Pomen Zrtvama ustaskih genocida na podrucju Hercegovine

freak tb clan

Ističe se
Poruka
2.372
Hercegovina je jedan od rijetkih primjera u svjetu opste narodne obmane , stradanja , prevare ,....
Ova SRPSKA zemlja kroz sve prohujale vijekove iznad nasih glava stradala je najvise od svih . Medjutim nije bila sama , sa njom su stradali nevini Srbi . Komsije muslimani koristili su sve prilike da popune okolne jame srpskim tjelima . Medjutim zlocine kakve je imala Pridovricka jama , i njene okolne posestrime rijetko je imala koja jama u istoriji srpskog naroda . Srbi su tokom drugog svjetskog rata stradali kao glineni golubovi , bez otpora od svojih susjeda muslimana . U zlocinima nad Srbima isticalo se porodica Fazlagica , sa ostalima iz mjesta Fazlagica Kule . Ovo zloglasno mjesto sastoji se iz 13 muslimanskih sela sa apsolutnom muslimanskom vecinom . Kolika je bila zadrtost fazlagica ogledalo se na cistim primjerima . U ova sela Srbi su rijetko i u vrijeme mira dolazili , a postar nikada nije privirio u ovo selo ako je bio srposke nacionalnosti . I tih ratnih 40 godina , ovo selo je pokazalo svoje ekstremisticke teznje . I to na dane najveceg duhovnog uzdignuca Srba , krsne slave , Bozice , itd . Vrhunac je bio 7.januara1942 godine . U nastavku teksta sluzicu se citatima iz knjige "Jagnje bozije i zvijer bezdana " autora Tihomira Burzanovica>>>>>Početak II. svjetskog rata u Hercegovini znači i početak ustaškog genocida u najsvetijoj srpskoj zemlji; kamenoj kolijevci srpstva i pravoslavlja: unište li se tu Srbi, neće ih biti više nigdje.

Prvih dana rata, od aprila 1941. godine pa do početka marta 1942. godine, srpski narod u Hercegovini je jedinstven oslobodilački korpus u borbi protiv ustaškog pokreta Ante Pavelića i Nezavisne Države Hrvatske, protiv ustaškog zločina i klanja. Tih dana, kao i danas, u Hercegovini su na jednoj strani ostaci nezaklanog srpskog naroda, koji spašava svoju nejač, žene i starce, a na drugoj strani su ustaše: Hrvati, njihovo "cvijeće" muslimani, kao i jedan broj Cigana koji procentualno nijesu na prvom mjestu po zločinima, ali po metodama u njihovom vršenju ne zaostaju za drugima.

Ustaše kreću u svoju zločinačku misiju po Hercegovini, ali ne zato, kako reče veliki Dučić "što su hrabri, nego zato što stida nemaju". Najveći pokolji i zločini u Hercegovini počinjeni su u veoma kratkom roku, od maja 1941. do jula 1942. godine. U tom periodu nosioci ustaške vlasti i ustaška krvoločna rulja natrpali su živim i ubijenim Srbima mnoga rječna korita i virove, mnoge logore, kao i bezbroj jama, pećina, rupa, prla i drugih stratišta.

Trebinje i njegova okolina doživljava Golgotu, veću od one kada su od strane Austrijanaca u samom gradu 1914. godine ubijena 82 najuglednija Srbina ovog grada. Ustaše 1941. godine najuglednijim Srbima pune jame Pridvoricu, Ržanji Do, Bivolje Brdo, Kapavicu, a selo Čavaš biva prostor na kome je izvršen apsolutni genocid, ubijeno je 108 Srba, tačno onoliko koliko ih je to selo i imalo. Zatim ustaše pune Srbima jame u Vidovom Polju, Pješivcu, Gavranici; Srbi se zvjerski ubijaju i bacaju u jamu kraj sela Šurmanci, zvanu Golubinka, dubokoj preko 100 metara.

Ustaše dolaze na Ilindan 2. avgusta i blokiraju selo, kad se Srbi spremaju da proslave ovaj veliki praznik. U osnovnoj školi hapse učiteljicu, Srpkinju Stanu Arnautović, i njih 12 krvoloka, zločinaca, siluju je pred 120 učenika. Zatim su u školu doveli najljepše djevojke iz sela i sve ih silovali pred djecom. Poslije toga ustaše odvode nejač, žene i starce nad jamu, gdje naređuju majkama da svoju djecu pobacaju u nju. Ustaški obruč je bio svakog trena uži, pa su mnogi mučenici skakali živi. Od običnog genocida i zločina, ovaj se umnogome razlikuje, jer žrtva doživljava posebna psihička stanja, koja dugo traju, a koja prethode strašnoj smrti, na blagi dan i u slavu Svetog Ilije. Ustaše – zločinci konvertiti dolaze na dan Svetog Proroka Ilije, kada učiteljica sa učenicima pjeva tropar svetitelju u kojem se kaže "Danas se slavi anđeo u tijelu, osnov proroka, drugi preteča dolaska Hristova, slavni Ilija, koji je odozgo poslao Jeliseju blagodat da goni bolest i da čisti prokažene: zato on i onima koji ga poštuju šalje u izobilju iscjeljenja". Većina biva pobacana i ubijena, a i ako neko preživi, Svetog Ilije se sjeća po zločinu nad njegovim najdražima. Ustaše, posavjetovani fašistoidnim katoličkim sveštenicima to rade smišljeno ne ubijajući samo Srbe kao ljude, nego i kao pravoslavce. U tom trenutku ubija se ona duhovna vertikala u jednom narodu, ubija se vjera, kao jedan od osnovnih temelja jednog naroda.

Ustaško "etničko čišćenje" sela Stara Gabela na samoj granici prema Dalmaciji izvršeno je u jednom naletu: o Vidovdanu, jednom od najvećih srpskih praznika. Tog dana su ubijena 148 Srbina – muškarca, tačno onoliko koliko ih je i bilo u tom selu prije pokolja.

U svojoj nevelikoj knjizi "Stradanje Srba u Hercegovini za vreme Nezavisne Države Hrvatske", Danilo Tunguz-Perović između ostalog opisuje i strašno stradanje Srba u selu Pridvorica u srezu Nevesinje.

"Komandir ustaške stanice Marjan Benovac, kao i domaće komšije Bajro i Mehmed Huko, Ćamil i Avdija Čolpa stalno su uvjeravale Srbe Pridvoričane da se ni od čega ne plaše jer ih oni štite i paze. Međutim, na sami pravoslavni Božić, 7. januara 1942. godine u zoru na svaku pravoslavnu kuću udarila je jaka grupa naoružanih ustaša predvođena narednikom Marijanom Banovcem. Ne nadajući se napadu, nego se pripremajući za praznik Srbi su pružili slab otpor. Ustaše su povezale sve Srbe muškarce i odveli ih u selo Donja Pridvorica. Neke su strijeljali, neke smlatili maljevima i kocima. Biljka Hadžića, Gavrila Nosovića, Ćetka, Gojka i Radovana Skoka ispekli su na ražnjevima. Dok su jedne ustaše završavale posao sa muškarcima, drugi su hvatali žene, djecu i starce, doveli ih među leševe u štale i sve ih zajedno zapalili. Hvatajući po selu srpski ženski svijet, ustaše su izdvojile djevojke udavače i mlade nevjeste i odveli ih u pećinu više sela Pridvorica, gdje su 20 dana dolazile ustaše i silovale ih, a pošto su ih izmrcvarili, onda su ih pobili. Od Pridvorčana su ostali živi samo oni koji se tog dana nijesu zatekli u selu. Muslimani su kasnije spalili crkvu, koju su mještani od svog priloga izgradili 1937. godine, da bi na njenim temeljima izgradili džamiju."<<<<<<

Од књига сличних тој тематици ја бих издвојио и препоручио за читање.

1. проф. др Страхиња Курдулија - Атлас усташког геноцида над Србима (где су обележена места масовних усташких покоља од Херцеговине до свих крајева)
2. Драгољуб Живојиновић и Дејан Лучић - Варварство у име Христа 1 и 2 (изузетно добра књига о почецима и току превођења Срба у римокатолике па у Хрвате на подручју Херцеговине и шире)
3. ---? Арнаутлук у Загребу (описује дивљање Хрвата у Загребу 1902. године, када су опљачкане, попаљене и опустошене готово све србске радње, а Срби гоњени као звери)
4. Виктор Новак - Магнум Кримен /Велики злочин/ (описана усташка зверства у НДХ над Србима у 2. св рату)
5. Велибор Џомић - Усташки злочини над србским свештеницима
6. Василије Крестић - Геноцидом до Велике Хрватске
7. проф.др Лазо Костић - Хрватска зверства у 2 св.рату /према изјавама њихових савезника/ (књига о усташком геноциду над Србима)
8. Момир Крсмановић - Тече крвава Дрина
9. Марко Ручнов - Зашто Јасеновац (мислим да је ово најбоља књига о Јасеновцу)

neki dan je u selima sirom hercegovine odrzan pomen zrtvama udruzenog zlocinackog poduhvata. Ilindan je , kako kaze narodni guslar "Djordjije Koprivica", dan na koji su se Srbi najcesce ubijali ...na sred slave ....



 
Poslednja izmena:
Meni samo nije jasna jedna stvar kod nas,puno ljudi je pobijeno a malo njih je pokušalo da se brani.Srećom,moja familija je uvek bila izuzetak,čim počne neko nje*ra odmah svi uzimaju oružje u ruke.

a ko se nadao da ce ih komsije pobiti ... sve je isto i sa Pridvoricom i sa Koritskom jamom i ostaim stratistima evo ti pjesma koritska jama
 
a evo ti ove ja mislim nema na tubeu
Milomir Miljanic - Pokolj U Pridvorici

Ima jedna davna prica te mi muci dusu ovu
a sjeni me mucenika mnogo ljeta evo zovu
oj pjesnice nevoljnice pisi pjesmu gusle kiti
tako ces se nasem prahu za dovjek oduziti
a ja onda obuvajce popritegoh oko noga
pa otidoh po svijetu nebi ziva naso koga
o pokolju borackome da mi nesto kaze vise
i da vidim o zlu tome sta u ljudskoj dusi pise
nadjoh starca samoranog punog bola ponog sjete
s oziljcima neprebolinm sa vrh glave do dna pete
na stap glavu naslonio pa niz obraz suze lije
a kod starog celjadeta to je vidjet najbolnije
pa kroz suze progovara pricacu ti moj sokole
no me rane neprebolne srpskog roda mnogo bole
zaratio Hitler bjese robi pali zemlje nase
a uzanj se pridvorise domobrani i ustase
krv se srpska herceg zemljom nikad tako lila nije
ni za punih pet stoljeca dok vladahu osmanlije
zima dosla snijeg pao ima skoro do ramena
reklo bi se da u borcu zive duse vise nema
ni kuce se nevidjahu nit ispred njih celjadeta
nit se moga kud krociti od mecave i nameta
pa na badnje vece sveto strah neki obuzima
srce mi se od zla nekog stade ledit u grudima
nijemo sam posmatrao kako kucu slamom kite
kako kroz nju siplju zrna zitarice plemenite
djed Nikola vatru lozi ona gori i pucketa
pa krakom starackijem za badnjakom badnjak sreta
kraj ikone bjese stavljen zitni --- i jarmiste
majka ribu za veceru okretase na ognjiste
s bratom sam je u Neretvi ulovio bio dosti
Badnji dan se od postanka u narodu srpskom posti
na sred stola bardak staja rumenoga nasut vina
otac ga je docerao za Bozica sa divina
kad se bogu pomolismo djed nazdravi svim odreda
popi vina pa ga prvom s desne strane svoje preda
jos se sjecam te zdravice i kandila i svijece
koju nikad niko vise upaliti tamo nece
kad veceru vecerasmo na poso se majka dala
a onda je na vratima ljudska ruka zakucala
to komsije i rodjaci bjehu dosli da sijele
i da puste zadnje zelje svi zajedno podijele
prsten igru zaturise onada gusle uze neko
pa zapjeva kad je Milos turskog cara posijeko
bjese vino bratska srca ugrijalo svojom moci
i u pjesmi uzivasmo taman negdje do ponoci
sta je nakon toga bilo nesjecam se nista vise
osim kad no veselicu da se kuva nastavise
jer me mladog san osvoji boze mili tog udesa
pred oci mi razmaklo se sve bijase do nebesa
vidio sam i Neretvu krvava se Borcom valja
a oko nje cujem udar gvozdenoga tupog malja
pokuso sam razabrati ko ga dize i na koga
no u jadu tom nijesam bas nikako vidjet moga
djevojka se pojavila ne znam ni sad ko je bila
feredza joj lice bjese od ociju mojih skrila
ja dijete ko dijete ma razumih sta mi rece
ovo vam je nesrecnice zadnje vase Badnje vece
ovo sto ti rekoh sada zivota se vasih tice
zar nevidis u crkve vam i minaret eno nice
izniknuce u visine dje planine oblak kriju
a pod njime slavice se dan napada na Rusiju
stradace ti oba brata djed i baba otac majka
nihova ce krv ugasit ovaj oganj od badnjaka
probudih se pa se pitam sta li sam to nocas snio
pa se nadam da ako me je san krvavi prevario
kamo srece da je tako no da vidis grdnih jada
uskoro ce Herceg zemlja od ustasa da postrada
Sipovica strada prva etnicki je cista sade
trides vjera posjekli su krvoloci na komade
na red dodje Pridvorica na red ispred same zore
navalise polaznici na vrata i porozore
po kucama upadaju kao vuci u torove
oko ljudskih saka vezu celik zicu u cvorove
pritezu je objerucek krvozedno dusu gale
da bi prije Pridvoricke zuljne ruke malaksale
dok su ocu mom vezali smrcnut knop oko vrata
stric je nozem iznenada usmrtio dva dzelata
svezane ih obojicu izvedose preko praga
rad osvete na sred kuce ubise mi brata Draga
strarijega u hodniku svojom rukom satnik ubi
vidio sam toga casa majku kako svijest gubi
ja se od zla skamenio pa me krvnik prodje tako
na polju je u mukama kao djete neko plako
i molio i preklinjo nemojete nam djecu klati
sve bogastvo koje imam za njihov cu zivot dati
a drugi ga glas sutkase prepozno sam djeda moga
kolji rdjo nevaljala ocinskog ti oca tvoga
polagano pobratime ispred kuce neko rece
tek odskora poceo je da ustaski vakat tece
a ti sto mi nudis blago da mi dajes misir cio
zivota ti nijednoga jutros ne bi oprostio
sta je srebro sta je zlato kad srbina treba klati
sta je dzihad Nikola je jos odavno moro znati
kao Bozur Adzic sto je sinovskog ce jesti mesa
a njihov ce vapaj tada na sedma se cut nebesa
dje -pregamben- moj caruje i o ovom dobru radi
cuj Nikola Gojkovicu pobratim te iznenadi
i ovoga ko i onog protekloga svjetskog rata
samo sto si u nebratu revnovao nazor brata
zato ce se kuca tvoja ovrcanikom mojim zvati
ja cu u njoj ako bogda svoje ovce zatvarati
ja sam dolje u potoku Bojanine probo sise
i provuko pletenice da krozanji tako vise
onda sam je razapeo kao sto je Pilat Hrista
da se tako obnazena na Bozicnjem jutru blista
no ga u tom presjece i komanada obamete
pripremite sada malje ostavite bajoneta
vrijeme je da oruzje oprobamo sad i ovo
Ante ga je u Zagrebu za genocid srpski kovo
od tupijeh udaraca jos sam cuo goru jeku
tri djevojke utekle su i skocile u rijeku
otac i stric posrnuse krv im vrela lice smoci
a Nikoli mome djedu izvadise nozem oci
onda su ih nanizali kao djerdan na tetivo
da bi borac tijem darom poglavnika svog darivo
moju strinu rasporise da porodjaj laksi ima
a dijete isjekose i bacise pascadima
i od toga prizora se svjest i sad muti
cini mi se od zivota dusu ce mi otkinuti
Adzicu su Mirku bili bodljikavim krajem zice
zavezali cvor krvavi od mosanja za vilice
i tako mu svezanome izvadise oba oka
a onda je na red doslo oko trides i pet Skoka
u stalu ih zatvorise boze jada grdana ova
i propasti cuvenoga i postenog ovog doma
kucu su mi preoteli sta od toga ima gore
imanje mi moj dusmanin od ceteres druge ore
evo ova suza moja od svake je suze jaca
odavno se prelijeva od srpskoga zida placa
Pridvorica nije jedna da je bogdo taman tako
nas bi narod ovu ranu prebolio i nekako
no primjera ima takvih na stotine i jos vise
koje pamti Srpski narod ej u svojoj dusi pise
__________________
 

Back
Top