IZAZOV NEPOZNATOM

divlja maza:

Pridji mi tiho...
strgni sa mene stid, tako da dugmici odlete...
pogledaj me...
i tim pogledom pokidaj lance sa kapija moje duse...
i udji... smelo...
zapali vatru...
stvrdni se u meni...
i ostani... dugo... dugo...
hocu damare tvog smisla da osetim... duboko...
dok drhtim pod tvojom olujom, guseci jecaj,
oplodi me Svetloscu...
i podigni visoko...
Uzmi me...
budi moj Bog,
bicu tvoj nektar...

Kliknite za proširenje...

ops: Dugmici su se otkopcali sami pri prvom uzdahu, u strasnom zagrljaju. Osecas damare mog bica kroz smisao tvoje aure i gusis jecaj dok ti prolazim rukom ispod letnje haljine a onda
Something completly different 8)
Monthy Payton Flying Circus
:wink:

gost0707:

divlja maza:

Pridji mi tiho...
strgni sa mene stid, tako da dugmici odlete...
pogledaj me...
i tim pogledom pokidaj lance sa kapija moje duse...
i udji... smelo...
zapali vatru...
stvrdni se u meni...
i ostani... dugo... dugo...
hocu damare tvog smisla da osetim... duboko...
dok drhtim pod tvojom olujom, guseci jecaj,
oplodi me Svetloscu...
i podigni visoko...
Uzmi me...
budi moj Bog,
bicu tvoj nektar...

Kliknite za proširenje...

ops: Dugmici su se otkopcali sami pri prvom uzdahu, u strasnom zagrljaju. Osecas damare mog bica kroz smisao tvoje aure i gusis jecaj dok ti prolazim rukom ispod letnje haljine a onda
Something completly different 8)
Monthy Payton Flying Circus
:wink:

Kliknite za proširenje...

Sjajno...
Dodji da ispunis prostor pticama i moje nadrkano srce muzikom kakvu zemaljske usi jos nisu cule...

uh , ovo je SJAJNO!! sta drugo reci, poz

Sjajno...
Dodji da ispunis prostor pticama i moje nadrkano srce muzikom kakvu zemaljske usi jos nisu cule...[/quote]

o da li to moje ushi dobro cuju ili osecam samo priliv tople i pozitivne energije i tracak svetlosti u srcu tame.
8) Da li je dusha probila auru boje zlata koja je potamnela iznutra. Mogu da ti ipevam beskrajne arije ali cuces i dalje moje srce koje ti salje ritam ljubavi u prostor iza usne skoljke
:wink: i niz vrat, do ramena i dalje i dalje i nize i blize :shock: :wink:

uradi to na najbezbolniji nacin zagrli me nezno a ne cvrsto
ponudi mi izobilje i dobices vise od svedskog stola! :shock:
Zapljusnucu te bujicom svoje velikodusnosti i tvoju zlatnu dolinu preplavicu plodnom ikrom veselih platinasto belih delfina.
Spusticu jedra jer smo na otvorenom moru i dozvolicemo da nas gusti talas nosi sam, dok ti ne ispunim sve zelje !
Mozemo mi to !
Tvoju golotinju ogrnucu kao topli oblak i zaustavicu nalet planinskog vetra.
Ti u meni i ja u tebi od latica i trnja,
kao ruza kao jedno na postelji vreloj, od bola i sna.

:wink:

divlja maza:

Budi jedan od gostiju mojih,
ali me pazljivo slusaj
i jos pazljivije tumaci !
Ne nameci mi ono sto ja ne rekoh !
Ne, ja nemam Srce od tame !
Moje je Srce svo od vatre !

Zagledaj se u moje crne oci
i tamo ces pronaci Dugu,
nad svetom koji blistavo sija.
Prati trag tamnog slova
i ne mozes zalutati...
Moj put vodi ka Svetlosti !

Tvoj dah osecam za vratom...

Kliknite za proširenje...

... i doh hodam...ostaju otisci tvojih stopa...
... i dok sanjam... ostaju tragovi tvojih snova...
..i dok ljubim...vidim tvoje oci.... ..
i dok pjevam...cujem tvoj glas...
... i samo drhtim...
..drhtim...

Koga trazis Mazo? Da li taj postoji? Ili je on samo tamna senka tvojih misli... Tvojih reci... Tvojih snova... I svaki put... Svaka misao, svaka rec, svaki san... Predstavljaju drugi lik. I kao zvezda lutalica bez svoje vasione... Menja oblike, boje, prostor, vreme i mesto...

divlja maza:

Budi jedan od gostiju mojih,
ali me pazljivo slusaj
i jos pazljivije tumaci !
Ne nameci mi ono sto ja ne rekoh !
Ne, ja nemam Srce od tame !
Moje je Srce svo od vatre !

Zagledaj se u moje crne oci
i tamo ces pronaci Dugu,
nad svetom koji blistavo sija.
Prati trag tamnog slova
i ne mozes zalutati...
Moj put vodi ka Svetlosti !

Tvoj dah osecam za vratom...

Kliknite za proširenje...

U ocima Duga nad svetom sto blistavo sija kao snovidna voda pod kojom stojimo dok nas prociscava.
Tamno slovo zlatom ispisano u mermeru iskovano, u granitu zapisano...
Svetlost i ljubav etar i aura boje zlata
vidim da vidis me samo se plasis
Pridji da poletimo zajedno
pridji blize vec smo jedno

iluzionista:

Koga trazis Mazo? Da li taj postoji? Ili je on samo tamna senka tvojih misli... Tvojih reci... Tvojih snova... I svaki put... Svaka misao, svaka rec, svaki san... Predstavljaju drugi lik. I kao zvezda lutalica bez svoje vasione... Menja oblike, boje, prostor, vreme i mesto...

Kliknite za proširenje...

::

Jutro.
Ogrnuta u plavo prinosi lice povrsini oblaka.
Smesi se.
Na trenutak zatvori oci.
Neznost se iznenada spusta na prste Trnoprste
i vec sanja kako dodirom para savove tvoje tesne odece od mesa,
Kako kruzi nad tvojim usnulim telom poput divlje ptice...
I za tren, dorucak na dlanu...
Jezikom prikuplja poslednje kapi mlakog meda sa oboda tvog pehara...
I tada otvara oci.
Sa druge strane zida, neko dise.
Do nje jasno dopire taj sum...
Ko bi to mogao biti?

Da, zelim JEDNOG i STVARNOG,
jer - ako postoji ON postojim i JA !

...kad te dodirnem..zances da si me oduvjek znala.. kad te poljibim..zancesh da si me oduvjek poznavala... i bicesh moja Lady...doh ja viteskim hodom trcim kroz sumu ...

i dao bih ti svjetlost..staviti na tvoje dlane... nositi je kroz zivot...dok vjetrovi...postoje...kao i ja...kao i ti...

divlja maza:

Blizinu je prezirala, ali je volela prisnost.
Govorila je lepo, ali dugo nije dopustala da je cuju.
Zidove svog hrama je obojila u plavo kako bi imitirala dan, jer joj se jednom, zvezdana noc uselila u bistro oko.
A onda je odlucila, duboko je udahnula stvarnost i izasla na ulicu, da svoje snove podeli sa prolaznicima.
Budi tu, iako dalek,
hocu da osetim Tvoju blizinu.

Kliknite za proširenje...

Vidimo se u Samarkandu kad prolecni vetar ponese tvoj miris i dobaci do mene nekoliko trunki bozanske prasine. To je prasina iz hrama u plavom iz kojeg izlazi plava ptica i prenosi sve na sve a osecam da je tu i kao da je samo za mene. Udahni svetlost i snovi postaju realnost a tama zaborav :wink:

divlja maza:

I tako, kao bezbroj puta do sada, ponovo sama, sa svojim snom umrsenim u kosi.
Neko se sakrio, neko jos stoji pred vratima, dvoumeci se da li da udje.
Drugi se cude mojoj cudnovatosti. Treci, ah treci...
Vidim to lice. Svaki titraj tog tela osecam u sebi, pamtim tu mirisnu vrelinu u svojim nozdrvama.
Nalik na sve, a ipak JEDAN.
Ucini jos jedan korak, i poklonicu ti recnik moje nepristupacnosti.
Probudi me i crveno jutro cemo docekati zajedno.

Kliknite za proširenje...

Crvena noc pre bih rekao koja naslucuje plavo jutro. Zasto ne raspletes kosu i pustis snove da postanu stvarnost. Koliko se bojis sebe i koliko se bojis tog... nalik... a ipak...Hm vidis to lice a ni sama ne prepoznajes njegov mig i ossmeh sto budi. Kao Hazar se krece oko tebe znas kako mu je ime, a ipak imenom ga ne zoves. Toliko koraka a ne cujes ni jedan. Zelis a ne cujes. Osluskujes a ne cujes . Da li je tvoja nepristupacnost malo samoodbrana od sebe same pitam se 8)

divlja maza:

iluzionista:

Koga trazis Mazo? Da li taj postoji? Ili je on samo tamna senka tvojih misli... Tvojih reci... Tvojih snova... I svaki put... Svaka misao, svaka rec, svaki san... Predstavljaju drugi lik. I kao zvezda lutalica bez svoje vasione... Menja oblike, boje, prostor, vreme i mesto...

Kliknite za proširenje...

::

Jutro.
Ogrnuta u plavo prinosi lice povrsini oblaka.
Smesi se.
Na trenutak zatvori oci.
Neznost se iznenada spusta na prste Trnoprste
i vec sanja kako dodirom para savove tvoje tesne odece od mesa,
Kako kruzi nad tvojim usnulim telom poput divlje ptice...
I za tren, dorucak na dlanu...
Jezikom prikuplja poslednje kapi mlakog meda sa oboda tvog pehara...
I tada otvara oci.
Sa druge strane zida, neko dise.
Do nje jasno dopire taj sum...
Ko bi to mogao biti?

Da, zelim JEDNOG i STVARNOG,
jer - ako postoji ON postojim i JA !

Kliknite za proširenje...

Teznje, nadanja, stvarnost... Ponekad su samo iluzija... Samo snovi... Koji govore o svim onim mogucim, ali tesko dostupnim stvarima... Koje nam toliko nedostaju...

Ali, svako ima svoju stvarnost... Svoje ja. Nesto specificno... I svaka stvarnost je drugacija kao sirok dijapazon duginih boja koje se ocrtavaju na laticama tropskog cveca, na krljusti tropskih riba, na povrsini tropskog mora... Sve boje su drugacije... Mada, ima mnogih koje lice... Tako se i stvarnosti razlikuju... Ali samo u nijansama... U glavnom su veoma slicne... Ali, kako izabrati najbolju stvarnost? Kako da stvarnost ne ispadne iluzija? Sve ono sto vidimo... Svaki utisak koji steknemo... Sve ono sto mislimo o drugim ljudima... Ponekad je velicanstvena iluzija...

Ako je on stvaran, da li je pravi? Da li bi smela da se zakunes, da izgovoris, da vrisnes da je tako... Da pustis da glas pada... Da pustis da ga nose vazdusne struje... Mozda bas do njega... Da li je taj dodir stvarno dodir, ili samo san...

"Da li..." Sve vise i vise pitanja... A od odgovora ni traga...