Srbi, heroji Amerike
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Srbi, heroji Amerike

  1. #1
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Srbi, heroji Amerike

    Srbi su još od Tesle i Pupina rezervisali mesto u američkoj istoriji i enciklopedijama



    Bilo kao čarobnjaci u gladijatorskim NBA arenama ili kao osvajači prestižnog Oskara. U poteri za zelenim dolarima, Srbi su završavali u čikaškim čeličanama, na holivudskim kastinzima, u harvardskim amfiteatrima, ali i u kasarnama, gde jedino pronalaze više mesta u američkoj nego u srpskoj istoriji.


    Šijanovu nagradu dobijali i za bombardovanje Srbije Uručivanje plaketa


    Napraviti karijeru u Americi se oduvek smatralo parametrom uspeha. Zbog toga se i svi evropski narodi ponose svakom bitnijem tragu koji je njihov zemljak ostvario preko velike bare. Engleska je kolevka rokenrola, ali još od „Bitlsa" pa do danas, ostrvski bendovi se ne smatraju značajnim ako izostane njihov uspeh u Americi.
    Na amsterdamskom aerodromu „Šiphol", na tornju blizu centralne zgrade, decenijama se nalazila ogromna slika Petera Stajvesenta, Holanđanina sa ogromnom ulogom u istoriji Njujorka, koji se tokom njegovog privremenog boravka u Velikoj jabuci zvao Novi Amsterdam. Ni Amerikanci nisu potpuno zaboravili na Petera Stajvesenta, pa su ga trajno smestili u svoje enciklopedije, ali i na kutije čuvenih cigareta, koje su nazvane po njemu.
    Hju Džekmen i Nikol Kidmen bili su poznati australijski glumci, ali su pravu popularnost stekli tek selidbom u Holivud. Uspeti u Americi je bio san mnogih, zato je svaki pojedinac koji je ostavio traga u toj veliki zemlji objašnjavao da mu se ostvario američki san.


    Mnogi Srbi u matici su dobrovoljno ostajali bez sna, zaglavljujući s daljinskim do duboko u noć da bi gledali Vladu Divca u gladijatorskim NBA arenama širom Amerike. I nije im bilo žao da sutradan spavaju na poslu, jer nema cene koju oni ne bi platili samo da bi bili svedoci velikog uspeha svog zemljaka u sportu koji je u to vreme bio isključivo rezervisan za crnce. Posle su došli Predrag Stojaković i njegove snajperske egzekucije u Sakramentu. Već smo se navikli da na dresovima velikih NBA klubova gledamo prezimena koja se završavaju na „ić", pa smo postali razmaženi i želeli nešto sasvim drugačije, i zbog toga nas je silno obradovao Marko Jarić, koji nije baš uspeo u potpunosti da osvoji srca američkih navijača, ali zato jeste srce najveće svetske lepotice Adrijane Lime.
    U međuvremenu smo oprostili što Kusta nije uspeo u Americi. Pomirili smo se da Srđan Dragojević, uprkos tome što je veliki „Miramaks" bio u igri, ipak nije uspeo da snimi svoj holivudski hit. Nismo poverovali Sergeju Trifunoviću da može da ponovi uspeh velikog Ličanina i dežurnog Rusa u američkim blokbasterima Radeta Šerbedžije, a obradovala nas je Branka Katić, kako na premijeri ide ruku pod ruku sa svojim kolegom iz filma Džonijem Depom. Nije lako ostvariti američki san, zato su i mnoge srpske zvezde, u poteri za tim snom, ostajale do zore budni, uz prepune sudopere tanjira koje treba oprati u nekom od ekskluzivnih njujorških restorana.
    Od Mihajla Pupina, Nikole Tesle, preko Karla Maldena, Pitera Bogdanovića, pa sve do Vlade Divca, Srbi su ispisivali američku istoriju, ali su do danas u njihovoj matici zabeležene samo one epizode koje su imale pečat Holivuda, NBA ili Harvarda. Mnogi Srbi kojima se onaj završetak „ić" izgubio na putu preko velike bare ostali su do današnjeg dana potpuno nepoznati u Srbiji, a reč je o ličnostima koje su trajno obeležile američku vojnu istoriju. Iako možda zvuči kao moderna verzija srpskog herojskog epa, činjenica je da su se među najvećim herojima američke vojske nalazili Srbi.
    Pressmagazin, kroz nekoliko biografija Srba koji su se borili za ujka Sema, pokazuje kako su Srbi uticali na istoriju najmoćnije svetske armije, a za koje se u srpskoj istoriji gotovo ne zna uopšte.
    Prvi veliki Srbin kome je američka istoriografija dala mnogo više prostora od srpske je Džordž Fišer. Što je i sasvim logično, gledajući njegovo ime.
    Džordž Fišer je jedan od „ranih vođa teksaske revolucije" i jedna od najznačajnih ličnosti u istoriji ove američke države. Danas na engleskoj „Vikipediji" uz njegovo ime stoji odrednica „doseljenik Amerikanac", ali Fišera je mnogo toga razlikovalo od prosečnog Amerikanca sa početka 19. veka. Osim što je bio mason i poznavao daleko više jezika od prosečnog doseljenika, razlikovao se i po veri - bio je pravoslavac.
    Fišer je rođen u porodici Šagić, 1795. godine u Sekešfehervaru, starom prestonom mađarskom gradu koji su Srbi zvali Stolni Beograd. Na rođenju je dobio ime Đorđe.
    Otac mu je umro dok je još bio dečak i nije mu ostavio ništa osim imena. A igrom sudbine, vrlo brzo je i bez tog imena ostao.



    Najodlikovaniji Amerikanac Luis Čukelja


    Đorđe Šagić je ispoštovao očevu posmrtnu želju i otišao na školovanje u Sremske Karlovce, kod mitropolita Stefana Stratimirovića. Kako nije bio stvoren za studentski život, tek što je osetio punoletstvo, 1813. godine, prešao je Savu i pridružio srpskim ustanicima u odbrani Beograda.
    Posle sloma Prvog srpskog ustanka, Đorđe je pristupio Slavonskoj legiji, jedinici sastavljenoj od vojnika iz Slavonije koju je austrijski car poslao da u njegovo ime ratuje po Italiji. Legija se ubrzo raspala, a Đorđe je završio u Amsterdamu. Tamo se ukrcao u holandski brod koji je krenuo za Filadelfiju.
    Kako nije imao dovoljno para za kartu, morao je da putuje kao „otkupnik", odnosno da putuje besplatno, ali da ga kapetan po dolasku u Ameriku proda kao radnu snagu, što za ovog branitelja Beograda nije bila prihvatljiva opcija.
    Kada se brod približio Filadelfiji, Đorđe je s još dvojicom putnika skočio u vodu, otplivao do obale i umešao se među pecaroše. Obalska straža odmah se dala u poteru za beguncima. Kad je policajac došao do njega i pitao šta on tu radi, pošto nije znao engleski, ponavljao je reči koje je čuo oko sebe: „I am a fisher" (Ja sam ribar). A kad ga je policajac pitao za ime, on je samo ponavljao: „I am Fisher". Tako je ime Đorđe Šagić postalo Džordž Fišer.
    Preko Filadelfije, Šagić dolazi Meksiko, gde već 1825. učestvuje u osnivanju Jorske masonske lože. Imao je zadatak da odatle svake godine po 500 porodica prevodi u Teksas. Radio je kao carinik u Meksičkom zalivu, pa potom i kao izdavač novina.

    Zajedno sa revolucionarom Hozeom Antoniom Meksijom (bio mu je sekretar) organizovao je u Nju Orleansu pokret protiv centralističke vlasti Meksika, zbog čega je i zaveden u istoriju Teksasa kao rani vođa revolucije.
    Prema istorijskim dokumentima koji se nalaze u muzeju u Hjustonu, Džordž Fišer je aktivno učestvovao u uspostavljanju nezavisnosti države Teksas 1836. godine.
    Potom je bio učesnik u ratu između Amerike i Meksika 1846-1848. godine i izveštač u američkom građanskom ratu 1861-1865.
    Putovao je u Panamu i Kaliforniju i tamo osnivao masonske lože. Preselio se potom u San Francisko, gde je radio u gradskim odborima. Bio je i sekretar komisije za dodelu zemljišta doseljenicima. Pošto je znao grčki, pomogao je velikom broju Grka da dobiju zemlju. A grčki kralj Đorđe Prvi, u znak zahvalnosti, imenovao ga je za počasnog konzula Grčke u San Francisku.
    Američki istoričar iz 19. veka Džordž Livingston, 1853. godine, u publikaciji „Portreti znamenitih Amerikanaca sadašnjice" o Džordžu Fišeru je napisao:
    „Džordž je možda i najveći živi lingvista, pošto je i grčki i latinski đak, a uz znanje ruskog, poljskog, bohemskog, moravskog, slovačkog, hrvatskog, dalmatinskog i jezika Crnogoraca, tečno govori i sledeće jezike: njegov maternji slavenoserbski, mađarski, nemački, engleski, španski, portugalski, francuski i italijanski..."
    Džon Livingston je Fišera prepoznao ne samo kao učesnika revolucija u Meksiku i Teksasu sredinom 19. veka, već i kao začetnika avanturističke proze u SAD.

    Zanimljivo je da se u američkoj istoriji nikada nije pominjao kao Srbin i da su ga često određivali prema mestu rođenja (kao Mađara) ili kao Grka, pošto je bio „grčko-pravoslavne" veroispovesti. Tek se po delovima njegove zvanične biografije može dovesti u vezu sa malom balkanskom državicom iz koje vuče poreklo.
    To najbolje pokazuje odlomak iz velikog nekrologa koji je dnevnik iz San Franciska „Dejli ivning buletin" objavio posle njegove smrti:
    „...nakon smrti njegovog oca, pristupio je školi u Karlovicu (Karlovci), pod okriljem njegove ekselencije Stefana Stratimirovića, mitropolita grčke crkve u Austriji. Tu se obrazovao pod zidinama crkve, gde je po željama familije kada dođe u odgovarajuće godine trebalo da se zamonaši. Ali sudbina je htela drugačije i 1813, usled monotonije studentskog života, pridružuje se revolucinoarnim jedinicama iz Srbije, pod komandom Džordža Petrovića, u istoriji proslavljenog Crnog Đorđa."
    Đorđe Šagić samo započinje listu Srba među „narodnim herojima" SAD. Prema napisima srpskih emigrantskih časopisa, u Americi se pominju imena Radeta Grbića, dobrovoljca Ratne mornarice 1906. godine, zatim Joka Meštrovića, Stanka Mainovića, Radovana Radovića, Petra Ratkovića i Josifa Petrovića, heroja Prvog svetskog rata. Pa preko Mela Vojvodića, generala CIA-e i dobitnika velikog broja značajnih priznanja, pa sve do Sanje Đerek, Zemunke, kajakaškog šampiona Jugoslavije, koja je za samo dve godine postala najbolji podoficir Mobilne ronilačke jedinice američke armije.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem



  2. #2
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    Posebno mesto u istoriji Prvog svetskog rata, ipak, ima Aleksandar Džejk Mandušić. Rođeni je Prizrenac, o čijem životu se ne zna mnogo. Pristupio je američkoj vojsci kada su se SAD uključile u Prvi svetski rat. U Avgustu 1918. godine, tokom jedne bitke u Francuskoj, svi njegovi oficiri su bili ubijeni ili teško ranjeni, a on je kao kaplar preuzeo komandu nad svojim vodom. Poveo je vojnike prema neprijateljskom artiljerijskom gnezdu, a kada je ostao bez municije bajonetom je ubio petoro neprijatelja! A kada mu se polomio bajonet, vojnike je napadao kundakom i uspeo da zarobi 15 Nemaca. Dobio je Kongresnu medalju časti, najveće odlikovanje u američkoj vojsci, a kada je preminuo u vojnoj bolnici za veterane u Čikagu, najpoznatiji magazin „Tajm" je preneo da je preminuo Džejk Aleks Mandušić, rođeni Srbin koji je u Francuskoj „bajonetirao" pet Nemaca i zarobio njih čak 15.
    On je inače rođen kao Aleksa Mandušić. Da bi bio primljen u vojsku, morao je da dobije saglasnost svoje žene, koja nije pristala da on ide u boj na drugi kontinent. Zato se na regrutaciji nije predstavio kao Aleksa, već kao Džejk Aleks i u rubriku bračno stanje upisao neoženjen.
    U njegovu čast, trening centar za obuku upotrebe bajoneta u Fort Konoksu dobio je ime Veliki Džejk Aleks Mandušić.
    Ne zna se mnogo ni o njegovom životu posle Prvog svetskog rata. Sahranjen je u manastiru Sveti Sava u Libertvilu. A srpski posleratni emigranti zabeležili su da je 1946. godine napisao pismo zahvalnicu uredniku „Čikago Herald Amerikana", lista koji je izveštavao o ubistvu đenerala Draže Mihailovića.
    Malo ljudi u Srbiji zna ko je Mičel Pejdž, ali mnogi su sigurno čuli za Dži-Aj Džoa, najpopularniju igračku vojnika, iliti džijadžojca, kako su je zvali naši klinci. Pravo ime Dži-Aj Džoa je Mihajlo Pajić, u Americi poznatog kao Mičel Pejdž.
    On je učestvovao u bici za Gvadal-kanal u oktobru 1942. Japanci su tada pobili sve marince u njegovoj artiljerijskoj jedinici. Pejdž je sa sobom imao samo četiri mitraljeza i uspešno se nosio s Japancima. Držao se dok nije stiglo pojačanje, a onda je poveo napad na Japance i očuvao američku liniju. Ukupno je ubio više od 200 Japanaca, a bitka je zvanično dobila ime „Battle for Paiges Hill", odnosno „bitka za Pejdžovo brdo".
    Za vojne zasluge u SAD dobio je Kongresnu medalju, ali i orden pomorske legije Valoza i orden Purpurno srce.
    Kasnije je učestvovao i u Korejskom ratu, gde je takođe dobio veliki broj priznanja. Zanimljivo, prvo priznanje je dobio 1936. godine kao mladi izviđač, ali je nikada nije primio, pošto je napustio školu kako bi pristupio marincima. Medalja mu je dodeljena tek 2003. godine, pred smrt.
    Rođen je 1918. godine u Pensilvaniji, u porodici srpskih iseljenika. U svojoj biografiji Dži-Aj Džo je pisao kako je u kuhinji njegove majke visila slika Kosovke devojke, koja je nesrećnim slučajem izgorela u požaru. Ali, kako je govorio, duh Kosova je uvek živeo u njima. Njegovom bratu Pitu, koji je bio nestašan, u trenucima vaspitavanja majka je umela da kaže: „Ne zaboravi, tvoja krv je tekla kosovskim poljem."
    Još jedan dobitnik Kongresne medalje časti je Lens Šijan. On je, nažalost, medalju dobio posthumno. Dok je Džejk Mandušić dao srpski doprinos u istoriji Amerike u Prvom svetskom ratu, a Dži-Aj Džo u Drugom i Korejskom, Šijan je u Vijetnamskom ratu pokazao da je od srpske junačke krvi.

    On je u Vijetnamu preživeo najbrutalnija mučenja. U novembru 1967. dobio je zadatak u severnom Vijetnamu. Uleteo je u neprijateljsku unakrsnu vatru. Pao je u džunglu. Uspeo je da se katapultira i da pozove spasilačku ekipu. Ceo dan je trajalo lociranje. Tokom te operacije, već je 20 aviona bilo teško oštećeno, tako da je hrabri Šijan odbio da helikopter sa spasiocima uđe u rizičnu zonu samo da bi njega spasao.
    Bez hrane i vode, uspeo je da čak 46 dana izbegava neprijatelje. Na kraju su ga Vijetnamci uhvatili, ali je on uspeo da im pobegne. Ipak, suviše iznemogao, bio je lak plen, tako da su ga ponovo zarobili. Iako je prošao najgoru torturu, nije izneo nijedan podatak koji bi mogao da ugrozi njegovu jedinicu. Poručnik Šijan posthumno je unapređen u kapetana. Američka avijacija danas dodeljuje nagradu Lens P. Sijan za prikazano liderstvo i ljudske kvalitete. To je jedna od najprestižnijih nagrada u američkoj avijaciji. A posvećena mu je i posebna prostorija u Avijacijskoj akademiji u Palm Springsu.

    Veljko Miladinović
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  3. #3
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    Srbi i Hrvati otimaju američkog marinca


    Luis Čukelja jedan je od nekoliko vojnika u američkoj istoriji koji su dobili dve Kongresne medalje časti za doprinos u Prvom svetskom ratu. Od 1914. do 1916 služio je kao kaplar u pešadiji, odakle je časno otpušten. Ali, kada je Amerika ušla u Prvi svetski rat, Čukelja je pristupio marincima.
    O njegovom etničkom poreklu postoje kontroverze. Hrvatski emigranti ga svojataju, baš kao i srpski.
    Po „hrvatskoj" teoriji, pravo ime mu je Lujo. Neki navodi kažu da je, ipak, Mihajlo.
    Luis Čukelja je rođen u Splitu 1888. godine, ali majka mu se zvala Jovana, a otac Đorđe, dok je sestri ime bilo Zorka, zbog čega čudno deluju navodi da mu je ima na rođenju bilo čisto dalmatinsko Lujo. Neki izvori iz srpske emigracije navode ga kao Mihajla Čukelju. Amerikanci su ga nazivali Austrijancem, Slovenom, Srbinom, Hrvatom, Jugoslovenom. A na pitanje šta je po nacionalnosti, on je odgovarao: Američki marinac.

    http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=73783&sectionId=63
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  4. #4
    Domaćin
    Učlanjen
    27.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.492
    Reputaciona moć
    74

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    Kako citam ove navode sve vise uvidjam da nas Srbe amerikanci jako vole i cene.
    Pa su nas u znak te silne ljubavi onako sistematski bombardovali i ubijali civile i decu.
    U znak te ljubavi su satanizovali i satanizuju Srbe i sve sto je srpsko.
    U znak te silne ljubavi pokusavaju da nam otmu Kosovo i iz sve snage pritiscu sve koji nece da priznaju tu njihovu narko-dilersku tvorevinu.
    Na kraju jedno pitanje za sve forumase i mudoratora koji je postavio tu temu.
    Imate li maste da zamislite sta bi nam radili da nas tako silno nevole?

  5. #5
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    Citat Original postavio jevdokan Pogledaj poruku
    Kako citam ove navode sve vise uvidjam da nas Srbe amerikanci jako vole i cene.
    Pa su nas u znak te silne ljubavi onako sistematski bombardovali i ubijali civile i decu.
    U znak te ljubavi su satanizovali i satanizuju Srbe i sve sto je srpsko.
    U znak te silne ljubavi pokusavaju da nam otmu Kosovo i iz sve snage pritiscu sve koji nece da priznaju tu njihovu narko-dilersku tvorevinu.
    Na kraju jedno pitanje za sve forumase i mudoratora koji je postavio tu temu.
    Imate li maste da zamislite sta bi nam radili da nas tako silno nevole?
    Nasa greska je sto mislimo da medjunarodni odnosi imaju neku vezu sa ljubavlju ili mrznjom.

    Ne postoje dve drzave ili dva naroda koja se vole ili mrze.

    Postoji samo korist ili steta.

    Jedna drzava ce sve uraditi samo ako joj to koristi bez obzira na stetu druge.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  6. #6
    Veoma poznat
    Učlanjen
    16.06.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Леландз
    Poruke
    10.094
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    E vala svaka ti dala.

  7. #7
    Ističe se zeksiv (avatar)
    Učlanjen
    14.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.160
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    Citat Original postavio Jacob Pogledaj poruku
    Nasa greska je sto mislimo da medjunarodni odnosi imaju neku vezu sa ljubavlju ili mrznjom.

    Ne postoje dve drzave ili dva naroda koja se vole ili mrze.

    Postoji samo korist ili steta.

    Jedna drzava ce sve uraditi samo ako joj to koristi bez obzira na stetu druge.
    Slažem se......

  8. #8
    Ističe se John McClane (avatar)
    Učlanjen
    07.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nakatomi Plaza (1988), Dulles International Airport in Dulles, Virginia (1990)...
    Poruke
    2.379
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    Шта ћеш .... морамо и ми Срби да узмемо место у светској историји
    Yipee-ki-yay, motherfucker!

  9. #9
    Poznat
    Učlanjen
    17.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Bech
    Poruke
    7.378
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Srbi, heroji Amerike

    tu bemu misha sto nisu albanci heroji amerike

Slične teme

  1. Srpski heroji
    Autor john doe u forumu Politika
    Odgovora: 164
    Poslednja poruka: 13.07.2009., 18:17
  2. Heroji dugonocja..?
    Autor Nodi-wolf u forumu Strip
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 16.07.2008., 23:22
  3. Super Heroji
    Autor Dragantaur u forumu Zanimljivosti
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 26.10.2007., 22:17
  4. Srpski heroji
    Autor Bole_Delija u forumu Politika
    Odgovora: 231
    Poslednja poruka: 16.11.2005., 00:51
  5. akcioni heroji
    Autor hey boys u forumu Muškarci
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 02.05.2004., 04:06

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •