PREFERANS

PREFERANS​

Sa nazivom ovog poglavlja je već sve rečeno, „Njegovo Visočanstvo Preferans“.Ako je Bridž „nekrunisani Kralj“ igara sa kartama,Preferans sigurno dolazi,odmah iza njega.Iako oficijalno za korak zaostaje,veliki je broj teoretičara i ljubitelja kartanja,koji Preferans smatraju najzanimljivijom,najatraktivnijom i najromantičnijom igrom na Svetu.Zastupljen u mnogim književnim i likovnim umetničkim delima,on asocira na boemski život,studentske dane,prijatno druženje i zabavu,ispunjenu romantikom.Preferans je opterećen bremenom hazarda,ali čak i nesreće i tragedije,izazvane ogromnim materijalnim gubitcima,ovde se posmatraju sa određenom tolerancijom i simpatijama.
Ni o jednoj igri ne kruže tolike anegdote i pošalice,kao što je to slučaj sa Preferansom. Mnogobrojne izreke i poslovice,prisutne u svakodnevnom životu,upravo potiču iz njega,što takođe svedoči o ogromnoj popularnosti..Razlog ipak treba tražiti u njegovoj zastupljenosti među umetnicima,naučnicima,šahistima,filozofima,književnicima i mnogim drugim umnim ljudima, čije reči ostavljaju dubok trag.

***
U kući lekara zvoni telefon;kolege ga zovu na partiju Preferansa.
„Draga“,govori on supruzi, „Ja moram hitno u bolnicu“.
„Hitan slučaj?“
„Ja mislim da.Dva lekara se već nalaze tamo“

***
Sahrana preferansisti,koji je umro od infarkta,zadobijenog pri padu na „Betlu“.Malo dalje od najbližih rođaka,u povorci idu dvojica njegovih partnera.Ožalošćeni zbog gubitka dragog prijatelja,smrknuta lica ,hodaju i ćute.
„Nešto razmišljam“,prekida ćutanje jedan od njih, „Dobro je da nisi krenuo iz Karona,jer bi bilo još gore“.​

Preferans je nastao početkom XIX-og Veka u Francuskoj,a vrlo brzo se širi po celom Svetu.Od samog svog nastanka,tretira se visoko intelektualnom i džentlmenskom igrom sa kartama.Krajem XIX-og Veka,postaje najpopularnija i najcenjenija društvena igra na Svetu.
Najveću zastupljenost i slavu,u to vreme ima u Rusiji.Tada ga mnogi,pa čak i Francuzi, smatraju ruskom igrom,jer je upravo tamošnja literatura i mnogobrojni Turniri najviše i učinili za njegov ogroman uspon.Rusija je praktično bila prestonica Preferansa i centar,odakle se on dalje širio i usavršavao.
Početkom XX-og Veka,formira se Savez Igrača Preferansa.I tek što je krenuo putem,na kome se danas nalazi Bridž,stiže Oktobarska Revolucija,političke promene u Rusiji,a između ostalog,postavljanje i zabrane,na bilo kakav oblik kartanja.Tako Preferans praktično ostaje obezglavljen,bez svoje matice i oslonca.Mnogi su želeli da iskoriste tu priliku,a Amerikancima to uspeva,pa u prvi plan izbacuju svoj Bridž..Ključni i prelomni trenutak je bio,kada je izvršen pritisak na francuske Preferansiste,da prihvate Bridž kao igru budućnosti.Postoje i nepotvrđeni podaci,da je Bridž upravo nastao u Rusiji i to u vreme najveće popularnosti Preferansa,kao njegova podvarijanta.
Legende i mitovi o Prefeansu se šire tokom čitavog XX-og Veka,svugde ga veoma cene i uvažavaju,ali ne postoji pokretačka snaga,koja bi pokušala da ga ozvaniči i transformiše u sportsku disciplinu.
Posle političkih promena u Rusiji,1990-e godine,Preferans se ponovo vraća na velika vrata.Odmah se organizuje KUP KREMLJA,koji okuplja igrače iz celog Sveta,a nagradni fond daleko prevazilazi sve Bridž-Turnire.Ipak,75-ogodišnja zabrana je ostavila vidne tragove.
Velika kočnica u razvoju Preferansa je, i postojanje ogromnog broja njegovih varijanti i oblika.Skoro svako geografsko područje,ima neku svoju vrstu Preferansa,a samo u Rusiji,postoje osnovnih pet vrlo rasprostranjenih vrsta i na hiljade njihovih podvarijanti.
U ovom izdanju,kao osnova je uzet „naš“ Preferans,koji je poznat u većini evropskih zemalja.U odnosu na Ruske varijante,u pitanju je potpuno drugačija igra,koja se u tamošnoj literaturi vodi pod nazivom „Hrvatski Preferans“.U drugim zemljama,koriste se nazivi: „Balkanski Preferans“, „Jadranski Preferans“, „Mediteranski Preferans“.Mi ga ovde zovemo prosto „Preferans“ i on je za nas osnovna varijanta.U daljem tekstu,opisano je još 20-ak varijanti, a one dobijaju na značaju,sa pojavom sve većeg broja Turnira međunarodnog ranga.
Pored Preferansa,poglavlje obuhvata još neke srodne igre,a koje su sve karakteristične po tome,što se igra odvija isključivo na štihove.

PREFERANS​

Preferans je u Srbiju stigao sa Solunskog Fronta,pošto su ga srpski vojnici tamo naučili od svojih francuskih prijatelja.Istini za volju,on je tu bio prisutan i pre I Svetskog Rata,ali se tek posle 1918-e godine značajnije omasovljava i pojavljuje čak po selima.Ovde se ta varijanta naziva „Sans“,a takođe je opisana nešto kasnije.U Crnoj Gori se „Sans“ odomaćio pod nazivom „Preferans“,a sam „Preferans“ je stigao nešto kasnije i naziva se „Betl“.
Preferans se smatra najzanimljivijom igrom za 3 igrača,a ima ogromne mogućnosti kombinatorike.Osnovna pravila igre,nisu ništa složenija od ostalih igara sa kartama,ali se to u ovoj igri smatra samo početnim koracima.Tek mnogobrojne finese,sa kojima se igrač susreće tokom igre,razdvajaju dobre i loše igrače.Upravo zbog toga vlada mišljenje,da se Preferans uči kroz ceo život.Kako je rasprostranjen u svim zemljama sveta,partneri se vrlo lako pronalaze.
BROJ IGRAČA : Preferans je igra za 3 igrača.Međutim,vrlo često se događa, da ih je prisutno četvoro.Delitelj u tom slučaju podeli karte,a sam pauzira.Pri tome,igra jako gubi na dinamici i lepoti,pa se sami igrači vrlo nerado odlučuju za ovu varijantu.
KARTE : Preferans se igra sa skraćenim špilom,od 32 karte.Njihov rang je:A,K,Q,J, 10,9,8 i 7.One nemaju svoje vrednosti u bodovima,pošto je uvek,jedno nošenje,jedan štih.Naime, svako odigrava po jednu kartu,a njih 3 predstavljaju jedan štih,bez obzira koje su u njemu odigrane.Kako svako na početku deljenja dobija po 10 karata,ono sadrži uvek 10 štihova (nošenja).
DELJENJE : Deljenje,kao i Licitacija i Igra,odvijaju se u desnu stranu.Delitelj deli svakome po 5 karata,2 spušta na sredinu stola,licem na dole,a zatim deli još po 5 svakome.Tako igrači dobijaju,ukupno po 10 karata,a 2 zatvorene na stolu,predstavljaju „Kupovinu“.
TOK IGRE : U svakom deljenju,najpre se odvija Licitacija,a njen pobednik određuje vrstu Igre i igra sam,prostiv ostale dvojice.Protivnici su za sada privremeni partneri,a već u sledećem deljenju,neko od njih će možda biti Solo-igrač.
Postoje više vrsta Ponuda,ali bez obzira šta je u pitanju,sam tok igre je istovetan.U svakom krugu,igrači odigravaju po jednu kartu.Pri tome,prvi igra bilo šta,a ostala dvojica, obavezno u istoj boji sa prvom odigranom.Ako neko nema ni jednu kartu te boje,mora igrati bilo kog aduta (ako je u pitanju adutska Ponuda).Ako nema ni njega,može igrati bilo šta.
Ako među 3 odigrane karte nema aduta,štih nosi najjača karta u boji prve odigrane. Ako je odigran adut,štih pripada njemu,a ako ih je više,onda jačem od njih.
Osvajač štiha igra novu kartu za sledeći.
Ponude:

Osnovne vrednosti Ponuda:

Pik...........................................2
Karo........................................3
Herc.........................................4
Tref..........................................5
Betl..........................................6
Sans.........................................7
Preferans.................................8​

„Pik“ , „Karo“ , „Herc“ i „Tref“ su Ponude,gde su pomenute boje aduti u tom deljenju.Igrač,koji objavi jednu od njih,mora odneti najmanje 6 nošenja.
„Betl“ se igra bez aduta.Igrač,koji objavi ovu Ponudu,ne sme nositi ni jedan štih.Ako to ipak učini,igra u tom deljenju se odmah prekida,a Solo-igrač je „pao“.
„Sans“ je takođe igra bez aduta.Solo-igrač ima obavezu da nosi,najmanje 6 štihova,kao i u Adutskim igrama (prve četiri).
„Preferans“ je takođe igra bez aduta,u kojoj se Solo-igrač obavezuje da odnese sva nošenja.Ako neko od protivnika odnese makar jedno,igra se tog trenutka prekida,a Solo-igrač je u tom deljenju „pao“.
Prvu kartu odigrava igrač desno od delitelja,bez obzira ko je Solo-igrač.Jedino kod „Sansa“ i „Preferansa“,prvi na potezu je,levi igrač od Solo-igrača.Upravo ovo,početnici moraju imati stalno na umu.Zbog prvog poteza,“Sans“ i „Preferans“ su prilično retke Ponude,a da bi ih igrač uspešno odigrao,mora biti jak u sve četiri boje.
Ponuda „Preferans“ se susreće jednom,u nekoliko hiljada partija,pa ga pojedinci i skidaju sa repertoara.U slučaju da neko i ima karte za njega,mnogo češće se odlučuje za „Sans“,jer ako neko prati i padne,zarada solo-igrača je mnogo veća.Ipak,kao najjača Ponuda,po kojoj je uostalom i cela igra dobila ime,trebalo bi da ostane.Svako ko je u mogućnosti,pre će ga objaviti i odigrati radi lične satisfakcije,nego radi preterane zarade bodova.Veliki broj igrača,upražnjava ovu igru dugi niz godina,a da se pri tome sa Ponudom „Preferans“ u praksi nisu sreli.Oni drugi ga pak,pamte do kraja života.
Ako neko objavi „Betl“,a bez obzira na raspored karata kod protivnika,teorijski ga niko ne može naterati da odnese štih,kaže se da drži „Uver Betl“.Posle odigrane prve karte,Solo-igrač spušta otvoreno karte na sto.Deljenje se dalje i ne igra,već se karte samo proveravaju.Na taj način se skraćuje vreme igre,a i igrači se oslobađaju bespotrebne napetosti.Kod iskusnijih igrača,spuštanje karata je stvar Fer-Pleja,dok se početnicima savetuje,da ih pre toga dobro provere,kako se ne bi potkrala greška.Ako se ispostavi,da Solo-igrač ima teorijski „pad“(ako protivnici odigraju idealno),on i pada.
Tokom cele igre se praktikuje,da čim igrač ostane sa kartama u ruci,koje i teorijski nose sve štihove(u Betlu ne nose),odmah ih spušta na sto,kako bi se skratila igra.
Preferans se sastoji iz tri dela:
I deo – LICITACIJA ,gde igrači iznose Ponude,a u njoj se određuje Solo-igrač i vrsta igre.
II deo – PRATNJA i KONTRIRANJE ,gde ostala dvojica odlučuju,da li će uopšte učestvovati u igri,a mogu i udvojiti bodove,ako su uvereni,da će Solo-igrač „pasti“.
III deo – IGRA.

Pošto se karte podele,najpre ih svako za sebe dobro prouči i ustanovi,koliko štihova može odneti.Prvi se izjašnjava,desni igrač od delitelja i on ima tri mogućnosti:
1)Reći „Dalje“ ,sa čime odmah odustaje i gubi priliku da postane Solo-igrač.On se više ne može uključiti u Licitaciju.
2)Reći „Igra“,što znači da može objaviti Ponudu i to samo sa kartama u ruci.On ne želi menjati karte,odnosno koristiti 2 karte „Kupovine“ sa stola,pa se one odmah odbacuju na stranu.
3)Igrač je ustanovio,da neku Ponudu može ostvariti,ali uz zamenu 2 karte sa stola,nadajući se,da će tako ojačati svoj list.On govori : „Dva“ i započinje licitaciju.
Čim neko želi igrati „iz Ruke“ (bez Kupovine) i kaže „Igra“ ,više niko ne može licitirati za Kupovinu.Sledeći može reći samo : „I kod mene“ ,što znači, da i on želi objaviti Ponudu,bez korišćenja 2 karte sa stola.U suprotvnom,mora reći : „Dobra Igra“.Ako je neko pre toga, već započeo licitaciju,posle prve objave „Igra“,ona više ne važi,a on se ne može preorijentisati na „igru iz ruke“ i obrnuto.Zbog toga je jako važna, prvobitna odluka igrača.
TOK LICITACIJE : Ako igrač želi da se bori za „Kupovinu“,tj učestvuje u Licitaciji,on mora u sebi doneti odluku,do koje vrednosti sme licitirati.
Licitacija uvek započinje od „DVA“.
Ponude se uvek iznose po redu.Igrači govore brojeve (vrednost Igre),a najvažnije je,da oni budu niži,ili jednaki od Igre,koja se želi igrati.Pobednik najpre ofira 2 karte Kupovine,a tek tada objavljuje konačnu Ponudu,koja mora biti jednaka ili manja od poslednje izrečene vrednosti Licitacije.
Posle izjave „Dva“,sledeći igrač može reći „Tri“,a treći, „Četiri“.Pri tome,svako od njih mora paziti,da se ne „prelicitira“.U našem primeru,ako treći igrač želi da zameni karte sa stola,a zatim objavi aduta „Karo“,on ne sme licitirati „Četiri“.Osnovna vrednost „Karona“ je 3,a sa iznetom „Četvorkom“,on ga ne može objaviti.
Ako u prvom krugu niko ne kaže „Igra“,licitacija se produžava drugi krug.Pošto je ponovo na redu I igrač,ako želi ostati u konkurenciji,on sada govori „Moje“,sa čime zadržava poslednju izrečenu Ponudu.Znači,prvi igrač u drugom krugu ne povećava licitaciju na „Pet“,već u našem slučaju,govori „Moje Četiri“,ili „Moje Tri“(ako je jedan igrač odustao).Sledeći bi povisio na „Pet“,a treći na „Šest“.Znači,samo PRVI „zadržava“ predhodnu ponudu,a to čini i u eventualnom sledećem krugu licitacije.U slučaju da prvi igrač tokom licitacije odustane,pravo da „zadržava“ predhovdnu licitaciju preuzima DRUGI igrač.
Poslednji igrač koji ostane u licitaciji je i njen pobednik.On otvara 2 karte sa stola,tako da ih svi vide,a zatim ih uzima u ruke.Posle toga,dve iz ruke odbacuje zatvoreno.One su do kraja igre u tom deljenju tajna,a upravo to može biti i presudno,na konačan ishod deljenja.
Tek sada,Solo-igrač objavljuje konačnu Ponudu,a ona mora biti ista,ili veća od poslednje iznete vrednosti u Licitaciji.
Nekoliko primera toka Licitacije:

1) A-„Dva“,B-„Tri“,C-„Četiri“,A-„Moje Četiri“,B-„Dalje“,C-„Pet“,A-„Moje Pet“,C-„Dobar“.Igrač A,kao pobednik licitacije,otvara 2 karte sa Talona.Kako je licitacija tekla do „Pet“,igrač A može objaviti: TREF,BETL,SANS,ili PREFERANS.Iz samog toka izjašnjavanja,mogu se izvući i mnogi zaključci,na osnovu kojih se igrači odlučuju od daljem učešću u igri.Npr,očigledno je,da je igrač C išao na „Trefa“,pošto je posle zadržame Petice odustao.Igrač B je odustao posle zadržane“ Četovrke“,pa je izvesno,da je išao na „Herca“,ili „Karona“.Igrač A je kao prvi,u II i III krugu imao ravo „zadržavanja“ predhodne Ponude.
2) A-„Dalje“,B-„Dva“,C-„Tri“,B-„Moje Tri“,C-„Ćetiri“,B-„Moje Četiri“,C-„Pet“,B-„Dobar“.Pošto je igrač A odustao još u prvom krugu,njegovu ulogu preuzima igrač B,a sa njom i pravo,da „zadržava“ predhodno izrečenu Ponudu,sa „Moje“.Igrač B nije zadržao „Trefa“,pa je očigledno da je pošao na „Herca“.Igrač C otkriva „Kupovinu“,a zatim objavljuje konačnu Ponudu,Trefa,ili više od toga.
3) A-„Dva“,B-„Dobar“,C-„Tri“,A-„Dobar“.Igrač C je pobedio u licitaciji sa „Tri“,pa posle zamene Kupovine,može objaviti bilo koju Ponudu,osim „Pika“.Igrač A je očigledno bio jak samo u Piku,pošto nije zadržao.čak ni „Tri“.
4) A-„Dva“,B-„Tri“,C-„Igra“.Pošto du igrači A i B započeli Licitaciju,a igrač C rekao „Igra“,prva dvojica se dalje i ne izjašnjavaju.Naime,nemaju se pravo preorijentisati na „Igru“,a dotadašnja licitacija im propada.Karte Kupovine se odbacuju na stranu i ostaju tajna za sve,do kraja tog deljenja,a igrač C zatim objavljuje svoju Ponudu.
5) A-„Igra“,B-„Dobra Igra“,C-„I kod mene“,A-„Karo“,C-„Herc“.Igrač C ima jaču Igru,a adut je poznat već tokom izjašnjavanja.Kupovina se odbacuje sa strane i ne otkriva se do kraja igre u tom deljenju.
6) A-„Dva“,B-„Dalje“,C-„Tri“,A-„Moje Tri“,C-„Četiri“,A-„Moje Četiri“,C-„Pet“,A-„Moje Pet“,C-„Šest“,A-“Moje Šest“,C-„Dobar“. Igrač A menja karte i objavljuje Betl,Sans,ili Preferans.Igrač C je krenuo najverovatnije na Betl,ali možda i na Sans,pa ga je namerno prepustio protivniku,kako bi ga oborio.

II deo igre – P r a t nj a i K o n t r i r a nj e​

Pošto Solo-igrač objavi konačnu Ponudu,ostala dvojica se izjašnjavaju o „pratnji“, odnosno, da li će uopšte učestvovati u igri.To uvek čine oba protivnika,bez obzira,da li su učestvovali u Licitaciji i kada su odustali od nje.
Uslov da „pratilac“ prođe su,ostvarenje 2 štiha („nošenja“).Ako se na pratnju odluče oboje,moraju odneti 4 štiha zajedno.Pri tome nije bitno,koliko je ko od njih odneo.U slučaju da ostvare 3,ili manje nošenja,„pada“ pretilac,koji nije odneo 2 štiha.Ako oba pratioca zajedno odnesu samo 2 nošenja i to po jedno svaki,obojica „padaju“,a to je izrazito povoljna situacija za Solo-igrača,u Preferansu poznata od nazivom „Razdeljak“.
Preferans važi za džentlmensku igru,a to se upravo može videti u sledećem primeru:
Ako jedan pratilac uvidi da će doći do „Razdeljka“,a drugi je već osvojio jedan štih,on je u daljem toku igre dužan odbacivati svoje najjače karte i pokušati da omogući privremenom partneru osvajanje drugog,ne bi li bar on izbegao „pad“.Ako bi mu preoteo štih,a ni sam ne prođe,pada dvostruko;za sebe,ali i umesto njega. Igrač je obavezan pomoći privremenom partneru i po mogućstvu mu prepustiti štih,pa makar i sam pao.Ovo važi i za slučaj,da mu je privremeni partner direktni konkurent za pobedu u partiji.
Desni igrač od Solo-igrača se izjašnjava prvi.U slučaju da on kaže: „Idem“,sledeći može reći „Idem i ja“,ili „Bez mene“.Ako se i drugi igrač odlučio da igra,situacija je potpuno jasna.
Međutim,ako drugi igrač odustane,ponovo se izjašnjava prvi pratilac.Kako je već rekao da „Igra“,a drugi odustao,on odlučuje o načinu igre.Pri tome,može reći „Sam“,ili „Idemo zajedno“.Ako igra „Sam“,treći igrač odbacuje karte,a njemu su za prolaz neophodna 2 štiha.U slučaju da je pozvao trećeg,ovaj igra za njega.Zajedno moraju osvojiti 4 štiha,a svi bodovi,ali i padovi,beleže se samo njemu.Bez obzira,što je prolaz znatno lakši ako prati sam,igrač uvek nastoji,da sa svoja 3 potencijalna štiha,ipak pozove trećeg igrača,jer je to odlika „prave igre“. Pratiocu uvek mora biti prioritet rušenje Solo-igrača,a ne sopstveni prolaz.
Situacija je identična,ako prvi igrač odustane,ali se sada drugi direktno izjašnjava sa: „Idem Sam“,ili „Idemo Zajedno“.
Ako obojica odustanu od pratnje,Solo-igrač je prošao bez igre,a karte se odmah mešaju za sledeće deljenje.
Posle izjašnjavanja o pratnji,prelazi se na igru,ali se pre toga može još i „Kontrirati“. Igrač,koji se prvi izjasnio da prati,može pre početka igre još reći i „Kontra“.U tom slučaju, njegova nova obaveza je,da zajedno sa privremenim partnerom obori Solo-igrača. Oni sada moraju zajedno odneti 5 nošenja,a predhodne obaveze vezano za pratnju,prestaju da važe. U ovom slučaju,drugi igrač pratnje igra „za partnera“ i to mora činiti maksimalno korektno. Njegova obaveza u pogledu štihova ne postoji,ali u slučaju grube greške,pada on,bez obzira što sam nije dao Kontru.
U slučaju „prolaza“ Solo-igrača,„pada“ pratilac,koji je dao Kontru.Svi bodovi se udvostručuju i evidentiraju njemu,dok se drugom pratiocu ne piše ništa.
Ako „Kontru“ želi dati igrač,koji se o pratnji izjasnio kao drugi,on mora najpre pitati prvog pratioca:„Jeli imaš Kontru?“To ujedno znači,da je on sam želi dati,ali privremeni partner ima prednost.Smatra se jako nekorektno,ako sada prvi igrač da Kontru,a pri tome nema izrazito jak list.
Ako prvi pratioc ima relativno jake karte,ali je u nedoumici,kako stoji njegov privremeni partner,koji je samo izjavio: „ Idem i ja“, govori : „Može“.Sada drugi odlučuje,ali mu je prvi dao do znanja,da na njega ozbiljno može računati.On govori „Kontra“ ,ili takođe „Može“,što bi praktično značilo,da smatra kako Solo-igrač neće pasti.U oba slučaja,prelazi se na igru.
Ako bilo koji igrač odustane od pratnje,ali drugi ipak želi dati „Kontru“,on je odmah i izriče.Sa tim se podrazumeva,da igraju sva trojica,čak i ako igraču koji je dao „Kontru“ to ne odgovara,što je čest slučaj kod Sansa.
Posle Kontre,Solo-igrač može vratiti Rekontru.On u tom slučaju govori:„Rekontra“,pa se bodovi učetvorostučavaju.Ako ne želi da rekontrira,govori: „Može“,pa se prelazi na igru,a važeća je samo Kontra.
Ako je vraćena Rekontra,pratioc koji je kontrirao,može još više povisiti.Ako je ubeđen u „pad“ Solo-igrača,on govori: „Sup-Kontra“,a bodovi se u tom slučaju množe sa osam.
Posle Supkontre,Solo-igrač može još jednom udvojiti,a to čini,govoreći: „Mort-Komtra“,pa se bodovi množe sa 16.
Završnu reč u ovom nadmetanju,ipak daje igrač,koji se u njega i upustio,dajući Kontru. Poslednje uvećanje je „Papir-Kontra“.Bodovi se množe sa 32,a posle završetka igre u tom deljenju,ona označava i prekid partije.
Ipak,većina igrača se pre početka partije dogovaraju,da Papir-kontra ne važi,već da se maksimalno ide do Mort-kontre.
Već je rečeno,da sa Kontrom prestaju da važe uslovi o prolazu pratioca sa ostvarena 2 štiha.Naime,Solo-igrač i pratioc se klade,da li će Ponuda proći,ili neće.Neko od njih obavezno pada.Da bi Kontra bila uspešna,Solo-igrač mora da „padne“.Sa osvojena 4 štiha,pada igrač pratnje,ali on ima neku kompenzaciju u bodovima (vidi dalje),pa se smatra da je Kontra bila korektna.Međutim,ako pratioci osvoje 3 štiha,ili manje,Kontra je bila gruba greška i nije imala realne osnove.
Drugi igrač pratnje pokušava,da maksimalno pomogne u rušenju Solo-igrača,ali sam ne dobija niti gubi bodove.

Pratnja i Kontriranje na „Betlu“​

Ako Solo-igrač objavi „Betl“ („Preferans“),protivnici se o Pratnji i ne izjašnjavaju, pošto u ovim Ponudama obavezno igraju svi.Pratioci nemaju nikakve obaveze,u pogledu osvajanja štihova.Jednostavno,oni se trude da odigraju što bolje i eventualno prisile Solo-igrača da osvoji štih.Oni dobijaju bodove,jedino u slučaju „pada“ Solo-igrača.
„Kontra“ na Betlu se najčešće ne daje.Međutim,ako jedan od pratioca,na osnovu onoga što drži u rukama i 2 karte Kupovine,koje se otkrivaju,smatra da će Solo-igrač „pasti“,može dati i „Kontru“.Prednost pri izricanju „Kontre“ ima desni igrač od Solo-igrača,a ako on to ne želi, govori „Može“,pa se o njoj izjašnjava i drugi pratioc.Ako ni on neće da reskira,takođe govori: „Može“,pa se prelazi na igru.
Smatra se,da pratioci u Betlu ne mogu imati dovoljno podataka o kartama Solo-igrača,pa eventualno „kontriranje“,mnogi tumače kao želju,da se trijumfuje uz pomoć sreće. Zbog toag se u džentlmenskom Preferansu uvodi još jedno pravilo,ali ga igrači mogu i izbaciti. Onaj,ko želi da kontrira Betl,najpre ima pravo da pita Solo-igrača: „Jel Uver?“Tek kada izvođač igre potvrdi da ima teorijski pad,pratilac daje „Kontru“.Ako je već pitao za Uver,u slučaju negativnog odgovora,on Kontru mora dati.
„Uver – Betl“ je situacija,kada igrač nema ni teorijski „pad“.Za to je neophodno posedovati „Sedmice“ u svim postojećim bojama i bar svaku drugu kartu u rastućem Nizu od njih.Naravno,prolaz je još lakši,ako u ruci odsustvuje jedna,ili još bolje,dve boje.Takođe,umesto niza 7-9-J,ništa ne smeta ni 7-8-J,ili 7-9-10.
Najčešći potencijalni padovi su:
Solo-Osmica

Sedam-Deset

Treća Dama

Četvrti Kec

U slučaju postojanja „padova“,prolaz Solo-igrača zavisi uglavnom od rasporeda karata kod protivnika,ali i od njihovog načina igre.„Pratnja na Betlu“ se smatra vrhuncem znanja u Preferansu.To je najlepši deo partije,ali i najveći problem za početnike.Kod njih je upravo „Betl“ taj,koji najčešće rešava ishod cele igre.

III deo – I G R A​

Prvu kartu uvek odigrava desni igrač od delitelja,bez obzira ko je Solo-igrač.Ako on ne učestvuje u igri,onda je prvi na potezu sledeći desni.Već smo rekli,da je izuzetak u „Sansu“ („Preferansu“),gde je uvek prvi na potezu,levi igrač od Solo-igrača.
Ostali odigravaju po jednu kartu,obavezno u istoj boji sa prvom odigranom („odgovaraju na boju“).Igrač,koji u rukama nema ni jednu takvu,obavezno odigrava kartu u adutu („obavezno sečenje“).U slučaju da nema ni adute,igra bilo šta.
Ako se među 3 odigrane karte nije pojavio adut,štih nosi najjača karta u boji prve. Ako aduta ima,štih pripada njemu,odnosno jačem od njih,ako ih je više.
Osvajač štiha,igra prvu kartu za sledeći.
REFE : Ako na početku izjašnjavanja,sva trojica kažu „Dalje“,odnosno,licitacija i ne započne,karte se mešaju i sledi novo deljenje,pri čemu se piše „Refe“.On se upisuje ispod svakog rezultata,najčešće kao „trougao“.Sva trojica igrača,svoje prve sledeće Ponude igraju pod Refeom,odnosno,rezultati se udvajaju.
Uz pomoć trouglova,vodi se evidencija o odigranim Refeima.U primeru na slici,igrač B je bio solo-igrač.To deljenje se bodovalo dvostruko,a on još prcrtava donju stranicu trougla,što znači,da je svoj Refe odigrao.Igrači A i C precrtavaju bočne stranice prema igraču B,tako da i oni imaju evidenciju o tome,da je njihov protivnik odigrao svoj Refe.
Ako je u sledećem deljenju,pobednik licitacije ponovo igrač B,bodovi se upisuju standardno,bez udvajanja.Tek prva sledeća igra,u kojoj ulogu Solo-igrača preuzima igrači A,ili C,pisaće se dvostruko,a tada će biti precrtani i njihovi Refei.
Najslabija Ponuda „2“ sa „Kupovinom“ (sa izmenom karata talona) se nikada ne može igrati,ako nije kontrirana.
Vrlo često,Refe se upisuje i u sledećem slučaju: Jedan od igrača pobedi u licitaciji sa „Dva“,a posle izmene karata Kupovine,objavi konačnu Ponudu „Pik“.Ostala dvojica se najpre izjašnjavaju o Pratnji,posle čega mora uslediti „Kontra“.U koliko ona izostane,najslabija Ponuda se ne može igrati,pa sledi novo deljenje,a upisuje se Refe.Igrač,koji je objavio „Pik“,takođe ostaje bez bodova.Ovo naravno ne važi,ako se Pik objavi „Iz Ruke“ (bez Kupovine).
Treći slučaj upisivanja Refea je,kada se dogodi bilo kakva greška u deljenju,ili neki nesporazum u igri.Da bi se prekratila bilo kakva rasprava,karte se mešaju i dele ponovo,a upisuje se Refe.
Broj Refea se pre početka partije ograničava.Ako je dogovoreno,da se igra na 3 Refea, samo po toliko se i sme upisati.U slučaju da posle toga dođe do situacije za Refe,on se jednostavno ne piše,niti na bilo koji način evidentira,a odmah se prelazi na novo deljenje.Ako se sada objavi „Pik“ sa Kupovinom bez Kontre,Refe se ne piše.Igra se ipak ne izvodi,a Solo-igrač dobija bodove,kao da je „prošao“ bez pratnje.
Kada neko pređe u negativan rezultat,ovde za to postoji izraz „Ispod Šešira“,pošto se umesto nule i minusa,figurativno crta „Šešir“.To je deo tradicije Preferansa,ali se često umesto njega,može jednostavno podvući crta.Čim neko ode ispod „Šešira“,bez obzira da li je do tog trenutka upisan dogovoreni broj Refea,novi se ne upisuju.Preostali upisani se normalno odigravaju.U slučaju da se u daljem toku igre,pomenuti igrač ponovo vrati u plus,Refe se može pisati,ako su ispunjeni svi ostali uslovi.
UPISIVANJE BODOVA : Karakteristično za Preferans je,da svako ispred sebe ima po jedan komad papira i sam vodi svoj rezultat.
Igrači se pre početka partije,najpre moraju dogovoriti,od koliko započinju igru.U našem primeru na slici,krenulo se od 100,odnosno,kako se to u Preferansu kaže,od 100 Bula.
Tih 100 bodova,svako upisuje u svoju „srednju“ kolonu.
VREDNOST IGRE je, „Osnovna Vrednost“ puta 2.Ako Solo-igrač „prođe“,odnosno, ako uspešno izvede Ponudu,on se „spušta“ u srednjoj koloni.U slučaju „pada“,penje se za istu vrednost.Bodovi u srednjim kolonama se smatraju „tekućim“ rezultatom.Ovi bodovi se još jedino mogu uvećati na pratnji,i to ako pratilac „padne“.Da bi se u srednjoj koloni spustio,igrač isključivo mora „proći“ kao Solo-igrač.
SUPA je naziv za bodove,koji se dobijaju tokom čitave partije,a pišu se levo i desno od srednje kolone.Za svaki odneti štih,pratilac upisuje vrednost igre kao „Supu“ i to levo,ili desno,u zavisnosti,da li je pratio levog,ili desnog protivnika.Bodovi Supe imaju desetostruko manju vrednost od onih u Srednjoj koloni,oni se svom vlasniku računaju kao „dobri“,a protivniku sa te strane,kao „loši“.Tako se njihov uticaj udvostručava,a često bivaju i presudni na konačan ishod. „Supa“ se sakuplja tokom cele partije i to u periodu,kada igraču „ne ide karta“.
U našem primeru na slici,igrač B je posle kupovine objavio „Tref“ i prošao,pa mu se u srednju kolonu upisuje -10 bodova,odnosno,90.Pri tome,obojica su pratila.Igrač A je osvojio 2 štiha i upsiuje Supu prema igraču B,u iznosu od 20 bodova (za svaki štih,po vrednost igre).Igrač C je „pao“,pošto je osvojio samo jedan štih.On dodaje u svoju srednju kolonu 10 bodova,odnosno 110,a još i Supi igrača B,10 bodova,za osvojen jedan štih.
U sledeća dva deljenja za redom,svi su „Pasirali“,pa su pisana 2 Refea.Igrači moraju biti jako opezni,pošto se u sledeće 2 Ponude svakoga,bodovi pišu dvostruko.
Ako se igra „Iz Ruke“(bez Kupovine),„Vrednost Ponude“ je,Osnovna vrednost, puta 2 i još,plus 2.
U „Sansu“ je bodovanje identično,kao i u adutskim igrama.
„Vrednost Igre“ za Betl i Preferans se dobija na isti način.Ako Solo-igrač „prođe“,on se spušta u svojoj srednjoj koloni za Vrednost Igre,a protivnicima se ne piše ništa.Međutim,ako „padne“,on se penje u srednjoj koloni za istu vrednost,a protivnicima se upisuje Supa u iznosu,kao da su osvojili po 5 nošenja svako.Znači,u slučaju „pada“ Solo-igrača,Supa na Betlu je 60 bodova,odnosno 70,ako je Betl bio „Iz Ruke“.
Već smo rekli,da se u Betlu igra prekida,čim Solo-igrač osvoji jedno nošenje i „padne“. To je slučaj i sa svim ostalim Ponudama,gde se igra prekida,kada Pratnja ostvari svoj 5-i štih. Iz toga direktno sledi,da najveća Supa pratioca može biti,u vrednosti 5 nošenja.Pri tome,svako od pratioca Supi onoliko,koliko je sam odneo.Ako je jedan igrač „zvao“ drugoga,svu Supu upisuje sebi,ali i u slučaju neuspeha,„pad“ se beleži samo njemu.
Ako dođe do situacije,da Solo-igrač uvidi da će pasti,pa pre 5-og izgubljenog štiha, odbaci karte,pratioci ga takođe Supe za 5 štihova,ali prvi desni,kao da je odneo 3,a levi,2 štiha. U ovom slučaju,nije bitno,koliko je ko do tog trenutka osvojio.
Prilikom „Kontre“,pratioc tvrdi da Solo-igrač neće proći i tada,jedan od njih obavezno pada.On se penje u svojoj srednjoj koloni,za dvostruku vrednost igre.Ako Solo-igrač „prođe“, protivnik ga supi dvostruko,za svaki osvojeni štih,a sam se spušta u srednjoj koloni za dvostruku vrednost igre.U slučaju „pada“,Solo-igraču se u srednjoj koloni dodaje dvostruka vrednost Ponude,a pratiocu se piše udvostručena Supa (za 5 nošenja).Naime,i ovde se igra prekida,sa ostvarenim 5-im štihom Pratnje.Drugom pratiocu se ni u jednom slučaju ne piše ništa.
U slučaju Kontre na Betlu i prolaza Solo-igrača,on se u srednjoj koloni spušta,a pratioc penje,za dvostruku vrednost Ponude.Međutim,u slučaju pada Solo-igrača,on bi se popeo u svojoj srednjoj koloni,dok ga pratioc Supi 240 (280) bodova.Kako u ovoj igri mnogo zavisi i od drugog igrača pratnje,napravljen je izuzetak,pa i on Supi,ali samo,kao da se igralo bez Kontre,60 bodova.
Bodovi Supe su uvek pozitivni.
SVOĐENJE REZULTATA : Partija je završena,kada je zbir sva tri rezultata iz srednjih kolona, jednak Nuli.Naravno,bodovi ispod Šešira se tretiraju kao negativni.
Primer završetka jedne partije:
Igrač A,ima 30 bodova ispod Šešira (-30 bodova);igrač B,20 bodova,a igrač C,16 bodova.Kako je -30+20+16=+6,igra se još za 6 bodova.Ako sada npr,neko najavi „Trefa“ i prođe,on se u srednjoj koloni spušta,ali samo za tih 6 bodova,a ne kao što bi trebalo,za 10. Supa se upisuje normalno.Ako je npr,igrač B igrao „Trefa“,on ima 14 bodova,a to je ujedno i kraj pratije,pošto je sada zbir sva tri rezultata nula.Prelazi se na obračun bodova.
Svi rezultati se svode na „dobre“ i „loše“ bodove.
Igrači najpre,na rezultatima svojih srednjih kolona dopisuju nule i pri tome im menjaju znak.Bodovi „Ispod Šešira“ dobijaju znak plus i postaju „dobri“,a oni iznad,znak minus i oni su „loši“.
Sva Supa koja se nalazi na papiru jednog igrača,za njega samoga je „Dobra“,a ona,koja se nalazi na listićima protivnika upisana prema njemu, „loša“.Igrač zatim sabira sve svoje „dobre“ bodove (Supu sa svog papira i uvećanu srednju koloni,ako je bio ispod Šešira) i „loše“ („svoju“ Supu sa listova protivnika i uvećanu srednju kolonu,ako je bio u plusu),a na kraju pravi razliku između njih.U zavisnosti,koji su bodovi veći,igrač je „dobar“,ili „loš“.
Zbir konačnih rezultata sve trojice je uvek jednak nuli.Jedan igrač je „dobar“,koliko su ostala dvojica „loši“,odnosno,jedan je „loš“,koliko su njegovi protivnici „dobri“.
Npr,igrač A je „dobar“ 670 bodova,igrač B,loš 220 bodova,,a igrač C loš,450 bodova.
Po pravilima Preferansa,rezultati se još jednom dele sa 10,pa je konačno: A „dobar“ 67 Bula, B „loš“ 22 Bule,a C „loš“ 45 Bula.
Cena Bule se obično dogovara pre početka partije.Treba voditi računa o tome,da Preferans jako gubi na zanimljivosti,ako je ona prevelika,ili premala.Naime,kod previsokih Uloga,vrlo teško se može ispoštovati džentlmenski karakter igre,a kod premalih,igrač koji gubi, najčešće počinje neodgovorno da Prati i da preuzima Igru.
a,sa neograničenim brojem Refea.Znači,oni se pišu,sve dok se neko ne spusti „Ispod

DUPLO PADANJE : Kada se partija približi kraju,npr, u predhodnom primeru,igra se za 6,a neko objavi igru,čija je vrednost veća.Tada stupa na snagu pravilo,koje se naziva „Duplo Padanje“.Predhodno je već bilo objašnjeno,kako se postupa u slučaju „prolaza“ svih (Solo-igrač se spušta za onoliko,za koliko se igralo,a pratioci Supe normalno).Međutim,ako neko „padne“, on se u svojoj srednjoj koloni penje za dvostruku vrednost igre.Svi ostali bodovi se u ovom deljenju upisuju normalno.Znači,ako bi to u našem primeru bio igrač Pratnje,on bi u srednjoj koloni svoj rezultat uvećao za 20 bodova,supio bi za normalnu vrednost igre,a Solo-igrač bi se spustio u svojoj srednjoj koloni za 10 bodova.
U slučaju „Duplog Pada“,partija se produžava za vrednost poslednje Ponude,pa bi se u našem primeru,igralo za još 16 bodova.
PRISILJENI KRAJ : Partija se može završiti na još dva načina:
1)U slučaju,da se kod nekog igrača,broj bodova u srednjoj koloni udvostruči u odnosu na početnu vrednost.Tada se kaže,da je on „Probio Kapu“,pa se partija tog momenta prekida i sledi Veštačko spuštanje.
2)Ako partija traje jako dugo,jer su se dogodili veliki „padovi“.Posle dogovorenog vremenskog perioda,ona se može i prekinuti,a opet sledi „Veštačko spuštanje“.Igrači se uvek, za svaki slučaj trebaju dogovoriti i o vremenskom ograničenju igre.
VEŠTAČKO SPUŠTANJE : Da bi se sveo završni račun,neophodno je,da zbir bodova sva tri rezultata u srednjim kolonama,bude jednak nuli.Kod „Prisiljenih završetaka“ to nije slučaj, pošto se partija prekida iznenada,bez obzira na tekuće rezultate.Upravo zbog toga, pre početka obračuna,mora se izvršiti „Veštačko suštanje“ rezultata u srednjim kolonama.
Postupak je sledeći:Najpre se saberu rezultati sve tri kolone,pri čemu se oni „Ispod Šešira“ računaju sa znakom minus.Zatim se tako dobijeni zbir deli sa 3.Sada imamo vrednost,za koju se sva trojica moraju spustiti.To najčešće nije ceo broj,ali se višak od 1-og,ili 2 boda,poklanja najslabijem u srednjoj koloni.On se spušta za toliko bodova više.Npr,ako je zbir 37,podeljeno sa 3,to iznosi 12 bodova i 1 bod ostaje viška.Svi se spuštaju za po 12,a najslabiji u srednjoj koloni,za 13 bodova.
Posle ovoga,sledi uobičajen obračun,gde se dopisuju nule i uključuje Supa.
Partija npr,može početi od 100 Bula i igra se na 2 Refea.Međutim,igrači se mogu dogovoriti i drugačije,npr: od 120 Bula i na 3 Refea, od 80 i sa 2 Refea,ili ako žele kraću igru, od 40 Bula,sa jednim Refeom.Primećujete,da se najčešće na svakih 40 Bula,dozvoljava po 1 Refe.
Na zvaničnim Turnirima se igra,od 200 Bula,sa 5 Refea.Pri tome,igra se još i ograničava na 4 sata.
Postoje i veoma poznati međunarodni Turniri,gde se igra od 200 Bula,sa neograničenim brojem Refea.Znači,oni se pišu,sve dok se neko ne spusti „Ispod Šešira“.

Strategija se najbolje usvaja tokom same igre,ali u Preferansu postoje određena pravila („Rezoni“),kojih se svako treba pridržavati,bar u početku.Ako igrač odigra van „rezona“,on igra na svoju odgovornost.U koliko se tada dogodi,da njegov privremeni partner „padne“, „pad“ se upisuje njemu samome.Pri tome,njemu se u tom slučaju upisuje i cela Supa iz tog deljenja.
Igrač mora biti posebno oprezan kod „Kontre“,kada se čak nije ni izjasnio da „prati“.Od njega se jedino očekuje,da igraju u duhu propisa.U slučaju neke osnovne greške,pada on sam.Zbog toga se ovde i daju osnovna pravila igre,od kojih se ne bi trebalo odstupati,naročito u slučaju da Vas partner „pozove“,odnosno da da „Kontru“.
„Dupli Pop“ je „Kralj“,sa još samo jednom niskom kartom u istoj boji.Da bi igrač sa njim odneo štih,mora sačekati,da neko drugi krene iz te boje.Ako je prinuđen,da kao prvi na potezu on odigra jednu,od ove dve karte,gubi mogućnost osvajanja štiha.Ako se pored Kralja u istoj boji nalazi još i Žandar,takav tandem se naziva „Male Makaze“.Situacija je identična onoj, koja se pojavljuje kod „Duplog Popa“.Međutim,ako se sa Kraljem u istom znaku nađe Dama,tada je već u pitanju takozvana „Bela“.Igrač se trudi,da on prvi pođe sa bilo kojom od njih,kako bi izašao Kec u toj boji,a on zatim sa preostalom osvaja štih.Kod „Bele“,igrač može uvek računati na jedan štih,osim ako neko u drugom krugu ne seče,što se istini za volju,često i događa.
„Velike Makaze“ su Kec i Dama u istom znaku.Igrač ne treba kretati prvi iz te boje.U slučaju da to učini neko drugi,sa „Velikim Makazama“ se mogu osvojiti 2 štiha.
„Igra kroz igrača“.Ako desno od igrača koji je na potezu,sedi Solo-igrač,kaže se da on igra „kroz protivnika“.Ako pak,desno od njega sedi drugi igrač pratnje,onda on igra „kroz svoga“.Ovo je osnovni rezon,od koga najviše i zavisi ishod deljenja.„Kroz Protivnika“ se uvek igra sitnom kartom i to u boji,u kojoj sam igrač nema Keca,a po mogućstvu ni Kralja i Damu. Drugim rečima,igra iz boje,u kojoj se možda kod protivnika nalaze „Velike Makaze“,„Dupli Pop“ i slično.Ako je boja pogođena,Solo-igrač je već u prvom potezu ostao bez štiha,na koga je bar u svojoj podsvesti računao.
Nauprot tome,„Kroz Svoga“ se igra Kecom,ili Kraljem,kako bi mu se na istovetan način obezbedio štih.Pri tome,igrač mora misliti i o svojim štihovima,pa nikako ne sme poći iz svog „Duplog Popa“,„Velikih Makaza“ i sl.
Problem se upravo i ogleda u tome,što igrač često na svom potezu ne može zadovoljjiti sve ove uslove,a tada bira na osnovu pretpostavki i svog iskustva.U tom slučaju,najčešće poseže za bojom,koja je kod njega duga i sa kojom možda može izbiti Solo-igraču nekog aduta (ako je ovaj nema).Još je bolja situacija,ako njegov privremeni partner nema pomenutu boju,pa seče adutom i nosi protivničkog Keca,ili Kralja.Upravo ovakve situacije dovode do „padova“ Solo-igrača,iako mu se činilo,da ima siguran „prolaz“.
Polaz prilikom poziva partnera:To je situacija,kada igrač odustane od pratnje,ali ga drugi pratilac pozove i on još igra prvi.To je delikatna situacija,od koje zavisi ishod celog deljenja,a u slučaju grube grške,pada on sam.
Ako je igrač učestvovao u Licitaciji,mora krenuti iz boje,do koje je licitirao.Npr,igrač je licitirao do Herca.Partner ga upravo zog toga i zove.On sam ima solidno jake karte,a jedino što očekuje od privremenog partnera je,da krene iz svoje boje,u našem primeru,iz Herca.
Ako igrač nije ni učestvovao u licitaciji,on mora krenuti iz boje,do koje je licitirao igrač,koji ga zove,znači,iz „partnerove“ boje.
Kod „Sansa“ postoje čista pravila,koja je neophodno odmah zapamtiti.U slučaju da nije licitirao,a partner ga pozove na pratnju „Sansa“,igrač je obavezan krenuti iz TREFA,a ako je data Kontra,onda iz PIKA.Ovo je čista konvencija,kod koje ne treba tražiti logičku podlogu. Jednostavno,partner i odlučuje da zove,odnosno da da Kontru,upravo zato što mu odgovara takav polaz.Ako je pozvani igrač licitirao,on mora kenuti iz svoje boje,do koje je licitirao.
Pratnja na Betlu.Ovo je najteži,ali i najlepši deo Preferansa.Igrač,koji polazi u Betlu,svoju pažnju usredsređuje na raspored karata po bojama,a tek zatim,na njihove vrednosti. Početnik bez razmišljanja,odmah kreće iz Solo-boje(tamo gde ima samo jednu kartu).Partner se trudi odneti štih,a zatim u sledećem krugu,polazi iz iste boje.Sada se prvi igrač „škarta“,odnosno, pošto više nema pomenutu boju,odbacuje kartu u sledećoj svojoj najkraćoj boji.To je i ključ obaranja Solo-igrača.Igrač koji kreće,na taj način ostaje bez karata u nekoj boji,a njegov partner obara Solo-igrača.Vrlo je teško,skoro nemoguće,da Solo-igrač padne,kada obojica igrača pratnje imaju karte u dotičnoj boji.
Pratnja na Piku.Ovo je još jedan važan momenat u igri,gde postoji strogo definisano pravilo.Naime,kada se objavi „Pik sa Kupovinom“,obavezna je Kontra.Igrači često izjavljuju da prate,bez jakih rezona,a partner daje Kontru i najčešće „pada“ pod Rekontrom.Zbog toga,da bi igrač izjavio da prati Pika,mora imati 2 sigurna štiha u adutu,ili 2 Keca u bilo kojoj boji(odnosno,jednog Keca i jedan štih u adutu).Ako je uslov ispunjen,igrač „prati“ i ne razmišlja, da li će osvojiti 2 štiha,a odgovornost sa sebe je skinuo.U slučaju da sam ima jake karte,ali ne i potreban uslov,on takođe može pratiti,ali zatim i daje Kontru.I tako,u slučaju „pada“ pratnje,negativni bodovi bi se beležili njemu.
Preferans je jako teška igra,a sve finese se usvajaju tokom dugogodišnje prakse. Fenomen Preferansa se i ogleda u tome,što se posle 20-ak godina igre,stalno dolazi do novih zaključaka,varijanti i kombinacija,a čini se,da taj proces „učenja“ traje beskonačno dugo.
POČETAK PARTIJE : Sam početak partije je prilično originalan.Ovde se delitelj ne određuje žrebanjem,već karte podeli bilo ko.Prvi se izjašnjava igrač,koji u ruci ima „Osmicu-karo“,a ako je ona u Kupovini,onda „Kralja-herc“.Za slučaj da je i on u Kupovini,sledi „Devetka-pik“.Taj igrač zatim i igra prvi,a u sledećem deljenju,on deli karte i igra se produžava uobičajeno.

MAĐARSKO – NEMAČKI PREFERANS​

Mađarsko-Nemački Preferans je dosta prostiji od našeg,a igra se u celoj Centralnoj Evropi,bez Austrije i Švajcarske,koje imaju svoje varijante ove igre.Tradicionalno,igra se izvodi sa „Mađaricama“,što je slučaj i kod nas u Vojvodini.
Licitacija se sastoji od sledećih Ponuda:
-„Dva“,ili „Pik“ (obavezno 7 štihova),
-„Tri“,ili „Karo“(6 štihova),
-„Četiri“,ili „Herc“ (6 štihova),
-„Pet“,ili „Tref“ (6 štihova),
-„Betl“
-„Durmarš“ (10 štihova , bez aduta).
Pobednik Licitacije otkriva 2 karte „Kupovine“.Ako među njima postoji neka od boje koju igrač želi da igra,on daje delitelju po 1 žeton,za svaku takvu kartu.Ako se ne igra na žetone, bod se Izvođaču oduzima, a delitelju dodaje.
BODOVANJE : Svi polaze od nule.
Solo-igraču se u slučaju prolaza piše Vrednost Ponude,puta 2 i plus po 1 bod,za svaki prekobrojni štih.Vretnosti Ponuda su 2,3,4,5,Betl je vrednosti 6,a Durmarš 10 bodova.
U slučaju pada,solo-igraču se upisuje Vrednost Ponude sa znakom minus,kao i po -2 boda za svaki štih,koji mu nedostaje za ispunjenje obaveze.Pratiovima se u tom slučaju piše po +1 bod,za vaki štih manjka kod Solo-igrača.
Igra kod „Betla“ se u slučaju osvajanja štiha Solo-igrača ne prekida,već se igra do kraja. Njemu se pored -6 bodova,piše i po -2,za svaki osvojeni štih,a protivnicima po +1 bod.
U slučaju izrečene „Kontre“,bodovi se udvajaju,a ako je vraćena „Rekontra“,sve se množi sa 4.
U „Durmaršu“ Solo-igrač kreće prvi,a po želji može da zahteva od bilo kog protivnika da on pođe.
Partija traje do 60 bodova,a pobednik je igrač,koji prvi stigne do tog rezultata.
BEZ KEČEVA : Ako igrač bez ijednog Keca objavi Ponudu i prođe,od svakoga dobija nagradu po 10 bodova.Ako padne,isto toliko plaća svakome.
Ako igrač objavi Ponudu sa sva 4 Keca i padne,dodatno plaća svakom igraču,po 5 bodova.

STANDARDNI RUSKI
PREFERANS​

Standardni Ruski Preferans je oblik ove igre,koja se igra u istočnom delu Evropskog Kontinenta.Od „našeg“ se razlikuje veoma mnogo,tako da se na prvi pogled čini,kao da je u pitanju potpuno nova igra.Ipak,razlike su tehničke prirode,ali suština ostaje nepromenjena. Iskusnijij Preferansisti će se,već posle 15-ak minuta,potpuno uklopiti,u bilo koju,od ovde opisanih varijanti.U uvodnoj reči je naglašen značaj Ruskog Preferansa,odnosno činjenica,da je on ogledna i reprezentativna varijanta Preferans igara uopšte.
Sreća u Ruskom Preferansu je svedena na minimum,a kvalitet i umešnost igrača,skoro uvek odlučuju partiju.Upravo je na delu pokušaj,da se ova varijanta promoviše u sportsku disciplinu,pa se partije pojedinih Turnira i direktno prenose putem malih ekrana.
KARTE : Koristi se standardan skraćeni špil,od 32 karte.Njihove jačine su uobičajene, dok su boje rangirane drugačije.Skoro redovno su u upotrebi dva takva kompleta,različitih dizajna na poleđini,pa dok se sa jednim igra,drugi se meša i priprema za sledeće deljenje.
Redosled boja jeik , Tref , Karo i kao najjača , Herc.
SMER IGRE : Na međunarodnim Turnirima,za Preferans se usvaja „levi“ smer igre,u pravcu kretanja skazaljke na časovniku.Njega koriste u SAD-u,Engleskoj,Nemačkoj,Rusiji.Naš smer igre je,suprotan kretanju skazaljke na satu,a „u desno“ osim nas,još igraju u Italiji, Francuskoj,Mađarskoj,Grčkoj,Kini.Ipak,kako je u pitanju igra međunarodnog nivoa i ranga, prihvaćen je smer sa većine svetskih Turnira;znači,s desna,u levo.
BROJ IGRAČA : U igri učestvuju 4 igrača,gde svako igra za sebe.Ovo je za čitaoce mali šok,pošto je u Svetu ogroman broj novela,anegdota,poslovica,vezano za Preferans i njegova 3 igrača.I u Rusiji se slobodne partije uglavnom igraju u troje,jer je partija dinamičnija, zanimljivija,brža.Ipak,samo pri učešću četvorice,uticaj sreće je,tek vrlo malo prisutan.Vrlo originalno za Rusiju,a što se primenjuje u još nekim tamošnjim igrama je,da se delitelj može čak i uključiti u igru.On u većini slučajeva pauzira,ali ipak osvaja bodove,a po nekad daje i savete.
Pri igri u četvoro,nije neophodno da igrači budu ujednačenog kvaliteta,a igra ipak može biti neizvesna i zanimljiva.Eventualna slabost jednog igrača,uvek može biti nadoknađena od strane delitelja.Takođe,pomenuti igrač može od njega dobiti pomoć,a mnogo toga i naučiti.
I najzad,gubitak relativno slabijeg igrača,u ovoj igri ne može biti preveliki,što takođe potvrđuje džentlmenski karakter Preferansa.
PRIPREMA MESTA ZA IGRU : Pre početka partije,najpre se nacrta šema (jedinstvena tabela) u koju se upisuju rezultati.Ona se postavja na sredinu stola,a svako sam upisuje svoje bodove.Po pravilu,papir je samo malo manji od veličine stola,tako da ga skoro u potpunosti prekriva.Preko njega se tokom igre odigravaju karte,a ispada,kao da igrači rezultat upisuju po stolu.
Svako ima „svoju“ četvrtinu papira,a one su izdeljene na polja: 1,2 i 3.Pri učešću trojice,svakome pripada po trećina papira,a na svakoj su identična tri polja (1,2 i 3).
Polje 1 – „Gora“. U „Goru“ se upisuju kazneni bodovi,pri padovima.
Polje 2 – „Meta“ (Glavno Polje). U „Metu“ se upisuju dobri bodovi,pri prolazu na Solo-igri.
Ova dva polja zajedno,zamenjuju Srednju Kolonu u „našem“ Preferansu.
Polje 3 – „Pratnja“. U ovo polje se upisuje Supa.Ono je podeljeno na tri dela,a u svakome od njih se evidentiraju pomenuti bodovi,prema jednom od protivnika,polja: 3-B , 3-C , 3-D.
Tokom pisanja,svi bodovi su pozitivni,ali oni iz Polja 1 su „loši“,kao i tri polja sa oznakama 3-A,a nalaze se na delovima šeme,koje pripadaju protivnicima.Naravno,ovo važi za igrača A.
Svako polje započinje od nule,a cilj je,imati što više bodova u „Meti“,a što manje u „Gori“.I kod nas se odomaćila izreka,da kada neko pojačano „pada“,kaže se:„Ode u planinu“, „Pope se u Goru“ i slično.
IZBOR MESTA SEDENJA : Pred početak igre,svi igrači vuku po jednu kartu.Za ovu priliku,karte imaju brojne vrednosti: A(1),K(4);Q(3),J(2),10(10),9(9),8(8),7(7).
Takođe, i boje su numerisane,pa tako „Pik“ vredi 1 bod (prva boja) , „Tref“ 2 boda (druga boja) , „Karo“ 3 boda (treća boja) i „Herc“ 4 boda (četvrta boja).
Izvučena karta se boduje tako,što se na njenu brojnu vrednost,dodaju bodovi za boje. Tako npr, Kec-Herc vredi 5 bodova,Sedmica-Karo 10 bodova itd.
Igrač koji izvuče kartu najmanje vrdnosti,prvi deli i bira mesto za stolom,Dalje,mesto bira igrač,sa kartom sledeće veće vrednosti itd.Ako dva igrača imaju karte istih vrednosti, prednost ima onaj,sa kartom „niže“ boje.
MEŠANJE i SEČENJE : Dok delitelj meša karte,njegov levi sused sakuplja one iz predhodnog deljenja i pripema ih za sledeće,u kome će on biti u toj ulozi.Karte seče igrač desno od delitelja,a ni jedan presečeni deo,ne sme sadržati manje od 5 karata.Zabranjeno je sečenje iz ruke,odnosno,delitelj ih uvek mora spustiti na sto,ispred igača koji seče.
DELJENJE i ULOGA DELITELJA : Delitelj deli u levu stranu trojici protivnika,2 po 2 karte,dok ih svako ne dobije po 10. U međuvremenu,2 bilo koje spušta na sredinu stola i one predstavljaju „Kupovinu“.Prilikom sečenja se ne otkriva ni jedna karta,a karte Kupovine ne sme gledati ni sam delitelj.One ne smeju biti prve dve,niti poslednje dve karte iz presečenog špila,već bilo koje druge.Karte se tokom deljenja ne smeju uzimati u ruke,sve dok se ono ne završi.Ako se slučajno potkrade greška,delitelj je odmah u hodu ispravlja.
U ovoj varijanti Preferansa,delitelj ne sme gledati karte ni jednog igrača,niti im deliti savete.On u principu „navija“ za igrače pratnje,jer u slučaju „pada“ Solo-igrača,i sam dobija bodove.U pojedinim trenucima,može se čak i aktivno uključiti u igru,što će mo videti kasnije.
Po završenoj Licitaciji,delitelj otkriva „Kupovinu“,a za pojedine karte,može dobiti nagrade i to:
-Ako se u Kupovini nađe jedan Kec-Delitelj će Supiti budućeg Solo-igrača,kao da mu je na pratnji odneo 1 štih
-Kralj i Dama iste boje-Delitelj Supi Solo-igrača za 1 štih.
-Kec i Kralj u istoj boji-Delitelj Supi Solo-igrača za 2 štiha.
-Dva Keca-Delitelj Supi Solo-igrača za 3 štiha.
Ako Solo-igrač odmah javno odbaci otkrivenu „Kupovinu“,on Supi Delitelja za vrednost svoje Ponude.
Kod „Betla“ se sadržaj „Kupovine“ ne boduje.
U rukama se karte raspoređuju,identično „našem“ Preferansu.
CILJ IGRE : Pre početka partije se mora postići dogovor o njenom ograničenju.Npr, ako je dogovor da se igra do 50,cilj svakog igrača je,da u „Meti“ dođu do tog broja bodova.Za onoga,kome to pođe za rukom,kaže se da je „Zatvorio Metu“ (Zatvorio svoje polje).Partija se produžava,sve dok svi učesnici to ne ostvare.
Igrač,koji „zatvori“ Metu pre drugih,u daljem toku igre,svoje „dobre“ bodove otpisuje sa svoje „Gore“ (umanjuje svoje „loše“ bodove).Jedan deo svojih bodova,upisuje i kao Supu prema protivniku,sa čime se stiče odlučujuća prednost.
Partija se može i samo vremenski ograničiti,a tada se igra sa „Beskonačnom Metom“ i ne postoji pojam njenog „Zatvaranja“.
Uvek je jedan Solo-igrač,a ostala dvojica njegovi protivnici.U slučaju,da jedan od protivnika ne želi da „prati“(igra),njegove karte može preuzeti delitelj i igrati umesto njega,što je objašnjeno u daljem tekstu.
Posle „kupovine“,Solo-igrač objavljuje svoju konačnu Ponudu.On govori adutsku boju,a njegova obaveza je osvajanje 6 štihova.Međutim,za razliku od „našeg“ Preferansa,on se ovde može obavezati i na osvajanje većeg broja nošenja,7,8,9,ili čak svih 10.
Na početku se licitiraju samo bojeik,Tref,Karo,Herc,ili Bez Aduta ,ali se izjašnjavanje može i produžiti sa: „7-Pik“, „7-Tref“ itd.Posle „7-Bez Aduta“,obaveza se mora podići na osvajanje 8 štihova,pa zatim 9 i na kraju 10,tako da je najjača licitacija „10-Bez Aduta“.
Pri objavljenoj bilo kojoj Ponudi „7“,Solo-igrač mora osvojiti,najmanje 7 nošenja,a svaki igrač pratnje, po 1 štih,odnosno,ako prate oboje,zajedno 2 štiha.
U Ponudama „8“,ili „9“,pratioci zajedno moraju osvojiti,bar 1 štih.Ako ostanu bez ijednog,„pada“ samo igrač,koji se kao drugi izjasnio da „prati“.
U ovom obliku Preferansa,postoji i „Betl“,ali se on dosta razlikuje od „našeg“,pa će detaljnije biti objašnjen u daljem tekstu.
„Kontra“ i „Rekontra“ ne postoje.

LICITACIJA : Prvi se izjšnjava levi igrač od delitelja,a zatim se produžava,dalje u levu stranu.Delitelj ne učestvuje u Licitaciji,pošto on i nema svoje karte.
Prvi igrač započinje licitaciju sa „Šest-Pik“,ili govori „Dalje“.Umesto „Šest-Pik“,uobičajeno je da se kaže samo „Pik“,ili „Jedan“,a u Rusiji najčešće „Prva“.Broj „Jedan“ ili „Prva“ označava boju po redosledu,a za sada se broj nošenja,odnosno 6-i nivo igre podrazumeva.
Znači,u praksi se licitira: „Jedan“ , „Dva“, „Tri“, „Četiri“, „Pet“(Bet Aduta),a ako se produžava dalje,obavezno sledi:„Sedam-Pik“,„Sedam-Tref“ itd.U Rusiji se „Sedam-Pik“ govori kao „Sedam-Prvih“,„Sedam-Tref“,kao „Sedam-Drugih“ itd.
Igrači uvek iznose višu Ponudu od predhodne,a povišenja,kao i u „našem“ Preferansu, obavezno idu po redosledu.Znači,posle „Šest-Pik“,obavezno sledi „Šest-Tref“.
Kada prvi igrač dođe ponovo na red za izjašnjavanje,on može „zadržati“ predhodnu ponudu govoreći „Moje“,jedino ako je do tada neko već odustao.U ovoj varijanti se umesto „Moje“,govori „Ovde“,što se odnosi na poslednju izrečenu Ponudu.
Igrač,koji se jednom izjasni sa „Dalje“,više se ne može vratiti u tok licitacije.

Primer izjašnjavanja:
Kao što možete primetiti,u drugom krugu je igrač C rekao „Pas“ (Dalje),pa od trećeg, igrač B više ne povišava,već zadržava predhodno izrečenu Ponudu.
Posle zadržanih „Sedam-Drugih“,igrač D je odustao,što znači da je baš to on hteo da igra.Igrač B postaje Solo-igrač i on sada može objaviti konačnu Ponudu „Sedam-Tref“,ili bilo koju veću od nje.Pri iznošenju konačne Ponude,i u Rusiji se kao i kod nas,iznosi ime boje,a ne njena brojna oznaka,kao što je to slučaj tokom licitacije.
Po završetku licitacije,delitelj najpre otkriva karte „Kupovine“,a Solo-igrač ih uzima u svoj list.On zatim odbacuje dve svoje karte „zatvoreno“ i objavljuje svoju konačnu Ponudu.Odbačene karte se ne smeju otvarati do kraja igre u tom deljenju,a u Ruskom Preferansu,njihovo skrivanje može imati veći uticaj n konačan ishod,nego što je to slučaj kod „nas“.
Dalje sledi izjašnjavanje o Pratnji.
PRATNJA : Prvi se o Pratnji izjašnjava, levi igrač od Solo-igrača, On može reći „Idem“ („Vist“),ili „Dalje“ („Pas“).Ako kaže da ide,izjašnjava se drugi,pa ako i on prati,sledi standardna igra.
Ako drugi igrač kaže „Pas“ („Ne Idem“),ponovo se izjašnjava prvi.On može reći „Zajedno“,pa se u tom slučaju prelazi na igru,ali može reći i „Za Svoje“.Ako kaže „Za Svoje“,njemu se prosto upisuje Supa prema Solo-igraču u iznosu od 2 štiha (ako je igra na 6-om nivou),ili jednog(ako je igra na 7-om nivou).Na nivou 8 i više,on ne može reći „Za Svoje“.
Ako prvi igrač ne zove partnera,igra se nikada ne izvodi.Pratiocu i Solo-igraču se upisuju bodovi,kao da su obojica prošli.
U Standardnom Ruskom Preferansu,nikada ne igraju samo 2 igrača.
Ako je prvi igrač pozvao drugog,obojica ofiraju svoje karte i igraju otvoreno.Pri tome,onaj ko je zvao,tokom cele igre,govori drugome šta da igra.
Ako prvi igrač odustane od pratnje (kaže „Dalje“),drugi odmah govori : „Zajedno“,ili „Za Svoje“.Na 6-om i 7-om nivou,on nikada neće reći „Dalje“,jer sa izjavom „Za Svoje“,on upisuje Supu,bez igre i ikakvog rizika.Već na 8-om i 9-om nivou,drugi igrač može reći i „Dalje“,pošto gubi pravo da kaže „Za Svoje“.
POVRATNI VIST : „Povratni Vist“ se u Ruskom Preferansu srće vrlo često,a označava sledeću situaciju:
Ako prvi igrač kaže „Dalje“,a drugi „Za Svoje“,prvi se može predomisliti i reći „Zajedno“.Igra se odvija,kao da je on „zvao“,a svi „dobri“ i „loši“ bodovi se upisuju njemu.
Ako pravo „Povratnog Vista“ ne iskoristi prvi pratilac,ono prelazi delitelju.On uzima karte od prvog ,ili drugog pratioca,po sopstvenom izboru.Ako želi,on može pozvati drugog igača da prate „zajedno“,a svu odgovornost preuzima na sebe.Ako to ne želi,jednostavno vraća karte igraču,od koga ih je uzeo i pogledao.
Pravilo „Povratnog Vista“ se u Ruskom Preferansu primenjuje uvek,ali se u pojedinim varijantama igre,delitelju ovo onemogućava.
Često igrač sa jakim kartama,iz taktičkih razloga,najpre govori „Dalje“,da bi izveo „Povratni Vist“ i sve bodove Supe upisao sebi.Ako se izjasni direktno da prati,to isto može učiniti i drugi igrač,pa svako upisuje svoje štihove.
OTVORENO ,ili ZATVORENO : Ako prate oba igrača,igra se odvija uobičajeno, zatvorenih karata.
Kada je jedan igrač zvao,ili se igra „Povratni Vist“,on sam,pri svom prvom potezu odlučuje,da li će se igrati „Zatvoreno“,ili „Otvoreno“.U principu se uvek igra „Otvoreno“,osim ako igrač koji je zvao,drugačije ne naglasi.U slučaju „otvorene igre“,on praktično igra oba poteza pratnje.
Po nekada,otvorena igra ne odgovara ni pratnji.Ako npr,igrač koji zove nema jednu boju,on će to sigurno želeti da prikrije od Solo-igrača,pa će zahtevati „Zatvorenu igru“.
U oba slučaja,Solo-igrač drži svoje karte zatvorene,a 2 koje je odbacio,ostaju jedina nepoznanica za igrače Pratnje.
Ako Solo-igrač igra prvi,on najpre odigrava svoj potez,pa tek zatim,pratioci otvaraju svoje karte,ili odlučuju da igraju zatvoreno.
Ako je prvi na potezu jedan od igrača Pratnje,njihove karte se mogu otkriti odmah,ili pak on odigrava sa zatvorenim listom,a tek kada drugi pratioc dođe na red,on odlučuje,da li će ih otvoriti.
TOK IGRE : Prvi je na potezu igrač,levo od delitelja.Ostali moraju igrati,u boji prve odigrane karte.U nedostatku boje,obavezno je sečenje adutom.
Deljenje se uvek igra do kraja,pošto za Pratnju ne postoji ograničenje od 5 štihova.To je veoma bitna razlika,u odnosu na „naš“ Preferans.Iako Solo-igrač već „padne“,igrači pratnje nastoje osvojiti što više štihova,jer se Supa piše za sve.Pri tome se još i dodatno boduju štihovi,koji nedostaju Solo-igraču do ostvarenja njegovog kontrakta.Čak i kod Betla,ako Solo-igrač osvoji štih,igra se nastavlja,pa ako odnese još jedan,piše se dvostruko,za još dva ,trostruko itd.
BEZ ADUTA : „Bez Aduta“ je Ponuda,analogna „našem“ Sansu,ali kako je prvi na potezu kao i uvek,levi igrač od delitelja,ova igra je znatno više zastupljena.Kad god se dogodi,da igrač levo od delitelja ima jake karte,on može sa samo dve,ili tri jake boje objaviti „Bez Aduta“. Međutim,u slučaju da nije prvi na potezu,neophodno mu je kao i u Sansu,da bude jak u sve četiri boje.Bez boje je ovde prolaz praktično nemoguć,jer pratnja igra sa otvorenim kartama.Ako prvi pratioc kaže da prati,da bi se igralo „Otvoreno“,drugi obavezno pauzira,čak i sa vrlo jakim kartama.On čeka da ga partner pozove i da zahteva igru „Otvoreno“.
Ako Solo-igrač nije prvi na potezu,u Bezadutskoj igri,pratioci najpre otvaraju karte,a tek zatim polaze.U tom slučaju,igra „Bez Aduta“ sa tri boje,nema nikakvih šansi na uspeh.
„Bez Aduta“ se može igrati na svim nivoima,a u licitaciji se iznosi kao „Peta“.
IGRA NA „NIVOU 10“ : Ova Ponuda se prektično i ne igra,već se samo proverava. Ako pratioci nađu načina da obore Solo-igrača,on „pada“,a pratiocima se ne piše ništa.Ipak, postoje i ekstremne situacije,gde se igra mora izvesti,pošto su odbačene karte tajna za igrače pratnje i od njih mnogo toga zavisi.
RASPASOVKA : Kada u prvom krugu izjašnjavanja,sva tri igrača pauziraju,umesto „Refea“,koji ovde ne postoji,igra se „Raspasovka“.Aduta nema,a svako se trudi odneti što manje štihova.Za svako nošenje,igrač dobija kaznene bodove,koji mu se pišu u „Goru“.U slučaju da neko ne odnese ni jedan štih,njemu se upisuje nagrada u „Metu“ (Glavno Polje).
Prva dva Hoda vrši delitelj.On uzima 2 karte „Kupovine“ i u prva dva kruga,aktivno učestvuje u igri.Ako delitelj odnese štih,njemu se takođe piše kazna u Goru.Bez obzira na ishod prvog kruga igre,on započinje i drugi,sa drugom kartom Kupovine.Boja prve odigrane karte se u Raspasovki obavezno mora poštovati.
Bez obzira ko odnese drugi štih,prvi u trećem krugu je igrač,levo od delitelja.
Tek od četvrtog kruga,poštuje se pravilo,da osvajač štiha igra prvi,u sledećem krugu igre.
Delitelj je ovde u povlašćenom položaju,pošto može osvojiti,maksimalno 2 štiha.To se objašnjava time,da sam nije ni učestvovao u licitaciji,pa stoga nije ni kriv za Raspasovku.Takođe njemu je mnogo lakše osvojiti nagradu,za neostvareno ni jedno nošenje,jer treba proći samo prva dva kruga.
Posle završene Raspasovke,ponovo deli isti igrač.Ako kojim slučajem,ponovo svi kažu „Dalje“,sledi „II Raspasovka“,sa udvojenim kaznama za svako nošenje.
U slučaju,da se Raspasovka igra i po treći put sa istim deliteljem,kazne se učetvorostručavaju.
Posle odigrane tri Raspasovke za redom,deli sledeći levi igrač,a igra se,kao da ih nije ni bilo.Ako sada odmah ponovo dođe do nove,igra se I Raspasovka.

MIZER : „Mizer“ je drugi naziv za „Betl“.Igra se bez aduta,a cilj Solo-igrača je,da ne ostvari ni jedno nošenje.„Mizer“ se ovde mora najaviti direktno,još u prvom krugu izjašnjavanja. Ako je igrač započeo Licitaciju sa nekom bojom,kasnije se ne može preorijentisati na „Mizer“ i obrnuto.Ipak,ovo pravilo se često menja i varira kod razlilčitih oblika Preferansa.
„Mizer“ se može nadjačati,tek sa Igrom na nivou „9-Bez Kupovine“,ili na nivou „10 sa Kupovinom“.Međutim,igrač koji je objavio „Mizer“,posle „9 Bez Kupovine“,može reći „Mizer Bez Kupovine“.On se jođ naziva „Veliki Mizer“,a može se nadjačati samo igrom na nivou 10 i to bez Kupovine.
Ako se dogodi,da dvojica igrača imaju „Mizer“,u prednosti je prvi koji ga objavi.Međutim,drugi igrač može objaviti „Veliki Mizer“,pa sada on ima prednost,ali zato ne može koristiti karte sa stola.
Igra „Bez Kupovine“ je ovde prava retkost,a služi uglavnom,da bi se nadjačao „Mizer“.Kada se objavi „Igra Bez Kuovine“,dve karte sa stola se odbacuju na stranu i ne smeju se otkrivati do kraja igre u tom deljenju.Ako je igrač nadlicitiran,on može u daljem toku izjašnjavanja,uvek svoju Ponudu ponoviti,ali sada „Bez Kupovine“.Ipak,ovo pravilo se u Ruskom Preferansu vrlo retko primenjuje.Igre „Bez Kupovine“ inaju iste vrednosti,kao i one sa zamenom 2 karte sa stola.
U „Mizeru“,oba pratioca obavezno igraju,a bez obzira na ishod,njima se ne pišu nikakvi bodovi.Solo-igrač za „prolaz“ dobija nagradu,koju upisuje u svoju „Metu“,a ako „padne“,za svaki štih koji odnese,piše kaznene bodove u „Goru“.Deljenje se igra do kraja,a pratioci nastoje prisiliti Solo-igrača,da odnese što više štihova,a ne samo jedan.To je i suštinsak razlika,između „Mizera“ i „Betla“
U ovoj varijanti Preferansa,protiv „Mizera“ se uvek igra „Otvoreno“.
Prvi je na potezu igrač,levo od delitelja.Ako se dogodi,da je on Solo-igrač,napre odigrava prvu kartu,a tek onda,igrači Pratnje ofiraju svoje listove i igra se na taj način produžava.U svakom slučaju,Solo-igrač svoje karte drži u ruci zatvoreno,a one su za igrače pratnje nepoznanica,kao i one 2 iz „Kupovine“,ili odbačene.Upravo one mogu odigrati jako bitnu ulogu u ishodu ove igre.
Postoji još jedno dodatno pravilo.Igrač,koji treba da licitira u prvom krugu,a nalazi se u dilemi,da li može,ili ne može odigrati odigrati „Mizer“,ima pravo predložiti delitelju,da ga odigraju „na pola“,odnosno,da dele ,bilo „dobre“,bilo „loše“ bodove.Delitelj na trenutak uzima njegove karte da bi ih pogledao,a onda prihvata,ili odbija ponudu.U slučaju da delitelj ponudu odbije,igrač koji mu je ponudio „Mizer“,sada odlučuje sam:
-ipak ga objavljuje,
-uključuje se u normalan tok licitacije,
-govori „Dalje“.
PREFERANS : „Preferans“ je najjača Ponuda,a događa se vrlo retko.Kada dođe do njega,igrač odmah dobija celu partiju.Ova Ponuda ima drugačije značenje,od istoimene u „našem“ Preferansu.
„Preferans“ je takav sastav karata,gde igrač sa njih 12 u rukama,bez odbacivanja 2 suvišne,ne moše izgubiti ni jedan štih,pa čak ni ako to želi.
„Preferans u adutu“ čine obavezno svih 8 aduta,plus Kečevi i najjače karte u ostalim bojama.Npr,A-K-Q-J u nekoj drugoj boji,ili A-K-Q u jednoj i Kec u drugoj i sl.
„Preferans bez aduta“ se priznaje samo,ako igrač ima A-K-Q u sve četiri boje.U nekim drugim varijantama,raspored ne mora biti striktno takav,ali su obavezna sva četiri Keca i najjače karte u neprekidnom nizu.

IGRA U TROJE : Pri igri u troje,sve je isto,ali se izbacuje dodatna uloga,koju ima delitelj
Najbitnija razlika se pojavljuje u Raspasovki.Najpre se odigrava jedna karta „Kupovine“.Počev od levog igrača,svi igraju po jednu kartu iste boje,a ko nema,igra bilo šta.Štih nosi najjača odigrana krta u boji prve,ne računajući nju samu.Zatim se za drugi štih,odigrava druga karta „Kupovine“,a procedura se ponavlja.Za treći štih,prvu kartu uvek odigrava levi igrač od delitelja,a od četvrtog kruga,osvajač predhodnog štiha.
BODOVANJE :“Vrednost Igara“ je data u tabeli.
U „Metu“ i „Goru“,poeni se pišu,jedan pored drugog,međusobno odvajaju tačkom i zarezom,a uvek se novi rezultat sabira sa dotadašnjim.Bodovi se u ove dve kolone uisuju bez nula,odnosno,npr 20 bodova bi se pisalo kao 2.Tek po završetku cele partije,dodaju se nule i svode se konačni rezultati.
-I Raspasovka............1 bod za svaki štih (10)
-II Raspasovka...........2 boda za štih (20)
-III Raspasovka..........4 boda za štih (40)
Ovi bodovi se pišu u Goru.
Ako igrač ne osvoji ni jedna štih u Raspasovki,dobija nagradu,od 2 boda u Metu.
Primeri upisivanja bodova:
I Primer : Igrač A je delitelj.Igrač B objavljuje Ponudu „6-Karo“ i osvaja tačno 6 štihova.Igrač D je „pozvao“ Igrača C i njih dvojica zajedno osvajaju 4 štiha.Igraču B se pišu 2 boda u „Metu“,Igraču D,8 bodova Supe prema igraču B,a pošto je u „Kupovini“ otkriven Kec,delitelju (Igraču A) se upisuje 2 boda Supe,prama igraču B.
II Primer : Igrač B je delitelj,a igrač D objavljuje Ponudu „6-Tref“ i osvaja 8 štihova.Igrač C je „ pozvao“ Igrača A i zajedno osvajaju samo 2 štiha,pa je Igrač C „pao“.Igraču D se pišu 2 boda u „Metu“.Igraču C se pišu 4 boda u „Goru“,pošto mu za prolaz fale 2 štiha,puta vrednost igre.Istom igraču se upisuju i 4 boda Supe prema igraču D,pošto je osvojio 2 štiha.
III Primer : Igrač C je delitelj.Igrač B objavljuje „7-Karo“,a osvaja samo 6 štihova. On „pada“ i piše mu se u „Goru“ 4 boda (2 za „pad“ i 2 za jedan štih koji mu fali za prolaz)Igrač A je pozvao Igrača D i piše Supu za 4 osvojena štiha,plus za 1,koji fali za „prolaz“ Solo-igraču.Znači,njemu se piše 5,puta Osnovna Vrednost igre na 7-om nivou,a ona je 4,ukupno 20 bodova supe prema igraču B.Pozvani igrač i delitelj dobijaju takođe pravo da upišu Supu prema Solo-igraču,za svaki štih koji mu fali za „prolaz“.Znači,u našem primeru,Igrači C i D upisuju po 4 boda Supe prema igraču B.
IV Primer : Igrač A objavljuje „Mizer“ i osvaja 2 štiha.Piše mu se u „Goru“ 20 bodova, 2 puta 10 (Osnovna vrednost igre).
Jedino kod „Povretnog Vista“,igrač koji „vrati“,u slučaju pada Solo-igrača,piše apsolutno sve bodove Supe sebi.U III Primeru,on bi prisvoio čak i po 4 boda Supe,koji su pripadali drugom igraču pratnje i delitelju;znači,njemu bi se pisalo 28 bodova Supe,dok bi igrači C i D ostali bez ikakvih bodova.
KRAJ IGRE : Ako je npr. dogovoreno,da se partija igra do 30,znači da svako mora dostići 30 bodova u svojoj Meti.
Kada jedan igrač stigne do 30,on je „Zatvorio Metu“ i dalje u nju ne piše ništa.U nastavku igre,polovinu „dobrih“ bodova (koje bi inače pisao u Metu),on će oduzimati od svoje „Gore“.Sa drugom polovinom,on „pomaže“ protivniku sa najvećom „Metom“.Te bodove mu daje,a ovaj ih upisuje u svoju „Metu“.Međutim,kao kompenzacija, on ga za isto toliko puta 10 Supi. Npr,ako igrač ostvari 4 boda,2 otpisuje sa svoje „Gore“,a 2 boda piše u najveću protivničku „Metu“ i Supi istog igrača,sa 20 bodova.
Ako igrač otpiše sve svoje „loše“ bodove (svede svoju „Goru“ na nulu),on sa svim svojim „dobrim“ bodovima počinje da „pomaže“ najboljem protivniku,koji još nije zatvorio svoju „Metu“.
„Pomoć“ u ovom slučaju nije prava,već se samo tako zove.Naime,igrač koji „pomaže“, znatno uveličava svoj konto u Supi,mnogo više,nego što je pružio pomoć.U Ruskoj literaturi, ovaj pojam se zvanično naziva „Američka Pomoć“.
Pred kraj partije se obično dešava,da svi pomažu najslabijem.Pri tome,njegov rezultat se na prvi pogled poboljšava,ali je praktično sve slabiji i slabiji,zbog Supe,koja u protivničkim poljima prema njemu vrtoglavo raste.
Partija je završena,kada sva četvorica igrača „Zatvore Metu“,odnosno dođu do dogovorenog broja bodova u njoj.
Ako igrač zatvori „Metu“ i svede „Goru“ na nulu,on sa svim „dobrim“ bodovima „pomaže“ protivniku.Ako se dogodi,da on u međuvremenu padne,„loše“ bodove bi pisao u svoju „Goru“.Pošto ona sada više nije nula,na dalje,on ponovo polovinu otpisuje sa nje,a sa drugom polovinom „pomaže“ protivniku.
Jedino u „Zatvorenoj Meti“,bodovi se više ne mogu pisati ni na koji način.
Pri uspešno odigranom „Preferansu“ ,igraču se u „Metu“ upisuje konačan broj (ako je dogovoreno da se igra do 30,onda 30 bodova),precrtava mu se „Gora“ i sva Supa,kojom ga terete protivnici.Partija se nastavlja dalje,a on „pomaže“ ostalima da „Zatvore Mete“ i pri tome još više poboljšava svoj skor.
Ako je „Preferans“ u bezadutskoj Pnudi,sastavljen od po 3 karte u sve 4 boje,jedino za njega važi pravilo,da se partija i završava.Pored predhodno opisanog,isti igrač odmah i „Zatvara“ sve „Mete“ protivnika i Supi ih za desetostruko uvećanu vrednost.
Pošto svi igrači „Zatvore Mete“,partija je završena.
-Najpre se svaka „Gora“ umnoži sa 10 i dobija situacija kao na slici,gde su one: 150,120,220 i 450.
Najmanja „Gora“ je kod Igrača B i iznosi 120.Od svih ostalih „Gora“ se odbija ta vrednost,a „Mete“ su sve jednake,pa se i one brišu.Tako dolazimo do sledeće situacije:
Ukupna vrednost ostatka „Gora“ je: 30+100+330=460;to se deli sa 4 i dobija „Prosečna Gora“,od 115 bodova.Sada se račun dalje svodi na sledći način:
Igrač A: Od Prosečne Gore,oduzima se njegova 115-100=15 bodova.Na to se dodaje sva njegova Supa 15+168+36+192=411 bodova,a odbijaju one,kojom ga opterećuju protivnici 411-38-54-282=37 bodova u „plusu“.
Igrač B: 115-30=85; 85+152+38+272=547; 547-168-122-74=183 boda u „plusu“
Igrač C:115-0=115; 115+122+54+156=447; 447-272-356-36=217 u „minusu“.
Igrač D:115-330=-215; -215+282+74+356=497; 497-192-152-156=3 u „minusu“.
Igrači A i B su „dobri“ i to 37 i 183 boda,a ostala dvojica „loši“,217 i 3 boda.

„Sočinka“ je najmanje hazardan oblik Preferansa,idealan za početnike.Drugi nazivi za njega su „Preferans za odmor“,„Plažni Preferans“,a i sam naziv „Sočinka“,dolazi od poznatog Ruskog letovališta.Razlike,u odnosu na predhodno opisani, Standardni Ruski Preferans su:
-Pratnja uvek igra sa otvorenim kartama,što u mnogome olakšava zadatak početnicima.
-Bez obzira ko kreće,„polaz“(prva karta) se uvek vrši sa zatvorenim kartama,a odmah zatim,igrači pratnje svoje spuštaju otvoreno na sto.
-Pri otkrivanju „Kupovine“,delitelj dobija 1 štih Supe samo za eventualnog Keca, odnosno za Sedmicu u njoj,ako se igra „Mizer“.U slučaju da Solo-igrač odbije „Kupovinu“,on Supi delitelja za 1 štih Supe.
-Ne mora se licitirati po redosledu,već su dozvoljeni i preskoci.
-Odmah po „Pasiranju“ jednog igrača,prvi sledeći može „zadržati“ predhodnu Ponudu. Ako to ipak ne učini,već povisi licitaciju,pravo „zadržavanja“ prelazi na trećeg igrača,koji je još uvek u konkurenciji.
-Ako Solo-igrač otkrije „Kupovinu“ i uvidi da će „pasti“,on se može predati i odbacuje karte.Piše mu se u „Goru“,kao da je ostao „bez 3 štiha“,a protivnici ga ne Supe ništa.
-Ako Solo-igrač objavi Ponudu,a kasnije se uvidi,da je mogao da prođe i jaču,pri bilo kakvom rasporedu karata kod protivnika,deljenje se poništava,a njemu se upisuje u „Goru“,kao da je ostao „bez 2 štiha“.Ovo pravilo posebno otežava igru onima,koji prelaze na Ruski Preerans iz „našeg“,pošto kod nas ne postoji navika,da igrač objavljuje najjaču moguću Ponudu.Čak šta više,često se objavljuje i niže,.kako bi se protivnici „navukli“ i pali.
Primer: Ako igrač ima A,K,Q,J i 10 u Piku i A,Q,J,10 i 9 u Hercu,a najavi „7-Herc“, povredo je pravilo igre,jer je očigledno,da ne može da izgubi više od jednog štiha.On je bio obavezan da objavi Igru na nivou 9.Ovo pravilo se ne mora uvek poštovati,ali je preporuka,da se primenjuje u očiglednim primerima.
-U „Sočinki“ se primenjuje pravilo „Poluodgovorne igre“.Pri svom „padu“,pratilac upisuje u „Goru“,samo polovinu Osnovne vrednosti igre,za svaki štih koji mu nedostaje za „prolaz“.
Npr,u Ponudi „8-Tref“,Osnovna vrednost igre je 6.Ako igrač pozove partnera,ali ne osvoje ni jedan štih,pišu mu se u „Goru“, samo 3 boda.
-Pri „Povratnom Vistu“ i padu Solo-igrača,delitelj i drugi igrač pratnje zadržavaju pravo na svoju Supu i nju ne preuzima igrač,koji je „vratio“.
-Ako Solo-igrač objavi „6-Pik“,oba protivnika obavezno prate.
-„Mizer“ se može nadjačati prostom igrom na nivou 9,a „Mizer bez Kupovine“,sa igrom na nivou 10.
-Bez „Kupovine“ se može igrati samo „Mizer“.
-Kod „Mizera“,svi odneti štihovi se drže otvoreno i mogu se tokom igre prelistavati od strane bilo kog igrača.Ovo je potpuno suprotno „našem“ Preferansu,gde se kod „Betla“,ne smeju prelistavati,čak ni svoje odnete karte.
-Kod „Mizera bez Kupovine“,2 karte iz nje se otkrivaju pre početka igre,tako da solo-igrač u rukama mora imati „Uver“.
-„Raspasovke“ se ovde bitno razlikuju,a do njih se takođe dolazi,kada sva trojica igrača „pasiraju“.Posle odigrane Raspasovke,deli sledeći igrač,a licitacija mora započeti od 7-og nivoa. Znači,počinje se od „7-Pik“,ili više.Ako svi ponovo kažu „Dalje“,igra se II Raspasovka,posle koje se opet menja delitalj.Ako se na ovaj način,odigraju 4 Raspasovke za redom (uslov ua licitaciju je uvek,najmanje „7-Pik“),ponovo dolazi na red za deljenje igrač,koji je to činio pri prvoj od njih.Pun ciklus Raspasovki je završen,a licitacija ponovo kreće od „6-Pik“.U slučaju nove Raspasovke,ponovo se igra Prva.
Vrednosti Raspasovki su:1,2,3 i 4 boda za svaki štih,a onaj ko ostane bez nošenja,uvek dobija 2 boda u „Metu“.
-Karakteristično za Sočinku je,da igrač koji „Zatvori Metu“,odmah počinje sa svim svojim „dobrim“ bodovima „pomagati“ protivniku i to onome,sa najjačom „Metom“.On svoje bodove upisuje u njegovu „Metu“,a Supi ga destostruko toliko.Nikada se ne „pomaže“ delitelju, niti igraču,koji je u tom deljenju pao na pratnju,već prvom sledećem po jačini.Ako takvoga nema,on bodove otpisuje sa svoje „Gore“.Ako prvom najjačem protivniku treba manje bodova,od onih,koje je igrač u tom deljenju zaradio,on sa ostatkom njih „pomaže“ prvom sledećem.Ako takvoga nema,oni se otpisuju sa „Gore“.
-Ako dva igrača imaju jednak rezultat u „Metama“,najpre se „pomaže“ onome,ko ima manju „Goru“.
-Ako se zbog predhodnih pravila ne može „pomagati“ protivnicima,ali ni otpisati sa svoje „Gore“,jer je ona nula,bodovi se dele na 3 i dodaju svakom od protivnika u „Goru“.
-Ako delitelj osvoji bodove tako,što sa nekim odigra „Mizer na pola“,sa njima nema pravo „pomagati“.To takođe važi i za igrača,koji je ostvario 2 boda tako,što nije osvojio ni jedno nošenje na Raspasovki.Ti bodovi se otpisuju sa „Gora“ pomenutih igrača,ili propadaju.
-Pri odigranom „Preferansu“,partija se odmah završava.Pobedniku se odmah „Zatvara Meta“,otpisuje „Gora“,kao i sve Supe kod protivnika.Dalje,on „pomaže“ i „Zatvara Mete“ svim protivnicima.Ravnopravno važe svi oblici „Preferansa“.