Чији си ти, мали?

Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?

Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?

Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?

Ja sam iz poprilicno mesane familije u svakom pogledu, tako da ne vidim neki jasan ``identitet`` koji bi bio zajednicki svima nama. Stoga i nemam neku tzv. zaledjinu koja bi me odredjivala.
Tako i kod drugih, uglavnom ih cenim po njima samima, mada mislim da mi je to greska, barem se do sada pokazalo. Iskustvo mi je, da najuza familija podosta govori i o nekoj osobi ili bar da sredina u kojoj je neko odrastao moze da da interesantnu sliku o nekome. A ja to cesto zanemarim.

Super tema.. Jos nista nisam izgradila, jos studiram, tako da na to pitanje ne mogu da odgovorim, ali kad me pitaju nesto o poreklu, kad kazem da sam polu Jermenka, ljudi se dosta zbune. Pitaju me dal sam pravoslavne vere, da kazem neku rec, odakle mi je majka, jel sam nekad bila 'tamo'.. Meni interesantno, ali ume biti naporno..

Hellen:

Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?

Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?

Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?

Kliknite za proširenje...

Moja komsinica, divna baka koja je brinula o nama dok je mama na poslu kad smo bile male, je imala obicaj da pita za svakog mog novog decka/prijatelja odakle mu je baba. Baba je najvaznija!

Nekad ni najmanje nisam obracala paznju i bilo mi je sasvim nevazno ko je i od koga a sada...Ne znam...Cini mi se da mi je vazno, ali precesto se desi da vrline bace u senu necije "lose" poreklo ili mane zasene neciju "dobru kucu" tako da ne mogu ponekad biti sigurna koliko mi je i da li uopste zaista vazno poreklo i rod, a sa druge strane nisam od onih koji gene i vaspitanje, ono najranije vaspitanje potcenjuje.

Kombinujem razne faktore prilikom procene necije licnosti a poreklo je jedan od njih mada ne najvazniji mozda je cak i najmanje vazan ali uzimam ga u obzir sasvim sigurno. Verovatno je to jedini iskren odgovor.

Hellen:

Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?

Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?

Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?

Kliknite za proširenje...

Ja više nemam svoje prezime.

Moja porodica baš i nema neku reputaciju. Moj društveni status.. šta bi to bilo?

Totalno sam mimo sveta, a ne mimo porodice iz koje sam.

Obraćam pažnju na ličnost... osim kada su deca u pitanju, jer onda gledajući dete vidiš i porodicu..

U poslednje vreme se osećam kao crna ovca porodice

Moja porodica (bliža) imala je ogroman uticaj namene dok sam odrastala. Kad sam malo porasla, shvatila sam koliki su uticaj imali moji roditelji sa nekim njihovim predrasudama, načinima razmišljanja... da ne ulazim u dalju priču. Tad sam počela da mislim "svojom glavom".

Što se tiče šire familije, ima ih svakakvih, od nekadašnjih političara i diplomata, do fizičkih radnika. tako da se ne može izvući neki prosek

Ne cenim ljude prema familiji. Samo pomislim kako bi bilo da mene neko ceni na osnovu nekog člana moje familije koji nije baš za respekt, ili prema onima koji su baš mnogo postigli, a ja prema tim kriterijumima nisam.

Ne možemo da biramo svoju porodicu, ni svoje pretke. To što je neko naš dobar ili loš, ne mora da ima veze sa nama. Naročito to dolazi do izražaja u porodicama u kojima je npr. bilo samoubistava, bolesti i sl - " to je onaj što mu se brat/ujak/deda ubio..."

Hellen:

Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?

Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?

Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?

Kliknite za proširenje...

Oslanjam se iskljucivo na sebe tako da sam svoj status izgradila potpuno sama iako mi je porodica veoma poznata u gradu odakle sam.Uvek mi je islo na zivce"A,ti si njegova cerka.."
Verovatno zbog tog revolta veoma se razlikujem od mojih najrodjenijih.Po meni na bolje a po njima-ne daj Boze
Ljudi slicni meni,po ubedjenju,razmisljanju cesto su postajali moji prijatelji bezobzira na njihovo poreklo ili materijalni status.Kao po pravilu nisu bili iz "dobrih"kuca ali su meni bili i ostali najbolji na svetu

Samo individualno..ne procenjujem druge pa ne zelim ni mene da gledaju kroz tudje greske

sve sto sam u zivotu uradila, uradila sam sama..nisam u senci porodicne tradicije i veza.

ali sam vrlo ponosna na svoje roditelje i poreklo.

a to isto zelim da ostavim i svom detetu. da rastereceno i ponosno moze da kaze cija je.

sad, da li je to bitno?
sta znam..nekad sam mislila da nije..vremenom sam pocela da imam razumevanje za takvo misljenje..

iako imam i ulicara u kuci, kad sam kupovala svog psa - trazila sam dobar rodoslov..

georgejune:

Samo individualno..ne procenjujem druge pa ne zelim ni mene da gledaju kroz tudje greske

Kliknite za proširenje...

Bas ovako !

Hellen:

Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?

Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?

Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?

Kliknite za proširenje...

Ако би се утисак о мени створио према кући из ко је потичем, био би потпуно погрешан. Моја породица је један од примера радничке породице, која свој радни дан завршава у 14 часова, и до сутра у 06 посао не постоји. За разлику од њих, мој је посао врло креативан и динамичан, а практично ни немам радно време, самим тим ми је и живот турбулентан.
Што се фамилије тиче, то су људи који су махом дошли из јужних у северније крајеве, и поприлично их прати јужњачки менталитет са којим ја не могу да нађем заједнички језик. Све што имају, углавном је наслеђена имовина, која се преноси са колена на колено, без икакве надоградње. Живот пролази поред њих, а немају нимало амбиција да се адаптирају.
Друштвени статус сам изградио без ичије помоћи. Борио сам се са ветрењачама, али моја вера у успех је увек побеђивала. и да сам хтео да се ослањам на породицу, не би имало смисла. Драго ми је што сам независан изданак и што за све моје могу да захвалим самом себи. Наравно и мојој породици, која једина може да буде(и јесте)уз мене, јер свако други и да хоће, мораће да добро заслужи моје поверење.
Што се других тиче, није ми битно ко су и одакле су. Најтеже је, али и најбитније бити човек. (Много је људи, човек је редак)

Uh, kakva pitanja Hellen, ovo je za roman, ne za kratak post...

Vrlo sam odredjena porodicom iz koje sam - imam iste vrednosti (a bogami i interesovanja) kao moji roditelji.

Identitet, reputaciju i status ( ) sam se trudila da gradim svoj, da se ne oslanjam na reputaciju roditelja i njihovih roditelja, a "porodicne mitologije" bas izbegavam - jako je lako romantizovati zivote predaka, i onda se na to oslanjati... a to je ipak gradjenje na magli.

E, jedino se posluzim "reputacijom" svojih roditelja/predaka kad se nadjem medju nekim odredjenim grupacijama, jer me onda prihvate (ne treba meni da me prihvate, ali mrzim "ispipavanje" i "njuskanje", ako shvatate na sta mislim, pa da me ostave na miru.)

Nisam cvrsto ukorenjena, najlabavija sam u celoj porodici, sa tendencijom ka daljem opushtanju

A kad su drugi ljudi u pitanju... heh. Najvaznija mi je licnost, i to posmatram, ali ima nekoliko stvari sto se tice porodicnog porekla na koje obracam paznju. I uopste me ne interesuje da li je to fer ili nije, ima par stvari za koje mi je vazno da imam zajednicke sa osobom, ako cemo onako bas intimno da se druzimo. Da ne bi bilo razocarenja kasnije (kao sto ga bude, uvek, kada se o tome ne vodi racuna).

Hellen:

Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?

Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?

Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?

Kliknite za proširenje...

Фантастична тема!

Свој идентитет, друштвену репутацију и статус градила сам сама, али уз свесрдну подршку својих родитеља.
Пошто се у мом граду јако добро зна ,,ко су и шта '' моји родитељи, било је тешко борити се за своје место.
Мислим да сам успела да се сама ,,пробијем'' и сама утрем свој пут, иако ме презиме прати, јер ми је од рођења исто, то већ и врапци знају.

Но, што сам старија, све више ми прија то што сам расла у једној таквој породици, што могу да се дичим не само собом, него и родитељима и сестром.

radojicin mali

ceo kraj mi zna caleta
i chesto me zovu njegovim nadimkom samo dodaju "mali" ispred
mene to nervira

Valjda ce se neko setiti kako su nas u skoli u startu stavljali u odredjene kosheve i grupice..i ocene su tako davali..ocekivalo se po difoltu da ce dete nekog 'jaceg'..poznatog..iz bogate porodice biti bolje..ako je dete nekog nastavnika isto..ne daj boze da su se smeli zameriti takvim roditeljima..ograniceno i za osudu..a takva burzujska deca su prva bila kad su se pravila sranja i poroci..uvek su se lako izvlacili bez kazni i posledica..da ne pricam sto nista nisu postigli u zivotu sami

muvalo:

Uh, kakva pitanja Hellen, ovo je za roman, ne za kratak post...

Kliknite za proširenje...

Vala baš!

Probaću da budem kratak (kad Vuk ovo izjavi na nekom mitingu, narod počne da širi šatore i da obezbedjuje doručak za sutra).
Mislim da smo svi čvrsto ukorenjeni, čak i kad toga nismo svesni, ili ne želimo da priznamo.
Elem, dok bejah mlad, insistirah na svojoj sopstvenosti, originalnosti i lično mom putu kroz život. Isto to je radilia većina mojih drugara. S godinama sam počeo da uvidjam koliko sve više ličim na roditelje. Iver ne pada daleko od klade.
Gledam moju decu, kako su oni danas "samo svoji" i "jedinstveni". Ali iver ne pada daleko od klade i to već kod njih primećujem, mada znam da bi se oni žestoko usprotivili ako bih im to rekao.
Tako u stvari i treba, sve je to deo jedne velike priče koja se tka već vekovima i rašće dalje i kad nas više ne bude bilo.
Svako od nas jeste jedinstven, ali jedinstveni produkt svojih roditelja i sredine iz koje je ponikao - komšiluka, drugara, učitelja, kolega, ljubavi...

Što sam stariji, sve više pažnje poklanjam tome "iz kakve je kuće" neko, jer me iskustvo uči da je to bitno. Pri tom, da se razumemo, materijalni status, nacionalna i verska pripadnost su apsolutno nebitni pošto nemaju veze ni sa poštenjem, ni sa čašću, ni s pameću.

Definitivno sam izdanak...nista nisam uradila kako je moja majka planirala i kako mi je krojila put.
I jako sam srecna zbog toga
Da sam terala po njenom verovatno bi me svi lupkali po ramenu i govorili -ej,to je cerka od one sto radi tamo i tamo...i naravno onda nebih imala ovakvog muza i divnu decicu.

ggolub:

Što sam stariji, sve više pažnje poklanjam tome "iz kakve je kuće" neko, jer me iskustvo uči da je to bitno. Pri tom, da se razumemo, materijalni status, nacionalna i verska pripadnost su apsolutno nebitni pošto nemaju veze ni sa poštenjem, ni sa čašću, ni s pameću.

Kliknite za proširenje...

.

Моја породица и шира фамилија зна за своје претке одакле потичу, а то датира још из 18. века... не, нисмо ми плаве крви, али сви у Херцеговини, одакле ја потичем, знају за наше презиме и лозу... не хвалим се, али, породично стабло нам досеже до племена Херцега Стјепана!
Признајем да ми је увек било важно ко је из '' какве куће'', ко су му преци, али, никада нисам фаворизовала такве особе... кад сам се удавала за једног Васојевића, проверила сам га 100 %, и изврнула сам га '' наопачке!''
Што је сигурно - сигурно!
Иначе, породично име ми служи за понос, осећам се ушушкано, али, никада нисам злоупотребила претке да бих гајила каријеру или стекла неку корист преко њиховог имена... одговорно тврдим да сам само својим трудом и делом постигла оно што сам желела!

meni su govorili: sta ti mislis, ako ti je tata policajac da ne smem da te udarim.. tako su se hrabrili, a ja dobijao po picki.. ma ebem ti poreklo

sve vise u svojim avikama vidis slicnosti sa roditeljima...genetika je cudo...i kod svog deteta vidim dosta slicnosti samnom.....verujem u moc vaspitanja, ne u apsolutnom smislu jer je i genetika vrlo bitna....a i uverila sam se da mnogi ljudi modele ponasanja iz svojih maticnih porodica preslikavaju u svoje nove porodice......

bundeva:

meni su govorili: sta ti mislis, ako ti je tata policajac da ne smem da te udarim.. tako su se hrabrili, a ja dobijao po picki.. ma ebem ti poreklo

Kliknite za proširenje...

al ozbiljan je to problem..1 mali se tako nonstop k****o po skoli..keva mu nesto predavala..mislim srpski..sva sreca ne menii kao svi mu cute on normalno pusta krilca..ja ga jednom dovatim i u tom cimanju mu pukne lanchic..koja je to hajka bila na mene majko mila..i ukor misim da sam dobio..ona me mentol vijala po hodnicima da mu kupim lanchic..vazi sto sam kupio

Hellen:

Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?

Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?

Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?

Kliknite za proširenje...

pa, u mojoj familiji svi misle da sam pomalo blesava (da ne kažem luda) tako da je očigledno da nisam baš ukorenjena u porodični identitet....dosta stvari sam radila na svoju ruku, ali, dok sam bila pod roditeljskom kapom - slušala sam.....
što se tiče sticanja reputacije, tj. društvenog statusa - ne znam...nisam sigurna, jer sam ipak u roditeljskom domu imala apsolutno sve uslove da završim sve moguće škole u struci, tako da im se na tome zahvaljujem.
ali, pošto mislim da su i mnogi drugi imali nešto slično tome, a meni kažu da sam imala sreće...onda pretpostavljam da je, pored dobrih porodičnih uslova, bio presudan moj trud.
drugi ljudi? samo ih gledam kao ličnosti. ne zanima me njihov bekgraund, uopšte. važno mi je da se kapiramo i da mi je sa njima prijatno (i njima sa mnom, afkors).

p.s. što se tiče porodičnog stabla i tako to...znam sve pretke sa svih strana, jer se o tome uvek pričalo. to prenosim i našoj deci...što ne mislim da treba da ih ukopava, nego da imaju informaciju kakvi su im preci bili ljudi, i ako su nekad blesavi - da znaju na koga su
a ako postignu neki uspeh - takođe