Pismo izgubljenoj ljubavi

Buntovnik_Bez_Razloga

Buntovnik_Bez_Razloga

Veoma poznat
Poruka
11.647
PISMO IZGUBLJENOJ LJUBAVI


Ne znam ko sam i odakle sam,ali znam da sam čovek,jer tako su mi rekli drugi ljudi.Sve što znam je da mrzim,jer mi niko nije rekao kako se voli,zašto se voli,jer mi niko nije pružio ljubav ni rekao mi lepu reč.
Voleti?! Ta reč mi je strana,ali znam da ona mnogo više znači od reči mrzeti.
Čuo sam i video od drugih ljudi,mladića i devojaka,kako hodaju zagrljeni i radosni su.Ja se nikada nisam smejao.Drugi govore i pričaju jedno drugome lepe reči ali za mene potpuno nepoznate.
Da li će i meni ikada iko reći da me voli,pružiti mi ruku i prošetati samnom.
Ja se nadam,jer znam da jednom...ne...u stvari,ja ništa ne znam.Ali...možda ipak jednom,da...možda jednom!? Samo da jednom i jedan trenutak,jedan tren osetim ono što čekam već dugo.Onda će mi biti lakše.
Zato,pomozi mi da osetim šta je to ljubav.
To možeš samo TI.
Tebe samo hoću da budeš kraj mene.Ne smeš me ostaviti,jer ću opet početi da MRZIM.Vratiću se u maštanje,a moja mladost proći će brzo i život će se ugasiti bez tebe,bez najlepšeg osećanja na svetu-LJUBAVI...
 
koji si ti car :lol: :lol: :lol:

mnogo si jak a? :lol:

pazi vrlo si blizu...ali imam bolju foru :lol:

uzmimo obrnuto :lol: :lol: ....mozesh da volish beskrajno,ali se pitash koliko smesh da ne bi nekoga povredio svojom ljubavlju..e to je tek zayebana disciplina :lol: :lol: :lol:

ajde probaj sa ovom teorijom pa se javi...da chujem jer pliva kod tebe aaa?

Even Better Than the Real Thing


Give me one more chance
And you'll be satisfied
Give me two more chances
You won't be denied

Well my heart is where it's always been
My head is somewhere in between
Give me one more chance
Let me be your lover tonight

(Check it out)

You're the real thing
Yeah the real thing
You're the real thing
Even better than the real thing
Child...

Give me one last chance
And I'm gonna make you sing
Give me half a chance
To ride on the waves that you bring

You're honey child to a swarm of bees
Gonna blow right through you like a breeze
Give me one last dance
We'll slide down the surface of things

You're the real thing
Yeah the real thing
You're the real thing
Even better than the real thing
Child...

We're free to fly the crimson sky
The sun won't melt our wings tonight

Oh now... here she comes

Take me higher
Take me higher
You take me higher
You take me higher

You're the real thing
Yeah the real thing
You're the real thing
Even better than the real thing
Even better than the real thing
Even better than the real thing


lichi jel da :lol: 8)
 
zavodljiva1976:
Buntovnik_Bez_Razloga:
zavodljiva1976:
:roll: Joooj,sto bih ja volela da neko napise meni pismo kao da sam ja njegova izgubljena ljubav.... :(
Kliknite za proširenje...

A mozda je ovo pismo napisano za tebe! :P :wink:
Kliknite za proširenje...
Aaaaaahhhh(to je bio duboki uzdah :P ) :wink:
Kliknite za proširenje...
Uzdah...
Odusevljenja...
Strasti...
Zelje...
Zadovoljstva...
Neznosti...
Ceznje....
:P :wink:
 
Tada sam mislila da sam kraljica cije se kraljevstvo nikad nece srusiti i da ljudi oko mene postoje samo zato da mi sluze,da ispunjavaju svaku moju zelju,da me zabavljaju.Bila sam ohola glupaca.Shvatila sam to,ali...kasno i uzalud.
Ti si bio pored mene kada sam to pozelela.Bio je dovoljan jedan poziv telefonom,jedna mazna rec i - bio si tu.Ponovo pored mene,ponovo spreman da progutas sve moje gadosti,ponovo tu da mi pruzis svoje rame,svoju umirujucu tisinu,svoju nesebicnu,neizmernu ljubav.Dao si mi sve!Sve sto si imao.A ja,nezahvalna glupaca,mislila sam da tako mora biti,da sam ja tu koja samo treba da uzima,ali ne i d adaje.Igrala sam se,svaki put izmisljajuci sve suroviju igru,da te slomim.Bio si igracka u mojih hirovitim rukama,pion kog sam zrtvovala.
Tako jako sam zelela da te slomim,da molis,places,umires zbog mene.Nikada to nisi ucinio.Nikada tu,pred mojim ocima.Ponosan i do ludila smiren,odlazio si bez ijedne reci,a kada si se vracao,videla sam na tvojim rukama,duboko u kozi,urezano moje ime...Voleo si me,ali bio si cudan i nekako opasno stran.Voleo si me,onako,kako nikada niko nije,ponosno i gordo.Dostojanstven do prokletstva,cutao si svoju bol i voleo me i dalje.Samo ti si znao tako divno voleti! samo ti...
Sada sam sama u ovom stranom,prljavom gradu.I samo vetar posecuje moju napustenu sobu,u kojoj sada came,samotnickiizgubljene iluzije,tisina i ti....ili ono malo sto je jos ostalo od uspomena na tebe.Dele nas galaksije,neprohodni svetovi,milion svetlosnih godina...Sad kad je citava vecnost izmedju nas,znam da te VOLIM! Kasno je....suvise kasno za istinu...i nista ona ne bi donela,ni tebi ni meni...
Trazim na jastuku tvoj miris i tako jako pozelim da si opet tu,pored mene,da si u mom snu i u mojoj javi.Pozelim da dodirnem tvoje usne,da ti pripadnem onako,kako nikada nisam- iskreno i do kraja!
Ali posle bola,koji sam ti nanela,ne smem da te potrazim.Ili se plasim da te,mozda,ne pronadjem u zagrljaju druge zene...i vrisnem da sam ti se vratila i da cu zauvek ostati kraj tebe? Plasim se odbijanja,posle svega....
Ne bih imala snage da ti kazem da sam dosla da molim za samo jedan delic tvoje ljubavi,da samo ponovo cujem ono tvoje:"Mala,volim te!",da osetim dodir tvog dlana na mojim grudima,da utonem u tvoje divne,meke usne,kao u jastuke...da odetim miris tvog tela,da se usred noci probudim i osetim kako me blago milujes po kosi....
I kako da ti sad kazem da te volim,a da ti u to poverujes?!Ne bih mogla podneti da me odgurnes onako kako sam to ja bezbroj puta uradila.
Ponos ili strah - ko zna sta je to? Nije ni vazno,ali suze jos teku dok slusam onu dobru staru:
"...Sto te nemam..
Evo svisnucu...eksplodiracu...
Sto te nemam...Luda noc!
Tesko mi je...
Loze mi je...
Sto te nemam...."
 
Odavno mi je postalo jasno da ne bi imalo smisla, da ne bi bilo mogućno živeti kad bi život bio onakav kakav na mahove izgleda, kad bi sve stvari u životu bile samo ono što njihovo ime kazuje i ništa više. Ovako, znam da koliko god je prostranstvo života na površini, u širini, toliko ga ima u dubini, tako da su nevidljive i skrivene mogućnosti života bezbroj miliona puta veće od onih koje vidimo na površini.

Jedino tako je mogućno podneti život i misao o smrti.
 
Sutra bez mene
leto ce poceti u junu
mesec ce biti krupan kao bundeva
a broj nula kotrljace se po snegu

Sutra bez mene
moja ulica bice vrlo prljava
moje selo vrlo ruzno
a moja reka leprozna
kao prekjuce, kao sutra

Sutra bez mene
Spomenik Mrtvima
bice vrlo ponosan na svoje vojnike
pale za nesto sto zaboravljamo
za nesto sto ne priznajemo

Sutra bez mene
proza ce biti meka
kao jaje na tanjiru
Ko ljubavna zakletva bez zaljubljenih.
 
Sve me podseća ne tebe moja tugo... Gledam u druge ljude, ali ja njihovo lice ne vidim samo si mi ti pred ocima... Tvoje nebesko plave oci ne daju mi nikad mira. Najteze mi dodje u snu. Sanjam te cesto i onda se probudim suznih ociju i samo sebe pitam zasto? Odgovora nema, znam... ali opet pomislim doci ce i taj dan, i dobicu odgovor.

Ja te stvarno volim a ti... Tebi nije stalo do mojih osecanja, ti ne maris za moj bol. Tebi laska kad i za sebe ostavis još jedno "slomljeno srce".

Tebi i sada osmeh ne silazi sa lica.
Zar je toliko tesko zavoleti me?

Zivim sto moram. Stalno se vracam u proslost, u secanje, nadajuci se da ce mi to doneti mir i snagu da izdrzim u ovom svetu tuge u kojem za mene nema mesta. Ali to mi zapravo donosi bol, nespokoj, beznadje. Neko je rodjen da ima sve a neko da nema nista. Ja sam u ovoj drugoj kategoriji, rodjen sam da patim, zivim, a na kraju i da umrem zbog tebe...

Moja tugo...
 
Stranice dnevnika moga zivota su prazne. Svi oni koji su mi potrebni, nalaze se u tudjim životima...

A sto je najgore i svi oni koji ce doci vec su necije ispisane stranice.

Stranice dnevnika moga zivota ce zauvek ostati bele sa tackom na kraju necega cega nikad nije ni bilo....
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
PISMO IZGUBLJENOJ LJUBAVI


Ne znam ko sam i odakle sam,ali znam da sam čovek,jer tako su mi rekli drugi ljudi.Sve što znam je da mrzim,jer mi niko nije rekao kako se voli,zašto se voli,jer mi niko nije pružio ljubav ni rekao mi lepu reč.
Voleti?! Ta reč mi je strana,ali znam da ona mnogo više znači od reči mrzeti.
Čuo sam i video od drugih ljudi,mladića i devojaka,kako hodaju zagrljeni i radosni su.Ja se nikada nisam smejao.Drugi govore i pričaju jedno drugome lepe reči ali za mene potpuno nepoznate.
Da li će i meni ikada iko reći da me voli,pružiti mi ruku i prošetati samnom.
Ja se nadam,jer znam da jednom...ne...u stvari,ja ništa ne znam.Ali...možda ipak jednom,da...možda jednom!? Samo da jednom i jedan trenutak,jedan tren osetim ono što čekam već dugo.Onda će mi biti lakše.
Zato,pomozi mi da osetim šta je to ljubav.
To možeš samo TI.
Tebe samo hoću da budeš kraj mene.Ne smeš me ostaviti,jer ću opet početi da MRZIM.Vratiću se u maštanje,a moja mladost proći će brzo i život će se ugasiti bez tebe,bez najlepšeg osećanja na svetu-LJUBAVI...
Kliknite za proširenje...
ne verujem da ti mozes da MRZIS :!:
 
Imao sam samo bezbroj suludih koraka
od zida do zida;
Imao sam malo tudjeg smeha
natalozenog na stvari.
Vidis kako ti mene divno ne znas...
Mozda ja nisam ni trava;
Mozda sam samo napamet nauceno
trcanje od porodilista do spomenika.
Uobrazio sam da sam te vec vidjao...
Morao sam da izmislim nesto
sasvim, sasvim beskrajno,
u ovim batrgavim nocima
sto imitiraju srecu...
M. Antic
 
Vecna noc u krvi
izmisljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.
Zar znam sta sam znao zar znam sta cu znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno uskladjene s prazninom sto pamti
jalovost cveta i jalovost zime.
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
sto mami iz mene to sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad razlicit od sveta
predeo me tace i pretvori u prasinu.
Al zaboravom svet sam sacuvao i cuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i pustos pomera? Gde zvezda moja plaha?
Niskosti uzalud ceznu pesmu Citam
na kolenima predeo koji se otvara
u bicu u kamenu praznom gde je skita
poslednja zvezda ciji sjaj ne vara.
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
PISMO IZGUBLJENOJ LJUBAVI


Ne znam ko sam i odakle sam,ali znam da sam čovek,jer tako su mi rekli drugi ljudi.Sve što znam je da mrzim,jer mi niko nije rekao kako se voli,zašto se voli,jer mi niko nije pružio ljubav ni rekao mi lepu reč.
Voleti?! Ta reč mi je strana,ali znam da ona mnogo više znači od reči mrzeti.
Čuo sam i video od drugih ljudi,mladića i devojaka,kako hodaju zagrljeni i radosni su.Ja se nikada nisam smejao.Drugi govore i pričaju jedno drugome lepe reči ali za mene potpuno nepoznate.
Da li će i meni ikada iko reći da me voli,pružiti mi ruku i prošetati samnom.
Ja se nadam,jer znam da jednom...ne...u stvari,ja ništa ne znam.Ali...možda ipak jednom,da...možda jednom!? Samo da jednom i jedan trenutak,jedan tren osetim ono što čekam već dugo.Onda će mi biti lakše.
Zato,pomozi mi da osetim šta je to ljubav.
To možeš samo TI.
Tebe samo hoću da budeš kraj mene.Ne smeš me ostaviti,jer ću opet početi da MRZIM.Vratiću se u maštanje,a moja mladost proći će brzo i život će se ugasiti bez tebe,bez najlepšeg osećanja na svetu-LJUBAVI...
Kliknite za proširenje...

Jesi li bio tinejdzer kada si to pisao?
 
Тринаеста је среда у овој години.
Ето, опет сам нашла разлог да ти пишем :lol:

Једно дивно, сунчано јутро мази те по коси док спаваш. Не стрпљиво чекам подне неби ли се придигао и њиме протрљао очи.
За то време једна фина госпођа осредњих година код пролаза у Нушићеву на картонској кутији продаје неколико букетића висибаба и љубичица. Данас ми се чини да цео град мирише на њу.
Једна тета у белом, код Дома омладине, поново ми је јутрос понудила вруће уштипке, уз смешак сам јој махнула и прошла до оне мале пекарице код Балкана. Ти лењивче један, ако тако наставиш никада нећеш сазнати како су тамо сваког јутра вреле, укусне и свеже кифле које већ до поднева нестану; а и мала Јелена, поранила је на свој задатак. Ено је већ испред Политике, смешка се пролазницима са картонском кутијицом у руци... Да си, као и ја, јутрос прошао туда, уз извињење би те питала да ли имаш двадесет динара ''на зајам''.
А на прозору канцеларије светлуца твој лик.
Синоћ сам сањала тебе па ме од тада прати.
Колегиница ме је јутрос прво за тебе питала, а ја сам брже боље проверила свој e-mail.
Наравно - ништа.
И знаш шта је то ништа мени рекло?
Љубав према теби, једино је у стању да замени и буде већа љубав према овом граду, према његовим од соли перутавим улицама тотално не згодним за возаче, старим тролама и прошловековним трамвајима који су у стању да такав хаос направе у њему, према истопљеним зеленим кантама које висе са бандера у сећање на Хрустановићку :lol:
Ехххх блентаво моје, ко доживи да теби пожели добро јутро тај је достигао немогуће. Ти тек тад лежеш да спаваш.
Није ни чудо што ниси самном и што ти и ја сад већ немамо заједничких тема.
Наравно, ову твоју блесаву, чупаву главицу ни то не спречава да ти и на тринаесту среду у овој години шапне - волим те, и да то ''волим те'' ипак некако стигне до јастука на коме се јарко црвени образи пеку на сну.
 
Jesam li ja tek sjena što hoda ulicama
I traži put ka srcu tvom.
Jesam li zaslužio da me pogledaš,
Da mi se obratiš
Patnja i bol srce mi izjedaju,
Tražim tebe, tvoj pogled,
Tvoje čarobne oči,
Da me smire,
Da me obasjaju ljubavlju,
Tvojom ljubavlju
Da budem deo srca tvog.

Čežnja je minula
Suze utihnule
Bol se stišala
A moja sjena i ja sedimo i tiho jecamo
Promatrajući crno ništavilo ničega
Put koja nema kraja,
Prekriven velom samoće,
Plaštem tuge,
Tminom noci.
 
Zašto je više ne volim
Njene oči, njenu kosu
Slatki osmijeh i slatke riječi
Nježnost njezinu i svilene poljupce
Njezin dah dok ljubi mi lice
Šaputanja na krevetu
Dodiri zažmirenih očiju

Njene riječi: volim te,
Samo prostruje i ne odazivaju se,
Ne ostaju da traže odgovor,
Ne zaustavljaju se i ne bude mi srce,
Već moj pogled, blijed, odmaknut,
Govori sve, ona zna, ali strah me
Reći to na glas, zašto ju ne volim
A dao sam joj i srce i dušu,
I mozak i riječi, i život i smrt
Sve prohujalo je kroz otrovne žile
I putuje daleko od moje oholosti
Molim te bože, vrati mi ljubav, vrati mi..
Želim ju voljeti, osjećati joj srce dok
Kuca uz moje, pratiti joj usne dok me ljubi,
udisati njezin zrak, spavati na njenoj kosi,
grijati se njezinom toplinom,
ali otišlo je sve, daleko, daleko, nepovratno,
izgubljeno zauvijek, još samo tijelo je ostalo
zarobljeno u potoku strasti…

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
Pismo mojoj Mariji Čudinovoj
Odgovora
0
Pregleda
158
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top