Titula Lazareva

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.720
Da li je Lazar bio CAR ili KNEZ?

Negde se govori "knez Lazar", a negde "car Lazar" ?

Koja je bila njegova ZVANICNA, istorijska titula (a ne mitska)?

Da li je Srbija toga doba bila knezevina ili carevina?
 
A zasto onda narodna pesma pocinje recima: "Care Lazo, od Srbije glavo..."?

Zasto se pominje titula cara, kada je to bilo jako, jako daleko?

Ево једног потписа са печатом и годином
 

Prilozi

  • Sans titre-2 copie.jpg
    Sans titre-2 copie.jpg
    40,1 KB · Pregleda: 22
Koliko ja znam bio je Knez, a to za cara znas i sam kako ide narod je cudo :)



Тамо у потпису пише; у Христа Бога Благоверни Стеван кнез Лазар. Пошто је ставио Стеван то се тумачи да се сматрао царем, али зашто је ставио и кнез Лазар? Вероватно има неко значење ондашњег ословљавања. Да ли би, због скучености простора, то значило Царски кнез Лазар, или Царевине кнез Лазар? Исто пише и на печату. Није било уобичајено да се потписује са владаром народности, него владаром земаља. Душан је тога много изменио и било би добро истражити све финесе у титулама.
 
Poslednja izmena:
Велики српски самодржац Лазар Хребељановић је носио титулу Велики кнез !
Велики кнез Лазар Хребељановић !

ЗАПИС О КОСОВУ
(Стефан Лазаревић)


Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб ,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.


Значи ради се о аутору чији је отац пострадао на Косову и који је по неким изворима и сам био присутан док се битка одвијала, пошто је то сасвим нормално за то доба средњовековне Европе.
Деспот Стефан Лазаревић је један од најобразованијих српских владара и врло упућен у збивања тог доба инач један од најбољих витезова Европе !
 
A zasto onda narodna pesma pocinje recima: "Care Lazo, od Srbije glavo..."?

Zasto se pominje titula cara, kada je to bilo jako, jako daleko?

Е, то ти је било овако:
Лазар Хребељановић је био човек од поверења Душана Силног, када се Душан благоупојојио дошао је на власт неспособни дебил који је променио фаворите. Па је на крају, чак дао титулу краља (савладара у Србији) једном неомиљеном лику , Вукашину Мрњавчевићу. То је Лазара разбеснело па је , после Урошеве смрти форсирао Котроманића.
И сад имаш парадокс да су у то време, формалноправно од 1377. до 1395. постојала два српска краља - један Твртко који је доведен од стране Лазара, други Марко који је круну наследио од оца Вукашина.
Постојао је и трећи српски краљ (између осталих титула) у то време, кога овдашња историја слабо познаје, то је Ладислав Напуљски Анжу, који је био признат од стране Папе ( а и од стране Хрвата) за краља . ( знате већ како то иде, кад владар умре онда може било ко "племените" крви који има неку рођачку везу да тражи престо) .

Све у свему кад мачке нема , мишеви коло воде.
 
U Ohridskom Prologu Vladika Nikolaj Velimirović piše da je srpski patrijarh Lazara krunisao za cara. To je jedino mesto gde sam pročitao tako nešto. Iako zvanična istoriografija ne prihvata tvrdnju da je Lazar imao carsku titulu, verujem da se iza svih tih tvrdnji nalazi neka osnova po kojoj mu je ta titula pripisana
 
U Ohridskom Prologu Vladika Nikolaj Velimirović piše da je srpski patrijarh Lazara krunisao za cara. To je jedino mesto gde sam pročitao tako nešto. Iako zvanična istoriografija ne prihvata tvrdnju da je Lazar imao carsku titulu, verujem da se iza svih tih tvrdnji nalazi neka osnova po kojoj mu je ta titula pripisana

Цар је владар ДВЕ или више краљевина
 
Е, то ти је било овако:
Лазар Хребељановић је био човек од поверења Душана Силног, када се Душан благоупојојио дошао је на власт неспособни дебил који је променио фаворите. Па је на крају, чак дао титулу краља (савладара у Србији) једном неомиљеном лику , Вукашину Мрњавчевићу. То је Лазара разбеснело па је , после Урошеве смрти форсирао Котроманића.
И сад имаш парадокс да су у то време, формалноправно од 1377. до 1395. постојала два српска краља - један Твртко који је доведен од стране Лазара, други Марко који је круну наследио од оца Вукашина.
Постојао је и трећи српски краљ (између осталих титула) у то време, кога овдашња историја слабо познаје, то је Ладислав Напуљски Анжу, који је био признат од стране Папе ( а и од стране Хрвата) за краља . ( знате већ како то иде, кад владар умре онда може било ко "племените" крви који има неку рођачку везу да тражи престо) .

Све у свему кад мачке нема , мишеви коло воде.

Када је Цар Душан био жив имао је поверење у логотета Прибица Хребељановића (Грбљановића) оца Лазара , Лазар се жени Милицом 1353. год.
Цар Стефан Душан је умро 20. децембра 1355. Још за његове владавине почело је јачање српске властеле на штету српског царства.
Цар Душан је највероватније отрован пошто су му на ребрима 1979. пронађени трагови живе. ( постоји могућност да ти трагови живе постоје и од конзумирња воде ).
 
Цар је владар ДВЕ или више краљевина

Ne mora da bude, vizantijsko carstvo ili pak carstvo Karla Velikog nikada nije bilo podeljeno na kraljevine. Pomešao si sa tvrdnjom da car mora vladati nad dva ili više naroda, mada ta tvrdnja nije opšteprihvaćena. Koncepcija cara i carstva najbolje se može shvatiti iz doktrine ruskog samodržavlja i vizantijskog shvatanja jedinog carstva i cara
 
U Ohridskom Prologu Vladika Nikolaj Velimirović piše da je srpski patrijarh Lazara krunisao za cara. To je jedino mesto gde sam pročitao tako nešto. Iako zvanična istoriografija ne prihvata tvrdnju da je Lazar imao carsku titulu, verujem da se iza svih tih tvrdnji nalazi neka osnova po kojoj mu je ta titula pripisana

Од свих обласних великаша једино је Лазар добио легитимитет од Српске Цркве да настави немањићке традиције и да обједини расцепкану српску државу. У том смислу се он сматрао царем, али се Лазар свуда смирено потписивао као кнез.
Узимање титуле цара је Душанова гордост која је значила одступање од традиционалне српске честитости и довела нас до сукоба са Византијом. Лазар је, напротив, као прави јунак, измирио Српску и Цариградску Патријаршију и није му падало на памет да се шепури некаквом царском титулом.
 
Од свих обласних великаша једино је Лазар добио легитимитет од Српске Цркве да настави немањићке традиције и да обједини расцепкану српску државу. У том смислу се он сматрао царем, али се Лазар свуда смирено потписивао као кнез.
Узимање титуле цара је Душанова гордост која је значила одступање од традиционалне српске честитости и довела нас до сукоба са Византијом. Лазар је, напротив, као прави јунак, измирио Српску и Цариградску Патријаршију и није му падало на памет да се шепури некаквом царском титулом.

Ali nije se jedini dušan ogrešio o vizantijsku doktrinu jednog cara čitave vaseljene. Pre njega to je na Zapadu uradio Karlo Veliki, a kasnije i njegovi naslednici, a na Balkanu Bugari
 
Ali nije se jedini dušan ogrešio o vizantijsku doktrinu jednog cara čitave vaseljene. Pre njega to je na Zapadu uradio Karlo Veliki, a kasnije i njegovi naslednici, a na Balkanu Bugari

Да, штета да смо због Душана упали у то друштво, али зато имамо силу смирених владара и јунака од Стефана Немање до деспота Стефана Лазаревића и даље свете Бранковиће...
 
Да, штета да смо због Душана упали у то друштво, али зато имамо силу смирених владара и јунака од Стефана Немање до деспота Стефана Лазаревића и даље свете Бранковиће...
Не разумем зашто је Цар Срба и Грка Стефан Душан Силни узет у негативну конотацију ?

Као прави император имао је законик и ценио владавину права, мислим да може и на интернету да се нађе Душанов законик .
Увидео је опасност од најезде Агарјана и први је хтео да формира хришћанску војну коалицију против те најезде Агарјан (Турака).
Као ратник одликовао се храброшћу као ни један Немањић и дао велики допринос у поразу бугарског цара Михајла III Шишмана на Велбужду 28. јула 1330. Чиме је ударио темељ да се Србија са краљевства издигне на царство јер је био једини господар на Балкану и српско царство је излазило на три мора !
Душану Силном је сваки владар могао да позавиди на успесима и ван граница српског царства, штета што је прерано отишао .
 
Не разумем зашто је Цар Срба и Грка Стефан Душан Силни узет у негативну конотацију ?

Као прави император имао је законик и ценио владавину права, мислим да може и на интернету да се нађе Душанов законик .
Увидео је опасност од најезде Агарјана и први је хтео да формира хришћанску војну коалицију против те најезде Агарјан (Турака).
Као ратник одликовао се храброшћу као ни један Немањић и дао велики допринос у поразу бугарског цара Михајла III Шишмана на Велбужду 28. јула 1330. Чиме је ударио темељ да се Србија са краљевства издигне на царство јер је био једини господар на Балкану и српско царство је излазило на три мора !
Душану Силном је сваки владар могао да позавиди на успесима и ван граница српског царства, штета што је прерано отишао .

Zbog toga što je, proglasivši srpsku patrijaršiju još više doprineo nagrizanju jedinstva pravoslavne vaseljene, a verovatno znaš da prema vizantijskoj koncepciji može postojati samo jedan legitimni car u čitavoj vaseljeni. Tu su naravno i politički razlozi...
Monasi na Svetoj Gori su tek nakon dugog ubeđivanja pristali da spominju na liturgijama Dušana kao vladara Svete Gore, ali tek nakon imena vizantijskog cara
 
Zbog toga što je, proglasivši srpsku patrijaršiju još više doprineo nagrizanju jedinstva pravoslavne vaseljene, a verovatno znaš da prema vizantijskoj koncepciji može postojati samo jedan legitimni car u čitavoj vaseljeni. Tu su naravno i politički razlozi...
Monasi na Svetoj Gori su tek nakon dugog ubeđivanja pristali da spominju na liturgijama Dušana kao vladara Svete Gore, ali tek nakon imena vizantijskog cara
Мудро је урадио, цара може да овенча царском круном једино патријарх.
И дан данас имамо патријаршију, захваљујући коме ?

Ромејско царство је било растргано сталним грађанским ратом, Јован Кантакузен је прво био савезник цару Душану, а после је позвао Турке у помоћ да би се именовао царем Ромеја. Захваљујући Кантакузену и његовом властољубљу Турци су ступили на тло Балкана и нико их није могао отерати више са Балкана.
Касније се Кантакузен повукао у манастир где је у својој аутобиографији покушао да оправда свој поступак довођења Турака на Балкан али и његови савременици и каснији хроничари његово оправдање нису узимали за озбиљно.

Знао је добро Душан Силни шта ради и био је далековид император.
 
Poslednja izmena:
Мудро је урадио, цара може да овенча царском круном једино патријарх.
И дан данас имамо патријаршију, захваљујући коме ?

Ромејско царство је било растргано сталним грађанским ратом, Јован Кантакузен је прво био савезник цару Душану, а после је позвао Турке у помоћ да би се именовао царем Ромеја. Захваљујући Кантакузену и његовом властољубљу Турци су ступили на тло Балкана и нико их није могао отерати више са Балкана.
Касније се Кантакузен повукао у манастир где је у својој аутобиографији покушао да оправда свој поступак довођења Турака на Балкан али и његови савременици и каснији хроничари његово оправдање нису узимали за озбиљно.

Знао је добро Душан Силни шта ради и био је далековид император.

Ne osporavam ja njegove postupke, samo sam naveo zbog čega u crkvenim krugovima, kako romejskim, tako i našim, nije bio baš omiljen
 
Не разумем зашто је Цар Срба и Грка Стефан Душан Силни узет у негативну конотацију ?

Као прави император имао је законик и ценио владавину права, мислим да може и на интернету да се нађе Душанов законик .
Увидео је опасност од најезде Агарјана и први је хтео да формира хришћанску војну коалицију против те најезде Агарјан (Турака).
Као ратник одликовао се храброшћу као ни један Немањић и дао велики допринос у поразу бугарског цара Михајла III Шишмана на Велбужду 28. јула 1330. Чиме је ударио темељ да се Србија са краљевства издигне на царство јер је био једини господар на Балкану и српско царство је излазило на три мора !
Душану Силном је сваки владар могао да позавиди на успесима и ван граница српског царства, штета што је прерано отишао .

Јесте био лудо храбар и чврсте руке, али штета да се толико понео славољубљем.
Њему и већини српских великаша због славољубља није ни одговарао смирени Св. Стефан Дечански па су га зато и уклонили да би кренули са изразито експанзионистичком политиком.
 

Back
Top