Pazite sad.
Zabavljam se sa jednim slatkim plavim deckom.Mnogo je sladak i mnogo mi se svidja ali je nekako nesiguran u sebe i prilicno neodgovoran. Zato smo vec jednom raskidali, ali ja prosto nisam mogla bez njega, pa smo se pomirili.
U medjuvremenu,dok sam bila u raskidu sa njim, smuvam se sa jednim slatkim crnim deckom(crni su mi slabost!)Bas se onako zaljubim, ali nakon nekog vremena saznam da on ima dugu vezu( koja je na izdisaju, doduse). I sa njim sam prekidala par puta, jer ne mogu da podnesem misao da sam nekome druga(bez obzira sto on svoju devojku uopste ne vidja otkako je sa mnom). Medjutim, svaki put smo se mirili, jer je on prosto neodoljivo naporan- u stanju je sve da učini, odvede me bilo gde, samo da ostanem sa njim.Naravno, sad se vi pitate: pa sto ne raskine sa devojkom? Eeeee, znate, on nju ne voli(sto je sigurno) ali je on mnogo dobra dusa i ne može tek tako da je ostavi jer je mnogo učinila za njega. Pa je zato poštenije da je vara sa mnom(?!?).
No, dobro, oko njegovog problema se ja i ne brinem previse jer ni sama ne znam da li bih volela ostati s njim kada raskine sa devojkom. On se bas zatelebao, ali pitanje je kakav bi bio kad bi JA bila njegova devojka.
Elem, istovremeno sa ovim poslednjim deckom, smuvala sam se i sa jednim starijim deckom koji je mnogo fin, obrazovan, pametan, bogat i spreman za ženidbu, ali nikada nema vremena jer radi 24h. I kad se vidimo, jednom sedmično, on odmah hoce da me k....., jer je covek odrastao u Americi, a kod njih to sve ide prvo vece, u paketu. A ja to ne mogu...
Takodje, istovremeno sa ova dva prethodna lika, pojavio se i četvrti "decko". U stvari, on je mnogo stariji, nije oženjen, obrazovan, lep, privlačan i sve ostalo. Na njega sam odavno bacila oko, ali posto na neki način radimo zajedno, a i stariji je od mene prilično(10 godina)- on se dugo nije usudjivao da bilo sta inicira. Zato sam mu ja stavila do znanja, suptilno, ali prilično jasno, da može da "krene u ofanzivu" i on je to prihvatio. Super se slažemo, on je savršeno miran, odgovoran, nezan, pažljiv... Ali pošto živi u drugom gradu, vidjamo se samo vikendom.
I na kraju, prvi decko(plavi slatki decko) sa početka moje priče, ponovo je ušao u moj život i sada smo opet zajedno, doduše, ne često, jer on vrlo često putuje, ali ja ga zaista obožavam i svaki minut sa njim mi je kao praznik.
Ah da, zaboravih reći da se kroz celu ovu priču provlači i jedan bivši dečko sa kojim sam bila dve i po godine i koji je uvek ostao nešto posebno u mom životu. I bez obzira sa kim sam, on je uvek negde tu... I sada je tu, vidimo se s vremena na vreme, on sve zna(otprilike), smeje se na sav glas kad me pita koliko momaka trenutno imam i on me najbolje zna. Sa njim mi odgovaraju povremena vidjanja, ali sa njim u vezi - nikada više.
Uh. Nadam se da ste uspeli da pohvatate početak i kraj ove priče(zvuči kao naučna fantastika, jel da?).
Znači, sada ih je pet. Nijedan nema u potpunosti ono što ja tražim od nekoga. Tako ja od petorice njih spajam jednog momka koji uvek ima vremena za mene, i uvek imam nekog ko me mazi i pazi...
Sigurno delujem kao totalni ludak i jako sebična osoba, ali kada bi njih pitali da li dobijaju od mene dovoljno vremena i pažnje, sigurna sam da bi svi rekli kako su savršeno zadovoljni.
E sad vi meni recite: ŠTA VI MISLITE O OVOME?
Da li je ok da neko tako živi, dok se ne odluči da se uda i ozbiljnije posveti nekome, ili sve ovo nije normalno i znači da sam ja neki frik?
Interesuju me vaši komentari. Ja imam svoje mišljenje, koje ne verujem da ću promeniti, jer nikada u životu nisam bila srećnija, a i svi oni pored mene su srećni i zadovoljni. Ali eto, volela bih da znam, da li je neko imao slična iskustva i kako su se završila?
Pusa svima!
Zabavljam se sa jednim slatkim plavim deckom.Mnogo je sladak i mnogo mi se svidja ali je nekako nesiguran u sebe i prilicno neodgovoran. Zato smo vec jednom raskidali, ali ja prosto nisam mogla bez njega, pa smo se pomirili.
U medjuvremenu,dok sam bila u raskidu sa njim, smuvam se sa jednim slatkim crnim deckom(crni su mi slabost!)Bas se onako zaljubim, ali nakon nekog vremena saznam da on ima dugu vezu( koja je na izdisaju, doduse). I sa njim sam prekidala par puta, jer ne mogu da podnesem misao da sam nekome druga(bez obzira sto on svoju devojku uopste ne vidja otkako je sa mnom). Medjutim, svaki put smo se mirili, jer je on prosto neodoljivo naporan- u stanju je sve da učini, odvede me bilo gde, samo da ostanem sa njim.Naravno, sad se vi pitate: pa sto ne raskine sa devojkom? Eeeee, znate, on nju ne voli(sto je sigurno) ali je on mnogo dobra dusa i ne može tek tako da je ostavi jer je mnogo učinila za njega. Pa je zato poštenije da je vara sa mnom(?!?).
No, dobro, oko njegovog problema se ja i ne brinem previse jer ni sama ne znam da li bih volela ostati s njim kada raskine sa devojkom. On se bas zatelebao, ali pitanje je kakav bi bio kad bi JA bila njegova devojka.
Elem, istovremeno sa ovim poslednjim deckom, smuvala sam se i sa jednim starijim deckom koji je mnogo fin, obrazovan, pametan, bogat i spreman za ženidbu, ali nikada nema vremena jer radi 24h. I kad se vidimo, jednom sedmično, on odmah hoce da me k....., jer je covek odrastao u Americi, a kod njih to sve ide prvo vece, u paketu. A ja to ne mogu...
Takodje, istovremeno sa ova dva prethodna lika, pojavio se i četvrti "decko". U stvari, on je mnogo stariji, nije oženjen, obrazovan, lep, privlačan i sve ostalo. Na njega sam odavno bacila oko, ali posto na neki način radimo zajedno, a i stariji je od mene prilično(10 godina)- on se dugo nije usudjivao da bilo sta inicira. Zato sam mu ja stavila do znanja, suptilno, ali prilično jasno, da može da "krene u ofanzivu" i on je to prihvatio. Super se slažemo, on je savršeno miran, odgovoran, nezan, pažljiv... Ali pošto živi u drugom gradu, vidjamo se samo vikendom.
I na kraju, prvi decko(plavi slatki decko) sa početka moje priče, ponovo je ušao u moj život i sada smo opet zajedno, doduše, ne često, jer on vrlo često putuje, ali ja ga zaista obožavam i svaki minut sa njim mi je kao praznik.
Ah da, zaboravih reći da se kroz celu ovu priču provlači i jedan bivši dečko sa kojim sam bila dve i po godine i koji je uvek ostao nešto posebno u mom životu. I bez obzira sa kim sam, on je uvek negde tu... I sada je tu, vidimo se s vremena na vreme, on sve zna(otprilike), smeje se na sav glas kad me pita koliko momaka trenutno imam i on me najbolje zna. Sa njim mi odgovaraju povremena vidjanja, ali sa njim u vezi - nikada više.
Uh. Nadam se da ste uspeli da pohvatate početak i kraj ove priče(zvuči kao naučna fantastika, jel da?).
Znači, sada ih je pet. Nijedan nema u potpunosti ono što ja tražim od nekoga. Tako ja od petorice njih spajam jednog momka koji uvek ima vremena za mene, i uvek imam nekog ko me mazi i pazi...
Sigurno delujem kao totalni ludak i jako sebična osoba, ali kada bi njih pitali da li dobijaju od mene dovoljno vremena i pažnje, sigurna sam da bi svi rekli kako su savršeno zadovoljni.
E sad vi meni recite: ŠTA VI MISLITE O OVOME?
Da li je ok da neko tako živi, dok se ne odluči da se uda i ozbiljnije posveti nekome, ili sve ovo nije normalno i znači da sam ja neki frik?
Interesuju me vaši komentari. Ja imam svoje mišljenje, koje ne verujem da ću promeniti, jer nikada u životu nisam bila srećnija, a i svi oni pored mene su srećni i zadovoljni. Ali eto, volela bih da znam, da li je neko imao slična iskustva i kako su se završila?
Pusa svima!
ops: 
