Nedovršena priča
Prikazujem rezultate 1 do 15 od 15

Tema: Nedovršena priča

  1. #1
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Nedovršena priča

    [i)





    Plamene niti vatre nadmocno su lebdele nad vec oronulim ostacima uglja u vesto dekorisanom kaminu Levenstajnovih (Lewenstein). Endzi (Angie), unuka poznatog mikrobiologa, drhtala je dok su suze natapale objektivne stranice Njujork Tajmsa (New York Times). Clanak koji je vec peti put zaredom citala govorio je o Bosni, zemlji behara, sevdaha, raje i jarana, tufahija i sevapa, ratluka i meraka. Drugim recima, kolevci moderne civilizacije. Vesto pero novinara Dzordza Horvata (George Horvath) slikovito je docaravalo patnje drevnog ali i civilizovanog bosnjackog zivlja, genocidisanog od strane balkanskih primitivaca.

    "Ne mogu da verujem da medjunarodna zajednica sve ovo nemo posmatra", grcala je Endzi, "iz ovih stopa idem u Zarejejvo (Sarajevo), ma koliko se moj otac, zaslepljen svojim bogatstvom, protivio tome."

    Jedva vidljivi osmeh zaigrao je na lepom Endzinom licu. Ali taj osmeh bio je veliki poput velike Otomanske imperije... Mozda cak i veci, mnogo veci... Veliki kao toplo bosnjacko srce.

    Endzi je bila spremna na sve da bi se dokopala Sarajeva, cak i na to da bude groopy girl.

    Clanovi velikog humanitarnog karavana, jednostavno ali nadasve efektno nazvanog U2, nisu stigli ni po tri puta da se izredjaju na novopecenoj grupi-devojci, a privatni mlaznjak vec je sletao na maglom pritisnutu sarajevsku zracnu luku.

    Iako ova seksualna avantura nije bila po moralnom Endzinom ukusu, pogled na Trebevic , Maglic i Jahorinu odagnao je svaku njenu sumnju u ispravnost svog postupka.

    Miris Sarajeva podsetio je na biser Bosfora - Istambul, gde je u dvorani Avdi Ipekci prisustvovala koncertu poznatog turskog umetnika Tarkana.

    "Selam - alejkum", trgnuo ju je gostoljubivi glas legitimnog Alije, "bericet - versim u glavnu carsiju nasega devleta, seftelije medene. Merak je vidjet vas 'vako nasmijane.

    pogledajte recnik manje poznatih bosnjackih reci i izraza

    " Nek' vam je sevepli sargijanje i zurlanje u Skenderliji. Samo bez rsuma i marifetluka da ne bude belaja."

    "Mulazime", nastavio je Alija, "deder se pobr'ni da prodju dzumrucke formaln'sti. Idemo hitro na kapidzik da ne postanemo kurbani nekog divanije, lovca na autograme."

    "Kalauze, vodi ove visoke devlet - musafire i melec - djevojke do mene u cardak. Haram je da se ne ovajde za ramazan."

    "Seize, dones' 'der taze halvu, nemoj titiziti. Ceif mi je da se omastimo."

    Dani u Sarajevu brzo su prolazili. Dok se Bono (Bono) pesmom borio protiv granata prkosno pevajuc "Miss Sarajevo", Endzi je vreme provodila u toplom zagrljaju sa Muharemom, Selmom, Ejupom, Mirzom i Fat'mom.

    "Oh, I wish my hands were so big I could hug all of you, my dear Bosnian Moslems and poor Croats. Your struggle for freedom, democracy, liberty and multietnical way of life fulfills my heart with pride, joy and sadness at the same time", govorila je Endzi kroz plac.

    "Ne plac' Ejndze, umir' se. Kad mi vec ne placemo, nemoj bolan ni ti. Eto, igraj se ako ti je ceif neko vrijeme sa moijem repov'ma", pokusao je da je zabavi Muharem, novopridosli Sandzaklija dok su njegove zelene oci, ispunjene ljubavlju, vesto skrivale bol prouzrokovan patnjama koje je...

    (prica nije dovrsena jer su u ovom momentu autori shvatili da ih inspiracija vodi krivudavim putem koji bi ih, da su nastavili, odveo u nezeljenom pravcu; zato neka i vama masta proradi pa sami dovrsite pricu)
    [/i]



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano U Golupcu jedne zime


    Sudbina je htela da je sretnem,
    posle mnogo,mnogo,dugih leta,
    na ulici slučajno ugledah
    jednu ženu kako mirno šeta,
    prevarih se rekoh njeno ime,
    u Golupcu,jedne hladne zime.

    Okrenu se,pogleda u mene,
    na trenutak zbunjeno smo stali,
    oživeše stare uspomene
    i sve ono što smo sakrivali,
    cela prošlost u mislima mine,
    u Golupcu,jedne hladne zime.

    I poželeh da se sve ponovi
    i bih spreman da je za to molim,
    al' mi prazni ostadoše snovi,
    shvatih,ona nekog drugog voli,
    zato moje sve su tužne rime,
    zbog Golupca i te hladne zime.

    Z.Jović

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano U zagraljaju strasti

    [i)

    Bio je pozni jesenji dan,dvdeset i neki po redu na blago požuteloj stranici meseca Novembra.Umorno jesenje sunce je poslednjim dahom snage žurilo da se sakrije iza talasaste Sremske ravnice.Izdužene senke bagremove šume već su u velikoj meri počele da skrivaju obrise usamljene kuće,okružene prostranim livadama s jedne i bagremovom sumom sa druge strane.Treptavi zraci blage unutrašnje svetlosti,koji su kroz tanko prozorsko staklo dopirali u spoljašnost,kao da su se igrali sa prvim senkama mraka,boreći se da otkriju čaroliju koju on nosi u sebi.
    Soba je bila veoma ukusno uređena,što se po izgledu spoljne fasade nije moglo ni pretpostaviti.Na istočnoj strani prostorije,ispod samog prozora,nalazio se lepo očuvani bračni krevet,koji je po ukrasima na sebi i stilu izrade,verovatno poticao iz vremena Luya XVI.Na suprotnoj strani,između nekoliko znalački poređanih slika,nalazilo se veliko,isto tako umetničkom rukom izrađeno ogledalo,koje je kao i krevet,poticalo iz istog vremena.Na podu je bio prostran debeli vuneni tepih,a u uglu na južnoj strani sobe nalazio se u Italijanskom stilu urađen kozmetički sto,a do njega vrata koja su vodila u usko predsoblje.Soba u suštini i nije obilovala velikom količinom nameštaja,ali ono što je bilo,bilo je veoma ukusno i znalački postavljeno.
    Sedeo sam na ivici kreveta,uporno pokušavajući da pročitam bar uvodni deo nekog romana,ali pogled mi se kao po nekom pravilu,umesto na žutim stranicama knjige,zaustavljao na njoj.Sedela je za stolom,onim kozmetičkim i neumorno,nežnim pokretima,sa puno ljubavi i pažnje,rasčešljavala umršene pramenove još uvek mokre kose.
    Na sebi je imala tanku,svilenu spavaćicu koja je u veoma velikoj meri u ogledalu sa njene prednje strane,otkrivala obrise njenih nabujalih grudi,koje su se zbog nekog unutrašnjeg uzbuđenja blago,ritmički spustale i dizale.Njen zamišljeno,ukočen pogled,pun neopisive ljubavne požude,posmatrao je sliku njenog skoro nagog tela,a ruke su nehotično počele lagano da klize niz lice,vrat,grudi,… .Izgledala je tako zanosno,tako požudno da sam potpuno nesvesno,bez imalo samokontole blagim korakom krenuo ka njoj.Laganim pokretom spustio sam ruku na njeno rame.Na trenutak se uplašila i naglo se trgla,prekidajući tako san koji je budna sanjala.Lice joj je postalo pomalo zbunjeno i uplašeno,ali samo posle par trenutaka na njemu je već bio zavodljivo nežan osmeh.Ustala je i svoje ispružene ruke je obavila oko mog vrata.Osetio sam blago drhtanje njenog tela,a na svom licu njen uznemiren i veoma topao dah. «Uzmi me»,rekla je tihim,jedva čujnim i podrhtavajućim glasom. «Želim da budem samo tvoja,sada i zauvek.Želim da osetim tvoj poljubac,tvoje ruke na mom telu,tvoje nago telo uz moje.Želim te ljubavi moja,želim da ljubiš svaki deo mog tela i da mi na najlepši mogući način,bar na trenutak umiriš požudu koja plamti u meni.Požudu za tobom.» Istog trenutka njen zagrljaj je postajao sve jači,a moje ruke,vođene nekom čudnom snagom,počele su nekontrolisano jako,do granice grubosti da je grle.Usne su nam se spojile.Njene meke,punačke usne bile su potpuno suve i vrele kao da je samo trenutak pre toga sa njih skinula žar.Drhtajući od požude lagano su se raširile i … .Poljubac je bio strasran,strastveniji od svih drugih u mom dosadašnjem životu.U trenutku kada sam otvorio oči,osetio sam da se čitava soba vrti oko nas.Noge su mi postajale sve nesigurnije,kao da je tlo pod njima podrhtavalo.Savio sam se i jednom je rukom obuhvatio ispod pazuha,a drugom malo iznad kolena.Podigao sam je na tren da bih je odmah potom lagano spustio na tepih.Lagana spavaćica je za tren oka nestala sa nje,a u gotovo istom trenutku,kao lopov,neprimetno,njene ruke su veštim pokretima,skinule sve što sam do tog trenutka imao na sebi.Ležali smo potpuno nagi na tepihu,obasjani bledunjavom svetlošću tek upaljene sveće.
    Čekala je da je ponovo poljubim.Istog trenutka usne su nam se ponovo spojile.Ljubio sam je svim žarom,svom strašću,svom požudom u sebi.Ljubio sam je kao što nikada nikoga nisam..
    Za mojim usnama je ostajao vlažan trag na njenom licu,vratu,grudima.Njene nabujale grudi podrhtavale su pod mojim usnama,a od uzbuđenja,nadignute bradavice stremile su ka savršenstvu strasti.Njene nemirne ruke,nesvesno su mrsile moju kosu i u pojedinim trenucima je prosto kidale,što me je dovodilo do užasnog bola,ali bola koji u tom trenutku kao i da nisam osećao,dok su se moje usne ljubeći je po čitavom telu,lagano preko njenog stomaka kretake ka vrhuncu njene ženstvenosti.
    Drhtala je istovremeno ispustajući nekontrolisane jecaje strasti.Stigla je do kraja.Samo nekoliko trenutaka njeno telo je nepomično ležalo na tepihu,dok su joj se grudi ubrzanim ritmom uzdizale i spustale.Pluća su joj žudela za vazduhom.Naglo je ustala,što me je na trenutak zbunilo i za tren oka se našla nadamnom.Počela je da me ljubi.Brzinom munje i žestinom udara groma njeni poljupci su ljubili svaki deo mog tela.Moje usne,moje lice,moj vrat,grudi stomak,prste na nogama,listove,kolena,butine i na kraju moju muškost.Čudan nemir ispunjavao je svaki deo mog tela,moje svesti,moje biti.U isti mah gubio sam svest i doživljavao čar lepote koji nikada do tada u toj meri nisam doživeo.Osećao sam da se bližim kraju.Kraju svega.Kraju vrhunca i kraju života istovremeno.Uzdasi su mi postajali sve brži,a taj neopisivi nemir sve jači.Ključao sam i umirao.Od strasti telo mi je drhtalo,a srce kucalo kao da će svakog trenutka pući.Eksplodirao sam.U tom trenutku od svega više želeo sam odmor.Pluća su mi vapila za vazduhom,a srce za životom.Osećao sam da ću,ako tim ritmom nastavi da se igra mojom strašću,ostati bez svesti.Ona se tako nije osećala.Njena ljubavna žeđ bila je jača od njenog razuma.Nastavila je svom žestinom da me ljubi po licu,dok je neprimetnim pokretom objahala mene.Osetio sam da se u tom trenutku jedan deo mog tela ponovo pokreće,ponovo dobija onu malopređašnju čvrstinu i nedugo zatim osetio sam da sam se našao duboko u njoj.Laganim pokretima gore-dole,ponovo je počela moju svest da dovodi u pređašnje stanje,a ostatak skrivene strasti da mi mami iz duše.Pokreti su nam postajali sve brži i brži,a otkucaji srca sve jači i jači..Obostrani,veoma česti uzdasi prekidali su tihu jesenju,noćnu tišinu.U jednom trenutku strasti su nam bile na vrhuncu moći,a oba tela su se zgrčila i sledećih nekoliko trenutaka ostala nepomična.
    Bila je zadovoljna.Njeno i ako umorno lice odavalo je neskrivenu sreću.I dok je moje telo iscrpljeno do poslednje kapi snage još uvek nepomično ležalo na tepihu,ona me je i sada,dosta laganijim poljupcima i dalje ljubila …
    Na istoku je sunce i ako nekako polako i stidljivo,već počelo da obasjava široku Sremsku ravnicu.Lavež seoskih pasa negde u daljini,mešao se sa jutarnjom pesmom slavuja.Zvuk teretnog voza,čija se pruga pružala u neposrednoj blizini,parao je prostranu Sremsku tišinu,a tihi povetarac neumorno se igrao sa već požutelim bagremovim lišćem.Nas dvoje smo još uvek bili budni.Mada dosta umorni i iscrpljeni,vođeni još uvek neugašenom ljubavnom požudom,nastavljali smo da uživamo u zagrljaju strasti.



    Z.Jović

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Sećanja


    Prolaze dani,prolazi vreme,
    sve se pretvara u prošlost snenu,
    ostaji sećanja i uspomene
    na ljubav jednu i jednu ženu.
    Bore na licu i vlasi sede
    doneće život i tužno vreme,
    ali iz mladosti,te slike blede
    do kraja života pratiće mene.

    Kao u kamenu,kao u steni
    urzana slova večito traju,
    tako će sećanja što žive u meni
    na lepe dane da me sećaju,
    a ovo će sećanje na tebe mila,
    bolnu mi starost srećom da krasi,
    dok god me svest bude pratila
    i varnica života se ne ugasi.

    Z.Jović

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Plamen zaborava



    Neka zgasne moja ljubav,
    nek je hladna kao stena,
    neka zgasne i nestane
    u prašini uspomena.

    Šta mi vredi da se nadam,
    kad za svaku ljubav zna se,
    jednog dana,kada ode,
    nikad više ne vraća se?!

    Nek izbledi moja ljubav
    ko hartija,neka stara,
    nek izbledi i izgori
    u plamenu zaborava!

    Z.Jović

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Uh što volim ...



    Uh što volim ove nule na mojim topicima.Zar nisu cakane? E pa niko se ne može time pohvaliti.Svako ima neku drugu cifru,ali nule,e to je već malo teže postići.
    Napišeš temu i dovedeš sve one koji je pročitaju da ostanu bez teksta.To nije lako.Ni komentara,bilo pozitivnog ili negativnog,ni replike,niti bilo čega osim nulica.

    E to zvanično ne može svako!

  7. #7
    Obećava Sonja Djokic (avatar)
    Učlanjen
    20.06.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    97
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano dajem ti jedinicu

    ...da se vise ne bi falio...

  8. #8
    Obećava
    Učlanjen
    05.06.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    66
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano

    Jel mozes da mi kazes ime ovog Jovica?Pesma je mnogo dobra,pa reko da vidim da nema neka njegova citava knjiga poezije!

  9. #9
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Ispovest izgubljene ljubavi


    Zajedno smo odrastali,
    cvetnim poljem trčkarali,
    nestašluke dečje krili,
    kad detinjstvu vreme prođe
    i za ljubav vreme dođe,
    jedno drugom ljubav bili.

    Taj poljubac što se pamti,
    od koga se sve zaklati,
    jedno drugom mi smo dali,
    kao mlado poljsko cveće,
    zalivano rosom sreće,
    zajedno smo procvetali.

    Prvi slatkiš što zasladi,
    prvi cvetak na livadi,
    zračak svetla tamnoj seni.
    Prvi miris što opija,
    suza sreće što zasija,
    to je ona bila meni.

    I ja njoj sve sam bio,
    svaki san joj ostvario,
    činio sam šta je htela,
    mogao sa u svakom trenu
    da ostvarim ljubav njenu,
    zato me je zavolela.

    Ali čudno vreme dođe,
    život čudnim tokom pođe,
    za tren oka sve promeni.
    Znatiželja obli mene,
    kako ljube druge žene,
    lomila je sve u meni.

    Licemerno rekoh njoj,
    «Pogrešan je život moj,
    nisam ja za ljubav jednu.
    Trebaju mi druge cure,
    da doživim avanture,
    da zasitim dušu žednu».

    Sećaću se toga trena,
    stajala je kao stena,
    sva u bolu i u šoku.
    Dok sam tiho odlazio,
    zadnje što sam zapazio,
    beše suza u njenom oku.

    Ni malo me ne zaboli
    suza žene što me voli,
    koju ljubih u noćima dugim,
    kao nekog gladnog vuka,
    vodila me neka ruka
    putevima nekim drugim.

    Lutao sam svud po svetu
    poput lopte na ruletu,
    željan novih iskušenja
    i sve što sam zamislio
    život mi je dosio,
    ali duša ota žedna.

    Ljubio sam šta sam hteo,
    skoro svaku što sam sreo,
    iskušenja probah razna,
    marmazele,sinjorine
    i princeze i robinje,
    ali duša osta prazna.

    Jednog dana iz dna mene
    proključaše uspomene,
    ja se tada setih nje.
    Od svih žena što sam sreo,
    od sveg onog što sam hteo,
    shvatih,samo ona ima sve.

    Počeo sam tad da patim,
    želeo sam da se vratim
    ali nisam imao gde.
    Nisam znao da l' još ima
    bar deo mene u snovima,
    il' je davno zgaslo sve?

    Tad se setih slika ranih
    i očiju uplakanih,
    što s' neverom prate mene.
    Kad bez srca ja sam bio,
    zar sam sada zaslužio
    sažaljenje od te žene?

    Želeo sam sa njom kraj,
    a sad tražim oproštaj,
    zar to nije i previše?
    Zbog drugih joj sreću sruših,
    bol ostavih njenoj duši,
    zar to može da se briše?

    Ne,nikada,kažem sebi,
    oprostio niko ne bi
    ono što sam učinio.
    Zalud duša sad se kaje
    i sve grehe sad priznaje,
    ko bi sve to oprostio?

    Kajanje mi dušom vlada,
    šta učinih s' nama tada,
    šta još htedoh od života?
    Imao sam za vek ceo
    nekog ko me je voleo,
    zar to nije bilo dosta

    Šta mi znače avanture,
    to što ljubih mnoge cure,
    kada sve je bilo lažno?
    Da te neko stvarno voli
    s’ tobom deli sreću,boli,
    jedino je stvarno važno.

    Ko će sada da me voli
    i oseća moje boli,
    zbog kojih sam ostario?
    Može samo jedna žena,
    al je ona uspomena
    u koju sam je pretvorio.

    Kajanje se u zlu smeši
    kada čovek mnogo greši
    i kad shvati grehe svoje,
    zato mene želja boli
    što sad neko ko me voli,
    nije deo sreće moje.

    Volela me,al' nekada
    i ko zna koga voli sada
    i kom blago to pripada?
    Šta ću?Moram sad da patim,
    kada nisam znao da shvatim
    šta uz sebe imah tada.

    U očaju sada trunem
    i sudbinu svoju kunem,
    što mi sve to tad dodeli?
    Što mi tek sad život daje
    da razumem ljubav šta je,
    da se kajem život celi?!

    Sve što imam sad' bih dao
    za sve što sam tad' imao
    il' bar deo svega toga,
    al' veliki su moji gresi
    i ne može da desi
    oproštaj ni od Boga.

    Nek' me muče želje setne,
    da je vidim,da je sretnem,
    da bih sa njom produžio.
    Sudbina mi neće dati
    da se ona meni vrati,
    jer to nisam zaslužio.

    Vreme teče,sve je jasno,
    za mene je sve sad kasno,
    čekam svoju starost tešku,
    jedino mi još ostaje
    da mlađima savet dajem,
    da ne čine istu grešku!

    Kad je jednom ljubav prava
    čuvajte je odzaborava
    i sakrite od svih boli.
    Obuzdajte želje svoje,
    ne tražite nikad bolje,
    istinski se jednom voli.

    Z.Jović

  10. #10
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Voleo bih da si tu


    Sivilom mi soba puna,
    svakim delom tuga vlada,
    u vazduhu miris snega
    dok napolju kiša pada.
    Jeza mi niz kičmu klizi,
    hladnu dhtaj telo klati,
    želim nešto da ti kažem,
    al' ko će me saslušati?

    Daleko si noćas ti,
    u mislima nekim svojim,
    ko će znati da l' u njima,
    bar deo mene još postoji,
    il' o nekom drugom sanjaš
    dok ti duša za njim pati,
    proklinješ ga k'o ja tebe,
    ali ko će sve to znati?

    Jer tako si sad daleko,
    ne mogu ti reči čuti,
    okom čežnje pogledati,
    na trenutak dodirnuti,
    a tako bih noćas hteo
    čašom sreće nas da častim
    i nek' dadem život ceo
    ako treba njim da platim.

    Voleo bih da si tu,
    tu kraj mene,na tren samo,
    pa da makar k'o u snu
    sve te čežnje odagnamo,
    da sivilo zasenimo
    i svu tugu savladamo,
    san i stvarnost zamenimo,
    carstvom sreće zavladamo.

    Z.jović

  11. #11
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Sećanja


    Ime mu je Zoran.Tačnije rečeno,moje ime je Zoran i sve pesme potpisane na taj način jedino ih ovde možeš naći i pročitati.Nažalost,još uvek ni jedna knjiga sa tim pesmama ne postoji.Ako je ikada budem objavio,blagovremeno ću te o tome obavestiti.

  12. #12
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Laž






    Лажем кад кажем да те не волим,
    кад се у сваком трену,
    барем за твоју сену
    ја драгом Богу се молим.
    Глупо би било,
    о моје мило,
    да лажно лажем тебе.
    Ту нема дражи,
    јер све те лажи
    служе да лажем и себе.
    И зато на крају,
    нека сви знају,
    не љути се, ја те молим,
    нећу да лажем,
    хоћу да признам,хоћу да кажем
    да много те много волим.


    З.Јовић

  13. #13
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    11.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    231
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Meni najdražoj


    Ljubavi moja

    Znam,neću još dugo zaspati,a ponoć tek što je prošla.Predpostavljam da si ti već utonula u blaženi i spokojan san i neka si.
    Toliko je reči u ovom našem jeziku,a ja se uzalud trudim da pronađem nekoliko adekvatnih,koje će bar u nekoj meri uspeti da dočaraju sve ono što nosim u sebi,sve moje želje,svu moju žudnju i potrebu za tobom.Svu onu ljubav o kojoj do pre izvesnog vremena nisam ni slutio da u stvarnosti može postojati.
    Ne samo da nema tih pravih reči u našem jeziku,već jednostavno nema tog umeća,načina i umetnosti kojima se može sve to iskazati.
    Zaista je neopisiv osećaj kada se pomešaju sreća i žal.
    Sreća što znaš da postoji neko koga voliš i ko ti na istovetan način tu ljubav uzvraća i žal što ta osoba nije u svakom trenutku tu na dohvat ruke,u dosegu pogleda,a da ne govorim o blizini na kojoj se dah oseća.
    Svake večeri,kao po nekom pravilu,tamo na zapadnom delu horizonta,sa užasnom dozom čežnje posmatram zalazak sunca.Znam da si i ti tamo negde,tamo gde moj pogled ne može dopreti i zato bih voleo da sam ja to sunce koje te u tim trenucima obasjava i da umesto topline njegovih zraka svake večeri u isto vreme osetiš toplinu mojih poljubaca,moje ljubavi.
    Već danima je nebo oblačno,a kiša prosto ne prestaje da pada.
    Već danima ni traga od sunca,ali moje oči i moje misli su i dalje uprte ka tom delu horizonta sa onom istom dozom potrebe i čežnje za tobom.
    Volim te.Šta znači reč «Volim te»? U poređenju sa onim što osećam,veoma malo,gotovo ništa i zato mi nemoj zameriti što prosto ne umem da ti rečima iskažem ono što osećam.
    Znam da mi nećeš zameriti,jer si i sama svesna da za neke stvari ne postoje reči koje u potpunosti mogu dočarati onu istnitost i doseći onu srž koja se samo da iskazati na jedan jedinstveni način.
    Svaka reč,ma koliko god da je duga traje samo nekoliko sekundi,a ljubav,ona prava ljubav traje čitavu večnost i zato je prosto nemoguće ljubav rečima dočarati.
    Zato se neću ni truditi da uzaludnim pokušajima tražim reči kojima ti mogu opisati svoja osećanja,jer sav bi trud bio uzaludan.
    Jednostavno,daću ti svoj život i verujem da će on dovoljno dugo potrajati da u njemu uočiš sve ono što se rečima ne da opisati.

    Tvoj i zauvek samo tvoj Zoran

  14. #14
    Početnik
    Učlanjen
    01.08.2004.
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    10
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Nemoj biti anđeo!



    U ovom svetu punom zla,
    kao da si zalutala,
    svuda raja grabljiva,
    a ti nežna,ranjiva,
    svakom želiš pomoći,
    al niko da te uoči,
    uzalud ti svaki trud,
    pametan je ko je lud,
    sve dobrote kloni se
    i od svakog skloni se,
    sa svim svojim dobrima,
    bićeš hrana zlobnima.

    Budi losa,budi zla,
    budi gora i od đavola,
    na nikoga ne pazi,
    sve pred sobom pogazi,
    za dobro lošim uzvrati,
    zbog nikog nikad ne pati,
    nek ti tuđe žalosti
    budu hrana radosti,
    samo nemoj ljubavi,
    nemoj biti anđeo,
    anđeli su ranjivi
    život bi te boleo.

    Osećanje nije nit,
    da se kida,menja bit,
    da u zrnu vremena
    budeš sva promenjena.
    Ono što ti je dao Bog
    traje veka čitavog,
    gde god da si,gde god gde si
    to te čini kakvom jesi,
    al pokušaj biti zla,
    slika ovog vremena,
    ako želiš voljena
    da ne budeš ranjena,
    od svih drugih gažena.

    I ja sam bio kao ti
    oličenje svetlosti,
    verovo sam svakome,
    a taj svako rani me.
    Sve sam srećom hranio,
    al me svako ranio
    i dugo sam patio
    sve dobrotom platio,
    život me je mučio,
    da bi me naučio
    O kako bih sad voleo,
    da ne budeš anđeo.

    Z.Jović

  15. #15
    Početnik
    Učlanjen
    01.08.2004.
    Lokacija
    Pozarevac
    Poruke
    10
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Kako da te zaboravim


    Koliko sam puta mislio na tebe,
    pogled čežnje nekud slao
    i maštao o sreći sa tobom
    i kako sada da ubedim sebe,
    da samo sam sebe lagao,
    da moram ti reći zbogom.
    A u noćima,ne zna se se broja,
    u snovima sam te ljubio,
    nerečivo srećan bio,
    a sada,da nisi više moja,
    da sve sam to izgubio,
    da sve sam to zaslužio?!

    I da hoću,ne znam kako,
    kako da te zaboravim,
    sve te snove da izbrišem?
    Znaj da sve to nije lako,
    jer ne želim da ostavim
    onu kojoj pesme pišem.
    Sve ću drugo,al' to neću
    i da hoću,neću moći,
    neću moći,jer ne želim,
    s' kim da svoju gradim sreću,
    kuda ću bez tebe poći,
    svoju ljubav s' kim da delim?!

    Kako da te zaboravim,
    knjigu sreće o tebi da sklopim
    i porušim sve svoje sne,
    kad ljubav nije grudva snega
    od topline da se istopi,
    da nestane sve?
    Zar da dušu svoju miniram,
    nanesem sebi najveću ranu,
    da starost mi bude teška?
    Ne,život nije lista papira,
    da iscepaš zadnju stranu
    i počneš iz početka!

    Z.Jović


Slične teme

  1. Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 22.01.2009., 21:53

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •