У пустој шуми, над језером,
Потражи монах спас и наду.
Проводи време, испуњен вером,
У посту, молитви и раду.
Већ лопатицом раку спрема,
Потпуно смирен, јер смрт воли:
Осим ње друге жеље нема -
Светитељима се за њу моли.
Тихо се гаси дан топлог лета.
Са прага колибе у осами
Чује се молитва анахорета.
Шума се полако предаје тами.
Над језером је сумаглица.
А месец сјајни небом броди -
Котрља се руменог лице.
Тад монах баци поглед ка води.
Гледа, не схвата. Истог часа
Кроз тело му се језа шири.
Види: где се вода таласа
Па се наједном опет смири.
И лако, као ноћна сена,
Као рани снегови бледа,
Из воде излази нага жена
И на обалу ћутке седа.
Гледа у старога монаха
И чешља своје влажне власи.
Свети монах дрхти од страха,
Занет лепотом што је краси.
Она му маше. Ведра лица,
Као да зове, главом њише.
Тад бљесну звезда падалица
И таласи је опет скрише.
Био је без сна целе ноћи
И без молитве целог дана.
Само је, против његове моћи,
Лебдела пред њим сенка знана.
Опет је шуму тама скрила.
Кренуо месец својим ходом.
Опет она девојка мила
Јавља му се, бледа, над водом.
Гледа ка њему, главом клима,
Издалека му пољупци лете,
Па игра, прска таласима,
Смеје се, плаче као дете.
Тад зачу њене нежне гласе:
"Дођи ми, дођи, монаше мој!"
Затим потону у таласе
И наста тишина, мир, спокој.
Три дана је пустињак страсни
Покрај зачаране обале
Чекао деву, свој сан прекрасни.
Сенке су на шуму пале.
А затим зора нов дан роди.
О њему већ сви губе наду.
Једино што су деца, у води,
Видела само седу браду.
Puskin - Rusalka
dobro neko voli malo mesnatije. Lepota jeu ocima posmatraca :-)
nisam bas sveza sargarepa
