Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
http://www.dnevnik.co.yu/node/6379
Да ли је ово нормално? Да ли не примећујемо или смо огуглали ? Па више ни не примећујемо патњу других ,и само се препуцавамо ко је крив ,ко није
Криви смо сви,сви смо егоисти ,доста више међусобне борбе
Можемо ли да покренемо међусобну солидарност?
Цео ручак од четири кромпира
ЗРЕЊАНИНСКУ ФАМИЛИЈУ ИЗДРЖАВА ЈЕДИНО ДЕЧЈИ ДОДАТАК
Оронула кућа без прозора, само с ролетнама, буре уместо шпорета, похабани душеци замењују кревет, балони с водом се греју на сунцу…
Ово је слика која нас је јуче дочекала у Зрењанину, на углу улица Николе Пашића и Балканске, где живи четворочлана фамилија бескућника с двоје малолетне деце. Старији Александар (11) и млађи Кристијан (4) дочекују нас уз дечји осмех, пружајући нам руку добродошлице. Невенчани супружници Бранка Грабовац и Томислав Орловац уводе нас у запуштени објекат, њихов принудни породични дом.
– Боравили смо у Бачкој улици, код неког човека, који нам је једне ноћи рекао да не може више тако да се живи и да морамо да напустимо кућу. После тога смо с децом неколико месеци спавали на улици, по жбуновима. Онда сам чуо да је ова зграда отворена и можемо у њу ући. Било је то пре више од годину дана. Скупили смо неке ствари и сад смо овде. Прича се да ће на јесен да је руше. Не знам где ћемо онда, а долази зима – прича Томислав, и додаје да је плац на којем су купио један овдашњи приватник.
Повремено нађе посао, дан или два ради са зидарима, па месец дана – ништа. Социјалну помоћ ова породица тренутно не прима и живи једино од дечјег додатка, који износи неколико хиљада динара. О хигијени воде рачуна колико год могу. Томислав се купа хладном водом, за децу воду греју на сунцу. Немају ни струје. Обично буре преко лета користе за кување, зими им служи и за грејање. Храну повремено добију од комшија, купују кромпир и лук, само оно најосновније, што могу од пара које добијају. Ето, пре два дана Бранка је за ручак справила чорбу од четири кромпира и мало резанаца.
Уз све недаће, Бранка и Томислав страхују да им Центар за социјални рад не одузме децу. Не желе од њих да се одвајају.
– Мени су једно дете од 14 година, из првог брака, већ узели. Сада је у хранитељској породици у Меленцима. Кад се видимо, плаче он, плачем ја. Јако нам је тешко – казује Бранка, и вели да не би поднела да се одвоји од Александра и Кристијана.
Фамилија Грабовац-Орловац упозната је с намером зрењанинског Удружења грађана „Војвођанска иницијатива“ да реализује пројекат „Склониште за бескућнике“ и надају се да ће се то ускоро и десити, како би они, и слични њима, коначно нашли пристојно уточиште. Ово удружење је саопштило да, по неким подацима, у Зрењанину има око тридесет бескућника. Председница Управног одбора „Војвођанске иницијативе“ Александра Кхалаф истиче да су пројекат подржали Министарство за људска и мањинска права и Покрајински секретаријат за социјалну политику, а од градских челника само председник месне Скупштине Александар Мартон.
– Бескућници су озбиљан проблем целог друштво. Кад су међу њима и деца, онда заиста морамо на то бити осетљиви. Помагати успешне приватнике, али и оне који због одређених околности не могу да се снађу – изјавио је Мартон за „Дневник“, и казао да је лични сусрет с овом несрећном породицом заиста утицао на то да подржи идеју „Војвођанске иницијативе“.
Ж. Балабан
Учи под свећама, ако их има
Колика је родитељска љубав, показује и Бранкина и Томиславова тежња да старијем Александру, који ће сада поћи у трећи разред Основне школе „Соња Маринковић“, обезбеде школски прибор.
– Гледам да му купим оно што му треба, торбу, перницу, да се, бар у школу кад иде, не види колико је сиромашан. Углавном га због тога друга деца избегавају – прича ова сирота жена и напомиње да Александар ноћу учи под свећама. Некад ни за њих нема пара.
Да ли је ово нормално? Да ли не примећујемо или смо огуглали ? Па више ни не примећујемо патњу других ,и само се препуцавамо ко је крив ,ко није
Криви смо сви,сви смо егоисти ,доста више међусобне борбе
Можемо ли да покренемо међусобну солидарност?
. Ja pricxam iz srtza uwek, ali realnost je realnost. Kao sto je realnost i za mnoge lose stwari koje se meni desawaju.
