Здравствено осигурање и здравствена заштита

Mene zanima da li je neko imao iskustvo da mu je istekla zdravstvena knjizica (2-3 meseca), a da su ga primili u Dom zdravlja - uz neko dodatno placanje, recimo? Konkretno, u pitanju je D.z. Palilula i ginekologija (klasican pregled, onaj jednom godisnje, za koji se inace placa participacija od 100 dinara, ako nisu promenili). U stvari, da li oni to uopste i gledaju na salteru?

На овој теми даваће се веродостојне информације о правима осигураника и осигураних лица, листама чекања, листи лекова, права на рефундацију, упутима на бањско лечење, боловањима, упућивању на лечење у иностранство, односно покривале би се све три области: Медицина, Стоматологија и Фармација.
Молим колеге из ових области да помогну својим знањем и искуством онима који читају форум и којима је преко потребна права информација.

С поштовањем,
др сц.мед.

1.Остваривање права на здравствену заштиту

Осигурано лице остварује здравствену заштиту у здравственој установи,
односно код другог даваоца здравствених услуга, који има седиште на подручју матичне филијале са којим је закључен уговор о пружању здравствене заштите.
Осигурано лице остварује здравствену заштиту и код здравствене
установе, односно код другог даваоца здравствених услуга ван подручја
матичне филијале под условима прописаним Законом и правилником.
Осигурано лице остварује здравствену заштиту на основу оверене
здравствене књижице или оверене потврде о коришћењу здравствене заштите
(у даљем тексту: исправа о осигурању).
У случају да исправа о осигурању није оверена, због тога што доспели
допринос за обавезно здравствено осигурање није плаћен, односно није
плаћен у целини, право на здравствену заштиту осигурано лице може да користи само у случају хитне медицинске помоћи.

Осигураном лицу обезбеђује се право на слободан избор даваоца услуга
са којим је матична филијала закључила уговор о пружању здравствене
заштите, односно слободан избор лекара (изабрани лекар).

Изабрани лекар је:
(1) доктор медицине или доктор медицине специјалиста за област опште
медицине, односно специјалиста медицине рада,
(2) доктор медицине специјалиста педијатрије,
(3) доктор медицине специјалиста гинекологије,
(4) доктор стоматологије.
Осигурано лице може да има само једног изабраног лекара из наведених грана медицине.
Осигурано лице бира изабраног лекара, и то:
- осигурано лице женског пола старије од 15 година живота, поред
изабраног лекара из става 1. тачка (1), односно тачке (2) овог члана, има и
изабраног лекара доктора медицине специјалисту гинекологије;
- дете до навршених 18 година живота, поред изабраног лекара из става
1. тачка (2) овог члана, има изабраног лекара доктора стоматологије;
- осигурано лице старије од 65 година живота, поред изабраног лекара из
става 1. тачка (1), односно тачке (3) овог члана, има изабраног лекара доктора
стоматологије;
- жена у вези са трудноћом и 12 месеци после порођаја; осигурано лице
пре трансплантације бубрега, односно операције на срцу; у преоперативном и
постоперативном третману малигних болести максилофацијалног предела;
осигурано лице са урођеним и стеченим тежим деформитетом лица и вилице у
оквиру преоперативног и постоперативног третмана; осигурано лице у оквиру
посттуморске рехабилитације и реконструкције, може да има изабраног лекара
доктора стоматологије.

Осигурано лице врши избор лекара , по правилу, на период од најмање једне календарске године.
Осигурано лице може променити изабраног лекара и пре истека периода на који га је изабрало.
Ако осигурано лице из става 1. овог члана, по истеку календарске
године, настави да користи здравствену заштиту код истог изабраног лекара,
сматра се да је извршило избор лекара за наредну календарску годину, без
попуњавања обрасца изјаве.

Осигурано лице врши избор лекара попуњавањем и потписивањем
обрасца изјаве о избору и промени изабраног лекара .
Приликом првог одласка код изабраног лекара, осигурано лице предаје
изабраном лекару један примерак потписаног обрасца изјаве о избору
изабраног лекара.
Изабраног лекара за дете до 18 година старости бира родитељ,
усвојитељи, старатељ или хранитељ.
Осигураном лицу које нема пословну способност, изабраног лекара бира
старатељ.
За осигурано лице које није у могућности да попуни и потпише изјаву код
даваоца услуга, изјаву може да попуни и потпише друго лице које осигурано
лице писмено овласти.

Када осигурано лице изврши избор изабраног лекара, подаци о
изабраном лекару уносе се у здравствени картон.
Давалац услуга идужан је да обезбеди услове за избор лекара тако да истакне на видном месту:
1) списак лекара које осигурано лице може да изабере за свог изабраног
лекара. Списак лекара садржи име и презиме лекара, специјалност, ИД број и
распоред радног времена;
2) име и презиме лица које ће давати информације осигураним лицима у
вези избора лекара са бројевима телефона.
Изабрани лекар, дужан је да прими сва осигурана лица која су га
изабрала. Изабрани лекар може да одбије пријем само ако је код њега
евидентирани број осигураних лица изнад броја који је одређен
правилником.

Изабрани лекар:
1) организује и спроводи мере на очувању и унапређењу здравља
осигураних лица, откривању и сузбијању фактора ризика за настанак болести,
обавља превентивне прегледе, мере и поступке, укључујући и здравствено
васпитање, који су утврђени као право из обавезног здравственог осигурања;
2) обавља прегледе и дијагностику;
3) одређује начин и врсту лечења, прати ток лечења и усклађује
мишљење и предлоге за наставак лечења осигураног лица;
4) указује хитну медицинску помоћ;
5) упућује осигурано лице на амбулантно-специјалистичке прегледе или
у другу одговарајућу здравствену установу, односно код другог даваоца
здравствених услуга са којим је закључен уговор о пружању здравствене
заштите, према медицинским индикацијама, прати ток лечења и усклађује
мишљења и предлоге за наставак лечења осигураног лица и упућује осигурано
лице на секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите;
6) одређује врсту и дужину кућног лечења и прати спровођење кућног
лечења;
7) прописује лекове и медицинска средства, као и одређене врсте
медицинско-техничких помагала;
8) спроводи здравствену заштиту из области менталног здравља;
9) води прописану медицинску документацију о лечењу и здравственом
стању осигураног лица, у складу са законом;
10) даје оцену о здравственом стању осигураног лица и упућује
осигурано лице на оцену радне способности, односно инвалидности, у складу
са Законом;
11) утврђује дужину привремене спречености за рад због болести и
повреде осигураника до 30 дана спречености за рад и предлаже првостепеној
лекарској комисији продужење привремене спречености за рад, осим ако
Законом није друкчије одређено;
12) предлаже првостепеној лекарској комисији да утврди потребу за рад
осигураника са скраћеним радним временом у току лечења, у складу са
Законом;
13) утврђује потребу да осигурано лице има пратиоца за време
путовања;
14) утврђује потребу одсуствовања осигураника са посла ради неге
члана уже породице, у складу са чланом 79. став 1. Закона;
15) даје мишљење о томе да ли је осигураник намерно проузроковао
неспособност за рад, односно да ли је оздрављење намерно спречио;
16) даје налаз и мишљење о здравственом стању осигураног лица на
основу чега се издаје потврда о здравственом стању осигураног лица ради
коришћења здравствене заштите у иностранству;
17) одређује употребу и врсту превозног средства за превоз болесника, с
обзиром на његово здравствено стање;
18) врши друге послове у вези са остваривањем права из здравственог
осигурања, у складу са уговором између Републичког завода, односно
филијале и даваоца здравствених услуга.

Изабрани лекар, на терет средстава обавезног здравственог осигурања, одређује старост трудноће ради
остваривања права на одсуствовање са рада због трудноће и порођаја, даје
мишљење о здравственом стању детета ради остваривања права осигураника
на одсуствовање са рада због неопходне посебне неге детета, у складу са
законом и утврђује привремену спреченост за рад осигураника са прописима о
запошљавању и осигурању за случај незапослености.
Изабрани лекар даје оцену привремене спречености за рад на основу
непосредног прегледа осигураника и на основу медицинске документације.
Изабрани лекар на основу мишљења доктора медицине-специјалисте
одговарајуће гране медицине, упућује осигурано лице даваоцу услуга који
обавља здравствену делатност на терцијарном нивоу.

Специјалистичко-консултативну здравствену заштиту осигурано лице
остварује код најближег даваоца услуга на подручју матичне филијале са
упутом изабраног лекара који важи најдуже 30 дана од дана издавања.
Изабрани лекар у упуту лекару специјалисти прецизно поставља захтев у
вези са даљим испитивањем и лечењем осигураног лица.

Изабрани лекар уз упут лекару специјалисти
обавезно доставља налазе о здравственом стању осигураног лица,
првенствено резултате лабораторијских, радиолошких и других испитивања
обављених на нивоу примарне здравствене заштит
Лекар специјалиста обавезно у свом извештају доставља изабраном
лекару образложен налаз, оцену и мишљење са упутством о даљем лечењу
осигураног лица.
Осигурано лице је дужно да изабраном лекару који је издао упут достави
на увид извештај лекара специјалисте. Уколико је лекар специјалиста ради
лечења и контроле уписао у извештај датум поновног јављања на преглед,
изабрани лекар уноси у здравствени картон датум поновног јављања и враћа
извештај лекара специјалисте осигураном лицу.
Лекар специјалиста, осигураном лицу које има право на накнаду
трошкова превоза, у образац потврде о потреби путовања у циљу остваривања
здравствене заштите, уписује час и датум јављања и обављања прегледа, уз
потпис са факсимилом и печатом даваоца услуга.
По обављеном специјалистичко-консултативном прегледу односно
лечењу, осигурано лице је дужно да се јави изабраном лекару који га је упутио
на преглед односно лечење, најкасније у року од три дана.
Непридржавање ових обавеза без оправданог разлога,
сматра се намерним спречавањем и одуговлачењем лечења.

Осигурано лице остварује стационарно лечење код најближег
стационарног даваоца услуга на подручју матичне филијале, по упуту
изабраног лекара који важи најдуже 30 дана од дана издавања, осим у
случајевима пружања хитне медицинске помоћи када се ово лечење остварује
изузетно и без упута.
Давалац услуга је дужан да прими осигурано лице на лечење одмах, без
одлагања уколико је у питању пружање хитне медицинске помоћи.
Осигурано лице биће примљено на стационарно лечење код даваоца
услуга у који је упућено само уколико је то медицински неопходно, односно
оправдано, а адекватно лечење не може да се пружи у амбулантним или
кућним условима.
Ако утврди да су испуњени поменути услови , давалац
услуга код кога је осигурано лице упућено на лечење, дужан је да осигурано
лице прими одмах, а ако то није могуће да закаже пријем на лечење и
осигурано лице стави на листу заказивања и одреди датум пријема на лечење,
с тим да време чекања на пријем не може да буде такво да угрози здравље или
живот осигураног лица.
Уколико давалац услуга није могао да прими на лечење осигурано лице
које је имало заказан пријем, дужан је да осигураном лицу закаже поновни
пријем на лечење најкасније у року од 30 дана од дана отказаног пријема.
Осигурано лице по завршеном лечењу код стационарног даваоца услуга
добија отпусну листу која садржи и исцрпне налазе, одговарајуће савете,
упутство изабраном лекару о даљем лечењу.
Отпусна листа , по потреби, садржи и констатацију
о потреби превоза санитетским колима.

Када изабрани лекар оцени да осигураном лицу не може да се обезбеди
одговарајућа здравствена заштита код даваоца услуга на подручју матичне
филијале, дужан је да изда упут за најближег одговарајућег даваоца услуга ван
подручја матичне филијале који може да пружи здравствену заштиту
осигураном лицу.На упуту лекарска комисија матичне филијале
даје претходну сагласност, осим у хитним случајевима.
Изузетно, осигурано лице може да оствари
здравствену заштиту код даваоца услуга на секундарном нивоу ван подручја
матичне филијале, уколико је давалац услуга на секундарном нивоу са
подручја матичне филијале удаљен од места становања осигураног лица више
од 45 км, а на подручју друге филијале постоји давалац услуга који је знатно
ближи месту становања осигураног лица у односу на даваоца услуга на
подручју матичне филијале.
Здравствену заштиту осигурано лице остварује на
основу упута изабраног лекара који претходно оверава лице које овласти
директор матичне филијале.
Када осигурано лице остварује здравствену заштиту ван подручја
матичне филијале као хитан случај без упута изабраног лекара, односно без
сагласности лекарске комисије матичне филијале, односно претходне овере
матичне филијале, давалац услуга је дужан у року од три дана од дана пријема
осигураног лица на лечење да затражи сагласност лекарске комисије матичне
филијале за наставак лечења.
Лекарска комисија матичне филијале дужна је у року од седам дана од
дана пријема захтева да достави даваоцу услуге
сагласност, односно оцену о потреби наставка даљег лечења осигураног лица.

Осигурано лице које привремено борави ван подручја матичне филијале
ради школовања, студирања, стручног усавршавања, смештаја у установама
социјалне заштите и у хранитељској породици, остварује здравствену заштиту
код даваоца услуга на подручју филијале где привремено борави, као и код
даваоца услуга на подручју матичне филијале.
У осталим случајевима привременог боравка ван подручја матичне
филијале, осигураном лицу се обезбеђује само хитна здравствена заштита.
У случају када осигурано лице остварује здравствену заштиту ван
подручја матичне филијале , ту здравствену
заштиту остварује на начин и по поступку који се примењују за осигурана лица
филијале на чијем се подручју налази давалац услуга који пружа здравствену
заштиту.

Хитна медицинска помоћ јесте непосредна-тренутна медицинска помоћ
која се пружа да би се избегло довођење осигураног лица у животну опасност,
односно непоправљиво или озбиљно слабљење или оштећење његовог
здравља или смрт.
Под хитном медицинском помоћи сматра се и медицинска помоћ која се
пружа у току од 12 сати од момента пријема осигураног лица да би се избегао
очекивани настанак хитног медицинског стања.
Хитна медицинска помоћ пружа се на месту медицинске хитности или
код даваоца услуга, са или без упута изабраног лекара као и у случају када
осигурано лице није у могућности да поднесе доказ о својству осигураног лица,
под условима прописаним Законом и овим правилником.
Хитну медицинску помоћ пружа осигураним лицима најближи давалац
услуга, односно приватна пракса, без обзира да ли је закључен уговор о
пружању здравствених услуга.
У случају потребе да се осигурано лице коме је указана хитна
медицинска помоћ, ради дефинитивног медицинског збрињавања упути код
другог даваоца услуга, давалац који је указао хитну медицинску помоћ дужан је
да организује санитетски превоз са медицинским збрињавањем и пратњом
одговарајућег здравственог радника у путу.

Осигураном лицу обезбеђује се кућно лечење у складу са Законом и
правилником.
Кућно лечење је оправдано и медицински неопходно у случају када је од
стране изабраног лекара или лекара специјалисте индикована примена
парентералних лекова, медицинских и рехабилитационих процедура које
здравствени радник може да пружи у кућним условима осигураном лицу које је
непокретно или чије кретање захтева помоћ другог лица.
Кућно лечење се спроводи и као наставак стационарног лечења.

Изабрани лекар одређује врсту и дужину кућног лечења и прати његово
спровођење.

Листа чекања

За одређене врсте здравствених услуга које се обезбеђују из средстава
обавезног здравственог осигурања и које нису хитне, може се утврдити
редослед коришћења, у зависности од медицинских индикација и здравственог
стања осигураног лица, као и датума јављања даваоцу услуга, с тим да време
чекања не може да буде такво да угрози здравље или живот осигураног лица.

Листа чекања утврђује се за:
1) преглед методом компјутеризоване томографије (CT) и методом
магнетне резонанције (MR);
2) дијагностичку коронарографију и/или катетеризацију срца;
3) реваскуларизацију миокарда;
4) уградњу трајног вештачког водича срца (TVES) и кардиовертер
дефибрилатора (ICD);
5) инплантацију вештачких валвула;
6) уграђивање графтова од вештачког материјала и ендоваскуларних
графт протеза;
7) уградњу ендопротеза кука и колена;
8) инструменталну сегменталну корекцију деформација кичменог стуба
код деце.
Листу чекања давалац услуга утврђује према
"Клиничким критеријумима и методологији за утврђивање листе и времена
чекања за здравствене услуге у здравственим установама", из акта који је
донео министар здравља за праћење квалитета рада код давалаца услуга.
Ако осигурано лице користи здравствене услуге мимо листе чекања,
трошкови падају на његов терет и не могу се накнадити из средстава обавезног
здравственог осигурања.

Ако давалац услуга са којим је Републички завод, односно матична
филијала закључила уговор утврди да здравствена услуга није медицински
неопходна, односно оправдана за здравствено стање осигураног лица, дужна је
да о томе изда писмено обавештење осигураном лицу пре пружања
здравствене заштите (претходно обавештење).
Претходно обавештење давалац услуга мора дати и осигураном лицу
које ставља на листу чекања.
Ако се осигураном лицу поред претходног обавештења из става 1. овог
члана, здравствена услуга пружа на лични захтев осигураног лица, трошкови
здравствене услуге падају на терет осигураног лица

САДРЖАЈ И ОБИМ ПРАВА НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

Право на здравствену заштиту које се обезбеђује обавезним
здравственим осигурањем обухвата:
1) мере превенције и раног откривања болести;
2) прегледе и лечење жена у вези са планирањем породице као и у току
трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја;
3) прегледе и лечења у случају болести и повреде;
4) прегледе и лечење болести уста и зуба;
5) медицинску рехабилитацију у случају болести и повреде;
6) лекове и медицинска средства;
7) протезе, ортозе и друга помагала за кретање, стајање и седење,
помагала за вид, слух и говор, стоматолошке надокнаде, као и друга помагала
( медицинско-техничка помагала).

sasha_bgd:

САДРЖАЈ И ОБИМ ПРАВА НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

Право на здравствену заштиту које се обезбеђује обавезним
здравственим осигурањем обухвата:
1) мере превенције и раног откривања болести;
2) прегледе и лечење жена у вези са планирањем породице као и у току
трудноће, порођаја и материнства до 12 месеци након порођаја;
3) прегледе и лечења у случају болести и повреде;
4) прегледе и лечење болести уста и зуба;
5) медицинску рехабилитацију у случају болести и повреде;
6) лекове и медицинска средства;
7) протезе, ортозе и друга помагала за кретање, стајање и седење,
помагала за вид, слух и говор, стоматолошке надокнаде, као и друга помагала
( медицинско-техничка помагала).

Kliknite za proširenje...

Kako saznati šta sve spada u stomatološke naknade obezbedjene obaveznim zdravstvenim osiguranjem?

Ево како сазнати

Стоматолошке надокнаде су:

1. мобилне (покретне) зубне надокнаде за лица старија од 65 година живота;
2. покретни ортодонтски апарати за осигурана лица до 18 година живота;
3. надокнаде код урођених или стечених аномалија орофацијалног система.

Стоматолошке надокнаде прописује доктор стоматологије (изабрани
лекар) на основу мишљења лекара специјалисте ортопедије вилицa или лекара специјалистe стоматолошке протетике одговарајуће здравствене установе.
Оверу обрасца врши матична филијала, уз оцену лекарске комисије о оправданости
прописивања.
Лекар специјалиста на основу чијег мишљења је прописана
стоматолошка надокнада, врши и проверу функционалности стоматолошке надокнаде.

Према старосном добу осигураног лица, рокови утврђени у најмањој дужини трајања
за тоталне или парцијалне протезе код урођених аномалија орофацијалног система, подељени су у две групе:
I група -осигурана лица до 18 година живота – 12 месеци
II група -осигурана лица преко 18 година живота – 48 месеци.

Према старосном добу осигураног лица, рокови утврђени у најмањој дужини трајања
за фацијалне епитезе подељени су у две групе:
I група -осигурана лица до 18 година живота – 12 месеци
II група -осигурана лица преко 18 година живота – од 36 до 48 месеци.

По истеку најкраћих рокова трајања прописаних овим правилником, осигурано лице
има право на нову стоматолошку надокнаду, само у случају да је лекар стоматолог са одговарајућом специјализацијом утврдио да је дотадашња стоматолошка надокнада постала неупотребљива.
Гарантни рок за стоматолошке надокнаде износи половину утврђеног најкраћег рока
трајања. Терет гаранције квалитета материјала и израде стоматолошке надокнаде у гарантном року, сноси здравствена установа која је израдила стоматолошку надокнаду.
У периоду од истека гарантног рока за израду до истека рока трајања стоматолошке
надокнаде, трошкове поправке (лепљења) сноси Републички завод.

Стандардни материјал за израду стоматолошких надокнада је акрилат, осим за
одређене врсте надокнада код урођених или стечених аномалија орофацијалног система, где се уместо акрилата користи силикон.

Mogu li se i prikladni tekstovi apropo teme postirati,ukoliko su interesantni i vezani za temu?

Ја нисам модератор ( уредник) теме, па не могу да ти дајем било какве сагласности. Могу само да одговарам на питања и саветујем заинтересоване на ту тему. Извини...

sasha_bgd:

Ја нисам модератор ( уредник) теме, па не могу да ти дајем било какве сагласности. Могу само да одговарам на питања и саветујем заинтересоване на ту тему. Извини...

Kliknite za proširenje...

Ok ako nije prilican post za ovu temu onda neka ga moderator obrise ili prebaci.


Театар апсурда
PDF Штампа Ел. пошта
Зорица Д. Марковић
понедељак, 13. јул 2009.
„We don’t need strong men, we need strong institutions“

(Нису нам потребни „јаки“ људи, потребне су нам јаке институције)

Барак Обама, председник САД

Да ли је Србија у протеклој деценији, покушавајући да пронађе пут ка европским интеграцијама и постане део европске породице, успела да изгради јаке институције или њоме управљају јаки људи? Тим питањем позабавили су се недавно и учесници округлог стола „Приватизација или подржављење“, у организацији инвестиционог фонда „Цитадел“. Иако приватизација нема алтернативу, што је и суштина друштвених реформи (тржишна економија и владавина права), у Србији тај процес, према оцени стручњака, неће бити окончан ни у наредних неколико година. Разлог томе је што је још увек 40 одсто укупног капитала у власништву државе. То другим речима значи да ће се тешко мењати и остали сегменти друштва, јер кад стагнира економија, стагнираће и све друге сфере друштва.

Зидање куће – од крова?

Економиста Бошко Живковић, члан Економског савета председника владе, рекао је на том скупу да је таквој ситуацији допринела, између осталог, слабост судова и државних органа, тачније слабост институција. Гледајући кроз ту економску призму, највеће јавно предузеће у земљи са, евидентно, монополским положајем, државно здравство, настојаће да задржи постојећи монопол. Што шта се у здравству и мењало, али кључна ствар, финансирање, није. Приватизација у овом сектору углавном се помиње успут, више као фолклор. Постоји и приватни сектор, махом самоникао, али је он, према ставу власти, небитан и занемарљив. Углавном је виђен као тезга за државне докторе, а повремено се користи као нека врста баука за застрашивање. Уколико се, тврде надлежни, било шта у здравству приватизује (пре него што „одабрани“ изразе жељу шта би од тог колача) биће пропаст света! Најбољи лекари ће отићи из државног здравства. Где ће отићи? Остаће у овој земљи, а њихови пацијенти ићи ће за њима, у државној или приватној клиници, у уређеном систему, то није ни битно.

Када је 2002. тадашњи и садашњи министар здравља кренуо са реформом здравства, стручна јавност је упозоравала да би прво требало реформисати здравствено осигурање, како би се средило питање финансирања. Министар је то одбио. Кренуо је од набавки. Заиста, мора се признати, данас нема несташице лекова, набављени су нови апарати, дијагностика је подигнута на виши ниво, неки објекти су сређени (нажалост, зграда КЦС, на пример, упркос обећања, након девет година стоји као и пре 20 – да верујемо да ће бити сређена у наредне две?) али, након скоро целе деценије, ето нас на почетку. Министарство здравља протеклих дана најавило је јавну расправу о финансирању у здравству. Девет година појели су скакавци.Да ли смо здравији? Статистика каже да нисмо. Напротив.

Тужите свог послодавца, односно - државу?!

Они који дуже памте сетиће се да је 2002. Светска банка у анализи о функционисању државног здравства открила да у њему ради 27,5 одсто немедицинског особља. Према стандардима, рационалан здравствени систем не би смео да има више од 14 одсто. У Словенији, на пример, учешће немедицинског кадра је између 10-12 одсто. Како ствари стоје код нас? Након осам година, 2009, у државном здравству ради 38 одсто немедицинског особља! Више од трећине укупно запослених. Овај податак, према извештају дневника „Новости“ изнела је правница Зорица Павловић (Министарство здравља), на јавној трибини о финансирању у здравству (Институт „Батут“ – 10.07.09). Такође, Павловић је навела да у државним здравственим установама ради чак четири до 25 одсто више запослених од онога што је уговорено са Министарством здравља! Све се то намирује из средстава заједничке касе Републичког завода здравственог осигурања у коју сви уплаћујемо. Та иста каса, минуле седмице је упозорила да ће скоро 45.000 осигураника (са члановима породица, око 60.000) остати без права на здравствено осигурање, јер послодавци на плаћају доприносе. Од тих 45.000, њих чак 30.000 ради у 20 државних фирми! Дакле, држава је најнеуреднији платиша. Дуговања каси РЗЗО износила су, према новинским извештајима, 84 милијарде динара. Готово половина буџета РЗЗО за ову годину. Влада је хитно реаговала и намирила дуговања. Питања се сама намећу – када ће се то поново догодити? Има ли држава механизме да натера послодавце да измирују своје обавезе? Шта ће јој?! Апсурд је у томе што је она сам најнеодговорнији послодавац! Решење за немилу ситуацију понудила је директорка РЗЗО, Светлана Вукајловић, лично. Саветовала је грађане (интервју у листу „Прес“ – 04.07.09) да туже послодавца – у овом случају, државу! Коме? Оним истим судовима код којих спорови трају колико и животни век странке оних који покрећу тужбу?

Нема начина да се послодавци натерају да редовно измирују своје обавезе, али – нема ни алтернативе. Нема другог осигурања. Можда би неко друго, приватно осигурање нашло начин како да обезбеди финансирање здравствених услуга које нуди. Имамо посла са државним монополом. Ergo – у деветогодишњој реформи здравственог система све је решено, од набавки до грађевинских радова, осим финансирања. Директорка РЗЗО није рекла, новинар Преса није питао, да ли приватне империје (попут Мишковићеве, на пример), редовно уплаћују доприносе у касу РЗЗО и која ја то сума? Било би лепо да знамо. Није тајна, реч је о јавном фонду. Додуше, она не крије анимозитет према било каквом помињању приватног и независног здравственог осигурања. Апсурд је утолико већи, с обзиром на чињеницу да је управо она дошла на чело државног здравственог фонда директно из приватног осигурања госп. Мишковића. Сви рачуни Фонда, сви трансфери, тада су пребачени у приватну Делта банку, сада Банку Интезу, тада је она била у власништву Делте, односно Мирослава Мишковића. Коментар није потребан.

Конфузни и контрoверзни закони

Закон о здравственом осигурању, присетимо се, усвојен је у децембру 2005. године, након јавне расправе у којој је било озбиљних упозорења да он не доноси суштинске промене, не отвара тржиште за приватна осигурања, не интегрише приватни сектор. Страначким уценама и нагодбама, Закон, такав какав је, прошао је у Парламенту и сада беремо његове горке плодове. Госпођа Вукајловић је на функцији директора РЗЗО дошла у априлу 2004. Као правник, логично је да је и она један од аутора и промотера Закона о здравственом осигурању. У њему, између осталог, у ставу 2. чл 143.стоји даосигураник има право да од несавесног послодавца који не плаћа уредно допринос (12,3% ) тражи накнаду трошкова за пружену здравствену заштиту! Спор, према том решењу, требало би да пред судом покрене усамљени, у односу на послодавца, економски далеко инфериорнији запослени појединац, да плати таксе унапред (држави), у нади да ће једног дана добити спор против свог послодавца! Право питање је – кога такав Закон штити? Грађане? Државу од сопствене неодговорности? Тајкуне?

Закон о здравственом осигурању заслужује да га детаљно анализирају међународни правни, не медицински експерти. У том закону, у чл. 56 и чл.57. предвиђено је да се Листа чекања може прескочити на захтев пацијента, уколико плати. Нисмо лим тако добили озакоњену корупцију? Искуство каже да јесмо. Дискриминацију? Онај ко нема пара мораће да чека, да пре њега, без обзира не степен хитности, буду збринути они који имају паре. Тиме је нарушено начело правичности (чл. 20 Закона о здравственој заштити). Сиромашнима је Закон ускратио основно људско право, право на доступност здравствене заштите под истим условима, али и чл. 13 Закона о здравственом осигурању и начело заштите права осигураних лица и заштите јавног интереса. Заштита најслабијих, права мера демократије, негде су протеклих година стално копнила.

Пацијенти који се лече код приватника, такође су дискриминисан. Не признају им се трошкови, не могу да добију лек са позитивне листе на рецепт, лекар код којег се лече не може да им отвори боловање... Лекари приватници, из неких разлога, као у комунистичко време, стално су сумњиви, они у државном здравству, нису. Тиме су нарушена права из чл. 29. Закона о здравственој заштити, који гарантује право на слободан избор лекара, као и из чл. 146. и чл.153. Закона о здравственом осигурању. Да је диксриминација приватника и оних који се код њих лече, далеко отишла, говори и кампања Министарства здравља „Изаберите свог лекара“. У тумачењу Министарства, грађани могу да бирају лекара само у државном дому здравља?! Приватника, никако. Каква фарса! То је избор? Шта је ту ново? Па и раније смо бирали лекара у дому здравља. Шта то не ваља код приватника? Нису завршили исте школе, немају иста знања, нису испунили услове које закон тражи да би могли да раде? Зар Устав ове земље не гарантује изједначен положај приватног и државног сектора? Можда ће нас ускоро, у оквиру неке нове кампање, гувернер Јелашић (већ нас је позивао да тужимо банке) позвати да рачуне отварамо само у државнима банкама? Има ли их? Доказ више да је комунизам обећано друштво за партијске другове. Третман грађана се није променио, власти их углавном виде као ретардиране особе, за које ће они донети одлуку шта је за њих најбоље, шта ће чинити, шта мислити... Ипак, у немогућности да остваре своја права код домаћих судова, грађани се све чешће обраћају суду у Стразбуру, а пред њим, ова држава, до сада, није добила ни један спор.

Садашња управљачка гарнитура у здравству, увела је 2004. године у државно здравство „ванстандардне услуге“ (чл.61. Закона о осигурању и чл. 161 Закона о здравственој заштити), а да претходно није дефинисала „основни пакет здравствених услуга“. Тако ни до данас не знамо шта добијамо за доприносе које плаћамо. УО сваке здравствене установе, према закону, добио је право да неку од услуга прогласи за „ванстандардну“, како би се наплаћивала. Према том основу, у извештају РЗЗО за 2008, наводи се да је од грађана у државним здравственим установама наплаћено (кеш, без рачуна) – 27. милијарди динара (350 милиона евра). Од увођења фискалних рачуна за те услуге, за месец дана наплаћено је, према речима госпође Вукајловић, свега 340 милиона динара. На годишњем нивоу око четири милијарде. Како је та цифра у претходној години и износила 27 милијарди? Плаћање у државном здравству за „ванстандардне услуге“ добило је жешће размере, па је пре годину дана Унија послодаваца запретила да ће предложити својим чланицама, приватним фирмама, да престану да плаћају обавезне доприносе, а та средства да исплате радницима, па нека сами одлуче где ће се лечити. Власт је „муњевито“ реаговала – након година креће јавна расправа о финансирању у здравству. Чека нас, упозоравају економисти, „врућа јесен“. Преиспитивање шта, како, коме се и зашто плаћа, од фирми до појединца, постаје услов опстанка. На јавну расправу о финансирању у здравству, са осам година закашњења, према најави, није позвана Унија послодаваца, али ни сви они који плаћају доприносе, приватници у здравству, на пример. Према старој, провереној комунистичкој формули, расправа креће у лето, кад су сви на одморима, пожељно је да буде брза, што бржа, у што већој тишини, уз „подобне“ саговорнике. Демократски.

Linkhttp://www.nspm.rs/ekonomska-politika/teatar-apsurda.html

sasha_bgd:

Ја нисам модератор ( уредник) теме, па не могу да ти дајем било какве сагласности. Могу само да одговарам на питања и саветујем заинтересоване на ту тему. Извини...

Kliknite za proširenje...

Kao stručnjak iz ove oblasti i pokretač teme zi imaš ptavo da vodiš temu u željenom smeru, predlažeš šta treba brisati, dopisivati...jednostavno, ti si domaćin na temi...
Tako je to na Krstarici..

@Cicoka

Светлана Вукајловић- Попржен је обичан медиокритет и кадар Делте.

2005. године је формирана Републичка стручна комисија за реформу система финансирања здравствене заштите решењем вечитог министра здравља која је одржала конститутивну седницу и никада се више није састајала.
Толико о томе.

Зашто приватне апотеке нису укључене у систем издавања лекова на рецепт о трошку средстава здравственог осигурања? Апотекарска маржа је прописана и иста је за све, потребно је само да приватна апотека потпише уговор са РЗЗО, набави рачунар (а оне га већ све имају) и инсталира једноставан софтвер за обраду и фактурисање рецепата који ће добити од РЗЗО.

Што се тиче приватних домова здравља и ординација, случај је далеко компликованији, због накарадног система финансирања. Министарство здравља заједно са РЗЗО, већ неколико година успешно опструира увођење система плаћања по главарини (капитацији), иако је пилот пројекат капитације у примарној здравственој заштити успешно окончан 2004.године. Стандард за изабраног лекара је 1800-2000 картона, тј. пацијената. Ако приватни дом здравља има 10 изабраних лекара, он ће примити 18000-20000 пацијената који ће подићи своје картоне у државном дому здравља и прећи тамо где мисле да могу да добију бољу здравствену заштиту. А РЗЗО-у је свеједно коме ће платити, маса за капитацију остаје иста.

Приватна специјалистичка и стационарна здравствена заштита такође због техничких разлога не може да се инкорпорира у систем државног, тј. јавног осигурања због тога што се од 2005.године одуговлачи са увођењем такозваног ДРГ ( Diagnosis-related groups), где би се фактурисала економска цена пружене здравствене услуге.

Поставља се питање :" Зашто се барем не укључи приватни апотекарски сектор где је ситуација чиста и где буквално после 24 часа од потписивања уговора са РЗЗО, приватна апотека може да издаје лекове на рецепт на терет средстава здравственог осигурања?"
Можда одговор лежи у томе што се припрема приватизација великих апотекарских установа у земљи, па неком одговара тренутна позиција на тржишту лекова.

analiticar:

Kao stručnjak iz ove oblasti i pokretač teme zi imaš ptavo da vodiš temu u željenom smeru, predlažeš šta treba brisati, dopisivati...jednostavno, ti si domaćin na temi...
Tako je to na Krstarici..

Kliknite za proširenje...

Хвала на указаном поверењу. Нисам сујетан, тако да мислим да ће тема бити конструктивна...

analiticar:

Kao stručnjak iz ove oblasti i pokretač teme zi imaš ptavo da vodiš temu u željenom smeru, predlažeš šta treba brisati, dopisivati...jednostavno, ti si domaćin na temi...
Tako je to na Krstarici..

Kliknite za proširenje...

I ja sam uverena da je tako jer kao postavljac teme, ima ulogu domacina teme te sam i zato uputla pitanje pre postiranja teksta. a mislim da je vrlo bitno za sve korisnike socijalnog i zdravstvenog osiguranja da budu pravovremeno informisani o svemu sto se desava u toj oblasti.

sasha_bgd

Зашто приватне апотеке нису укључене у систем издавања лекова на рецепт о трошку средстава здравственог осигурања? Апотекарска маржа је прописана и иста је за све, потребно је само да приватна апотека потпише уговор са РЗЗО, набави рачунар (а оне га већ све имају) и инсталира једноставан софтвер за обраду и фактурисање рецепата који ће добити од РЗЗО.

Uvek i jedini uzrok je monopol drzavnog nad svim izdvajanjima sredstava za zdravstveno osiguranje.Razgranicenje bi im otseklo ruku kojom zahvataju kolko im treba. Kontrolu prodaje u privatnim apotekama imaju i drze konce u svojim rukama.

Cicoka:

I ja sam uverena da je tako jer kao postavljac teme, ima ulogu domacina teme te sam i zato uputla pitanje pre postiranja teksta. a mislim da je vrlo bitno za sve korisnike socijalnog i zdravstvenog osiguranja da budu pravovremeno informisani o svemu sto se desava u toj oblasti.

Kliknite za proširenje...

Шта ћу, кад сам неискусан?

sasha_bgd:

Шта ћу, кад сам неискусан?

Kliknite za proširenje...

Nisi, ne beži od posla....

sasha_bgd:

Шта ћу, кад сам неискусан?

Kliknite za proširenje...

Nisi,nisi Sale,iskustvo je i uputstvo-a iskustvo se stice radom ,stoga ,samo napred,super si.

Zna li neko da mi odgovori da li studenti imaju prava na lečenje u Zavodu za kožne i venerične bolesti u Džordža Vašingtona... neko je pustio buvu da je za studente nadležna Studentska poliklinika...