Carick235
Zainteresovan član
- Poruka
- 130
Deo iz knjige William Bramley – Bogovi iz raja
U ovoj knjizi pogledali smo izbliza u sistem inflacijskog papirnatog novca. U Sjedinjenim Državama danas preko 75% novčanih zaliha je stvoreno od strane komercijalnih banaka. Kada uložite dolar u komercijalnu banku, taj dolar postaje vlasništvo banke koja može da ga pozajmi i banka stvara dodatni dolar koji postaje dolar na vašem računu. Taj dolar na vašem računu, međutim, nije zagarantovani dolar. To je jednostavno dug koji vam banka duguje. Taj dug, međutim, brzo postaje novac jer ga možete potrošiti odmah a banka još uvek ima aš originalni dolar. Na ovaj način banka je stvorila novac „ni iz čega“. Banke ostvaruju većinu svog profita tako što im je dozvoljeno da stvaraju novac na ovaj način. Kamate koje banke naplaćuju za pozajmice jedva pokrivaju neke administrativne troškove i što je važnije nadoknađuju za inflaciju koju banke neizbežno izazivaju zato što stvaraju novac. Postoje, naravno, legalno određeni limiti koliko dolara banka sme da stvori. Komercijalna banka mora da održava minimalnu osnovu gotovine za svaki uloženi dolar, ali to je samo mali procenat. Sve dok ljudi koriste svoje tekuće račune i ne zahtevaju previše gotovine, banka će biti sigurna. Banka može da „bankrotira“ ako veliki broj pozajmica ne bude vraćen ili ako previše ulagača zatraži isplatu gotovine i tako očiste malu osnovu banke. Rezultat ovog celog sistema je masivni dug na svakom nivou društva danas. Banke su dužne prema ulagačima a ulagačev novac se pozajmljuje i stvara dugovanje prema banci. Ono što čini ovaj sistem sličnijim nečemu iz manijakovog delirijuma jeste činjenica da banke, kao i drugi pozajmljivači, često ima pravo da zapleni imovinu ako papirni novac nije isplaćen.
Na nacionalnim i internacionalnim nivoima danas čitamo o zemljama Trećeg sveta koje
posustaju pod ogromnim dugovima. Većina tih dugova je „iluzorna“ u smislu da deo
dugova dolazi iz banaka koje proizvode ili kanališu „stvoren ni iz čega“ novac. Neke od
tih banaka, kao što su neke koje predstavlja Internacionalni Monetarni Fond (IMF) imaju pravo da diktiraju ekonomske polise. U Brazilu, na primer, IMF je uveo Mere smanjenja količine novca u ranim 1980-im. Mere su uključivale veliko smanjenje plata za Brazilske radnike, više cene svih proizvoda, devalvaciju monete i povećan izvoz – sve kako bi se vratio dug zasnovan uglavnom na iluziji. Rezultat je bio ogroman pad dobrobiti Brazilskog naroda i neredi. Destrukcija Brazilskih kišnih šuma čiji smo svedoci danas je izazvana velikim delom zbog potrebe Brazila da vrati pozajmice zasnovane na iluzivnom novcu. Studije koje je uradila Svetska Banka krive rast populacije za smanjenje kišnih šuma ali izostavljaju glavnu ulogu Svetske Banke koja je izazvala dugovanja Brazila. Drugi primer je Dominikanska Republika, koja je imala dug od 3 biliona dolara od sredine 1980-ih. Zemlja bi volela da potroši svoje slabe prihode na bolji smeštaj svog naroda. Međutim, 1985. godine, nacija se suočila sa moranjem da izdvoji više novca za vraćanje duga nego što je mogla da zaradi u stranoj valuti. IMF je bez obzira zahtevao stroge mere smanjenja količine novca, što je dovelo do povećanja cena osnovnih proizvoda i tako pokrenuvši nerede. IMF je takođe zahtevao devalvaciju Dominikanske monete; ovo je povećalo izvoz ali je uvoz učinilo mnogo skupljim. Ko su bili pravi gubitnici u svemu ovome? Dominikanci.
U Sjedinjenim Državama za vreme predsedničke administracije Ronalda Regana Američki nacionalni dug se duplirao. Većina pozajmljenog novca, naravno, vodi do „stvorenog ni iz čega“ novca velikih banaka. Ipak, kamate na ovaj novac sada moraju biti isplaćene. Kako bi platili, državne socijalne usluge su smanjene pod Reganom, i tako ugrozile standard življenja mnogih amerikanaca. Zašta je veliki deo ove pozajmice iskorišten? Vojne potrebe. Na manjem nivou, sistem inflacijskog papirnatog novca izaziva da farmeri izgube farme.
Većina farmera ne gubi svoj način života zato što ne rade dovoljno ili zato što ne
prizvode nešto od velike vrednosti. Oni gube zato što ne mogu da ispune zahteve
potražnje sistema papirnog novca. Ovo omogućava velikim agrofirmama da istupe i
otkupe zemljište, što rezultira koncentracijom proizvodnje hrane u sve manjem broju
ruku. Kao što možemo videti, moderni monetarni sistem imao je učinak uništavanja mnogih dobrobiti koje bi masovna proizvodnja i napredak u nauci i tehnologiji ponudili ljudskoj rasi. Do sada, potreba za zaokupljanjem radom radi fizičke egzistencije bi uveliko trebala da bude završena; ali sistem inflacijskog papirnatog novca je pomogao u očuvanju te potrebe stvarajući masivne dugove, hroničnu inflaciju i uopštenu ekonomsku nestabilnost. Većina ljudi u svim nacijama danas mora da provodi veliki deo svog vremena radeći kako bi uspeli da ostvare svoje finansijske potrebe. Skrbnički cilj izražen u biblijskoj priči o Adamu i Evi o činjenju ljudi da rade od rođenja do smrti se još ispunjava.
Još jedan važan sporedni proizvod modernog novčanog sistema je oporezivanje. Većina
Amerikanaca veruje da U.S. vlada stvara sama svoj novac. Ako je to tačno, zašto bi onda vlada morala da oporezuje ikoga? Zašto vlada jednostavno dodeli sebi novac koji joj je potreban da funkcioniše? To bi očigledno bilo daleko razumnije nego podizanje
ogromnih birokratija za skupljanje poreza koje mogu da oteraju ljude u očaj i da uveliko smanje produktivnost.
Odgovor je da U.S. vlada ne stvara novac – Federalna Rezerva i komercijalne banke čine
to a one nisu javni entiteti, (to su privatne institucije). Kako bi došla do nešto novca koji
ti bankarski entiteti stvaraju, vlada mora ili da oporezuje ili da pozajmi. Ona radi oba a
građani plaćaju. Oporezivanje, naročito u nacijama koje imaju gradativne sheme
taksenog prihoda, otežavaju ljudima da štede novac i tako doprinose potrebi da većina
ljudi provede veliki deo svojih života radeći radi fizičkog opstanka.
Evo ovo sam izdvojio iz veoma dobre knjige u kojoj se opisuje koliko su ljudi prevareni i kako im je nametnut sistem preko koga oni moraju da rade kao robovi da bi se nekolicina obogacivala (jer ovaj sistem nikako nije koristan za narod vec za veoma mali deo ljudi u vrhu koji bez imalo rada uzima 80% para)! Ja mislim da ovo pripada ovom delu foruma jer se ipak radi o velikoj prevari celog ljudskog roda!
Evo uploadovao sam knjigu na net za one koji zele da je procitaju:
A ako nekog zanima mogu da vam dam i tekst u kome se veoma jasno objasnjava zasto je u Srbiji sada ovako losa situacija i kako je trenutna vlast potpuno unistila (nemam ja nista protiv njih, niti sam u nekoj stranci, ali ljudi treba da znaju sta se desava i kakva je trenutna situcija)!
U ovoj knjizi pogledali smo izbliza u sistem inflacijskog papirnatog novca. U Sjedinjenim Državama danas preko 75% novčanih zaliha je stvoreno od strane komercijalnih banaka. Kada uložite dolar u komercijalnu banku, taj dolar postaje vlasništvo banke koja može da ga pozajmi i banka stvara dodatni dolar koji postaje dolar na vašem računu. Taj dolar na vašem računu, međutim, nije zagarantovani dolar. To je jednostavno dug koji vam banka duguje. Taj dug, međutim, brzo postaje novac jer ga možete potrošiti odmah a banka još uvek ima aš originalni dolar. Na ovaj način banka je stvorila novac „ni iz čega“. Banke ostvaruju većinu svog profita tako što im je dozvoljeno da stvaraju novac na ovaj način. Kamate koje banke naplaćuju za pozajmice jedva pokrivaju neke administrativne troškove i što je važnije nadoknađuju za inflaciju koju banke neizbežno izazivaju zato što stvaraju novac. Postoje, naravno, legalno određeni limiti koliko dolara banka sme da stvori. Komercijalna banka mora da održava minimalnu osnovu gotovine za svaki uloženi dolar, ali to je samo mali procenat. Sve dok ljudi koriste svoje tekuće račune i ne zahtevaju previše gotovine, banka će biti sigurna. Banka može da „bankrotira“ ako veliki broj pozajmica ne bude vraćen ili ako previše ulagača zatraži isplatu gotovine i tako očiste malu osnovu banke. Rezultat ovog celog sistema je masivni dug na svakom nivou društva danas. Banke su dužne prema ulagačima a ulagačev novac se pozajmljuje i stvara dugovanje prema banci. Ono što čini ovaj sistem sličnijim nečemu iz manijakovog delirijuma jeste činjenica da banke, kao i drugi pozajmljivači, često ima pravo da zapleni imovinu ako papirni novac nije isplaćen.
Na nacionalnim i internacionalnim nivoima danas čitamo o zemljama Trećeg sveta koje
posustaju pod ogromnim dugovima. Većina tih dugova je „iluzorna“ u smislu da deo
dugova dolazi iz banaka koje proizvode ili kanališu „stvoren ni iz čega“ novac. Neke od
tih banaka, kao što su neke koje predstavlja Internacionalni Monetarni Fond (IMF) imaju pravo da diktiraju ekonomske polise. U Brazilu, na primer, IMF je uveo Mere smanjenja količine novca u ranim 1980-im. Mere su uključivale veliko smanjenje plata za Brazilske radnike, više cene svih proizvoda, devalvaciju monete i povećan izvoz – sve kako bi se vratio dug zasnovan uglavnom na iluziji. Rezultat je bio ogroman pad dobrobiti Brazilskog naroda i neredi. Destrukcija Brazilskih kišnih šuma čiji smo svedoci danas je izazvana velikim delom zbog potrebe Brazila da vrati pozajmice zasnovane na iluzivnom novcu. Studije koje je uradila Svetska Banka krive rast populacije za smanjenje kišnih šuma ali izostavljaju glavnu ulogu Svetske Banke koja je izazvala dugovanja Brazila. Drugi primer je Dominikanska Republika, koja je imala dug od 3 biliona dolara od sredine 1980-ih. Zemlja bi volela da potroši svoje slabe prihode na bolji smeštaj svog naroda. Međutim, 1985. godine, nacija se suočila sa moranjem da izdvoji više novca za vraćanje duga nego što je mogla da zaradi u stranoj valuti. IMF je bez obzira zahtevao stroge mere smanjenja količine novca, što je dovelo do povećanja cena osnovnih proizvoda i tako pokrenuvši nerede. IMF je takođe zahtevao devalvaciju Dominikanske monete; ovo je povećalo izvoz ali je uvoz učinilo mnogo skupljim. Ko su bili pravi gubitnici u svemu ovome? Dominikanci.
U Sjedinjenim Državama za vreme predsedničke administracije Ronalda Regana Američki nacionalni dug se duplirao. Većina pozajmljenog novca, naravno, vodi do „stvorenog ni iz čega“ novca velikih banaka. Ipak, kamate na ovaj novac sada moraju biti isplaćene. Kako bi platili, državne socijalne usluge su smanjene pod Reganom, i tako ugrozile standard življenja mnogih amerikanaca. Zašta je veliki deo ove pozajmice iskorišten? Vojne potrebe. Na manjem nivou, sistem inflacijskog papirnatog novca izaziva da farmeri izgube farme.
Većina farmera ne gubi svoj način života zato što ne rade dovoljno ili zato što ne
prizvode nešto od velike vrednosti. Oni gube zato što ne mogu da ispune zahteve
potražnje sistema papirnog novca. Ovo omogućava velikim agrofirmama da istupe i
otkupe zemljište, što rezultira koncentracijom proizvodnje hrane u sve manjem broju
ruku. Kao što možemo videti, moderni monetarni sistem imao je učinak uništavanja mnogih dobrobiti koje bi masovna proizvodnja i napredak u nauci i tehnologiji ponudili ljudskoj rasi. Do sada, potreba za zaokupljanjem radom radi fizičke egzistencije bi uveliko trebala da bude završena; ali sistem inflacijskog papirnatog novca je pomogao u očuvanju te potrebe stvarajući masivne dugove, hroničnu inflaciju i uopštenu ekonomsku nestabilnost. Većina ljudi u svim nacijama danas mora da provodi veliki deo svog vremena radeći kako bi uspeli da ostvare svoje finansijske potrebe. Skrbnički cilj izražen u biblijskoj priči o Adamu i Evi o činjenju ljudi da rade od rođenja do smrti se još ispunjava.
Još jedan važan sporedni proizvod modernog novčanog sistema je oporezivanje. Većina
Amerikanaca veruje da U.S. vlada stvara sama svoj novac. Ako je to tačno, zašto bi onda vlada morala da oporezuje ikoga? Zašto vlada jednostavno dodeli sebi novac koji joj je potreban da funkcioniše? To bi očigledno bilo daleko razumnije nego podizanje
ogromnih birokratija za skupljanje poreza koje mogu da oteraju ljude u očaj i da uveliko smanje produktivnost.
Odgovor je da U.S. vlada ne stvara novac – Federalna Rezerva i komercijalne banke čine
to a one nisu javni entiteti, (to su privatne institucije). Kako bi došla do nešto novca koji
ti bankarski entiteti stvaraju, vlada mora ili da oporezuje ili da pozajmi. Ona radi oba a
građani plaćaju. Oporezivanje, naročito u nacijama koje imaju gradativne sheme
taksenog prihoda, otežavaju ljudima da štede novac i tako doprinose potrebi da većina
ljudi provede veliki deo svojih života radeći radi fizičkog opstanka.
Evo ovo sam izdvojio iz veoma dobre knjige u kojoj se opisuje koliko su ljudi prevareni i kako im je nametnut sistem preko koga oni moraju da rade kao robovi da bi se nekolicina obogacivala (jer ovaj sistem nikako nije koristan za narod vec za veoma mali deo ljudi u vrhu koji bez imalo rada uzima 80% para)! Ja mislim da ovo pripada ovom delu foruma jer se ipak radi o velikoj prevari celog ljudskog roda!
Evo uploadovao sam knjigu na net za one koji zele da je procitaju:
Kod:
http://rapidshare.com/files/224641800/William_Bramley_-_Bogovi_iz_raja.pdfA ako nekog zanima mogu da vam dam i tekst u kome se veoma jasno objasnjava zasto je u Srbiji sada ovako losa situacija i kako je trenutna vlast potpuno unistila (nemam ja nista protiv njih, niti sam u nekoj stranci, ali ljudi treba da znaju sta se desava i kakva je trenutna situcija)!