Pismo izgubljenoj ljubavi

Nisam te sacekala.
A zivela sam u iluziji da vernost je vrlina.
Negde usput sam te izdala...

Dosao si sa svojim danima,
sa osmehom u uvu...
Ko posle dugog puta sretosmo se,
ko stranci sto setaju po tudjim sanima.

Treptalo je mucno u stomaku,
u oku se gasnuo zar,
i htela sam ko toliko puta,
o kako sam htela, da dam ti sebe na dar...

Cutala sam.

I gledala sam te kao kroz prozor automobila,
dok kapi bi slivala kisa,
ko dete rasplakano zbog igracke,
ko tuga, sve tisa i tisa...

U meni se izgubilo vreme,
godine su kucali minuti,
u tvojim zbunjenim ocima,
vristali su su pogledi ljuti.
I ti si ko decak stao,
musavog dragog lica,
damare si mi krao,
u sebi sluteci krivca.

I nevino, cisto, bez glasa,
ponosnog uspravnog stasa,
prkosne uspravne glave,
sa ocima punim strave,
za jedno vecno zbogom...
Ja jedva skupih snage,
i poslednji put pogledom ljubih oci drage,
jer ko sto se iskonskim bolom za danom radja novi dan,
negde usput, tek eto tako, bez tebe usnih novi san.
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
PISMO IZGUBLJENOJ LJUBAVI


Ne znam ko sam i odakle sam,ali znam da sam čovek,jer tako su mi rekli drugi ljudi.Sve što znam je da mrzim,jer mi niko nije rekao kako se voli,zašto se voli,jer mi niko nije pružio ljubav ni rekao mi lepu reč.
Voleti?! Ta reč mi je strana,ali znam da ona mnogo više znači od reči mrzeti.
Čuo sam i video od drugih ljudi,mladića i devojaka,kako hodaju zagrljeni i radosni su.Ja se nikada nisam smejao.Drugi govore i pričaju jedno drugome lepe reči ali za mene potpuno nepoznate.
Da li će i meni ikada iko reći da me voli,pružiti mi ruku i prošetati samnom.
Ja se nadam,jer znam da jednom...ne...u stvari,ja ništa ne znam.Ali...možda ipak jednom,da...možda jednom!? Samo da jednom i jedan trenutak,jedan tren osetim ono što čekam već dugo.Onda će mi biti lakše.
Zato,pomozi mi da osetim šta je to ljubav.
To možeš samo TI.
Tebe samo hoću da budeš kraj mene.Ne smeš me ostaviti,jer ću opet početi da MRZIM.Vratiću se u maštanje,a moja mladost proći će brzo i život će se ugasiti bez tebe,bez najlepšeg osećanja na svetu-LJUBAVI...
Kliknite za proširenje...
ODAVNO NISAM NESTO LEPSE CULA/PROCITLA...Svaka ti cast!
 
If it is the rain of every day
that has increased its level
the music has not the same
effect that used to have before. Maybe I've learned so much
in so little and so short time
that I don't even know what language I speak
or what's my position in
this game of life I feel like I've lost all forces now
to jump and grab the sun
and no matter how much I try
I can't listen to my own voice. I don't know if I've lived ten thousand days
or one day ten thousand times
and I add you to my history
wanting to change what I've lost
for something better ~Chorus~I need you, I really need you my love
wherever you are now
I need all your love
I need you, I really need you my love
'cuz you are part of me
I need you right here
'cuz I can't live without you
I haven't learned it... And I feel lost like I'm lost
as a needle in the middle of the sea
as the moving sands
I submerge
among my loneliness I don't know if I have lived
ten thousand days
or one day ten thousand times
and I add you to my history
wanting to change what I've lost
for something better ~Chorus~ repeat
 
Ti si mi poklonila
najlepse trenutke mog zivota
Trenutke koji su meni znacili
radost,toplinu,neznost i ljubav
Radost koju sam osecao
nije se mogla nicim meriti.

Toplina tvojih usana
neznost tvojih dodira
bili su beskrajni osecaj ljubavi
Zeleo sam da ti trenuci ne prodju
da stanu sa vremenom
Jer tada je srce ispunjeno
nekim novim,nepoznatim osecajem.

Gledao sam sve drugacije
shvatio da zivot nije prazan
Svaka stvar je izgledala drugacije
jer kraj tebe i sa tobom
ziveo sam u nekom drugom svetu.
 
Secas se nasih setnji?
Hodali smo pustim ulicama
ljubili se i brojali zvezde.
Kada god sam video
zvezdu padalicu,
pozeleo sam da zauvek
ostanemo zajedno.
Izgleda da ni zvezde padalice
nisu tako mocne...
Zvala si me sto puta na dan
da bi pitala: Jel me volis?
Volim te...
Koliko?
105,5%!....
To je bila nasa tajna lozinka
znak da ce sve zauvek
biti u redu...
 
Kada promatram tvoje telo ispruzeno
kao reka koja ne prestaje proticati,
kao cvrsto ogledalo gde pevaju ptice,
gde je uzitak osetiti dan kako se radja.

Kada se gledam u tvojim ocima,
koje su kao duboka smrt ili zivot sto me doziva,
kao pesma iz dubine koju samo naslucujem;
kada vidim tvoj oblik, tvoje spokojno celo,
kamen blistavi, na koji kapaju moji poljupci
kao ruze sto odrazavaju sunce koje nikad ne zalazi.

Kada primicem usne toj nesigurnoj muzici,
tom mrmoru neugasive mladosti,
izgaranju zemlje koja peva u zelenilu,
kao sretna ljubav sto bezi i opet se vraca.

Osecam kako se svet valja pod mojim nogama,
kako se valja lagan, s vecnom odvaznoscu zvezda,
s onom radosnom dobrotom vecernjace,
koja ne trazi niti more u koje bi se spustila.

Sve je iznenadjenje. Svet u iskrama
oseca da je more naglo postalo golo i drhtavo,
da je taj celik uzaren i pomaman
i da cezne samo za blistanjem svetlosti.

Svemir svetluca. Smirena sreca
prolazi kao naslada koja se ne moze zadovoljiti,
kao nagli uzlet ljubavi,
gde se vetar opasuje oko slepih cela.

Gledati tvoje telo i samo tvoju svetlost,
tu blisku muziku sto se radja medju pticama,
u vodama, u sumi, u vezanom bilu
ovog sveta apsolutnog sto ga osecam na usnama.
 
Izgubljen sam za one koji zive
na drugim rekama ,
kada nema sunca slican sam suncu.
U zaborav slivam ovu vodu koja zvezde bunca.
Bezuspesan mi trud,da budem ptica nad prazninom i svud
samo me vodopad shvata dok ptice padaju
u svoju pjesmu koju neshvataju.

Pitam svoje sunce, koliko je sati
pitam moje obale kuda me to vode
pitam ptice kako da se vratim
pitao bih i rijeku,ali rijeka ode...

Znam mada me tada nije bilo.
Video sam neizrecive silaske svetlosti
u vodama i u svojim kostima.
Dan mi je uzrok noci
cvet umesto lampe unosim u noc
prozor po meri,moga srca i moc
rec koja zadrzavajuci razdaljinu
ostade u podsvesti gde bol svaki minu.
 
Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća,
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođeše.

To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
To su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada.
Pogled koji nemo ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, ko kam da je neki,
Padao je na mene i snove
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideju, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.
 
Kad umrem zelim tvoje ruke na svojim ocima:
zelim svetlo i zito tvojih ljubljenih ruku,
da me jos jednom dirne njihova svezina,
da osetim neznost sto izmeni moju sudbinu.

Hocu da zivis dok te uspavan cekam,
hocu da tvoje usi i dalje slusaju vetar,
da udises miris mora koje smo zajedno voljeli
i da nastavis hodati peskom kojim smo hodali.

Hocu da ono sto volim nastavi ziveti,
a tebe sam ljubio i pjevao iznad svega,
zato cvetaj i dalje rascvetana,

da bi dosegla sve sto ti moja ljubav naredjuje
da bi sena moja prosetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali i razlog mome pevanju
 
previshe me ima
dosadan sam jako
zamaram i prostor
ne mozhe to svako

kada igre pocnu
doci ce mi kraj
ima za me leka
poraduj se znaj

rechi ove glupe
sinapsa ne radi
fasicnantno zaista
mozak mi se sladi

djavo me je uzo
i zureze pravi
i ne ume jadan
tu da tachku stavi

ove rechi bruka
vreme ovo loshe
meni je sad muka
nemam svoje noshe

ebala vas nosha
ebao vas ruchak
imama jedan problem
prazan mi je tuchak

ovo jeste kratko
ali nije slatko
preskoci me druzhe
i dodaj mi uzhe

mislim da je dobro
ne bi da ga shaljem
ko mi kazi nije
udarim ga maljem

narodnjake slusham
kulture se gnusham
stereotip to je
misljenje je moje

dosadna sam puno
i raste mi runo
i na nozi jednoj
i na pici chednoj

jadne su mi rime
jadno mi je ime
izdrzati ja cu
ponosim se time

treba da odvezbam
da ne legnem sada
ali bash bih rado
spavala ko klada

skakljiva je tema
ceka me i zove
da procitam pa
u pohode nove

mislim da sam cudo
da me vole ludo
uverih se kasno
nije mi bash jasno

da i nije tako
shvatam ja polako
vreme moje ide
shta ce biti pride

e dosta drugari
ko josh za vas mari
svanuo je dan
lep i nasmejan

puno imam lica
nemam prikolica
pishkicu u travu
sacuvacu glavu

a sta pisu meni
i da citam necu
pojescu ja neshto
pridrzacu svecu

samosazaljenje
i gubim strpljenje
to je jedan lik
i dobar je trik.
 
savrsheno je l da. a danas nisam uradil anishta u zivotu i osecam se jadno sad imam neki polusudar mozda cu pasti i moci konacno da se obracunam. tj opalicu lika oklagijom po glavi pa da vidi sve zvezde i partizane

jao kako je jadno aaaaaaaa obrisacu..divlja mi se sazaljivo smeje.

necu da obrisem
sad kad ovi krenu da me zezaju okolo ne znaj da sam opasna...pisu neki program od toga bih i ja bila pametnija alilinija manjeg otpora rulez

mnogo sam dosadna. sve se vrti u krug. moglo bi i drugacije, ali necu da prodjem kroz ta vrata gde je drugacije iako ih vidim. zasto, ne znam. proslo mi je sat vremena...proci ce jos petnaest minuta.
lupam, ne volim ovo vise. ne volim nista. hocu da jedem. jaci su od mene. svi. i gluplji. nemam ni cilj..moram da ga smisljam.
 
?:
previshe me ima
dosadan sam jako
zamaram i prostor
ne mozhe to svako

kada igre pocnu
doci ce mi kraj
ima za me leka
poraduj se znaj

rechi ove glupe
sinapsa ne radi
fasicnantno zaista
mozak mi se sladi

djavo me je uzo
i zureze pravi
i ne ume jadan
tu da tachku stavi

ove rechi bruka
vreme ovo loshe
meni je sad muka
nemam svoje noshe

ebala vas nosha
ebao vas ruchak
imama jedan problem
prazan mi je tuchak

ovo jeste kratko
ali nije slatko
preskoci me druzhe
i dodaj mi uzhe

mislim da je dobro
ne bi da ga shaljem
ko mi kazi nije
udarim ga maljem

narodnjake slusham
kulture se gnusham
stereotip to je
misljenje je moje

dosadna sam puno
i raste mi runo
i na nozi jednoj
i na pici chednoj

jadne su mi rime
jadno mi je ime
izdrzati ja cu
ponosim se time

treba da odvezbam
da ne legnem sada
ali bash bih rado
spavala ko klada

skakljiva je tema
ceka me i zove
da procitam pa
u pohode nove

mislim da sam cudo
da me vole ludo
uverih se kasno
nije mi bash jasno

da i nije tako
shvatam ja polako
vreme moje ide
shta ce biti pride

e dosta drugari
ko josh za vas mari
svanuo je dan
lep i nasmejan

puno imam lica
nemam prikolica
pishkicu u travu
sacuvacu glavu

a sta pisu meni
i da citam necu
pojescu ja neshto
pridrzacu svecu

samosazaljenje
i gubim strpljenje
to je jedan lik
i dobar je trik.
Kliknite za proširenje...
E, 'ajde sad obriši, ako možeš !!! :lol:
 

Otkud tuga ova i stanje sumorno?
Zašto srce place, zašto rida, vrišti
kao gladno dete? O srce umorno,
što te tako boli, što te tako tišti?
Hoceš sna, il pica, ili hrane koje?
Zaspi, srce, navek, više se ne budi,
otkrito, razbito... A opakih ljudi
ti ne slušaj reci ... Sklopi oci svoje.
 
Htedoh ti reci...

Htedoh ti reci...
Al' reci iz grla ne htedose izaci,
Ni jedno slovo ne htede se maci,
A bol je sve veci...

Htedoh ti reci...
Al' sve zalud sada to bice,
I crna noc rujnu zoru skrice,
U Had ce sve preci...

Htedoh ti reci...
Al' proslo je, davno, vreme takve price,
A jedno ime, koje dusa vice,
Srce ce preseci...

Htedoh ti reci...
Al' hrabrosti mi nestade,
I magija prestade,
Ne smedoh se opeci...

A htedoh ti reci...

* * * * * * * * * *

Sve sto bih rek'o,ne znam kako,
Svi mi kazu: "To je bar lako!
Otvoris srce i pustis ga da leti,
Bar da se jednom slobodno oseti."

Al' ja to sebi ne smem dopustiti,
Ne smem pokleci, ne smem popustiti,
Ne smem ponovo povredjen biti,
Ne mogu vise svoje suze piti,

Ne mogu davati a da ne dobijem,
Ne mogu osvojiti a da ne robujem,
Ne mogu voleti a ne biti voljen,
Ne mogu moliti a ne biti moljen.
 
jinxy:
Htedoh ti reci...

Htedoh ti reci...
Al' reci iz grla ne htedose izaci,
Ni jedno slovo ne htede se maci,
A bol je sve veci...

Htedoh ti reci...
Al' sve zalud sada to bice,
I crna noc rujnu zoru skrice,
U Had ce sve preci...

Htedoh ti reci...
Al' proslo je, davno, vreme takve price,
A jedno ime, koje dusa vice,
Srce ce preseci...

Htedoh ti reci...
Al' hrabrosti mi nestade,
I magija prestade,
Ne smedoh se opeci...

A htedoh ti reci...

* * * * * * * * * *

Sve sto bih rek'o,ne znam kako,
Svi mi kazu: "To je bar lako!
Otvoris srce i pustis ga da leti,
Bar da se jednom slobodno oseti."

Al' ja to sebi ne smem dopustiti,
Ne smem pokleci, ne smem popustiti,
Ne smem ponovo povredjen biti,
Ne mogu vise svoje suze piti,

Ne mogu davati a da ne dobijem,
Ne mogu osvojiti a da ne robujem,
Ne mogu voleti a ne biti voljen,
Ne mogu moliti a ne biti moljen.
Kliknite za proširenje...

SJAJNO!!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
98
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top