- Poruka
- 605
nije bas teen tema, ali se moze itekako odnositi na tinejdzere.
postoji bezbroj situacija koje od nas zahtevaju da na neki nacin predstavimo nase sposobnosti i znanje uopsteno, bili svesni toga ili ne. (neki od nas jesu a neki od vas nisu) situacije tipa poslovni intervjui, razgovor sa nastavnikom/profesorom, upoznavanje novih ljudi, muvanje devojaka, postupci u ljubavnim odnosima i u drustvu zahtevaju od nas da se predstavimo. da li dovoljno znamo odredjenu oblast? kada pricamo o svojim vrlinama da li cemo pricat dovoljno pozitivno, dovoljno lose ili cemo se trudit da budemo objektivni? da li se dujemo, da li smo skromni ili se uvek trudimo bit objektivni? (tesko je napraviti razliku izmedju truda da se bude objektivan i skromnosti, te se je ogradjujem samo na termine pretencioznosti i skromnosti)
predstavljanje nas samih znaci stvaranje utiska kod drugih ljudi. a kao i svi utisci, ovi utisci su promenljivi sto znaci da se daju relativno lako promeniti tokom vremena. te je moje licno misljenje da ako je prvi utisak los ili samo netacan onda ne znaci da je istovremeno i problem. to mi dozvoljava da u odredjenim situacijama biram duvanje ili preteciozno ponasanje umesto skromnosti.
pri upoznavanju novih ljudi (ukljucujuci i devojaka
) sklon sam ka tome da govorim pozitivinije o sebi i ponekad cak da preteram sa pozitivnoscu (duvanje) ali cim ti odnosi postanu bitni za jedno i drugo i cim pocnem osecat ljubav (romanticna/prijateljska) prelazim na skromnost. mnogi ne vole preterano duvanje, te ja pazim da ne prelazim granicu previse i kad prelazim da ubacim po koji ironicni element kako ne bi izgledalo kao da govorim sasvim ozbiljno.
u poslovnim intervjuima sam mnogo mnogo skroman, za divno cudo.
verovatno zato sto ocekujem normalan i iskren odnos sa poslodavcem.. te mi je nezgodno da budem pretenciozan.
kad je formiranje snaznih utisaka u pitanju (kada je bitan i iskreni razgovor u pitanju), gledam vise sa negativne nego sa pozitivne strane, jer ne zelim stvarat neke iluzije.
kako vi moji mali slatki tinejdzeri?
postoji bezbroj situacija koje od nas zahtevaju da na neki nacin predstavimo nase sposobnosti i znanje uopsteno, bili svesni toga ili ne. (neki od nas jesu a neki od vas nisu) situacije tipa poslovni intervjui, razgovor sa nastavnikom/profesorom, upoznavanje novih ljudi, muvanje devojaka, postupci u ljubavnim odnosima i u drustvu zahtevaju od nas da se predstavimo. da li dovoljno znamo odredjenu oblast? kada pricamo o svojim vrlinama da li cemo pricat dovoljno pozitivno, dovoljno lose ili cemo se trudit da budemo objektivni? da li se dujemo, da li smo skromni ili se uvek trudimo bit objektivni? (tesko je napraviti razliku izmedju truda da se bude objektivan i skromnosti, te se je ogradjujem samo na termine pretencioznosti i skromnosti)
predstavljanje nas samih znaci stvaranje utiska kod drugih ljudi. a kao i svi utisci, ovi utisci su promenljivi sto znaci da se daju relativno lako promeniti tokom vremena. te je moje licno misljenje da ako je prvi utisak los ili samo netacan onda ne znaci da je istovremeno i problem. to mi dozvoljava da u odredjenim situacijama biram duvanje ili preteciozno ponasanje umesto skromnosti.
pri upoznavanju novih ljudi (ukljucujuci i devojaka
) sklon sam ka tome da govorim pozitivinije o sebi i ponekad cak da preteram sa pozitivnoscu (duvanje) ali cim ti odnosi postanu bitni za jedno i drugo i cim pocnem osecat ljubav (romanticna/prijateljska) prelazim na skromnost. mnogi ne vole preterano duvanje, te ja pazim da ne prelazim granicu previse i kad prelazim da ubacim po koji ironicni element kako ne bi izgledalo kao da govorim sasvim ozbiljno.u poslovnim intervjuima sam mnogo mnogo skroman, za divno cudo.
verovatno zato sto ocekujem normalan i iskren odnos sa poslodavcem.. te mi je nezgodno da budem pretenciozan.kad je formiranje snaznih utisaka u pitanju (kada je bitan i iskreni razgovor u pitanju), gledam vise sa negativne nego sa pozitivne strane, jer ne zelim stvarat neke iluzije.
kako vi moji mali slatki tinejdzeri?
Poslednja izmena:
na ne bas tako fin nacin.
: a genaralno ne volim ni paćeničarenje ni nadobudnost, al ono trudim se da čitam između redovo, dok ljudi zaista, uglavnom, kako vide površinu veruju da je takav i sadržaj...
