneražena- pa sam svim mogućim razumskim sredstvima pokušala da opravdam viđen).
Toj osobi sam dok smo ćaskale saopštila nešto što je tada u tom periodu bilo vezano za mene (nešto što mi se tada dešavalo-jedan mladić me je zaprosio i hteo da me veri i ja sam htela da pristanem-a posle se ispostavilo kao dobro što nisam ), i onda odjednom, iz onog neobaveznog tona, dok sam pogled držala nad šoljicom i razmišljala, osetim da je tu prisutna neka nenormalno jaka i zastrašujuća sila gneva i besa koju nikada do tada nisam osetila, i od koje ti se ledi krv u žilama; okrenula sam glavu ka toj osobi i zatekla ovakvu scenu: ta osoba je kao kakva lutka ili uspavana sedela u stolici naspram mene, kao da nije u tom trenutku imala ni svoju volju ni svoj integritet kao ličnost, dok je oko nje a ustvari u samoj njoj (dakle kao paralelna projekcija) se uzdizalo nešto ogromno, barem dva puta veće od same te osobe: njegova glava ( dakle glava tog entiteta) bila je ogromna i imala je izgled onih kineskih zmajeva i maski koji se kod Kineza poštuju- ogromne iskežene čeljusti sa oštrim zubima sa kojih se cedilo nešto- mislim kao sluz, iz glave su izlazila sa strane, na mestu ljudskih ušiju, po tri nekakva biča koja su se spuštala preko ramena, nos je bio neka kombinacija životinjskog i ljudskog, kao lavlji ali je imao koren kao kod čoveka, a bio je ogroman i spljošten i imao je alku koja je bila provučena kroz njega, i iz njega se cedila nekakva jarko zelena sluz ; ali oči su iznad svega bile najstrašnije: bile su jarko jed zelene - možda kao boja žada, i bile su prebojene preko cele očne jabučice, nije bilo dužice i irisa, već samo to zeleno polje...ostale detalje izgleda nisam dobro razaznala, sem da je monstrum imao nekakvo ljudsko telo, tj.ramena i ruke i da je bio nekako obučen u nešto ali nisam dobro videla šta...zatim sam u tom kratkom vremenu od možda par sekundi koliko je to sve trajalo opazila da je taj demon imao izrazite i vrlo jarke boje kakve se obično ne opažaju normalnim ljudskim čulima, nekako su bile neverovatno realne, sveže, (ako može da se pretpostavi šta želim da kažem) i pri tom upravo su mu te boje i davale takvu jasnoću prikaza, jer je on zapravo bio providan kao što bi rekli dim ili još vernije, kao ovi specijalni efekti koji se danas u filmovima prave: sve je realno i vidiš da tu postoji neko telo i da ono ima izvesnu zapreminu i dubinu, ali je nekako providno kao voda koja je dobila oblik...ili, još i najbolje objašnjenje bi bilo etar, jer zaista ti se čini da bi mogao da ga opipaš... On je u tenutku kada sam se ja okrenula i pogledala ga već gledao u mene i odisao neverovatnim besom i bezumnom mržnjom, i odjednom je tako jako ..hm, uzdahnuo ili zarežao, šta li, da je izgledalo, taj zvuk, kao da su se svi zidovi potresli i otvorila se neka druga dimenzija zvuka, i ispustio vazduh kroz nozdrve, (zapravo je to bio taj zvuk). Ja sam se tu ponovo okrenula svojoj šolji, jer sam u tih par sekundi samo blenula, ne kapirajući šta se ustvari dešava dok mi je mozak neverovatno brzo obrađivao informacije, pomislila sam šta bi to moglo da bude, šta sam to ja pila, od čega je to biće i takve stvari... i onda se opet za sekund okrenula i videla da je prikaza nestala, a da je na stolici i dalje sedela ona osoba kao zamađijana ili omamljena i u trenutku kao da se probudila, prenula, i ponovila je isto ono što je uradila i spodoba: pogledala me je sa neverovatnom ne ljudskom mržnjom i isto onako izdahnula, ovaj put ljudskim zvukom naravno i rekla: šta ti to meni radiš!, a onda je polako ustala, ja sam raskolačenih očiju sve to posmatrala, i nakon nekoliko minuta je prišla da me tuče...! I ja nisam mogla skoro da se odbranim od čvstine stiska i sile koja je iz te osobe izlazila... uglavnom nije me prebila, jer sam ja ne znajući i po inerciji počela da vičem Bože pomozi, i tada se ona osoba zaustavila i utišla, kao da ništa nije bilo, sem što joj je pogled bio nekako tup i ukočen...Ta osoba sama po sebi nije imala pojima šta joj se desilo! I ta činjenica me je najviše potresla, kao i to što sam lepo mogla da vidim da je ona u vlasti ovog monstruma bila kao igračka i marioneta, potpuno lišena svoje volje!
Kasnije sam mnogo o tome razmišljala, i pitala se šta je to bilo, i tek nekoliko godina kasnije, kada sam opet milošću Božijom dovedena u Crkvu i čitala žitije sv.Andreja jurodivog koji daje prikaz demona po njihovim rodovima, shvatila sam o čemu se radilo i čak naišla na skoro identičan prikaz tog demona: bio je to demon besa i gneva i mržnje, baš kao što sam i ja videla I osetila...

Evo još jednog mog iskustva, tj. mog prisustvovanja čitanju egzorcizma jednoj devojci u jednom našem manastiru u Srbiji:
Kada sam jednom prilikom bila u poseti nekoliko dana jednom manastiru u Srbiji, desilo se da su roditelji neke devojke iz obližnjeg mesta doveli svoju ćerku duhovniku toga manastira da joj se čitaju molitve. Naime, oni su izjavili da je devojka poludela, da se ponaša nasilno i agresivno, da ne mogu više njih muškaraca u kući da je obuzdaju , da ispušta čudne krike, da ih tuče sve u kući i najzad su odlučili da je dovedu u manastir. Meni je cela ta priča tada delovala zaista neverovatno, pogotovo deo da ih ćerka tuče, jer sam videvši devojku uočila da je vrlo krhke građe. Stajala sam po strani i posmatrala. Roditelji su došli do manastirskog konaka sami, dok je devojka ostala izvan kapije u kolima, žutoj zatavi, ako se dobro sećam, sa još jednim čovekom, koji im je izgleda bio kum. Sa njima je bio i devojčin brat. Zatim je duhovnik rekao da je dovedu, međutim, oni su kazali da ona odbija da uđe u manastir. Pokušavali su da je ubede da izađe iz kola i da uđe kroz manastirsku kapiju čitavih pola sata ako ne i duže, da bi na kraju, nekako uspeli da je izvuku i ona je krenula sama ka kapiji. Odjednom se okrenula, počela da vrišti i da beži natrag. Zatim su otac i taj čovek potrčali ka njoj, uhvatili je i polu je vučeći, polu noseći, nekako je dovukli do ulaza u crkvu. Mi smo, monahinje i ja posmatrale sve to izdaleka i monahinje su mi rekle da se molim i da joj demon ne da da uđe. Meni je ovo i dalje bilo vrlo čudno, mada devojka zaista jeste ispuštala čudne ne ljudske krike.
Kada su pokušali da je uguraju na vrata, bilo je tu njih trojica ljudi, ako se ne varam: otac, stariji brat, majka je takođe gurala i taj čovek koji je izgleda bio kum, devojka se rukama i nogama oduprla o ragasto crkvenih vrata i izgledala je potpuno skamenjeno i nepomično kao da je stena od sto tona koju niko ne može da pomeri. Prizor je bio strašan: ona je i dalje nešto arlaukala( jer je to zvučalo i kao pseći lavež i kao režanje i kao neki duboki muški glas koji je jaukao, ali se s vremena na vreme čuo i njen ženski glas koji je vriskao). Pošto niko nije mogao da je ugura, duhovnik je prišao i obratio joj se, napravivši nad njenom glavom krsni znak: ona je odjednom zverski riknula, pustila ruke i kao kakva mačka krenula ka njemu kao da bi ga ogrebala ili dočepala kandžama. Duhovnik je ustuknuo, osenivši se krsnim znakom, dok su ostali iskoristili to što je skinula ruke sa ragastola i ugurali je nasilno unutra. Vukli su je do ikonostasa po podu, dok je ona čas cvilela, čas opet zverski arlaukala, čas tim ne ljudskim muškim glasom pretila i izgovarala nekakve ne razumljive reči. Mi smo, monahinje i ja sa njima, ušle takođe u crkvu, rekli su mi da uzmem brojanicu i da se molim za nju Isusovom molitvom, i zaista, sila nečastivog koju sam osetila pošto sam otpočela molitvu, bila mi je sada potpuno očigledna i prisutna. Duhovnik je ušao u oltar, stavio epitrahilj i izašavši, dok su je njih trojica držali, počeo molitvu: pokušao je da stavi epitrahilj na njenu glavu, ali se ona tako jako koprcala i otimala, mada na momente je potpuno gubila snagu i klonuvši padala na pod. Odjednom, iznebuha, ona je skočila ispod epitrahilja na noge, kao u nekom žabljem položaju, i tako skočila nekih dva metra iz mesta uz neverovatan urlik muškog basa koji je gromoglasno režao, skočivši u potpuno drugi kraj crkve, sa mesta ispred ikone Majke Božije, ukoso prema oltaru tačno ispred ikone Gospoda, gde je počela da reži i pravi grimase na ikonu, pokušavajući da je udari ili ogrebe, kao kakva zver koja pokušava da se odbrani od ukrotitelja kada joj ovaj preti sa bičem. Izgovarala je opet muškim basom nekakve čudne reči, apsolutno ne razumljive, da bi muškarci i još dvojica monaha priskočili i počeli opet da se rvu sa njom, a otac duhovnik je povišenim glasom, skoro vičući molitve, jer se nije mogao čuti od njenog arlaukanja, počeo da je prska osvećenom vodom, i prišavši dok su je držali, stavio na nju časni Krst i onda se ona potpuno stropoštala na zemlju.
Ja sam bila prestravljena, jer do tada nikada nisam prisustvovala činu egzorcizma, čak sam pomislila iz prva, kad sam napolju videla devojku, da svi preteruju i da je možda nešto drugo u pitanju, ali nakon onih glasova koji su iz nje izlazili i koji su očigledno bili muški, sledila mi se krv u žilama.
Ona je neko vreme potpuno ne pomično ležala na podu, pod epitrahiljem, kao onesvešćena, da bi onda, s vremena na vreme, samo se u tišini molitve čuo njen uzdah( ovaj put njenog glasa), i tihi plač. Onda se od jednom na vratima pojavio jedan mladi bogoslov koji je pre toga nama u konaku rekao da se plaši takvih scena i da ne sme da dođe sa nama u crkvu, ali mu znatiželja nije dala mira i on je došao na otvorena vrata crkve, stavši i virivši šta se događa. Odjednom, devojka koja je sklupčana ležala na podu pod epitrahiljem, ne videvši zapravo iz svog ugla zbog celivajuće ikone, vrata crkve, a i noge i mantija duhovnika bili su prepreka da ona može da vidi unazad do ulaznih vrata, odjednom je opet muškim glasom rekla iziritirano i glasno, tako da smo svi mogli da čujemo: Ej, ti, beži sa vrata, smetaš mi! Bogoslov se vidno uplašio i prebledeo, svi smo se okrenuli ka vratima, a onda je devojka ponovila istim glasom, -da, da ti plavi, beži s vrata, skloni se! Sklonite ga, smeta mi!, krenula je besno da vrišti. Naravno, mladić je kao oparen pobegao kao bez duše pravo u svoju sobu i tamo se zaključao, a izašao je tek kada se sve završilo i kada su svi otišli kući.
Nakon ovoga, ona je još nešto istim muškim glasom rikala, da bi se sada već očigledno bez snage stropoštala na pod. Molitva se bližila kraju i najednom iz njenog kao onesvešćenog tela istovremeno se začuo životinjski urlik onog muškog glasa i njeno vrištanje i ona se pridigla naglo i zatim je kao mrtva pokošena pala onesvešćena na pod, a u isti mah, skoro munjevitom brzinom jedno za drugim, čuo se užasno jak zvuk pucanja prozora i kao nekakva detonacija. Ja sam mahinalno digla ruke ne glavu pokušajući da se zaštitim, jer sam očekivala da će me zasuti parčići polomljenog stakla sa crkvene kupole. Međutim, tren kasnije shvatila sam da stakla nigde nema. Gledala sam začuđeno po crkvi, svi su isto tako zatečeno stajali, dok je duhovnik završavao molitvu, i onda je u crkvi zavladao potpuni mir i osećao se nekakav spokoj. Duboko sam udahnula, udišući taj mir i tamjan oko sebe i opuštajući se od pretrpljenog straha i stresa, kao i tog čudnog osećaja nelagodnosti i zebnje u duši od prethodnog prisustva nečiste sile.
Devojka se još nije micala sa poda, izgledala je kao mrtva. Otac duhovnik ju je još jednom poprskao svetom vodicom, i počeo da je doziva po imenu. Ona se nakon nekih minut-dva probudila, začuđenog i bunovnog pogleda, polako se dižući sa poda, gledala je oko sebe u neverici, ali se sada u tom pogledu videlo normalno ljudsko stvorenje, prisusrvo razuma i prisebnosti. Odjednom je zamuckujući rekla:-Šta se desilo? Gde sam? Duhovnik joj je nešto odgovarao, dok su joj prišli majka i otac, nežno i sa suzama je ljubeći, i ona se privila uz majku i počela tiho da jeca. Nakon nekoliko minuta, pošto se povratila njena snaga, jer iz prva nije mogla da ustane i da hoda, polako su joj pomogli do stolice, sela je i ostala tako zamišljena da sedi, odmarajući se, gledajući preda se i kao da je moglo da se vidi da nešto sama sa sobom pokušava da razjasni i sredi utiske. U to, ja sam joj prišla, sa još jednom monahinjom, polako joj kružnim pokretima masirajući rame, što mi je nekako sponatno došlo, kao da sam tim potezom opuštala ne samo nju nego i svoju psihu nakon onako stravičnih scena. Polako sam joj se obratila, pitajući je kako je. Ona mi je polako i pribrano, sasvim umiljatim tonom, ali pomalo još uvek zbunjeno rekla da je sada dobro, i dalje onako zamišljeno, kao da razmišlja na glas, počela je da govori:-Hvala Bogu, sada sam dobro... bilo je strašno... kakvo je to mučenje...ja,..ja nisam verovala da tako nešto postoji...ne možeš ništa, potpuno nemaš vlast nad sobom...Ja sam je zaustavila, i rekla da se ne seća sada toga, da je sada sve u redu, Gospod je sve uredio i pomilovao ju je. Ona se smirila, pogledala me je zahvalno, a onda rekla opet: Hvala Bogu...zatim je malo oćutala, pa je počela ponovo: -Ja sam za sve kriva...ja sam kriva što se to desilo...nisam verovala tati i mami kad su mi rekli da ne idem tamo...a ja sam baš htela, i onda sam krijući išla... – A gde to?-pitala sam je.
-Pa, kod onih( pa je tu rekla ime neke sekte, istočnjačke, ako se ne varam, zaboravila sam tačno koja je)....dobila sam nekakvu mantru i to sam ponavljala, i ni sama ne znam kada se to desilo, samo znam da sam postala jako razdražljiva i besna... sve me je nerviralo...I odjednom se tu zaplakala i počela tiho da jeca govoreći kroz suze:-ja sam kriva, oni su bili u pravu, trebalo je da ih slušam...Pokušala sam da je odobrovoljim, mada sam znala da je dobro što se oseća krivom i što joj je došlo da plače, jer je to bio znak iskrenog pokajanja. Rakla sam joj da je sve u redu, da će se ispovediti kod oca i pričestiti se i da pravilnim i vrlinskim životom od sada neće više imati demon nikada mesta u njenoj duši.
Pogledala me je blagonaklono i u očima joj se videla radost i nada, i onda je rekla:-da, više nikada neću dozvoliti da mi se to ponovo desi, jer je biti u njegovoj vlasti nešto najužasnije i najstrašnije za čoveka.
Polako sam ustala, ona je i dalje sedela oporavljajući se dok su njeni roditelji napolju pričali sa duhovnikom. Kasnije ju je duhovnik ispovedio i rekao joj koliko da posti da bi se pričestila i nakon toga oni su mirno otišli svi kući.
Kasnije sam se raspitivala za tu devojku, kažu da je dobro, da se potpuno opravila, promenila način života, i redovno odlazila u crkvu na službe...

Evo sada još jedne priče koju mi je ispričala jedna poznanica koja je neuropsihijatar i radi u jednoj neuropsihijatrijskoj ustanovi u centralnoj Srbiji:
Po njenim rečima, bila je tek novozaposlena u toj ustanovi, jer je prthodno promenila grad u kome je živela. I sama se nedavno pre toga obratila u veru i počela svet a i svoje pacijente da posmatra „drugim očima“ pored naučenog znanja koje je stekla ne fakultetu i kroz dugogodišnju praksu. Od kada je počela da ide u Crkvu, uz sebe je neprestano nosila Bibliju, Stari i Novi zavet, pa je jednu takvu imala i na poslu u svojoj ordinaciji.
Jednom prilikom, primetila je da je među bolesnicima jedan mladi dečko od svojih 19 godina, kome je bila postavljena dijagnoza šizofrenije. Bio je izuzetno talentovan i inteligentan u periodima kada nije imao napade, mada je bio skromnog obrazovanja, jer zbog prirode bolesti nije mogao da završava školu. Kažu da mu se šizofrenija pojavila u periodu puberteta i od tada je bio na lekovima, a kasnije je zbog jačine napada i opasnosti koju je prdstavljao po okolinu morao da bude smešten u bolničku ustanovu.
Odmah ju je privukao njegov slučaj, zbog samih nastupa besa kod njega: po njenim rečima, njega nije moglo da obuzda po nekoliko medicinskih tehničara koji su svi bili daleko razvijeniji od njega, ispuštao je nenormalne i životinjske krike, i ona je iz nekog razloga, počela njegov slučaj da povezuje sa literaturom svetih otaca o onima koji su đavoimani. Počela je da ga posmatra, a onda od kolege koji je vodio njegov slučaj, zatražila je da joj dozvoli da ona sa njim popriča. On joj se nasmejao i rekao da sa njim nema priče, da je i kada je normalan, veoma zatvoren i nedostupan, a da u kancelariju uopšte neće ni da uđe. Svaki put kada mu ga dovode na razgovor, on toliko besni, da i najviše doze sedativa apsolutno ne deluju na njega, i da ga vrlo često jedino što mogu da rade da bi ga obuzdali je da ga vežu, i to lancima, jer sve ostalo kida sa sebe.
Ona je ipak insistirala da joj dopusti da sa njom razgovara: kaže da je imala neki poseban osećaj u duši za ovog mladog čoveka i da bi mogla da mu pomogne.
I tako je jednom prilikom njega trebalo da dovedu kod moje poznanice. Ona se prethodno u svojoj kancelariji pomolila Bogu i pročitala Sveto Pismo. Kada je čula vrisku i jaukanje kroz hodnik. Izašla je i njih trojica med. Tehničara su pokušavali da se izbore sa njim, ali bezuspešno, on ih je grebao, vukao, bežao im i sl. Kada su ga nekako dovukli do njenih vrata, jedan od med. tehničara joj je rekao da neće moći, da će morati da ga vežu i daju mu sedative, ali je ona rekla nemojte. Zakrstila ga je pogledom, jer je to čula od svog duhovnika da se radi kada nekoga ne možeš da zakrstiš javno pred svima i on se odjednom, našavši se pred njenim vratima potpuno smirio, i sam ušao na vrata. Medicinska braća su se u čudu zgledali, i pitali je da ostanu tu da je ne bi napao, ali je ona rekla, ne, slobodno idite. Kada je ušao, sam je seo na stolicu, i posmatrao oko sebe. Ona je za početak samo htela da napravi prijateljski kontakt sa njim. Ali, pošto joj ni samoj nije bilo jasno njegovo ponašanje, jer prosto nije mogla da veruje da njene molitve mogu biti tako delotvorne, ona sama je pretpostavila da je zapravo sila Svetog Pisma koje je među knjigama pravo ispred njega stajalo na stolu, ukrotila nečastivog i umanjila mu silu. Nekoliko puta se tako ponovilo. Nikome nije bilo jasno zašto se ovaj divlji mladić potpuno umiri kada se nađe na vratima njene kancelarije. Samo je ona znala svoju tajnu.
Nakon nekoliko dana, počela je sa njim konverzaciju. Međutim, on je par puta sa njom pričao na nekom potpuno njojzi stranom jeziku, očigledno arhaičnom, koji ona ni najmanje nije razumevala, ali je jednom prilikom razumela reč melhisedek. Počela je da se reaspituje ko je to, ili šta je to, jer je znala da je to ime negde čula, ali nije znala gde, i pretpostavila je da je to iz Biblije.Otišla je do svog duhovnika i pitala ga ko je Melhisedek, i on joj je odgovorio da je to Starozavetni kralj Jerusalima koji je dočekao Avraama i počastio ga hlebom i vinom i da se on uzima za obrazac ujedinjenja duhovne i svetovne moći i praobraz Hrista, koji nas pričešćuje hlebom i vinom i koji je Car nad Carevima.
Njen duhovnik je pretpostavio da je on govorio na nekom starom jeziku i da mu je to govorio demon. Zatim se obratila kolegi koji ga je do tada vodio i pitala ga kojim to jezikom mladić govori kada ima napade. I on je rekao da se radi o staro-hebrejskom jeziku, ali nikom nije jasno šta on govori. Na osnovu toga posumnjala je da mladić zapravo govori delove iz Biblije, iz Starog Zaveta, jer je onda počela da razaznaje i još neka imena pominjana u Starom Zavetu. Jednom prilikom kada je došao na razgovor, bio je miran više nego obično kada se nađe u njenoj kancelariji. Moglo je sa njim normalno da se konverzira, što je bio zavidan uspeh. Rekla mi je da ona sama pretpostavlja da je to bilo i delo molitava koje je ona dala da se vrše za njega u manastiru na liturgijama. U tom razgovoru, ona ga je pitala da li je ikada čitao Bibliju. On je rekao da nije, ni Stari ni Novi Zavet. Pitala ga je da li zna neki starni jezik. Rekao je da natuca engleski. I tada ga je pitala, da li je svestan, da u momentu kada ima napad govori staro-hebrejskim jezikom i da citira delove iz Starog Zaveta. On je bio iznenađen. Pitala ga je da li je čuo ikada za imena kakva su Melhisedek, Avraam, Jakov, Isaija i sl., a on je rekao da nije. Onda ga je pitala, otkud onda to da on sve ove ličnosti pominje iz Starog zaveta i da zna čitave citate naizust na starohebrejskom.? On se zamislio, i prvi put njoj „otvorio“ dušu: rekao joj je da kada ga uhvati napad, on oseti i vidi prisustvo nekog čudnog čoveka koji mu stalno stoji sa leve strane, i toliko zagospodari njegovom voljom, da on nema nikakve moći nad njim i da ga tera da govori tim čudnim jezikom, mada on ni sam ne zna kako on sve to izgovara i sam nije svestan i ništa od svega toga ne razume. Priznao joj je da tek kada je ona došla, njemu je postalo malo lakše i da taj čudan čovek nema toliku moć nad njim kada je u njenoj kancelariji.
Tako je ovom mladiću stanje ipak bilo popravljeno i nije bio više onoliko težak pacijent, mada je nastupe šizofrenije i dalje imao, međutim, oni su se proredili i postali podnošljiviji.
Moja poznanica je verovala da je ovo zahvaljujući molitvama i da se u slučaju ovog momka radilo zapravo o opsednutosti demonom ili đavoimanosti.

Sledi priča o dečaku, koga sam prošle godine upoznala, koji je đavoiman od svoje 4. godine života, a sada mu je 16. i zbog toga zaostao u razvoju i postao nem i o užasnoj priči koju je njegova porodica prošla kroz sve te godine.
(Sada ne mogu da pišem pa ću tekst postaviti kasnije).

verujem u postojanje onoga sto pises, ali mi nije jasno sta postovima pokusavas da postignes.

KetiLi:

verujem u postojanje onoga sto pises, ali mi nije jasno sta postovima pokusavas da postignes.

Kliknite za proširenje...

Otpočela se debata na drugoj temi Antihrist je pred vratima, o tome da li demoni postoje ili ne, i Nina me je pitala koja su to iskustva koja sam ja imala da bih verovala u njihovo postojanje. Pa sam ne želeći da spamujem temu, otpočela ovu novu, a i zbog toga što sam mislila da bi bilo dobro da i drugi napišu nešto ako znaju o ovoj temi.
Ovo ovde izneto je samo deo, par situacija koje sam navela inače ih ima još, međutim neke i ne bih mogla da iznosim zbog objektivnih razloga.

Aha, sada sam našla,Sotona i demoni kako zavode ljude, postavila je Immortal girl. Međutim, ona je postavila kao temu da se piše o načinima zavođenja i kako oni ljude obmanjuju, a ja sam postavila temu gde se pišu priče o demonima iz realnog života i ličnog iskustva ili iskustva drugih oko nas.
Znači tu bi trebalo navoditi primere raznih slučajeva koji je neko na bilo koji način video ili bio svedok demonskog projavljivanja, kao i priče iz svoje okoline za koje je čuo.

Zanimljivo...samo je diskutabilno o kakvoj se realnosti zapravo radi?

Pa kakva realnost može biti?
Jesi li pročitala nešto od gore navedenog? To su životna iskustva, kojima su u nekim slučajevima prisustvovali mnogi ljudi. Znači, to je životna realnost kojoj su mnogi bili svedoci.
Imam još nekih tekstova ali ću ih postaviti kasnije.

Magdalina:

Pa kakva realnost može biti?
Jesi li pročitala nešto od gore navedenog? To su životna iskustva, kojima su u nekim slučajevima prisustvovali mnogi ljudi. Znači, to je životna realnost kojoj su mnogi bili svedoci.
Imam još nekih tekstova ali ću ih postaviti kasnije.

Kliknite za proširenje...

Ja sam pročitala.Jako zanimljiva iskustva.
Meni je naprimer jako bio zanimljiv film koji je rađen po istinitom događaju,verovatno si ga gledala Exorcism of Emili Rose,devojci iz Nemačke.
Zato ti preporučujem da ova svoja iskustva ni u kom slučaju ne ispričaš ni jednom psihologu,jel može biti loše po tebe.

Magdalina:

Pa kakva realnost može biti?
Jesi li pročitala nešto od gore navedenog? To su životna iskustva, kojima su u nekim slučajevima prisustvovali mnogi ljudi. Znači, to je životna realnost kojoj su mnogi bili svedoci.
Imam još nekih tekstova ali ću ih postaviti kasnije.

Kliknite za proširenje...

Pa na primer meni i mnogim drugim ljudima to što si ti navela gore nije životna realnost, već prazne priče. E sad pošto to meni nije realnost, a tebi jeste, iz toga sledilo da je realnost subjektivna, što opet nema smisla, tako da......

Pročitala...lično verujem da je sve moguće objasniti, natprirodno ne postoji...možda samo ludilo u nekom obliku, nešto što psiha prezentuje kroz viziju, ne mora da znači da je realno...osim za osobu koja je doživi, u njenoj glavi je svakako to što je "videla" istina...pogrešno protumačeno, ali šta ja znam...ništa slično nisam doživela.
Zanimljivo je da lekarka veruje u silu Svetog Pisma...zanimljivo je i da si većini događaja prisustvovala lično, ili neko blizak tebi...znači ljudi sličnih "sklonosti"...
Sumnjam da je to životna realnost, ali da vidimo i ostale textove...

Magdalina:

Evo sada još jedne priče koju mi je ispričala jedna poznanica koja je neuropsihijatar i radi u jednoj neuropsihijatrijskoj ustanovi u centralnoj Srbiji:
Po njenim rečima, bila je tek novozaposlena u toj ustanovi, jer je prthodno promenila grad u kome je živela. I sama se nedavno pre toga obratila u veru i počela svet a i svoje pacijente da posmatra „drugim očima“ pored naučenog znanja koje je stekla ne fakultetu i kroz dugogodišnju praksu. Od kada je počela da ide u Crkvu, uz sebe je neprestano nosila Bibliju, Stari i Novi zavet, pa je jednu takvu imala i na poslu u svojoj ordinaciji.
Jednom prilikom, primetila je da je među bolesnicima jedan mladi dečko od svojih 19 godina, kome je bila postavljena dijagnoza šizofrenije. Bio je izuzetno talentovan i inteligentan u periodima kada nije imao napade, mada je bio skromnog obrazovanja, jer zbog prirode bolesti nije mogao da završava školu. Kažu da mu se šizofrenija pojavila u periodu puberteta i od tada je bio na lekovima, a kasnije je zbog jačine napada i opasnosti koju je prdstavljao po okolinu morao da bude smešten u bolničku ustanovu.
Odmah ju je privukao njegov slučaj, zbog samih nastupa besa kod njega: po njenim rečima, njega nije moglo da obuzda po nekoliko medicinskih tehničara koji su svi bili daleko razvijeniji od njega, ispuštao je nenormalne i životinjske krike, i ona je iz nekog razloga, počela njegov slučaj da povezuje sa literaturom svetih otaca o onima koji su đavoimani. Počela je da ga posmatra, a onda od kolege koji je vodio njegov slučaj, zatražila je da joj dozvoli da ona sa njim popriča. On joj se nasmejao i rekao da sa njim nema priče, da je i kada je normalan, veoma zatvoren i nedostupan, a da u kancelariju uopšte neće ni da uđe. Svaki put kada mu ga dovode na razgovor, on toliko besni, da i najviše doze sedativa apsolutno ne deluju na njega, i da ga vrlo često jedino što mogu da rade da bi ga obuzdali je da ga vežu, i to lancima, jer sve ostalo kida sa sebe.
Ona je ipak insistirala da joj dopusti da sa njom razgovara: kaže da je imala neki poseban osećaj u duši za ovog mladog čoveka i da bi mogla da mu pomogne.
I tako je jednom prilikom njega trebalo da dovedu kod moje poznanice. Ona se prethodno u svojoj kancelariji pomolila Bogu i pročitala Sveto Pismo. Kada je čula vrisku i jaukanje kroz hodnik. Izašla je i njih trojica med. Tehničara su pokušavali da se izbore sa njim, ali bezuspešno, on ih je grebao, vukao, bežao im i sl. Kada su ga nekako dovukli do njenih vrata, jedan od med. tehničara joj je rekao da neće moći, da će morati da ga vežu i daju mu sedative, ali je ona rekla nemojte. Zakrstila ga je pogledom, jer je to čula od svog duhovnika da se radi kada nekoga ne možeš da zakrstiš javno pred svima i on se odjednom, našavši se pred njenim vratima potpuno smirio, i sam ušao na vrata. Medicinska braća su se u čudu zgledali, i pitali je da ostanu tu da je ne bi napao, ali je ona rekla, ne, slobodno idite. Kada je ušao, sam je seo na stolicu, i posmatrao oko sebe. Ona je za početak samo htela da napravi prijateljski kontakt sa njim. Ali, pošto joj ni samoj nije bilo jasno njegovo ponašanje, jer prosto nije mogla da veruje da njene molitve mogu biti tako delotvorne, ona sama je pretpostavila da je zapravo sila Svetog Pisma koje je među knjigama pravo ispred njega stajalo na stolu, ukrotila nečastivog i umanjila mu silu. Nekoliko puta se tako ponovilo. Nikome nije bilo jasno zašto se ovaj divlji mladić potpuno umiri kada se nađe na vratima njene kancelarije. Samo je ona znala svoju tajnu.
Nakon nekoliko dana, počela je sa njim konverzaciju. Međutim, on je par puta sa njom pričao na nekom potpuno njojzi stranom jeziku, očigledno arhaičnom, koji ona ni najmanje nije razumevala, ali je jednom prilikom razumela reč melhisedek. Počela je da se reaspituje ko je to, ili šta je to, jer je znala da je to ime negde čula, ali nije znala gde, i pretpostavila je da je to iz Biblije.Otišla je do svog duhovnika i pitala ga ko je Melhisedek, i on joj je odgovorio da je to Starozavetni kralj Jerusalima koji je dočekao Avraama i počastio ga hlebom i vinom i da se on uzima za obrazac ujedinjenja duhovne i svetovne moći i praobraz Hrista, koji nas pričešćuje hlebom i vinom i koji je Car nad Carevima.
Njen duhovnik je pretpostavio da je on govorio na nekom starom jeziku i da mu je to govorio demon. Zatim se obratila kolegi koji ga je do tada vodio i pitala ga kojim to jezikom mladić govori kada ima napade. I on je rekao da se radi o staro-hebrejskom jeziku, ali nikom nije jasno šta on govori. Na osnovu toga posumnjala je da mladić zapravo govori delove iz Biblije, iz Starog Zaveta, jer je onda počela da razaznaje i još neka imena pominjana u Starom Zavetu. Jednom prilikom kada je došao na razgovor, bio je miran više nego obično kada se nađe u njenoj kancelariji. Moglo je sa njim normalno da se konverzira, što je bio zavidan uspeh. Rekla mi je da ona sama pretpostavlja da je to bilo i delo molitava koje je ona dala da se vrše za njega u manastiru na liturgijama. U tom razgovoru, ona ga je pitala da li je ikada čitao Bibliju. On je rekao da nije, ni Stari ni Novi Zavet. Pitala ga je da li zna neki starni jezik. Rekao je da natuca engleski. I tada ga je pitala, da li je svestan, da u momentu kada ima napad govori staro-hebrejskim jezikom i da citira delove iz Starog Zaveta. On je bio iznenađen. Pitala ga je da li je čuo ikada za imena kakva su Melhisedek, Avraam, Jakov, Isaija i sl., a on je rekao da nije. Onda ga je pitala, otkud onda to da on sve ove ličnosti pominje iz Starog zaveta i da zna čitave citate naizust na starohebrejskom.? On se zamislio, i prvi put njoj „otvorio“ dušu: rekao joj je da kada ga uhvati napad, on oseti i vidi prisustvo nekog čudnog čoveka koji mu stalno stoji sa leve strane, i toliko zagospodari njegovom voljom, da on nema nikakve moći nad njim i da ga tera da govori tim čudnim jezikom, mada on ni sam ne zna kako on sve to izgovara i sam nije svestan i ništa od svega toga ne razume. Priznao joj je da tek kada je ona došla, njemu je postalo malo lakše i da taj čudan čovek nema toliku moć nad njim kada je u njenoj kancelariji.
Tako je ovom mladiću stanje ipak bilo popravljeno i nije bio više onoliko težak pacijent, mada je nastupe šizofrenije i dalje imao, međutim, oni su se proredili i postali podnošljiviji.
Moja poznanica je verovala da je ovo zahvaljujući molitvama i da se u slučaju ovog momka radilo zapravo o opsednutosti demonom ili đavoimanosti.

Kliknite za proširenje...

Da nije ta psihijatriska ustanova možda u okolini Niša?

Dionizija:

Ja sam pročitala.Jako zanimljiva iskustva.
Meni je naprimer jako bio zanimljiv film koji je rađen po istinitom događaju,verovatno si ga gledala Exorcism of Emili Rose,devojci iz Nemačke.
Zato ti preporučujem da ova svoja iskustva ni u kom slučaju ne ispričaš ni jednom psihologu,jel može biti loše po tebe.

Kliknite za proširenje...

Nisam gledala taj film...
A što se tiče psihologa ja to jesam ispričala ne jednom psihologu već više njih i nisu znali šta da mi kažu...O tome sam već vodila raspravu sa Ninom na temi Antihrist je pred vratima...
Za takve stvari nemaju objašnjenja, pogotovu kada osoba nema nikakav psihološki poremećaj i kada je i nakon i za vreme i tokom tog doživljaja u potpuno normalnom stanju psihičkog funkcionisanja. Tako recimo i cele grupe ljudi koji su prisustvovali egzorcizmu.
Inače, ja sam i rekla da ću dati primere gde sam lično bila svedok, ali ima i onih gde nisam bila svedok ja, nego čak ljudi koje uopšte ne poznajem.
PS: ako vi sve to smatrate nebulozom, pomerenom svesti, psihijatrijskim slučajevima i sl., onda vi i sve hrišćanske svetitelje držite za isto tako pomerene i bolesne( uključujući tu i svetoga Savu, Simeona mirotočivog, naše svete careve i monahe), i na kraju i svece svojih krsnih slava, pa bi baš bilo interesantno postaviti pitanje :Zašto slavite i molite se ljudima koji su za života bili zapravo psihički bolesni? Jer svi oni su se za svog života borili sa demonima i ponajviše zbog toga i zadoboli svetost, a skoro svi su prošli kroz takva manje ili više slična iskustva.

Sve je to potisnuta energija.

jelena=t:

Zanimljivo je da lekarka veruje u silu Svetog Pisma...zanimljivo je i da si većini događaja prisustvovala lično, ili neko blizak tebi...znači ljudi sličnih "sklonosti"...

Kliknite za proširenje...

I meni i sto i mislim da lekar koji i pokuša takvo nešto ili ga smeštaju u krevet sa pacijentom ili dobija otkaz.

Magdalina:

Nisam gledala taj film...
A što se tiče psihologa ja to jesam ispričala ne jednom psihologu već više njih i nisu znali šta da mi kažu...O tome sam već vodila raspravu sa Ninom na temi Antihrist je pred vratima...
Za takve stvari nemaju objašnjenja, pogotovu kada osoba nema nikakav psihološki poremećaj i kada je i nakon i za vreme i tokom tog doživljaja u potpuno normalnom stanju psihičkog funkcionisanja. Tako recimo i cele grupe ljudi koji su prisustvovali egzorcizmu.
Inače, ja sam i rekla da ću dati primere gde sam lično bila svedok, ali ima i onih gde nisam bila svedok ja, nego čak ljudi koje uopšte ne poznajem.
PS: ako vi sve to smatrate nebulozom, pomerenom svesti, psihijatrijskim slučajevima i sl., onda vi i sve hrišćanske svetitelje držite za isto tako pomerene i bolesne( uključujući tu i svetoga Savu, Simeona mirotočivog, naše svete careve i monahe), i na kraju i svece svojih krsnih slava, pa bi baš bilo interesantno postaviti pitanje :Zašto slavite i molite se ljudima koji su za života bili zapravo psihički bolesni? Jer svi oni su se za svog života borili sa demonima i ponajviše zbog toga i zadoboli svetost, a skoro svi su prošli kroz takva manje ili više slična iskustva.

Kliknite za proširenje...

Pogledaj film,moja lična preporuka
Da,lekari nemaju za to nikakva objašnjenja jel traže uvek neki psihički poremećaj,ili neku vrstu stresa koja je to mogla izazvati.
Ne ja nisam rekla da je nebuloza,nego ću reći da se u Srbiji uopšteno o tako nečemu jako malo priča,naprotiv sakriva se a sve osobe kojima se nešto slično desi završavaju u psihijatriskim ustanovama.
Ali opet ne pojavljuju se Demoni i oni ne zaposedaju ljude,već entiteti.

Dionizija:

Pogledaj film,moja lična preporuka
Da,lekari nemaju za to nikakva objašnjenja jel traže uvek neki psihički poremećaj,ili neku vrstu stresa koja je to mogla izazvati.
Ne ja nisam rekla da je nebuloza,nego ću reći da se u Srbiji uopšteno o tako nečemu jako malo priča,naprotiv sakriva se a sve osobe kojima se nešto slično desi završavaju u psihijatriskim ustanovama.
Ali opet ne pojavljuju se Demoni i oni ne zaposedaju ljude,već entiteti.

Kliknite za proširenje...

U Srbiji se zaista o tome ne govori mnogo, s obzirom koliko je naša zemlja poslednjih 50-ak, 60-ak godina pretrpela duhovni genocid od strane,.. jel` da,.. i to je u svakom slučaju bilo dosta dobro tle da se izrodi podosta ovakvih pojava. Ako neko ne veruje meni, onda neka ode do bilo kog obližnjeg manastira i pita za termin
"đavoiman" koji nisam ja izmislila, već je to termin koji označava posednutost nečije duše i uma određenim "entitetima" koji se u pravoslavlju nazivaju demonima.

Čemu ovolika buka oko ovih tekstića.
Ukoliko ne postoje i ukoliko je to psihijatrijska bolest, i to kako vidim širokih delova populacije, iliti "masovna histerija" koja se dešava po pravolsalvnim manastirima pri činu egzorcizma, onda zašto bi to toliko potresalo ljude koji u sve te stvari ne veruju?
Recimo, meni da kažu: sleteo je leteći tanjir u tvom komšiluku, idi i vidi. Ja bih verovatno bila potpuno ne zainteresovana jer me leteći tanjiri ne interesuju, tj. još bolje ne verujem u njih. A zašto neko čim se pomene reč demon, đavoiman, antihrist, anđeo ili sličan termin ne ljudskog karaktera, na ovom pdf -u koji je inače vezan za religiju i pitanja vere, odjednom gro onih koji uopšte ne veruju i nemaju ubeđenja koja ih čine vernicima, počinje da se baca drvljem i kamenjem kao da se startovala no-no tema, kao da je nekom stavljen prst u oko. Osećam se kao da sam u dobu inkvizicije, kada je postojalo ono o čemu sme i ono o čemu ne sme da se priča. A ja sam veštica...
Recimo, ovde se naveliko huli na Hrista, Presvetu Bogorodicu, Crkvu i slično, ali to nikome ne smeta, nikoga to ne pogađa, čak šta više, mnogi u tome i uživaju. Ali, kad se samo spomene ime d****, tada skaču varnice. A ne daj Bože, da još imaš i iskustvo vezano za njih. UUUU!
Zašto lepo svima koji u demone ne veruju, samo ne prođe pogled preko ekrana i kažu, pa opet pišu besmislice. Nego postoji ta čudna želja da se baš o toj temi raspravlja, da se dokazuje ili ne dokazuje, opovrgava i slično, kao da je bačen med među medvede. Čudno...

Vragana:

meni sve jasno (cak i da postavljacica teme bas i ne mirise...azijsku kulturu...) osim jedne stvarcice;
zasto bi demon gubio vrijeme forsirajuci citiranje Biblije? (pricica br. 3)

Kliknite za proširenje...

Hm..pa to baš i nije tačno...Ja sam izučavala azijatsku kulturu i imam veoma veliku naklonost prema njoj, samo su mi se pogledi na svet u odnosu na njihove u nekoliko promenili. Azijatska kultura je vrlo bogata i cenjena dostojna, puna je mudrosti , mistike, i dubokoumne filozofije; ljudi istoka su daleko bogatiji duhom i umnošću od plitkih zapadnjaka, i celokupna njihova tradicija je u svemu prefinjena...i njima ništa po tom pogledu ne fali, sem jedino možda...Hristos...

Magdalina:

Hm..pa to baš i nije tačno...Ja sam izučavala azijatsku kulturu i imam veoma veliku naklonost prema njoj, samo su mi se pogledi na svet u odnosu na njihove u nekoliko promenili. Azijatska kultura je vrlo bogata i cenjena dostojna, puna je mudrosti , mistike, i dubokoumne filozofije; ljudi istoka su daleko bogatiji duhom i umnošću od plitkih zapadnjaka, i celokupna njihova tradicija je u svemu prefinjena...i njima ništa po tom pogledu ne fali, sem jedino možda...Hristos...

Kliknite za proširenje...

a sto mislis da im fali...Hristos?
inace, sud sam stvorila na temelju onog sto si ovdje pisala
mogu i citirati

ps a sta cemo s demonom sklonim...Bibliji?

Vragana:

a sto mislis da im fali...Hristos?
inace, sud sam stvorila na temelju onog sto si ovdje pisala
mogu i citirati

ps a sta cemo s demonom sklonim...Bibliji?

Kliknite za proširenje...

Ako misliš na deo gde je ona devojka pominjala istočnjačku sektu, i mantranje, to su bile njene reči a ne moje i ja sam ih prenela, jer sam prepričavala ceo događaj. Sad, da li je sekta bila uzrok njene tegobe ili nije, to je drugo pitanje.
Što se tiče demonskih citata Staroga zaveta, ovo je u mnogome potvrđeno iskustvo u duhovnosti pravoslavlja i na raznim stranama zabeleženo u žitijama mnogih monaha.
To je i za mene bila ne poznanica: zašto demoni iz nekog razloga citiraju Stari a nikada Novi Zavet?
I odgovor sam dobila kako od nekih duhovnika, tako i u knjigama svetih otaca: demoni u pokušaju da se približe onima koji žive u pobožnosti, uvek pokušavaju da na sebe uzmu neki blagočestivi oblik pojavljivanja da bi prelestili i približili se vernima. Oni ne retko uzimaju na sebe izgled anđela ili svetitelja, pokatkad Gospoda i majke Božije i pokušavaju na taj način svojim javljanjima da usade gordu pomisao pojedincu da je poseban i drugačiji , da je pomilovan i slično, ne bi li se on tako prepustio njima kao voditeljima. Tako postoji dosta zabeleški, gde se demoni javljajući se u obliku anđela citiraju tekstove svete sadržine. Oni koji su slabog i malog iskustva, poveruju ovakvim prelešćenjima i čim čuju da njihov sagovornik citira reči Biblije, oni mu se bezrezervno predaju i veruju. Međutim, demon nikada ne citira reči Jevanđelja, jer samo spominjanje imena Isusovog njih peče kao najljući plamen. Oni bi možda i hteli da ga pomenu, ali ne mogu: nazivaju ga Nazarećanin, Sin Božiji, i slično, ali Gospod Isus Hristos- samo to Ime njih tera i peče. Tako, pošto je priča u Jevanđeljima životna priča Isusa na zemlji, oni se od nje pri samom spominjanju užasavaju i beže. Jednom rečju, Jevanđelja samom svojom osvećenošću Isusovim imenom i životom, kao i pobedom smrti i đavola na zemlji, imaju silu koja prži njegove protivnike.
Postoje razna žitija i primeri koji su nam ostavljeni kroz istoriju pravoslavlja koja pokazuju kako je pojedine monahe i mirjane demon sapleo u zamku prevare citirajući Stari zavet, pa čak i Psaltir. Takvo je žitije i sv. Nikite u Rusiji, mnogi primeri iz Evergetinosa i Lavsaika...Demoni ne retko, kada pokušaju da uđu na vrata nekome u manastiru, kucavši umesto da kažu "Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova .Amin", oni ponove samo zadnji deo teksta: "I sada i uvek i u vekove vekova amin." Jer oni ne mogu da proslavljaju Boga i Njegovu Silu.
U slučaju ovoga momka, ne znam zašto je demon baš kroz njega izgovarao citate iz Biblije i koja mu je bila namera, ali sam čitala da ih ti citati iz Starog zaveta čak i raduju, i da im se u svome pirovanju nad ljudima koje smatraju bednima i ništavnima, baš vesele. I to upravo zbog same prirode starog Zakona koji je vladao pre Hrista ( oko za oko zub za zub, ne obrezanost i tvrdokornost srdaca starozavetnih ljudi, njihovo često odbacivanje jednog Boga i vraćanje mnogoboštvu, ostrašćenost ljudi i nemoć da se izbore sa sopstvenim strastima,i sl.) jer do pre Hrista, čovečanstvu je bilo nemoguće da se odupre nagonima i željama ploti, i samo su odabrani Hristovi proroci koji su treznili i opominjali narod bili svetilnici, ali opet nedovoljno jaki da čak i same sebe sačuvaju od pada u greh. Samo je Gospod uspeo da pobedi zakon smrti i greha pale ljudske prirode i donese novi zakon na Zemlju: zakon ljubavi i žrtvovanja za bližnje.

Magdalina:

Pa kakva realnost može biti?
Jesi li pročitala nešto od gore navedenog? To su životna iskustva, kojima su u nekim slučajevima prisustvovali mnogi ljudi. Znači, to je životna realnost kojoj su mnogi bili svedoci.
Imam još nekih tekstova ali ću ih postaviti kasnije.

Kliknite za proširenje...

O ne, pa zar i ovih nekoliko primera nisu previše?

stnco:

O ne, pa zar i ovih nekoliko primera nisu previše?

Kliknite za proširenje...

Izgleda da nisu.

Magdalina:

Ako misliš na deo gde je ona devojka pominjala istočnjačku sektu, i mantranje, to su bile njene reči a ne moje i ja sam ih prenela, jer sam prepričavala ceo događaj. Sad, da li je sekta bila uzrok njene tegobe ili nije, to je drugo pitanje.

Kliknite za proširenje...

i tu, i u prvoj...pricici...

"imala je izgled onih kineskih zmajeva i maski koji se kod Kineza poštuju- ogromne iskežene čeljusti sa oštrim zubima sa kojih se cedilo nešto- mislim kao sluz, iz glave su izlazila sa strane, na mestu ljudskih ušiju, po tri nekakva biča koja su se spuštala preko ramena, nos je bio neka kombinacija životinjskog i ljudskog, kao lavlji ali je imao koren kao kod čoveka, a bio je ogroman i spljošten i imao je alku koja je bila provučena kroz njega, i iz njega se cedila nekakva jarko zelena sluz ; ali oči su iznad svega bile najstrašnije: bile su jarko jed zelene - možda kao boja žada, i bile su prebojene preko cele očne jabučice, nije bilo dužice i irisa, već samo to zeleno polje"
koej je zad boje Magdalina?

no, to je vjerojatno u svrhu sto...tocnije deskripcije?

Magdalina:

Što se tiče demonskih citata Staroga zaveta, ovo je u mnogome potvrđeno iskustvo u duhovnosti pravoslavlja i na raznim stranama zabeleženo u žitijama mnogih monaha.
To je i za mene bila ne poznanica: zašto demoni iz nekog razloga citiraju Stari a nikada Novi Zavet?
I odgovor sam dobila kako od nekih duhovnika, tako i u knjigama svetih otaca: demoni u pokušaju da se približe onima koji žive u pobožnosti, uvek pokušavaju da na sebe uzmu neki blagočestivi oblik pojavljivanja da bi prelestili i približili se vernima. Oni ne retko uzimaju na sebe izgled anđela ili svetitelja, pokatkad Gospoda i majke Božije i pokušavaju na taj način svojim javljanjima da usade gordu pomisao pojedincu da je poseban i drugačiji , da je pomilovan i slično, ne bi li se on tako prepustio njima kao voditeljima. Tako postoji dosta zabeleški, gde se demoni javljajući se u obliku anđela citiraju tekstove svete sadržine. Oni koji su slabog i malog iskustva, poveruju ovakvim prelešćenjima i čim čuju da njihov sagovornik citira reči Biblije, oni mu se bezrezervno predaju i veruju. Međutim, demon nikada ne citira reči Jevanđelja, jer samo spominjanje imena Isusovog njih peče kao najljući plamen. Oni bi možda i hteli da ga pomenu, ali ne mogu: nazivaju ga Nazarećanin, Sin Božiji, i slično, ali Gospod Isus Hristos- samo to Ime njih tera i peče. Tako, pošto je priča u Jevanđeljima životna priča Isusa na zemlji, oni se od nje pri samom spominjanju užasavaju i beže. Jednom rečju, Jevanđelja samom svojom osvećenošću Isusovim imenom i životom, kao i pobedom smrti i đavola na zemlji, imaju silu koja prži njegove protivnike.
Postoje razna žitija i primeri koji su nam ostavljeni kroz istoriju pravoslavlja koja pokazuju kako je pojedine monahe i mirjane demon sapleo u zamku prevare citirajući Stari zavet, pa čak i Psaltir. Takvo je žitije i sv. Nikite u Rusiji, mnogi primeri iz Evergetinosa i Lavsaika...Demoni ne retko, kada pokušaju da uđu na vrata nekome u manastiru, kucavši umesto da kažu "Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova .Amin", oni ponove samo zadnji deo teksta: "I sada i uvek i u vekove vekova amin." Jer oni ne mogu da proslavljaju Boga i Njegovu Silu.
U slučaju ovoga momka, ne znam zašto je demon baš kroz njega izgovarao citate iz Biblije i koja mu je bila namera, ali sam čitala da ih ti citati iz Starog zaveta čak i raduju, i da im se u svome pirovanju nad ljudima koje smatraju bednima i ništavnima, baš vesele. I to upravo zbog same prirode starog Zakona koji je vladao pre Hrista ( oko za oko zub za zub, ne obrezanost i tvrdokornost srdaca starozavetnih ljudi, njihovo često odbacivanje jednog Boga i vraćanje mnogoboštvu, ostrašćenost ljudi i nemoć da se izbore sa sopstvenim strastima,i sl.) jer do pre Hrista, čovečanstvu je bilo nemoguće da se odupre nagonima i željama ploti, i samo su odabrani Hristovi proroci koji su treznili i opominjali narod bili svetilnici, ali opet nedovoljno jaki da čak i same sebe sačuvaju od pada u greh. Samo je Gospod uspeo da pobedi zakon smrti i greha pale ljudske prirode i donese novi zakon na Zemlju: zakon ljubavi i žrtvovanja za bližnje.

Kliknite za proširenje...

jedini je...problem sto u Starom Zavjetu nema...Majke Bozije...
a i taj Zakone koje pominjes...starozavjetne, ljudi, navodno, nisu sami..smislili...
iskreno, mislim da prenosis rekla - kazala price...ostatak je obicno trabunjanje. .

Immortal_girl:

demoni znaju Bibliju napamet to nije problem

2.Korincanima 11:14 A nije ni čudo, jer se i sam Sotona pretvara da je anđeo svetla.

15 Stoga nije ništa neobično ako se i njegovi sluge pretvaraju da su sluge pravednosti. No kraj će im biti po delima njihovim.

2.Korincanima 4:3,4

A ako je i pokrivena dobra vijest koju objavljujemo, pokrivena je onima koji odlaze u propast,
4 onima kojima je bog ovoga svijeta zaslijepio umove neverničke, da do njih ne prodre svetlost slavne dobre vesti o Hristu, koji je slika Božja

Kliknite za proširenje...

tako sto tjeraju ljude da budu nasilni i recitiraju na...:nepoznatom jeziku"...dijelove iz Biblije? kako...filmski