Mišar vekovna inspiracija
Prikazujem rezultate 1 do 7 od 7

Tema: Mišar vekovna inspiracija

  1. #1
    Domaćin Homoljac (avatar)
    Učlanjen
    02.01.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ispod Homoljskih planina .
    Poruke
    3.099
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    73

    Podrazumevano Mišar vekovna inspiracija

    Šabac - U predvečerje godišnjice Boja na Mišaru u ovom mestu nadomak Šapca održan je 11. saziv Mišarske likovne kolonije. Jedanaestoro umetnika iz Srbije i Crne Gore stvaralo je od petka do nedelje u prostoru osnovne škole, a izložba nastalih radova biće otvorena 13. avgusta, na dan kada su pre 203 godine Karađorđevi ustanici porazili daleko brojniju tursku vojsku i otvorili put nastanku moderne srpske države.

    - Zaista me raduje što sam posle četiri decenije ponovo u ovom kraju. Samostalnom izložbom reljefa otvorio sam 1968. godine kulturnu saradnju Titograda i Šapca, upoznao sam mnoge šabačke slikare i ostvario trajna prijateljstva. Sada, u Mišaru, uradio sam grb Zadužbinskog društva "Prvi srpski ustanak", Karađorđev portret, krst sa raspećem i minijaturu Tajne večere - kaže za naš list ikonorezac Slobodan Pavićević.

    Šanac Crnog Đorđa, odakle su ustanici nanosili teške gubitke Osmanlijama, a čiji položaj istoričari i arheolozi još nisu precizno odredili, devet bunara iz kojih se srpska vojska snabdevala vodom i molitva pod hrastovima, tema su na platnima Nade Krstajić. Natašu Nedić takođe su inspirisali vožd, ali i orao koji je ovih dana širio krila na nebu iznad Mišara.

    Organizatori likovne kolonije - Kulturni centar u Šapcu i Zadužninsko društvo u Mišaru omogućili su umetnicima da posete i druga mesta iz velike bitke Prvog srpskog ustanka, poput crkve na Ohridu gde je bila smeštana ratna bolnica i hrastova u Trbušcu ispod kojih su se ustanici položili zakletvu. Istorijski čas gostima je održao profesor i publicista Bogdan Sekendek, autor više knjiga iz nacionalne prošlosti.

    Istoričar umetnosti Sonja Petrović iz Kulturnog cenra u Šapcu kaže da je za prethodnih deset godina Mišarska likovna kolonija u potpunosti zaživala. Do sada je ovde stvaralo preko stotinu umetnika, čiji se radovi čuvaju u fundusu Centra, a koji bi već od naredne godine trebalo da budu izloženi u posebnoj galeriji u Mišaru. Izgradnja je izvesna, jer su iza projekta stali mesna zajednica i lokalna samouprava u Šapcu.

    M. Mijušković
    Nikola Pasic: Izgubili smo sve ali smo sacuvali obraz



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    26.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    у прогнанству
    Poruke
    367
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mišar vekovna inspiracija


  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    26.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    у прогнанству
    Poruke
    367
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mišar vekovna inspiracija

    Budućnost u boju na Mišaru

    Kroz prizmu ove kratke pripovetke o turskom paši koji je duboko prihvatao svoj srpski rod, verujem da je vreme da o svojoj istoriji sudimo pravilno shvatajući da srpski narod čine pripadnici pravoslavne, islamske i katoličke vere.

    Jezdi turska ratna konjica Mišarskim poljem. Prvi dan avgusta 1806. Konji su udarali kopitama o zemlju; nervozni su. Jahači su im zatezali uzde. Krotili su ih i dozvoljavali samo umeren kas. Sulejman-paša Skopljak je siguran da će ugušiti srpski ustanak protiv turskog cara i da će Srbijom upravljati paše iz Beograda. On se pomolio Alahu i ushićeno uzviknuo svojim oficirima da će danas, ili najdalje sutra, biti u Beogradu.

    U prvim borbenim redovima, Turci su gospodstveni. Ruha skupocenog. To su velikodostojnici Bosne. Iz svih gradova. Opreznost se nije ni podrazumevala. Silna turska vojska iz Bosne je prekrila Mišarsko polje. Nije imala čega da se plaši. Oholost je prevladala. Zapovednik Sulejman-paša Skopljak je uveravao starešine i vojnike da će pobunjeni rajetini u Srbiji biti pregažani i isečeni, a da preživelima neće manjkati kočeva ispod kičme. Ponavljao je: „Srbi će umirati i s jedne i s druge strne puta - od Šapca do Biograda“. Govorio je ikavski, kako to čini i narod tamo gde on ima velika imanja – na Kupresu i oko Bugojna. „A na najvišoj kuli Biograda, roptaće krupni Karađorđe“, kliktao je paša, potomak srpske plemićke loze Jablanovića, čija je grana Kotromanića vladala Bosnom do kobne 1463.

    Seča i gaženje Srba je najavljeno turskom artiljerijom. Đulad su upućivana prema srpskom šancu, ali niko od ovih konjanika nije brinuo da li ona razaraju srpski šanac, ili ne. Oholi Turci nisu računali s tim da će išta drugo da se desi osim lakog upada među Srbe i seče.

    U srpskim redovima, sve je bilo drukčije. Na miru, i uz budno oko Karađorđa, čeka hiljade momaka. Uzdaju se u svoje topove i puške - na čije će cevi, u to su bili sigurni, Turci neoprezno naleteti. Koliko su turski komandanti zanemarili tako jednostavnu, a za sebe opasnu, sliku bojišta, pokazala je činjenica da nisu pridali nikakav značaj ni svojoj izvidnici. Jedan hrabri turski uhoda je uspeo da se popne, neopažen, na stablo u neposrednoj blizini srpskog šanca. Kad je poginuo, turski komandanti tome nisu pridavali neki značaj. Sreća za Srbe, što turske tobdžije ne shvatiše šta im je uhoda s drveta poručio. Pogodio ga je mladi srpski borac - posred srca, dok je davao znake turskim artiljercima. Srbin je uočio Turčina s belom maramom u krošnji drveta. Pucao je ne tražeći dozvolu od svojih starešina i umalo što ga Karađorđe ne kazni smrću. Prekršio je naredbu da se ne sme čuti pucanj pre Voždovog. No, Karađorđe je, u trenu, shvatio silan značaj ovog prvog pogotka i, pored uzrečice: ''Koje kude, po duši te'', oprostio je dobrom nišandžiji.

    Komandant turski, Sulejman-paša Skopljak zaostajao je iza čela i slao je momke do prvih redova da prenesu neku zapovest nestrpljivim pašama i begovima. Zadržao je priličnu meru opreznosti samo za sebe. To mu je bilo u prirodi, bez obzira što je ostale sokolio da se što pre dokopaju srpskih rovova. Nije zazirao od neizvesnosti. Radovao se pobedi i utisku koji će ona ostaviti na sultana i Divan u Carigradu. Uživao je gledajući mnoštvo lepršavih turskih ratnih zastava. Mnoge od njih su Turci proneli kroz bojišta na svim krajevima Carstva, od Moldavije, preko Kavkaza, pa do Egipta i Persije.

    Sulejman-paša je bio bez detaljnijeg plana predstojeće bitke. Niži komandanti nisu izdali posebna uputstva svojim potčinjenim vojnicima. Zato bitka i poče nenadno. Jedan mladi Turčin obode konja i pojuri prema srpskom šancu. Turci pogledaše za odvažnim jurišnikom. Na mnogim bojištima su videli kako se, počesto, neznanac pojavi i svojom odvažnošću nagovesti pobedu Alaha i Sultana. U većini slučajeva, ovakav junak je to plaćao svojom glavom. Ovog puta im se učini da ne treba zaostajati za njim i da ničija glava, pred slabim protivnikom, neće biti u opasnosti. Mnogi, takođe, obodoše konje, pa nadadoše za njim, bez prethodnog naređenja Sulejman-paše Skopljaka. Najbrži konji brzo donesoše Turke na odstojanje koje je Karađorđe obeležio za liniju preko koje neprijatelj nije smeo preći. Opali prvi sa svog visokopostavljenog naslona. Uslediše puščana zrna iz srpskog šanca. Kao kišne kapi na vetru, zasuše prsa nesmotrenog mladića i glavu njegovog konja. Silni parip se izvi na zadnje noge i pade pobočno. Jahač ne dočeka zemlju živ. Iza njega se proredi turski konjički buljuk. Zanjištaše konji, kao da su iskrsli pred utvare vodeničke, pa svi, i ranjeni i neokrnjeni kuršumima srpskim, s jahčima i bez njih, s povređenim i čitavim gospodarima; po komandi ili bez nje, zasukaše na bočnu stranu, ili okrenuše nazad. Srpski topovi zaoraše travnatu površinu, na kojoj se vrteo buljuk Turaka na konjima. Turci se zbuniše; mnogima sablje ispadoše iz ruku. Trenutna zaprepašćenost im oduze nadu da će pogaziti ušančene rajine buntovnike. Ne nađoše snage da zaustave pomahnitale konje i da pomognu rođacima, prijateljima i komšijama - ječevšim na livadi. Ostaviše i njih i ovaj deo opasnog bojnog polja, pa nadadoše nazad.

    Sinan-paša se moljaše Bogu i Svetom Savi. Široko se osmehnu unezverenim turskim konjanicima ispred sebe. Prema njemu, proređena konjica grabi, beži, a iza nje se kovitla prašina. Snažne kopite uhranjenih turskih konja, kao varnice iz kamena, izgone zemljani prah ispod mišarske trave.

    U srpskim rovovima radost. Momci se grle. Turci su izmakli ispod puškometa. Karađorđe oseća da je celo Mišarsko polje njegovo. Kao njiva osvojena plugom. Siguran je da mu je sudbina podarila pobedu. Ne onakve kakve je postizao u srpskim bunama i austrijsko-turskom ratu od 1786. do 1790. Ova današnja, na polju Mišaru, je sudbina Srbije. Iskovaće srpsku krunu za obnovljeno carstvo Nemanjića, predosećao je. U mislima, nije bilo mesta za neke druge nagoveštaje.

    ''Koje kude, po duši vas'', rekao je sebi najbližima, ''ovo će biti tursko Kosovo polje''.

    Više nije mislio ni šta će Turci uraditi, ni šta on treba da zapoveda. Ushićenje ga je obuzelo. Nikad nije bio radosniji. Užurbanim koracima, obišao je šanac, s jednog na drugi kraj. Stezao je ruke poznanicima, ostale je tapšao i mahao im rukom. Kad su videli tako veselog i samouverenog komandanta, poveća im se samopouzdanje. Mnogi predložiše da iziđu i da jurišaju u Turke. Karađorđe ih je umirivao i to ga ohladi. Shvati da predstoji i teži okršaj s Turcima. Presabra se. Pogleda niz polje. Turci su daleko. Primeti da se grupišu i da okreću konje prema šancu.


    Boj na Mišaru - slika Afanasij Šeloumov

    U turskoj vojsci se, slično Karađorđu, radovao Sinan-paša Sirčić, gospodar Foče. Strahovit uzmak turskih konjanika pred prvim plotunima srpskih pušaka i zaprepašćenje u njihovim očima odavali su strah. Strah koji ne iščezava. Nagoveštavao je turski poraz. Taj kobni osećaj kod vojnika, znao je, neće izlečiti ni poslovična veština u komandovanju Sulejman-paše Skopljaka. Turski poraz je neizbežan.

    Dok su se Fočaci tiskali oko njega i sklanjali ispred lavine konja s jahačima i bez njih, što su grabili iz pravca srpskog šanca prema začelju turske ordije, Sinan-paša Sirčić se savlađivao da mu čelo i lice ne obasja radost - što su Srbi ovako uspešno razbili više nego odvažan turski konjički juriš. Noćas se molio Bogu i pravoslavnim svecima da se nešto ovako desi na Mišaru. Slike srpskih svetaca su mu sada titrale ispred očiju i, neuobičajeno za njihov svetački izgled, lica su im bila prelivena radošću. Među njima su i sveti Nemanjići, tako često slikani u crkvama oko Foče - za čiju gradnju je, neštedimice, davao novac.

    Da nije iz jedne od najuglednijih porodica i da nije bio na glasu kao junak i čestit čovek, davno bi ga spletke u Travniku, Sarajevu i Carigradu odvele pod sultanov svileni gajtan. Njegova dobrota prema srpskoj raji i trud da u svakom većem selu podigne pravoslavni hram, jesu s podozrenjem posmatrani u krugovima turskih velikodostojnika u Bosni, ali se na podozrenju sve i završavalo. Po koji turski skorojević je besneo i pretio paši, ali ne na važnim mestima i ratnim sastancima. Među njima je bio i Kulin-kapetan, danas komandant konjice na Mišaru. Na jučerašnjem savetovanju je goreo od želje da prebaci paši Sirčiću da se, tokom ovog vojnog pohoda, ne trudi - kao što je to činio na drugim ratištima, ali se nije usudio. Jedino je siktao na Srbe, pretio im, a time se dodvoravao Sulejman-paši Skopljaku i, uvijeno, prebacivao Sinan-paši Sirčiću na njegovom blagom stavu prema Srbima.

    Oko paše Sirčića se uskomešala turska konjica. U jednoj gomili je jahao i Kulin-kapetan. Bio je obučen u najskupoceniju odeću. S isukanom sabljom, urlao je da se stane, da se ne beži, da se pokupe ranjenici... Oni koji su bežali to nisu čuli. Sirčić je dao znak rukom svojim momcima da krenu za razbijenom Kulinovom grupom. Nisu svi Turci učestvovali u jurišu na srpski šanac. Do mnogih nisu ni dobacili srpski kuršumi, ni srpski topovi. Komandna grupa, sa Sulejman-pašom Skopljakom, je osvestila izbezuljene konjanike. Na znak komandatove ruke, prvi redovi begunaca su umirili konje i stali. Panika ih je polako napustala. Pred pašom i drugim velikodostojnicima su se posramili, pa su počeli da se okreću i da umiruju one koji su tek pristizali; skakali su s konja pomagali ranjenicima i hvatali konje bez jahača.

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    26.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    у прогнанству
    Poruke
    367
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Mišar vekovna inspiracija

    Sulejman-paša Skopljak je bio miran. Obuhvatio je pogledom Mišarsko polje i brojnu tursku vojsku. Shvatio je da su gubici manji, nego što to pokazuje prisutna izbezumljenost vojnika. Kao da su od šejtena bežali, i oni i konji.

    Zapovedio je da konjanici sjašu i da mu priđu svi komandanti.

    Izložio je prilike na bojištu onako kako je to učinio i prethodnog dana. Opet je naglasio da su Srbi malobrojni i da neće dati duži otpor, bez obzira kako su se učvrstili u šancu. Zapovedio je da okršaj počne pažljivije – da se napadne s tri strane, odmah posle topovskih plotuna po šancu. Raspored u centru i na krilima nije menjao, samo ja zapovedio da udar na šanac izvrše istovremeno. Ne, kao malopre, kad je centar, bez dogovora s krilima, samoubilački naleteo na napunjene srpske puške i topove.

    Turska konjica se postroji. Krila i centar krenuše dogovorenim pravcima. Konji se više nisu otimali jahačima kao u prvom jurišu. I oni su naučili lekciju. Sinan-paša Sirčić se blago osmehnu. Na kratkom savetovanju je uočio strahovit propust Sulejman-paše Skopljaka. Neoprostiv ni janičarskom polazniku u carigradskoj vojnoj školi. Skopljak je imao podatke o brojnoj srpskoj konjici, ali s njom uopšte nije računao. Da li je Skopljak bio ponesen zaključkom da će brzo i lako slomiti Karađorđev otpor, pa je zaključio da je bez značaja prisustvo srpske konjice na bojištu, ili je u svemu bila samo Božija volja, Sirčić nije znao. Ali, nije želeo da ga podseti na ovaj propust. A kad je shvatio da Sulejman-paša Skopljak nije predvideo ni tursku rezervu, bio je siguran da će Srbi pobediti. Tome se radovao, ali ga je obuzela i briga za rođake, prijatelje i poznanike u turskoj vojsci, koje će, danas, smeteni Skopljak i brzopleti Kulin-kapetan poslati na klanicu. Sve ovo ga, kao često puta dosada, nosilo u neko neodređeno vreme u budućnosti, kad će vaskrsnuti srpska država u Šumadiji, Mačvi, na Kosovu i u Bosni i kad će Srbi, i pravoslavni i muslimani, biti jedan narod, kao što su bili pre turske pošasti na Balkanu. Vrata za vaskrs države Nemanjića bila su na Mišaru. Radi ovakvog cilja, odbacio je svaku pomisao da bi trebalo želeti neki drugi ishod na bojištu. Pomolio se Bogu u sebi – da mu rođaci, prijatelji i poznanici oproste za svoje moguće stradanje, na ovom turskom Kosovu.

    Karađorđe je osmotrio Mišarsko polje i video da se Turci vraćaju. Postupio je mudrije od svog protivnike Sulejman-paše. Sedam hiljada svojih vojnika je stavio pod komandu četiri vojvode, a svaki od njih je obezbedio sopstvenu rezervu. Karađorđe je zadržao deo vojske pod svojom komandom i ona je činila zajedničku rezervu. Računao je s tim da na svakom delu bojišta neće biti istovetan pritisak na šanac i da će negde Turci pokleknuti, a negde imati više hrabrosti i više ratne sreće. Zato je dogovorio s vojvodama brzu pomoć tamo gde bude šanac najugroženiji.

    Dve hiljade konjanika je čekalo u šumi i bio je siguran da ih Turci nisu otkrili. Komandanti su Luka Lazarević i prota Matija Nenadović. Računao je s njihovim iznenadnim udarom u bok turske konjice i bio je uveren da to četrdeset hiljada turskih vojnika neće izdržati. Posebno zato što će uslediti juriš srpske pešadije iz šanca.

    Turci su opreznije napali, nego prvi put. Ali, opet su pred šancem bili u gomilama. Kad su se primakli na domet pušaka, Karađorđe je opalio prvi. Kao da se prolomilo nebo. Ubitačnom plotunu iz hiljade pušaka, pridružili su se i gromovi iz tri srpska topa. Turci se nisu uspaničili kao pri prvom jurišu, mada ih je, ovog puta, više pogođeno. Metež je nastao, ali panike nije bilo. Sređivali su borbene poretke i opet jurišali prema šancu. Pucali su i dojahivali do ivica, pokušavajući da sabljama zapodenu boj. Bilo je opasno po srpsku odbranu, pa je iznenadni juriš srpske konjice spasio branioce oko Karađorđa. Napali su turski desni bok i to ne bi tako zabrinulo turske vojskovođe da se deo srpske konjice nije pojavio i u pozadini neprijatelja, tamo gde joj nisu bilo daleko Sulejman-paša i ostali turski komandanti. Luka Lazarević je učinio najbolji mogući korak kad je svojih dve hiljade momaka poslao da udare na dva mesta. Turci se nisu brzo pribrali, niti su mogli da tačno procene pravce udara srpskih konjanika. Sulejman-paša je naredio povlačenje od šanca, da bi odagnao s ratišta drske Srbe na konjima i da bi se, treći put, obrušio na šanac, verujući da će ovog puta uspeti da ga pregazi.

    Mada je to planirao, Karađorđe, pri drugom povlačenju Turaka od šanca, nije naredio pešadijski juriš na Turke. Video je da turski gubici nisu, ni ovog puta, veliki i da bi bilo suludo uleteti među toliko brojnijeg neprijatelja. Sreća, srpski konjanici su pretrpeli beznačajne gubitke i uspeli su da se odlepe od Turaka. Opet ne računajući ozbiljno s opasnošću od srpske konjice, Turci napadaju šanac, treći put. Pri najnovijem jurišu, gine mnogo Turaka. Srpska konjica se opet umešala u boj i ponovo napala tursko desno krilo. Turski gubici se povećavaju. Srbi u šancu već znaju svaki turski korak. Prošao ih je strah i nišane mirno. Turke već hvata panika, a konji im postaju neposlušni i propinju se.

    Konji lakše shvataju uzaludnost juriša na šanac, nego ljudi na njima. Karađorđe uočava da je vreme za opšti obračun. Naređuje da se šanac napusti i da svi jurišaju na Turke. Uz gromoglasno ''ura'', Srbi uleću među turske konjanike. Grme puške i kubure; sablje i jatagani zveče i sevaju. Turske zastave padaju, konji ih gaze, srpski ustanici kupe. Kao po komandi, mada je nije bilo, svi Turci okreću konje i beže. Svako svojim pravcem, uglavnom nasumice. Jedni prema Savi, drugi prema Drini.
    Pri trećem jurišu, Sinan-paša je bio sasvim blizu šanca i video je početak turskog uzmicanja. Vojnici su mu padali s konja i jaukali. Pakao. Nije bilo prilike da se ranjeni zbrinu. Izbezumljeni Kulin-kapetan je projurio blizu njega i besno ga pogledao. Izgledalo je da će Kulin-kapetan vraćati pokolebane Turke nazad na šanac, kao posle prva dva neuspela juriša, ali je, u trenu, snažno mamuznuo konja i počeo da beži. Za njime mnogi. Levo i desno i ostali Turci počeše da uzmiču. Sinan-paša dade znak i svojim preživelim Fočacima da se povlače. Pri bežanju, ginuli su. Ispred njih iskrsnu i srpska konjica. Zastadoše. No, već su ih sustizali i Karađorđevi pešadinci. Sinan pogleda niz polje i vide da preživeli Turci izmiču s vidika. Zastade. Obrisa znoj s čela. Ne zna šta da preduzme. U njega gladaju Fočaci. Ali, to potraja kratko. Srpski konjanici se pomešaše s njima i poče razmena zrna iz kubura, sablje se sudariše. Sinan drži svoju pozlaćenu sablju i nema snage ni volje da je koristi. Baci je u travu. Pokuša da saopšti predaju, ali ga zrno pogodi u prsa. Pade s konja i poče da gubi svest. Pored njega prođoše i konji i pešaci. Pucnji i odjek sabalja se udaljiše od njega. Pribra se, krv mu je oblila prsa. Bol ga stiže. Seti se stihova Muhameda Hevajija. Napisani su davne 1750. godine. Upućeni su Srbima sve tri vere. Muhamed Hevaji je podučavao da je srpski narod opasno verski podeljen, pa će sve pripadnike moliti da shvate da su jedan rod. Sinan-paša Sirčić ih je često čitao pred najpoverljivijim prijateljima u Foči:

    ...Otac jedan, jedna mati,
    Prvo bi nam valja znati,
    Jer ćemo se paski klati...


    Sad vidi koliko je pesnik Hevaji bio u pravu, jer se Srbi ovako paski kolju na svojoj zemlji, na svom Mišarskom polju. A da bi to činili, ovi (kojima i sam pripada) zovu se Turcima – ne poslušaše Hevajija da je jedna mati i jedan otac i onima u šancu i onima što jurišaju na šanac.

    Možda neće biti ovi drugi Turci u nekom neodređenom budućem vremenu. A možda i u bliskom, jer Karađorđe je danas udario temelje srpskoj državi. Tome se raduju i sveti Nemanjići, koje su naslikali najbolji majstori u crkvi Svetog Đorđa, nedaleko od Foče, po naredbi Sinan-paše i za njegov novac. Osmeh mu pobedi bol u grudima i brigu za bližnjima.

    Sveci i osmeh su bili poslednje što je Sinan-paša Sirčić osetio u zemaljskom životu.

    Ostalo je zapisano da je izginuo cvet bosanskih muslimana na Mišaru 1806. godine, a među njima i Sinan-paša Sirčić, Fočak - poreklom od ugledne srpske plemićke porodice iz srpske srednjevekovne Bosne.

    Grupu begunaca s Kulin-kapetanom, presreli su Stojan Čupić i mladi vojvoda pocerski Miloš Stojićević. Samo su dva Turčina preživela (dva crna gavrana), a odelo i skupocenu sablju Kulin-kapetana, zaplenio je Miloš Stojićević.

    S malo vojnika i begova, preživeo je ovaj strašni boj i Sulejman-paša Skopljak. Njegov sin Miralem i još tri člana pašine porodice su ostavili kosti na Mišaru.

    Šezdesetčetiri godine posle boja na Mišaru, rodio se potomak Sulejman-paše Skopljaka – Omer-beg Sulejmanpašić. Kad je odrastao, dodao je svom muslimanskom prezimenu i ono srpsko – plemićko: Despotović. Poput Sinan-paše Sirčića, Omer-beg Sulejmanpašić-Despotović će pozivati muslimane svog bosanskog zavičaja da se osveste i da shvate da su Srbi. Književnik Jovo Bajić će ovako opisati rodoljubivo pregalaštvo ovog potomka paše Skopljaka:

    U poimanju Srpstva, Omer-beg je otišao dalje i od Njegoša, dajući mu, u neku ruku, čak i kosmičke razmere. Srpstvo je za njega nešto veliko i sveto, kao nebo pod kojim se klanja. U tom pojmu sadrži se i celokupna prošlost srpskog naroda, njegova istorija, njegovi junaci. Na istorijskoj pozornici ispod nebeske kapa, marširaju ratnici sa sjajnim kalpacima, na kojima se viju perjanice, a barjaktare po plećima biju zlatne kite. Ta budućnost, izaziva ganuće koje prati suza „ljubavi i krvi“. Možda bi se ceo njegov pesnički zavet mogao naznačiti u jednoj strofi njegove najpoznatije pesme Srpstvu:

    Ti si nebo pred kojijem padam
    I čijem se Veličanstvu divim;
    Tebi srce, krv, misli i duša
    Otimlju se ushićenjem živim.

  5. #5
    Domaćin Lomnica_city (avatar)
    Učlanjen
    17.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Jagodina
    Poruke
    4.557
    Reputaciona moć
    89

    Podrazumevano Re: Mišar vekovna inspiracija

    Izvini Mile ali ja ne mogu ovu tvoju glupost da svarim nikako, sam dajes opise kako su muslimani rado isli u boj protiv pravoslavne"brace"(ovo ne samo zbog vere nego sto su im to prvo bili kmetovi pa onda postali raja tako da nikad braca nisu ni bili) za slavu Turskog carstva naravno a NE Srpskog roda, i to sve uz komentar da cemo valjda posle ovoga suditi PRAVEDNO o njima kao ravnopravnim pripadnicima Srpskog naroda druge vere?
    Prvo sto mi smeta je sto ako neko rado ide u boj PROTIV mene zajedno sa osvajacem sa strane, pa nek mi je i brat rodjeni on je automatski obicno G@V... SMRDLJIVO i nikad mi nece biti brat pa ma u kojoj familiji da se rodio i kako se njegovi izjasnjavali!!
    Drugo je stvar vere jer bi trebalo da znas da je ona nekad nasima mnogo vise znacila i mnogo se vise postovala (kamo srece da je sad tako) a i meni je sve vise kako ulazim u ozbiljnije godine i ne mogu da svarim kako neko ko postane izdajnik svog roda i vere moze i dalje biti moj BRAT Srbin, ako je izdao bracu i veru, i jos udario na njih MACEM vise nema ni teoretske sanse da se ikad sa pravom nazove BRAT SRBIN!!

    Eto toliko o tvojoj pravednoj sudbi i njima, super sto si sad napisao ovo da ti zacinim tekst dogadjajem od juce, komsija je kopao bagerom dvoriste i na metar i mozda malo vise dubine otkopao kostur jednog turskog/muslimanskog vojnika kojem su moji Resavci kosti posadili na tom brdu zajedno sa stotinama i hiljadama njegovih sapatnika jer su se usudili da udare na nas cime su dokazali da samo SLJAM PSECI otpada od roda i vere i prilazi prvom osvajacu koji naidje i jos rado ide da se dokaze novom GAZDI!!

    Za kraj da dodam da stvarno nemam NISTA protiv da neko bude ako hoce i katolik i budista i musliman a nek se proglasava Srbinom, Hrvatom, bosnjakom... kako hoce, danas je moderno vreme i ljudi prelaze u druge vere iz ubedjenja, ili zabluda, ali ja jednostavno ne mogu da smatram bratom nekog ko je iz KORISTI odje... silne vekove Srpstva i kad je doslo vreme da osvajac ide onda bi opet da se okoristi svetlim imenom Srpskim jer ce sad to biti korisno opet postati, oce sipak malo da ne kazem nesto ruznije!!
    Pozdrav

  6. #6
    Ističe se
    Učlanjen
    23.04.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Cetinje
    Poruke
    2.766
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    73

  7. #7
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    10.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Република Српска
    Poruke
    314
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: I srpski ustanak

    Citat Original postavio D U K Lj A N I N Pogledaj poruku
    Daleko od toga da je bio prvi ali kakve to ima veze sa temom.

Slične teme

  1. Inspiracija
    Autor Butterfly effect u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 34
    Poslednja poruka: 22.04.2009., 17:27
  2. Inspiracija...
    Autor gazela u forumu Književnost
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 02.01.2009., 16:05
  3. Vekovna Ognjišta
    Autor al bundy u forumu Politika
    Odgovora: 143
    Poslednja poruka: 09.11.2008., 23:45
  4. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 29.10.2008., 01:22
  5. Vekovna misao-Da li?
    Autor Da li bas pas? u forumu Arhiva
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 20.02.2006., 23:32

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •