Ljubav kao sebicno osecanje. Nasa ili samo moja?
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 37

Tema: Ljubav kao sebicno osecanje. Nasa ili samo moja?

  1. #1
    Domaćin Snezna_kraljica (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.726
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Ljubav kao sebicno osecanje. Nasa ili samo moja?

    Oduvek me je zanimalo…
    Recimo da emotivne veze bogate unutrasnji zivot.
    Ali da li one u nama bude ono sto vec u nama postoji? Ili nesto novo?
    Zavise li nase potrebe od osobe koju volimo, ili nju samo koristimo za “praznjenje” emotivnog i seksualnog dela nase licnosti?
    Ponekad imam osecaj da ono sta dobijamo predstavlja samo impuls na koji reagujemo.

    Strast je u nama. Ljubav je u nama. Oni ne zavise od osobe koju volimo.

    Dakle, ova pitanja svode se na sledece - da li je onda ljubav sebicna? Da li je zaista svaka ljubav posebna, ili je svejedno sa kime smo, dok njegovo ponasanje odgovara nasim “siframa” za budjenje?
    Sta je zaista nase? A sta dobijemo?
    Kroz ljubav onda ne trazimo zajednistvo, sjedinjenje…
    Kroz ljubav mi trazimo sebe, a voljena osoba je samo instrument pomocu kojeg komuniciramo sa najskrivenijim delovima svoje duse?



  2. #2
    Elita kojote (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mesto nenormalne lepote
    Poruke
    17.758
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    1071

    Podrazumevano Re: Ljubav kao sebicno osecanje. Nasa ili samo moja?

    Citat Original postavio Snezna_kraljica
    Oduvek me je zanimalo…
    Recimo da emotivne veze bogate unutrasnji zivot.
    Ali da li one u nama bude ono sto vec u nama postoji? Ili nesto novo?
    Zavise li nase potrebe od osobe koju volimo, ili nju samo koristimo za “praznjenje” emotivnog i seksualnog dela nase licnosti?
    Ponekad imam osecaj da ono sta dobijamo predstavlja samo impuls na koji reagujemo.

    Strast je u nama. Ljubav je u nama. Oni ne zavise od osobe koju volimo.

    Dakle, ova pitanja svode se na sledece - da li je onda ljubav sebicna? Da li je zaista svaka ljubav posebna, ili je svejedno sa kime smo, dok njegovo ponasanje odgovara nasim “siframa” za budjenje?
    Sta je zaista nase? A sta dobijemo?
    Kroz ljubav onda ne trazimo zajednistvo, sjedinjenje…
    Kroz ljubav mi trazimo sebe, a voljena osoba je samo instrument pomocu kojeg komuniciramo sa najskrivenijim delovima svoje duse?
    BEBA SLATKA!
    Sto pitanjca i stojedan odgovor...
    LJUBAV dozivljam kao:
    - Toliko je puno imam u sebi, LJUBAV JE SAMO MOJE OSECANJE i tu jesam sebican. Vrlo...
    - Superiska je ako se izrodi u NAŠU! Onda je TO - TO!
    - Ne osecam - nikad - ljubav prema razlicitim, zenskim, licnostima na isti nacin. Slicnosti ima ali vrlo malo...
    - Sta dobijemo? Gotovo uvek manje nego sto ocekujemo...( zato ja ne "ocekujem" da ista dobijem,
    ja UBRIZGAVAM ogromnu kolicinu svoje ljubavi u zenu koju volim!)...
    - Ja sam u LJUBAVI vec pronasao sebe. Voljenu osobu ne dozivljavam kao instrument, ili ogledalo u kome cu da zavirujem u svoju dusu. Nije mi zato potrebna osoba koju volim. Ja pokusavam da komuniciram sa njenom dusom. Preko svoje. Ako se komunikacija nasih dusa uspostavi...onda je to - to!...

    :wink:

  3. #3
    Elita
    Učlanjen
    08.05.2003.
    Pol
    ženski
    Poruke
    22.499
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Rekla bih da mnogo ljudi (iz ovog ne iskljucujem ni sebe) ne zna zaista da voli... Ili nisu sreli osobu koja bi im probudila takve emocije...
    Uglavnom volimo nekog dok nam daje ono sto nam treba ili sto mislimo da nam treba, odnosno sto zasluzujemo... Sad, da li smo realni u nasim zahtjevima, potrebama, nadanjima, vec je drugo pitanje...
    Prava ljubav je nesebicna... Ona ne pita sta cu da dobijem zauzvrat, vec sta mogu da dam... I daje...
    Licno, samo jednom sam osjetila nesto slicno tome...
    Sve ostalo se svodilo na princip - sto vise dobijam, to vise i dajem...
    Kada druga strane pocne manje da daje, i moja zelja za davanjem, sve je manja... Dok se ne ugasi potpuno... Bas kao i emocije...

  4. #4
    Ističe se oxi (avatar)
    Učlanjen
    08.07.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    bgd
    Poruke
    2.582
    Reputaciona moć
    78

    Podrazumevano

    ljubav

  5. #5
    Zainteresovan član gladiolica (avatar)
    Učlanjen
    27.06.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano

    moram Snezna kraljice da te pitam da nisi mozda citala knjigu "budjenje" jer samo ljudi koji citaju tu knjigu mogu da pokrenu takva razmisljanja.ja sam nekoliko puta procitala tu knjigu i sad imam misljenje kao i ti...dakle,u ljubavi smo svi sebicni,svi smo budni i znamo da ne smemo da se oslonimo na tu osobu vec na svoja osecanja koja imamo u vezi te osobe.svaki put cini nam se da volimo drugu osobu drugacije a u stvari mi samo volimo predstavu o njoj i tako se zaljubljujemo u svoju predstavu o toj osobi koju imamo u glavi a ne u samu osobu kakva je.cesto od ljubavi koju imamo u sebi ne vidimo dusu te osobe,a kada shvatimo da volimo bez obzira na osobu koja je sa nama(s kojom delimo vreme i zivot)onda tek shvatamo smisao zasto smo sa tom osobom...pisala bih jos dosta toga ali zapravo samo me zanima da li si citala tu knjigu?

  6. #6
    Queen_
    Guest

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Gazdarica
    Rekla bih da mnogo ljudi (iz ovog ne iskljucujem ni sebe) ne zna zaista da voli... Ili nisu sreli osobu koja bi im probudila takve emocije...
    Uglavnom volimo nekog dok nam daje ono sto nam treba ili sto mislimo da nam treba, odnosno sto zasluzujemo... Sad, da li smo realni u nasim zahtjevima, potrebama, nadanjima, vec je drugo pitanje...
    Prava ljubav je nesebicna... Ona ne pita sta cu da dobijem zauzvrat, vec sta mogu da dam... I daje...
    Licno, samo jednom sam osjetila nesto slicno tome...
    Sve ostalo se svodilo na princip - sto vise dobijam, to vise i dajem...
    Kada druga strane pocne manje da daje, i moja zelja za davanjem, sve je manja... Dok se ne ugasi potpuno... Bas kao i emocije...
    Jao Gazdinka, ti to pretvori u potpunu mehaniku-"sto vise dobijam, to vise i dajem". Pa nije valjda uvek tako? Nisam ni slutila da si zapravo jedna tuzna zena. Ili si samo tako trenutno raspolozena. Mozda sam krivo shvatila, ali ovaj post ne odise verom.

  7. #7
    Domaćin Snezna_kraljica (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.726
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Gazdarica
    Prava ljubav je nesebicna... Ona ne pita sta cu da dobijem zauzvrat, vec sta mogu da dam... I daje...
    Licno, samo jednom sam osjetila nesto slicno tome...
    Sve ostalo se svodilo na princip - sto vise dobijam, to vise i dajem...
    Recimo, dajes mnogo, a ne dobijas toliko za uzvrat. Posle nekog vremena se zamoris, zar ne? Zar te ne bi samopostovanje sprecilo da toj osobi dajes vise nego ona tebi? A ako bismo ljubavlju nazvali osecanje koje ipak navodi da budes nesebican – gde je granica izmedju ludosti, ljubavnog slepila i ljubavi?

    Kako god, zasto se uopste neko i voli? Da li se moze ljubavlju nazvati kad dajes vise od drugog? Jer, on cim daje manje od tebe – ne oseca isto sto i ti, inace bi zeleo da te zatrpa svojom paznjom.
    A opet, licemerno je reci – ucinila bih sve za njega, nesebicno, ako zaista dobijas od njega koliko ti je potrebno.

    Da li to znaci da su samo nesrecne ljubavi prave, kao sto se implicira na jednoj skorasnjoj temi? Malo mi je bljaks da u to verujem.. :?

  8. #8
    Domaćin Snezna_kraljica (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.726
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Citat Original postavio gladiolica
    svaki put cini nam se da volimo drugu osobu drugacije a u stvari mi samo volimo predstavu o njoj i tako se zaljubljujemo u svoju predstavu o toj osobi koju imamo u glavi a ne u samu osobu kakva je.cesto od ljubavi koju imamo u sebi ne vidimo dusu te osobe,a kada shvatimo da volimo bez obzira na osobu koja je sa nama(s kojom delimo vreme i zivot)onda tek shvatamo smisao zasto smo sa tom osobom...pisala bih jos dosta toga ali zapravo samo me zanima da li si citala tu knjigu?
    Ja inace ne mislim ovako kao sto sam rekla, mada mi se u poslednje vreme takva razmisljanja cine mogucim i realnim.. Jednostavno sam na osnovu prve recenice dosla do takvog zakljucka. Malo sofisticki, zar ne?
    Volimo predstavu o drugoj osobi, kazes? E, pa.. Zasto mislis da je nemoguce zavoleti nekog bas onakvog kakav jeste? Sebe volimo onakve kakvima jesno. I to je vrlo iskrena ljubav, verovatno najiskrenija na svetu.. Ako bismo isli tom logikom da volimo zamisljenu sliku te osobe, namecu se zakljucci:
    - od te osobe pravimo osobu koja je nas ideal – tj. volimo sebe previse da bismo mogli da priznamo da bismo hteli biti drugaciji. Druga osoba je idealna za to.
    - Onda ni prijatelje ne volimo? Ako smo sebicni. Ni roditelje. Tj. volimo ih, jer imaju mesto u nasem zivotu. Ali, ako bismo birali…

    Ali ipak mislim da je moguce voleti osobu kao coveka, a ne kao ideal.
    Ali, kad shvatis sve njene mane, nesavrsenosti, ne cini li se da ljubav gubi car?

    Ipak, nikoga ne volimo kao sebe. Da li to automatski onemogucava bilo kakav obliku ljubavi?

    Ne, nisam citala tu knjigu, nisam ljubitelj te vrste literature, ne znam cak ni na koju mislis?

  9. #9
    Domaćin Snezna_kraljica (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.726
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano Re: Ljubav kao sebicno osecanje. Nasa ili samo moja?

    Citat Original postavio kojote
    LJUBAV dozivljam kao:
    - Toliko je puno imam u sebi, LJUBAV JE SAMO MOJE OSECANJE i tu jesam sebican. Vrlo...
    - Superiska je ako se izrodi u NAŠU! Onda je TO - TO!
    - Ne osecam - nikad - ljubav prema razlicitim, zenskim, licnostima na isti nacin. Slicnosti ima ali vrlo malo...
    - Sta dobijemo? Gotovo uvek manje nego sto ocekujemo...( zato ja ne "ocekujem" da ista dobijem,
    ja UBRIZGAVAM ogromnu kolicinu svoje ljubavi u zenu koju volim!)...
    - Ja sam u LJUBAVI vec pronasao sebe. Voljenu osobu ne dozivljavam kao instrument, ili ogledalo u kome cu da zavirujem u svoju dusu. Nije mi zato potrebna osoba koju volim. Ja pokusavam da komuniciram sa njenom dusom. Preko svoje. Ako se komunikacija nasih dusa uspostavi...onda je to - to!...[/b]
    :wink:
    Kojote, bas si fino pogodio na sta sam mislila!
    Ljubav kao komunikacija dusa… Interesantno..
    Da li IKAD prema osobi koju volis gradis odbrambene mehanizme?
    I da li je moguce da se sa nekim razumes neko vreme, ali da onda nastane blokada u komunikaciji?
    Onda to i nije potpuno iskreno.
    Onda je u pitanju zamena teza.. Distanca je ipak postojala.
    Jer, DUSE su lisene fizickog, materijalnog (prema tome – sfere koje ne mogu povrediti, uvrediti, koje nemaju karakteristike ranjivosti i koje ne znaju za osecanja zavisti, cinizma, ljubomore, sfere koje su i vanvremenske). Duse su uvek iskrene. I nepromenljive, jer nisu podlozne uticaju.
    Ipak, u komunikaciji sa voljenom osobom moras sacuvati malo zdravog razuma, bez obzira na to koliko vi dobro komunicirali..
    Da li je onda uopste moguce sa necijom dusom komunicirati bez ikakvih zabrana?
    Naravno, ovde ne mislim na jake, prijateljske veze, vec na ljubav, to impulsivno i nepredvidivo osecanje… :?

  10. #10
    Domaćin Snezna_kraljica (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.726
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Citat Original postavio oxi
    ljubav
    Bravo! Pogodi ga pravo u centar! 8)

  11. #11
    Domaćin Snezna_kraljica (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.726
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Queen_
    Jao Gazdinka, ti to pretvori u potpunu mehaniku - "sto vise dobijam, to vise i dajem". Pa nije valjda uvek tako?
    Verovatno u smislu - dok dobijam imam zelju da dajem. A to je sasvim logicno. Skoro niko nije lud da daje ljubav bez zelje da je primi. Zar ne?
    A to ni ne primecujemo dok ne pocnemo dobijati manje nego sto smo navikli, i tad se obicno pobunimo za svoj deo...
    O, Boze, vrlo cudno zvuci ovo sto pricam... :shock:

  12. #12
    Queen_
    Guest

    Podrazumevano

    "Ali ipak mislim da je moguce voleti osobu kao coveka, a ne kao ideal.
    Ali, kad shvatis sve njene mane, nesavrsenosti, ne cini li se da ljubav gubi car?

    Ipak, nikoga ne volimo kao sebe. Da li to automatski onemogucava bilo kakav obliku ljubavi?"


    Mislim da ljubav nimalo ne gubi car kada spoznas voljenu osobu u potpunosti. Nismo ni mi sami savrseni pa tako treba i druge da dozivljavamo.
    Ova poslednja recenica je pomalo narcisoidna i ne slazem se sa njom. Sa rodjenjem deteta, spoznaces da postoji neogranicena i nesebicna ljubav prema drugom bicu koja iskljucuje apsolutnu ljubav prema samom sebi ili je potiskuje u drugi plan. Kao i ljubav prema bilo kom drugom bicu, pa i partneru. Svaka vrsta ljubavi se tada menja i dobija drugaciji oblik. Ja sada svog partnera dozivljavam na potpuni dugaciji, nov nacin. I volim ga jos vise.

  13. #13
    Domaćin Snezna_kraljica (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.726
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Queen_
    [Mislim da ljubav nimalo ne gubi car kada spoznas voljenu osobu u potpunosti. Nismo ni mi sami savrseni pa tako treba i druge da dozivljavamo.
    Ova poslednja recenica je pomalo narcisoidna i ne slazem se sa njom. Sa rodjenjem deteta, spoznaces da postoji neogranicena i nesebicna ljubav prema drugom bicu koja iskljucuje apsolutnu ljubav prema samom sebi ili je potiskuje u drugi plan. Kao i ljubav prema bilo kom drugom bicu, pa i partneru. Svaka vrsta ljubavi se tada menja i dobija drugaciji oblik. Ja sada svog partnera dozivljavam na potpuni dugaciji, nov nacin. I volim ga jos vise.
    Ne, decu ne racunam. A zasto volimo svoje dete? Zato sto je nase? Da je tudje, sigurno ga ne bismo toliko voleli.
    Nase dete je - mi u buducnosti. Posmatramo ga kao sebe i imamo zelju da ga podrzimo, zastitimo. Nasa krv, i zelja da ispravimo svoje greske, sa znanjem koje smo iskustvom stekli.
    Zato i ima toliko posesivnih roditelja. Ali, mislim da vecina bar u elementarnoj kolicini u detetu vidi - nadu.

  14. #14
    Primećen član
    Učlanjen
    03.10.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    818
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Queen_
    "Ali ipak mislim da je moguce voleti osobu kao coveka, a ne kao ideal.
    Ali, kad shvatis sve njene mane, nesavrsenosti, ne cini li se da ljubav gubi car?

    Ipak, nikoga ne volimo kao sebe. Da li to automatski onemogucava bilo kakav obliku ljubavi?"


    Mislim da ljubav nimalo ne gubi car kada spoznas voljenu osobu u potpunosti. Nismo ni mi sami savrseni pa tako treba i druge da dozivljavamo.
    Ova poslednja recenica je pomalo narcisoidna i ne slazem se sa njom. Sa rodjenjem deteta, spoznaces da postoji neogranicena i nesebicna ljubav prema drugom bicu koja iskljucuje apsolutnu ljubav prema samom sebi i potiskuje je u drugi plan. Kao i ljubav prema bilo kom drugom bicu, pa i partneru. Svaka vrsta ljubavi se tada menja i dobija drugaciji oblik. Ja sada svog partnera dozivljavam na potpuni dugaciji, nov nacin. I volim ga jos vise.
    Dva bica su zauvek povezani jedan sa drugim dvema nitima: od njega/nje ka meni i od mene ka njemu/njoj. Njena/njegova mrznja kida prvu nit. Ako se nit prekinula, onda stradaju oboje. On/Ona zato sto se njeno srce grcevito stisnulo i postalo surovo, a on/ona zato sto mora da gleda kako se on/ona zbog nje/njega muchi i jos zato sto i on/ona namrznuta pati zbog njega/nje.
    Podrzavati drugu nit od nje/njega prema njoj/njemu. Jacati tu nit i obnavljati kroz nju onu prvu. Mora je ubediti da ne da ne dogovara mrznjoom na njegovu/njenu mrznju, da ne uzvraca na njegovu/njenu zlobu i neprijateljstvo, da priznaje mogucu krivicu i posledice i da se potrudi da se iskupi i ugasi nemanje ljubavi odnosno da probudi duhovno pa na kraju i fizicki ljubav koja se nikad ne gasi do kraja.
    tako da to ide u talasima volimo se malo ja tebe malo ti mene i najlepse je kad se priblizimo zajedno amplitudi. Uvek smo udaljeni i uvek bliski. Volimo da bi voleli a ne, da bi bili voljeni. Dok volimo ne mislimo o tome da li smo i voljeni.

  15. #15
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    30.06.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Novi Sad
    Poruke
    484
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano

    Ljubav...

    ...Ja sam oduvek spavao s tvojim imenom na usnama
    ti si oduvek spavala s mojim imenom na usnama
    i kuda krenem, tvoja ruka u mojoj ruci
    i kada zelim nesto da kazem, ja kazem mi...

  16. #16
    Queen_
    Guest

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Snezna_kraljica
    Citat Original postavio Queen_
    [Mislim da ljubav nimalo ne gubi car kada spoznas voljenu osobu u potpunosti. Nismo ni mi sami savrseni pa tako treba i druge da dozivljavamo.
    Ova poslednja recenica je pomalo narcisoidna i ne slazem se sa njom. Sa rodjenjem deteta, spoznaces da postoji neogranicena i nesebicna ljubav prema drugom bicu koja iskljucuje apsolutnu ljubav prema samom sebi ili je potiskuje u drugi plan. Kao i ljubav prema bilo kom drugom bicu, pa i partneru. Svaka vrsta ljubavi se tada menja i dobija drugaciji oblik. Ja sada svog partnera dozivljavam na potpuni dugaciji, nov nacin. I volim ga jos vise.
    Ne, decu ne racunam. A zasto volimo svoje dete? Zato sto je nase? Da je tudje, sigurno ga ne bismo toliko voleli.
    Nase dete je - mi u buducnosti. Posmatramo ga kao sebe i imamo zelju da ga podrzimo, zastitimo. Nasa krv, i zelja da ispravimo svoje greske, sa znanjem koje smo iskustvom stekli.
    Zato i ima toliko posesivnih roditelja. Ali, mislim da vecina bar u elementarnoj kolicini u detetu vidi - nadu.
    Ne, ne. To je prava nesebicna ljubav. Zaboravi teoretisanje u ovom slucaju. Kaz(a)će ti se samo (nikad nisam bila sigruna kako se ovo tacno pise-zbog svih tih silnih jednacenja-ispravite me ako gresiim)

  17. #17
    Elita
    Učlanjen
    08.05.2003.
    Pol
    ženski
    Poruke
    22.499
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Snezna, ne, ne vjerujem da su prave ljubavi uvijek nesrecne... Ali, one srecne, a prave ljubavi, vrlo rijetko sam imala priliku da vidim...
    Da, bilo je mnogo srecno zaljubljenih, ali nakon nekog vremena sve to utihne... Ugasi se...
    Opet, da li prava ljubav mora vjecno da traje...
    Mozda je odgovor u jednom postu, koji cu sad citirati, a koji je napisan na jednom drugom topicu o ljubavi, ovdje na forumu...
    "Ljubav je najuzvisenije stanje duha i tela, momenat meren vecnoscu ili samo trenom, svejedno, trenutak kada ste potpuno predati samoj sustini onoga sto je najvrednije u ljudskom rodu...Ljubav je osecanje spremnosti da date svoj zivot za nekoga i saznanje da je neko spreman to za vas da ucini..."
    Queen, jeste i do mog trenutnog raspolozenja (napolju tmurno vrijeme, a ja sam meteoropata), ali generalno, cini mi se da sam sto sam starija, sve veci pesimista...
    Poznajem vrlo, vrlo malo zaista srecnih i emocionalno ostvarenih ljudi...
    Vecina zivi svoje male zivote po navici, odavno izgubivsi nadu da ce naci potpuno ispunjenje...
    Mozda nisu prepoznali pravi momenat ili pravu osobu, mozda nisu imali dovoljno hrabrosti i volje da se bore, mozda nisu imali srece...
    Ili je jednostavno takav raspored u zvijezdama...

  18. #18
    Elita kojote (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Mesto nenormalne lepote
    Poruke
    17.758
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    1071

    Podrazumevano Re: Ljubav kao sebicno osecanje. Nasa ili samo moja?

    [quote="Snezna_kraljica"][quote="kojote"]

    Kojote, bas si fino pogodio na sta sam mislila!
    Ljubav kao komunikacija dusa… Interesantno..
    Da li IKAD prema osobi koju volis gradis odbrambene mehanizme?
    I da li je moguce da se sa nekim razumes neko vreme, ali da onda nastane blokada u komunikaciji?
    ...
    Bebo Slatka, ja nisam zeleo da POGODIM, jer nisam ni gadjao...MISAO - LJUBAV nisam sigurno. Ta sintagma u meni ne obitava. Ne kao takva...
    - Nikad ne izgradjujem odbrambene mehanizme, iz "prostog" razloga sto ja NAPADAM! To sam napomenuo u svom prethodnom postu.
    LJUBAV JE NAPAD, prvo se odigra u SOPSTVENOSTI...u tvojoj dusi...
    Ako, SAMO, pozelis da se odBRANIS od takve vrste napada, onda o LJUBAVI ne mozemo da razgovaramo!
    Ne ti i ja. MI!
    - Moguce je da VERUJES, DA UBEDIS SEBE da se sa nekim razumes. Ali samo neko, treptaj oka, vreme...
    Ako nastane blokada u komunikaciji ( ovde nemislim na samo verbalnu komunikaciju, opet isticem KOMUNIKACIJU SRODNIH DUSA ) ZNAJ - da je nikad nije ni bilo.!Ona je postojala samo u tvojoj glavici...U DUSI - NE!

  19. #19
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    25.09.2003.
    Poruke
    260
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Gazdarica
    ljudskom rodu...Ljubav
    A space ja da lupam a? Duboko si me razocarala "Gazdinka". 8)

  20. #20
    Aktivan član
    Učlanjen
    15.01.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.797
    Reputaciona moć
    68

    Podrazumevano

    Nikada nisam mogla da razumem tu recenicu: "Sve prave ljubavi su nesrecne." I nikada se necu sloziti da je ta konstatacija ispravna.

    Dok god gledas sopstvenu iluziju a ne coveka kao takvog sa svim njegovim vrlinama i manama - to nije ljubav - to je iluzija ljubavi.
    Dok god patis za necim sto ne mozes imati - to nije ljubav, vec ceznja.

    Takodje, ni to merenje: ja tebi ti meni, ko kome koliko... ni ono mi nije jasno. Ljubav nije kantar i ne moze se izmeriti ko kome koliko i sta daje.

  21. #21
    Elita
    Učlanjen
    08.05.2003.
    Pol
    ženski
    Poruke
    22.499
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Mars Blackmon
    Citat Original postavio Gazdarica
    ljudskom rodu...Ljubav
    A space ja da lupam a? Duboko si me razocarala "Gazdinka". 8)
    Ah, pa nista novo, dragi moj... 8)

  22. #22
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    25.09.2003.
    Poruke
    260
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano

    Fino, fino...

  23. #23
    Primećen član
    Učlanjen
    02.06.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    807
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano

    Ima toliko mnogo "definicija" ljubavi, a opet koliko god ih procitala ili cula, ni jedna mi nije dovoljno potpuna i ubedljiva. Da li je ljubav u nama ili se kasnije "stvori"? Mislim da je to nevazno. Bitno je jedino da je prepoznamo i dozivimo. A prepoznacemo je, uvek je prepoznamo...

  24. #24
    Veoma poznat limunada (avatar)
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    rs
    Poruke
    14.556
    Reputaciona moć
    646

    Podrazumevano

    Ma ljubav je kad on skloni siske s njenog lica...
    Bile nekad zvake sa slicicama love is...kratko i jasno... 8)

  25. #25
    Primećen član
    Učlanjen
    02.06.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    807
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano

    Citat Original postavio limunada
    Ma ljubav je kad on skloni siske s njenog lica...
    Bile nekad zvake sa slicicama love is...kratko i jasno... 8)
    Izlazi to i u "Blicu"
    Mislim da je danas: "...kad oboje skacu od srece" - tako nesto

Slične teme

  1. Tata GASA i ljubav nasa.....
    Autor Cicoka u forumu Politika
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 10.04.2009., 19:52
  2. Nasa ljubav ne funkcionise
    Autor asuss u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 12.03.2008., 20:41
  3. NASA LJUBAV!!!
    Autor SiIent Bob u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 26.02.2008., 13:49
  4. Da li je sebicno imati "samo" jedno dete?
    Autor Venera_78 u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 155
    Poslednja poruka: 19.12.2005., 14:23

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •