То се могло видети из начина на који су електронски медији – а нарочито они "еврореформски" – извештавали о полицијској интервенцији. Тако се, на једном од тзв. немонтираних снимака који се те ноћи вртео на ТВ Б92, могло видети како четворица полицајаца обарају једног од демонстраната на земљу и почињу да га туку. Али, чим се то десило, камерман Б92 хитро је скренуо објектив камере на другу страну и почео да слика пролазнике и дим од сузавца! Наравно, да је тај оборени демонстрант био неки симпатизер ЛДП-а, а полиција под командом владе ДСС-СРС, камерман Б92 би свакако грозничаво наставио да снима бар још пола сата, трудећи се да му не промакне ни један детаљ, ни један ударац палицом, ни један болан израз лица жртве на земљи, после чега би тај снимак био хиљадама пута поновљен као доказ «ауторитарности режима». Овако је, за тог камермана, ветар који носи сузавац био далеко интересантнији призор од полицијског премлаћивања.
