freak tb clan
Ističe se
- Poruka
- 2.372
Hercegovina je jedan od rijetkih primjera u svjetu opste narodne obmane , stradanja , prevare ,....
Ova SRPSKA zemlja kroz sve prohujale vijekove iznad nasih glava stradala je najvise od svih . Medjutim nije bila sama , sa njom su stradali nevini Srbi . Komsije muslimani koristili su sve prilike da popune okolne jame srpskim tjelima . Medjutim zlocine kakve je imala Pridovricka jama , i njene okolne posestrime rijetko je imala koja jama u istoriji srpskog naroda . Srbi su tokom drugog svjetskog rata stradali kao glineni golubovi , bez otpora od svojih susjeda muslimana . U zlocinima nad Srbima isticalo se porodica Fazlagica , sa ostalima iz mjesta Fazlagica Kule . Ovo zloglasno mjesto sastoji se iz 13 muslimanskih sela sa apsolutnom muslimanskom vecinom . Kolika je bila zadrtost fazlagica ogledalo se na cistim primjerima . U ova sela Srbi su rijetko i u vrijeme mira dolazili , a postar nikada nije privirio u ovo selo ako je bio srposke nacionalnosti . I tih ratnih 40 godina , ovo selo je pokazalo svoje ekstremisticke teznje . I to na dane najveceg duhovnog uzdignuca Srba , krsne slave , Bozice , itd . Vrhunac je bio 7.januara1942 godine . U nastavku teksta sluzicu se citatima iz knjige "Jagnje bozije i zvijer bezdana " autora Tihomira Burzanovica>>>>>Početak II. svjetskog rata u Hercegovini znači i početak ustaškog genocida u najsvetijoj srpskoj zemlji; kamenoj kolijevci srpstva i pravoslavlja: unište li se tu Srbi, neće ih biti više nigdje.
Prvih dana rata, od aprila 1941. godine pa do početka marta 1942. godine, srpski narod u Hercegovini je jedinstven oslobodilački korpus u borbi protiv ustaškog pokreta Ante Pavelića i Nezavisne Države Hrvatske, protiv ustaškog zločina i klanja. Tih dana, kao i danas, u Hercegovini su na jednoj strani ostaci nezaklanog srpskog naroda, koji spašava svoju nejač, žene i starce, a na drugoj strani su ustaše: Hrvati, njihovo "cvijeće" muslimani, kao i jedan broj Cigana koji procentualno nijesu na prvom mjestu po zločinima, ali po metodama u njihovom vršenju ne zaostaju za drugima.
Ustaše kreću u svoju zločinačku misiju po Hercegovini, ali ne zato, kako reče veliki Dučić "što su hrabri, nego zato što stida nemaju". Najveći pokolji i zločini u Hercegovini počinjeni su u veoma kratkom roku, od maja 1941. do jula 1942. godine. U tom periodu nosioci ustaške vlasti i ustaška krvoločna rulja natrpali su živim i ubijenim Srbima mnoga rječna korita i virove, mnoge logore, kao i bezbroj jama, pećina, rupa, prla i drugih stratišta.
Trebinje i njegova okolina doživljava Golgotu, veću od one kada su od strane Austrijanaca u samom gradu 1914. godine ubijena 82 najuglednija Srbina ovog grada. Ustaše 1941. godine najuglednijim Srbima pune jame Pridvoricu, Ržanji Do, Bivolje Brdo, Kapavicu, a selo Čavaš biva prostor na kome je izvršen apsolutni genocid, ubijeno je 108 Srba, tačno onoliko koliko ih je to selo i imalo. Zatim ustaše pune Srbima jame u Vidovom Polju, Pješivcu, Gavranici; Srbi se zvjerski ubijaju i bacaju u jamu kraj sela Šurmanci, zvanu Golubinka, dubokoj preko 100 metara.
Ustaše dolaze na Ilindan 2. avgusta i blokiraju selo, kad se Srbi spremaju da proslave ovaj veliki praznik. U osnovnoj školi hapse učiteljicu, Srpkinju Stanu Arnautović, i njih 12 krvoloka, zločinaca, siluju je pred 120 učenika. Zatim su u školu doveli najljepše djevojke iz sela i sve ih silovali pred djecom. Poslije toga ustaše odvode nejač, žene i starce nad jamu, gdje naređuju majkama da svoju djecu pobacaju u nju. Ustaški obruč je bio svakog trena uži, pa su mnogi mučenici skakali živi. Od običnog genocida i zločina, ovaj se umnogome razlikuje, jer žrtva doživljava posebna psihička stanja, koja dugo traju, a koja prethode strašnoj smrti, na blagi dan i u slavu Svetog Ilije. Ustaše – zločinci konvertiti dolaze na dan Svetog Proroka Ilije, kada učiteljica sa učenicima pjeva tropar svetitelju u kojem se kaže "Danas se slavi anđeo u tijelu, osnov proroka, drugi preteča dolaska Hristova, slavni Ilija, koji je odozgo poslao Jeliseju blagodat da goni bolest i da čisti prokažene: zato on i onima koji ga poštuju šalje u izobilju iscjeljenja". Većina biva pobacana i ubijena, a i ako neko preživi, Svetog Ilije se sjeća po zločinu nad njegovim najdražima. Ustaše, posavjetovani fašistoidnim katoličkim sveštenicima to rade smišljeno ne ubijajući samo Srbe kao ljude, nego i kao pravoslavce. U tom trenutku ubija se ona duhovna vertikala u jednom narodu, ubija se vjera, kao jedan od osnovnih temelja jednog naroda.
Ustaško "etničko čišćenje" sela Stara Gabela na samoj granici prema Dalmaciji izvršeno je u jednom naletu: o Vidovdanu, jednom od najvećih srpskih praznika. Tog dana su ubijena 148 Srbina – muškarca, tačno onoliko koliko ih je i bilo u tom selu prije pokolja.
U svojoj nevelikoj knjizi "Stradanje Srba u Hercegovini za vreme Nezavisne Države Hrvatske", Danilo Tunguz-Perović između ostalog opisuje i strašno stradanje Srba u selu Pridvorica u srezu Nevesinje.
"Komandir ustaške stanice Marjan Benovac, kao i domaće komšije Bajro i Mehmed Huko, Ćamil i Avdija Čolpa stalno su uvjeravale Srbe Pridvoričane da se ni od čega ne plaše jer ih oni štite i paze. Međutim, na sami pravoslavni Božić, 7. januara 1942. godine u zoru na svaku pravoslavnu kuću udarila je jaka grupa naoružanih ustaša predvođena narednikom Marijanom Banovcem. Ne nadajući se napadu, nego se pripremajući za praznik Srbi su pružili slab otpor. Ustaše su povezale sve Srbe muškarce i odveli ih u selo Donja Pridvorica. Neke su strijeljali, neke smlatili maljevima i kocima. Biljka Hadžića, Gavrila Nosovića, Ćetka, Gojka i Radovana Skoka ispekli su na ražnjevima. Dok su jedne ustaše završavale posao sa muškarcima, drugi su hvatali žene, djecu i starce, doveli ih među leševe u štale i sve ih zajedno zapalili. Hvatajući po selu srpski ženski svijet, ustaše su izdvojile djevojke udavače i mlade nevjeste i odveli ih u pećinu više sela Pridvorica, gdje su 20 dana dolazile ustaše i silovale ih, a pošto su ih izmrcvarili, onda su ih pobili. Od Pridvorčana su ostali živi samo oni koji se tog dana nijesu zatekli u selu. Muslimani su kasnije spalili crkvu, koju su mještani od svog priloga izgradili 1937. godine, da bi na njenim temeljima izgradili džamiju."<<<<<<
Од књига сличних тој тематици ја бих издвојио и препоручио за читање.
1. проф. др Страхиња Курдулија - Атлас усташког геноцида над Србима (где су обележена места масовних усташких покоља од Херцеговине до свих крајева)
2. Драгољуб Живојиновић и Дејан Лучић - Варварство у име Христа 1 и 2 (изузетно добра књига о почецима и току превођења Срба у римокатолике па у Хрвате на подручју Херцеговине и шире)
3. ---? Арнаутлук у Загребу (описује дивљање Хрвата у Загребу 1902. године, када су опљачкане, попаљене и опустошене готово све србске радње, а Срби гоњени као звери)
4. Виктор Новак - Магнум Кримен /Велики злочин/ (описана усташка зверства у НДХ над Србима у 2. св рату)
5. Велибор Џомић - Усташки злочини над србским свештеницима
6. Василије Крестић - Геноцидом до Велике Хрватске
7. проф.др Лазо Костић - Хрватска зверства у 2 св.рату /према изјавама њихових савезника/ (књига о усташком геноциду над Србима)
8. Момир Крсмановић - Тече крвава Дрина
9. Марко Ручнов - Зашто Јасеновац (мислим да је ово најбоља књига о Јасеновцу)
neki dan je u selima sirom hercegovine odrzan pomen zrtvama udruzenog zlocinackog poduhvata. Ilindan je , kako kaze narodni guslar "Djordjije Koprivica", dan na koji su se Srbi najcesce ubijali ...na sred slave ....
Ova SRPSKA zemlja kroz sve prohujale vijekove iznad nasih glava stradala je najvise od svih . Medjutim nije bila sama , sa njom su stradali nevini Srbi . Komsije muslimani koristili su sve prilike da popune okolne jame srpskim tjelima . Medjutim zlocine kakve je imala Pridovricka jama , i njene okolne posestrime rijetko je imala koja jama u istoriji srpskog naroda . Srbi su tokom drugog svjetskog rata stradali kao glineni golubovi , bez otpora od svojih susjeda muslimana . U zlocinima nad Srbima isticalo se porodica Fazlagica , sa ostalima iz mjesta Fazlagica Kule . Ovo zloglasno mjesto sastoji se iz 13 muslimanskih sela sa apsolutnom muslimanskom vecinom . Kolika je bila zadrtost fazlagica ogledalo se na cistim primjerima . U ova sela Srbi su rijetko i u vrijeme mira dolazili , a postar nikada nije privirio u ovo selo ako je bio srposke nacionalnosti . I tih ratnih 40 godina , ovo selo je pokazalo svoje ekstremisticke teznje . I to na dane najveceg duhovnog uzdignuca Srba , krsne slave , Bozice , itd . Vrhunac je bio 7.januara1942 godine . U nastavku teksta sluzicu se citatima iz knjige "Jagnje bozije i zvijer bezdana " autora Tihomira Burzanovica>>>>>Početak II. svjetskog rata u Hercegovini znači i početak ustaškog genocida u najsvetijoj srpskoj zemlji; kamenoj kolijevci srpstva i pravoslavlja: unište li se tu Srbi, neće ih biti više nigdje.
Prvih dana rata, od aprila 1941. godine pa do početka marta 1942. godine, srpski narod u Hercegovini je jedinstven oslobodilački korpus u borbi protiv ustaškog pokreta Ante Pavelića i Nezavisne Države Hrvatske, protiv ustaškog zločina i klanja. Tih dana, kao i danas, u Hercegovini su na jednoj strani ostaci nezaklanog srpskog naroda, koji spašava svoju nejač, žene i starce, a na drugoj strani su ustaše: Hrvati, njihovo "cvijeće" muslimani, kao i jedan broj Cigana koji procentualno nijesu na prvom mjestu po zločinima, ali po metodama u njihovom vršenju ne zaostaju za drugima.
Ustaše kreću u svoju zločinačku misiju po Hercegovini, ali ne zato, kako reče veliki Dučić "što su hrabri, nego zato što stida nemaju". Najveći pokolji i zločini u Hercegovini počinjeni su u veoma kratkom roku, od maja 1941. do jula 1942. godine. U tom periodu nosioci ustaške vlasti i ustaška krvoločna rulja natrpali su živim i ubijenim Srbima mnoga rječna korita i virove, mnoge logore, kao i bezbroj jama, pećina, rupa, prla i drugih stratišta.
Trebinje i njegova okolina doživljava Golgotu, veću od one kada su od strane Austrijanaca u samom gradu 1914. godine ubijena 82 najuglednija Srbina ovog grada. Ustaše 1941. godine najuglednijim Srbima pune jame Pridvoricu, Ržanji Do, Bivolje Brdo, Kapavicu, a selo Čavaš biva prostor na kome je izvršen apsolutni genocid, ubijeno je 108 Srba, tačno onoliko koliko ih je to selo i imalo. Zatim ustaše pune Srbima jame u Vidovom Polju, Pješivcu, Gavranici; Srbi se zvjerski ubijaju i bacaju u jamu kraj sela Šurmanci, zvanu Golubinka, dubokoj preko 100 metara.
Ustaše dolaze na Ilindan 2. avgusta i blokiraju selo, kad se Srbi spremaju da proslave ovaj veliki praznik. U osnovnoj školi hapse učiteljicu, Srpkinju Stanu Arnautović, i njih 12 krvoloka, zločinaca, siluju je pred 120 učenika. Zatim su u školu doveli najljepše djevojke iz sela i sve ih silovali pred djecom. Poslije toga ustaše odvode nejač, žene i starce nad jamu, gdje naređuju majkama da svoju djecu pobacaju u nju. Ustaški obruč je bio svakog trena uži, pa su mnogi mučenici skakali živi. Od običnog genocida i zločina, ovaj se umnogome razlikuje, jer žrtva doživljava posebna psihička stanja, koja dugo traju, a koja prethode strašnoj smrti, na blagi dan i u slavu Svetog Ilije. Ustaše – zločinci konvertiti dolaze na dan Svetog Proroka Ilije, kada učiteljica sa učenicima pjeva tropar svetitelju u kojem se kaže "Danas se slavi anđeo u tijelu, osnov proroka, drugi preteča dolaska Hristova, slavni Ilija, koji je odozgo poslao Jeliseju blagodat da goni bolest i da čisti prokažene: zato on i onima koji ga poštuju šalje u izobilju iscjeljenja". Većina biva pobacana i ubijena, a i ako neko preživi, Svetog Ilije se sjeća po zločinu nad njegovim najdražima. Ustaše, posavjetovani fašistoidnim katoličkim sveštenicima to rade smišljeno ne ubijajući samo Srbe kao ljude, nego i kao pravoslavce. U tom trenutku ubija se ona duhovna vertikala u jednom narodu, ubija se vjera, kao jedan od osnovnih temelja jednog naroda.
Ustaško "etničko čišćenje" sela Stara Gabela na samoj granici prema Dalmaciji izvršeno je u jednom naletu: o Vidovdanu, jednom od najvećih srpskih praznika. Tog dana su ubijena 148 Srbina – muškarca, tačno onoliko koliko ih je i bilo u tom selu prije pokolja.
U svojoj nevelikoj knjizi "Stradanje Srba u Hercegovini za vreme Nezavisne Države Hrvatske", Danilo Tunguz-Perović između ostalog opisuje i strašno stradanje Srba u selu Pridvorica u srezu Nevesinje.
"Komandir ustaške stanice Marjan Benovac, kao i domaće komšije Bajro i Mehmed Huko, Ćamil i Avdija Čolpa stalno su uvjeravale Srbe Pridvoričane da se ni od čega ne plaše jer ih oni štite i paze. Međutim, na sami pravoslavni Božić, 7. januara 1942. godine u zoru na svaku pravoslavnu kuću udarila je jaka grupa naoružanih ustaša predvođena narednikom Marijanom Banovcem. Ne nadajući se napadu, nego se pripremajući za praznik Srbi su pružili slab otpor. Ustaše su povezale sve Srbe muškarce i odveli ih u selo Donja Pridvorica. Neke su strijeljali, neke smlatili maljevima i kocima. Biljka Hadžića, Gavrila Nosovića, Ćetka, Gojka i Radovana Skoka ispekli su na ražnjevima. Dok su jedne ustaše završavale posao sa muškarcima, drugi su hvatali žene, djecu i starce, doveli ih među leševe u štale i sve ih zajedno zapalili. Hvatajući po selu srpski ženski svijet, ustaše su izdvojile djevojke udavače i mlade nevjeste i odveli ih u pećinu više sela Pridvorica, gdje su 20 dana dolazile ustaše i silovale ih, a pošto su ih izmrcvarili, onda su ih pobili. Od Pridvorčana su ostali živi samo oni koji se tog dana nijesu zatekli u selu. Muslimani su kasnije spalili crkvu, koju su mještani od svog priloga izgradili 1937. godine, da bi na njenim temeljima izgradili džamiju."<<<<<<
Од књига сличних тој тематици ја бих издвојио и препоручио за читање.
1. проф. др Страхиња Курдулија - Атлас усташког геноцида над Србима (где су обележена места масовних усташких покоља од Херцеговине до свих крајева)
2. Драгољуб Живојиновић и Дејан Лучић - Варварство у име Христа 1 и 2 (изузетно добра књига о почецима и току превођења Срба у римокатолике па у Хрвате на подручју Херцеговине и шире)
3. ---? Арнаутлук у Загребу (описује дивљање Хрвата у Загребу 1902. године, када су опљачкане, попаљене и опустошене готово све србске радње, а Срби гоњени као звери)
4. Виктор Новак - Магнум Кримен /Велики злочин/ (описана усташка зверства у НДХ над Србима у 2. св рату)
5. Велибор Џомић - Усташки злочини над србским свештеницима
6. Василије Крестић - Геноцидом до Велике Хрватске
7. проф.др Лазо Костић - Хрватска зверства у 2 св.рату /према изјавама њихових савезника/ (књига о усташком геноциду над Србима)
8. Момир Крсмановић - Тече крвава Дрина
9. Марко Ручнов - Зашто Јасеновац (мислим да је ово најбоља књига о Јасеновцу)
neki dan je u selima sirom hercegovine odrzan pomen zrtvama udruzenog zlocinackog poduhvata. Ilindan je , kako kaze narodni guslar "Djordjije Koprivica", dan na koji su se Srbi najcesce ubijali ...na sred slave ....
Poslednja izmena:
