Дуге везе и тако то...

Dijenek

Elita
Poruka
22.033
Прочитах сад занимљив пост у ком се каже следеће:
"Изашла сам из дуге везе... И остала заробљена."

Ово ме је навело на размишљање о томе колико је мени времена требало да се, након изласка, "ослободим"...
Питам се понекад да ли сам се потпуно ослободио, не само ове последње већ и неких ранијих, јер се понекад те ствари враћају као флешбекови...

Имате ли таквих искуства, да вам се прошлост враћа, бар на трен?

Да ли мислите да је могуће потпуно се ослободити догађаја и сећања, и чега све не, из једног таквог периода живота?
 
To bi znacilo da potpuno mozes da se oslobodis proslosti, sto je nemoguce, osim da dobijes amneziju, pa da je svest ne konta. I znamo da vecinom ljudi upravlja proslost, sadasnje veze su im odredjene prethodnim iskustvima, ponavljaju se iste greske, vracaju se isti strahovi, ne dao Bog da nisi razresio stare emocije kojim pecatiras sadasnjost, pa izadje da ne znas ni s kim si ni zbog cega si.
Opet s druge strane kod svesnijih bica, onih sto se samoposmatraju i uce nesto na svojim iskustvima, vreme oslobadja. Al' bleskovi secanja ostaju i ne smetaju.
 
Ne mozes u potpunosti da se oslobodis. A i sto bi se oslobadjao? To su uglavnom lepi i slatki trenuci...dobro ne bas svi, ali vecina jeste. Zavisi da li ti je i dalje stalo do te osobe i u kojoj meri, ako ti je bas stalo, u svakoj sledecoj trazis samo nju i sve ono sto si sa njom imao. Mada je ovo tema za malo iskusnije...
 
Poslednja izmena:
Ne verujem u to nas proslost odredjuje jer da je tako , ljudi sa greskom nikad ne bi mogli da mrdnu dalje. Mozda i ostaje nesto u podsvesti, ali vreme sve brise ..
Mozda je tu ostala zarobljena ljubav, a ne neka trauma ( mislim na post izvesne) .
Najteze u zivotu je odvici se od neceg. Navika je cudo. To je ono sto po meni ostaje iza duge veze.
 
Прочитах сад занимљив пост у ком се каже следеће:
"Изашла сам из дуге везе... И остала заробљена."

Ово ме је навело на размишљање о томе колико је мени времена требало да се, након изласка, "ослободим"...
Питам се понекад да ли сам се потпуно ослободио, не само ове последње већ и неких ранијих, јер се понекад те ствари враћају као флешбекови...

Имате ли таквих искуства, да вам се прошлост враћа, бар на трен?

Да ли мислите да је могуће потпуно се ослободити догађаја и сећања, и чега све не, из једног таквог периода живота?

Nikad se ne oslobadjam.
Nemam zelju za tim jer sve sto se bitno desilo je stvorilo mene, uoblicilo neke delove, neke ublazilo, neke napravilo ostrijima.
Naucio sam voditi ljubav, voleti, podnositi bol, gubiti, dobiti..
Sta je moj zivot nego to, cega se drugog mogu i secati do tih lica, osmeha, suza, tela u grcu?
Na neki nacin i dalje volim te iste osobe koje su u nekom periodu postale i deo mene..
Tako da, da, proslost mi se vraca nekad na javi, nekad u snu..
 
Potrebne su mi godine! Nakon prve ozbiljne veze, koja se završila jako ružno, a i veza sam po sebi nije bila dobra, trebalo mi je nekoliko godina da se ozbiljno posvetim vezama. Naravno, za to vreme bilo je nekih beznačajnih vezica.
pre dve godine me ostavio dečko kog sam volela. Bili smo u vezi 6 meseci, što nije mnogo, ali ipak , s obzirom na emocije koje sam gajila prema njemu, veoma teško mi je palo. Imala sam nekoliko momaka posle njega, ali nije to to:confused:
 
Имате ли таквих искуства, да вам се прошлост враћа, бар на трен?

Да ли мислите да је могуће потпуно се ослободити догађаја и сећања, и чега све не, из једног таквог периода живота?
Ретко... Кад ме нека ситница сети на нешто.
Наравно да се сећам свега, али се не препуштам сећањима, ако си то хтео да питаш.
Једноставно... живот иде даље... :)
 
Нисам мислио само на сећања већ уопште на образац понашања у ком останемо некако "заробљени".
Чињеница је да у млађим годинама све то лакше превазилазимо али како године одмичу, постаје све теже.
Гледам себе и колико ми је тешко срести некога ко је у стању да ми привуче пажњу, а и кад нађем...
Фали ми одлучности.
Као да се плашим ризика.
Мада, морам да признам да има неко ко ме покреће да превазилазим то стање.
Но, то није тема ове приче... :)
 
Прочитах сад занимљив пост у ком се каже следеће:
"Изашла сам из дуге везе... И остала заробљена."

Ово ме је навело на размишљање о томе колико је мени времена требало да се, након изласка, "ослободим"...
Питам се понекад да ли сам се потпуно ослободио, не само ове последње већ и неких ранијих, јер се понекад те ствари враћају као флешбекови...

Имате ли таквих искуства, да вам се прошлост враћа, бар на трен?

Да ли мислите да је могуће потпуно се ослободити догађаја и сећања, и чега све не, из једног таквог периода живота?

Ti momenti su deo mene, ni ne zelim da ih zaboravim kao da se nikad nisu desili, u cemu je onda poenta ? Kada bih se potpuno "oslobodila" dogadjaja iz proslosti i secanja, bila bih kao prazna skoljka..kao da nisam nista ni prozivela.
 
Прочитах сад занимљив пост у ком се каже следеће:
"Изашла сам из дуге везе... И остала заробљена."

Ово ме је навело на размишљање о томе колико је мени времена требало да се, након изласка, "ослободим"...
Питам се понекад да ли сам се потпуно ослободио, не само ове последње већ и неких ранијих, јер се понекад те ствари враћају као флешбекови...

Имате ли таквих искуства, да вам се прошлост враћа, бар на трен?

Да ли мислите да је могуће потпуно се ослободити догађаја и сећања, и чега све не, из једног таквог периода живота?

ja volim red i u svom zivotu respectujem feng shui principe..
sve stavis tamo gde mu je mesto i - uzivas..

ostala sam zarobljena posle poslednje veze..
trebalo mi je par meseci da slozim kockice..
nisam imala pomoc onoga sa kime sam delila poslednje cetiri godine..

na zalost..
nije smeo, nije znao, nije umeo..to nije bitno..nisam vise imala razloga da nalazim opravdanja za njegove nekorektne postupke..

ono sto sam dobila - mnogo se razlikuje od onoga sto sam imala u srcu kada smo raskinuli..
i danas postoje flesevi povremeno zbog kojih mi ne bude milo, vec se samo skupim i najezim.:sad2:
od necega sto je trebalo da bude lepa uspomena na zajednicko provedeno vreme, dobila sam nesto cega ne zelim da se secam..
 
ovo je bas ta tema. izasao sam iz dugog (bas dugog, po mom misljenju) braka, pre 4 godine, ali i dalje dozvoljavam toj zeni da zivi u mom stanu, i da se ponasa kao idiot, samo da ne bih menjao neke ustaljene stvari, neke navike... stvarno zarobljen. i koliko god da bi rado resio tu glupavu situaciju, uvek me neki neodredjeni osecaj sprecava. strah, nesto drugo, ne znam... mozda mi treba pomoc...
 
Нисам мислио само на сећања већ уопште на образац понашања у ком останемо некако "заробљени".
Чињеница је да у млађим годинама све то лакше превазилазимо али како године одмичу, постаје све теже.
Гледам себе и колико ми је тешко срести некога ко је у стању да ми привуче пажњу, а и кад нађем...
Фали ми одлучности.
Као да се плашим ризика.
Мада, морам да признам да има неко ко ме покреће да превазилазим то стање.
Но, то није тема ове приче... :)

kakvog...rizika?
sta tocno rizikujes? :lol:
 
promenu. a svi se plasimo promena

kakvu tocno promjenu?
npr. ostatjes sam ili sam ces prati svoje gatje...opet...
ili ono sto, pretpostavljam, "muci" Dijeneka...ponovo
ces prolaziti kroz taj period...prilagodjavanja tj. mijenjanja vlastitih
navika da bi se...uklopio s nekim drugim?

:lol:

inace, u prvoj i drugoj varijanti postoji izvjestan....rizik
po...gotovana
dok iz trece, koja je jedina koliko toliko zdrava...od pomenutih, uvijek mozes...otici.
elem...
 
Poslednja izmena:
ono sto ne zelite priznati sami sebi jeste da covek ima odredjeni strah od promena, to je nesto urodjeno, kao strah od smrti npr. koliko god negirali, to stoji. kod nekog je izrazeniji, a neki uspevaju da ga prevladaju... ali to je tako.

kakvu tocno promjenu?
npr. ostatjes sam ili sam ces prati svoje gatje...opet...
ili ono sto, pretpostavljam, "muci" Dijeneka...ponovo
ces prolaziti kroz taj period...prilagodjavanja tj. mijenjanja vlastitih
navika da bi se...uklopio s nekim drugim?

inace, u prvoj i drugoj varijanti postoji izvjestan....rizik
po...gotovana
dok iz trece, koja je jedina koliko toliko zdrava...od pomenutih, uvijek mozes...otici.
elem...

da ali opet razocarenje, opet udarac, svi to razlicito dozivljavamo i prozivljavamo...
 
kakvog...rizika?
sta tocno rizikujes? :lol:

Немам прецизан одоговор на то питање.
Кад бих имао, могао бих једноставније да превазиђем тај проблем...


Иначе, имам утисак да сви људи пролазе кроз то.
Само што се неки повуку у себе, а други "живе живот"...
Но, и то зависи од тога каква је била веза...
 
Немам прецизан одоговор на то питање.
Кад бих имао, могао бих једноставније да превазиђем тај проблем...


Иначе, имам утисак да сви људи пролазе кроз то.
Само што се неки повуку у себе, а други "живе живот"...
Но, и то зависи од тога каква је била веза...

:ok: ..to ti je otprilike najprecizniji odgovor.
Prisecam se ponekad proslosti sa ciljem da ne ponovim iste greske i analiziram neke svoje pogresne postupke koji su me kostali izgubljenog vremena i mnogo toga .
 

Back
Top