[i)
Plamene niti vatre nadmocno su lebdele nad vec oronulim ostacima uglja u vesto dekorisanom kaminu Levenstajnovih (Lewenstein). Endzi (Angie), unuka poznatog mikrobiologa, drhtala je dok su suze natapale objektivne stranice Njujork Tajmsa (New York Times). Clanak koji je vec peti put zaredom citala govorio je o Bosni, zemlji behara, sevdaha, raje i jarana, tufahija i sevapa, ratluka i meraka. Drugim recima, kolevci moderne civilizacije. Vesto pero novinara Dzordza Horvata (George Horvath) slikovito je docaravalo patnje drevnog ali i civilizovanog bosnjackog zivlja, genocidisanog od strane balkanskih primitivaca.
"Ne mogu da verujem da medjunarodna zajednica sve ovo nemo posmatra", grcala je Endzi, "iz ovih stopa idem u Zarejejvo (Sarajevo), ma koliko se moj otac, zaslepljen svojim bogatstvom, protivio tome."
Jedva vidljivi osmeh zaigrao je na lepom Endzinom licu. Ali taj osmeh bio je veliki poput velike Otomanske imperije... Mozda cak i veci, mnogo veci... Veliki kao toplo bosnjacko srce.
Endzi je bila spremna na sve da bi se dokopala Sarajeva, cak i na to da bude groopy girl.
Clanovi velikog humanitarnog karavana, jednostavno ali nadasve efektno nazvanog U2, nisu stigli ni po tri puta da se izredjaju na novopecenoj grupi-devojci, a privatni mlaznjak vec je sletao na maglom pritisnutu sarajevsku zracnu luku.
Iako ova seksualna avantura nije bila po moralnom Endzinom ukusu, pogled na Trebevic , Maglic i Jahorinu odagnao je svaku njenu sumnju u ispravnost svog postupka.
Miris Sarajeva podsetio je na biser Bosfora - Istambul, gde je u dvorani Avdi Ipekci prisustvovala koncertu poznatog turskog umetnika Tarkana.
"Selam - alejkum", trgnuo ju je gostoljubivi glas legitimnog Alije, "bericet - versim u glavnu carsiju nasega devleta, seftelije medene. Merak je vidjet vas 'vako nasmijane.
pogledajte recnik manje poznatih bosnjackih reci i izraza
" Nek' vam je sevepli sargijanje i zurlanje u Skenderliji. Samo bez rsuma i marifetluka da ne bude belaja."
"Mulazime", nastavio je Alija, "deder se pobr'ni da prodju dzumrucke formaln'sti. Idemo hitro na kapidzik da ne postanemo kurbani nekog divanije, lovca na autograme."
"Kalauze, vodi ove visoke devlet - musafire i melec - djevojke do mene u cardak. Haram je da se ne ovajde za ramazan."
"Seize, dones' 'der taze halvu, nemoj titiziti. Ceif mi je da se omastimo."
Dani u Sarajevu brzo su prolazili. Dok se Bono (Bono) pesmom borio protiv granata prkosno pevajuc "Miss Sarajevo", Endzi je vreme provodila u toplom zagrljaju sa Muharemom, Selmom, Ejupom, Mirzom i Fat'mom.
"Oh, I wish my hands were so big I could hug all of you, my dear Bosnian Moslems and poor Croats. Your struggle for freedom, democracy, liberty and multietnical way of life fulfills my heart with pride, joy and sadness at the same time", govorila je Endzi kroz plac.
"Ne plac' Ejndze, umir' se. Kad mi vec ne placemo, nemoj bolan ni ti. Eto, igraj se ako ti je ceif neko vrijeme sa moijem repov'ma", pokusao je da je zabavi Muharem, novopridosli Sandzaklija dok su njegove zelene oci, ispunjene ljubavlju, vesto skrivale bol prouzrokovan patnjama koje je...
(prica nije dovrsena jer su u ovom momentu autori shvatili da ih inspiracija vodi krivudavim putem koji bi ih, da su nastavili, odveo u nezeljenom pravcu; zato neka i vama masta proradi pa sami dovrsite pricu)
[/i]
Plamene niti vatre nadmocno su lebdele nad vec oronulim ostacima uglja u vesto dekorisanom kaminu Levenstajnovih (Lewenstein). Endzi (Angie), unuka poznatog mikrobiologa, drhtala je dok su suze natapale objektivne stranice Njujork Tajmsa (New York Times). Clanak koji je vec peti put zaredom citala govorio je o Bosni, zemlji behara, sevdaha, raje i jarana, tufahija i sevapa, ratluka i meraka. Drugim recima, kolevci moderne civilizacije. Vesto pero novinara Dzordza Horvata (George Horvath) slikovito je docaravalo patnje drevnog ali i civilizovanog bosnjackog zivlja, genocidisanog od strane balkanskih primitivaca.
"Ne mogu da verujem da medjunarodna zajednica sve ovo nemo posmatra", grcala je Endzi, "iz ovih stopa idem u Zarejejvo (Sarajevo), ma koliko se moj otac, zaslepljen svojim bogatstvom, protivio tome."
Jedva vidljivi osmeh zaigrao je na lepom Endzinom licu. Ali taj osmeh bio je veliki poput velike Otomanske imperije... Mozda cak i veci, mnogo veci... Veliki kao toplo bosnjacko srce.
Endzi je bila spremna na sve da bi se dokopala Sarajeva, cak i na to da bude groopy girl.
Clanovi velikog humanitarnog karavana, jednostavno ali nadasve efektno nazvanog U2, nisu stigli ni po tri puta da se izredjaju na novopecenoj grupi-devojci, a privatni mlaznjak vec je sletao na maglom pritisnutu sarajevsku zracnu luku.
Iako ova seksualna avantura nije bila po moralnom Endzinom ukusu, pogled na Trebevic , Maglic i Jahorinu odagnao je svaku njenu sumnju u ispravnost svog postupka.
Miris Sarajeva podsetio je na biser Bosfora - Istambul, gde je u dvorani Avdi Ipekci prisustvovala koncertu poznatog turskog umetnika Tarkana.
"Selam - alejkum", trgnuo ju je gostoljubivi glas legitimnog Alije, "bericet - versim u glavnu carsiju nasega devleta, seftelije medene. Merak je vidjet vas 'vako nasmijane.
pogledajte recnik manje poznatih bosnjackih reci i izraza
" Nek' vam je sevepli sargijanje i zurlanje u Skenderliji. Samo bez rsuma i marifetluka da ne bude belaja."
"Mulazime", nastavio je Alija, "deder se pobr'ni da prodju dzumrucke formaln'sti. Idemo hitro na kapidzik da ne postanemo kurbani nekog divanije, lovca na autograme."
"Kalauze, vodi ove visoke devlet - musafire i melec - djevojke do mene u cardak. Haram je da se ne ovajde za ramazan."
"Seize, dones' 'der taze halvu, nemoj titiziti. Ceif mi je da se omastimo."
Dani u Sarajevu brzo su prolazili. Dok se Bono (Bono) pesmom borio protiv granata prkosno pevajuc "Miss Sarajevo", Endzi je vreme provodila u toplom zagrljaju sa Muharemom, Selmom, Ejupom, Mirzom i Fat'mom.
"Oh, I wish my hands were so big I could hug all of you, my dear Bosnian Moslems and poor Croats. Your struggle for freedom, democracy, liberty and multietnical way of life fulfills my heart with pride, joy and sadness at the same time", govorila je Endzi kroz plac.
"Ne plac' Ejndze, umir' se. Kad mi vec ne placemo, nemoj bolan ni ti. Eto, igraj se ako ti je ceif neko vrijeme sa moijem repov'ma", pokusao je da je zabavi Muharem, novopridosli Sandzaklija dok su njegove zelene oci, ispunjene ljubavlju, vesto skrivale bol prouzrokovan patnjama koje je...
(prica nije dovrsena jer su u ovom momentu autori shvatili da ih inspiracija vodi krivudavim putem koji bi ih, da su nastavili, odveo u nezeljenom pravcu; zato neka i vama masta proradi pa sami dovrsite pricu)
[/i]
