Notepad++
Prikazujem rezultate 1 do 18 od 18

Tema: Notepad++

  1. #1
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.06.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    495
    Reputaciona moć
    39

    Talking Notepad++

    Citao sam po raznim forumima kako treba nauciti ovaj notepad++ da bi pravio web strane-sajtove. Posto sam skinuo program nisam znao sta da radim gledao sam po youtubu neke stvari ali nema nista u jednom klipu neko napisa <html> pa <title>say<title> i to je to!!!
    Sad meni treba neki tutorijal ili na engleskom ili na srpskom bilo kom jeziku odo ova dva samo da je tutorijal i da mogu da naucim nesto o tome!! Trazio sam na googlu tutorijale nisam moga da nadjem!!

    Hvala unapred..



  2. #2
    Primećen član
    Učlanjen
    02.07.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    carapaUkletogHolandjanina
    Poruke
    560
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Hahahaha, trazio si tutorijale za Notepad++ ?

    Notepad++ je samo obican program za pisanje programskog koda i nista vise. Ono sto tebi treba da naucis za izradu Web stranica zove se HTML. Dakle gugluj "HTML tutorials" ili "HTML tutorijali".
    Poslednji put ažurirao/la Mrvetina : 23.07.2009. u 00:43

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Citat Original postavio mrvica is back Pogledaj poruku
    Hahahaha, trazio si tutorijale za Notepad++ ?

    Notepad++ je samo obican program za pisanje programskog koda i nista vise. Ono sto tebi treba da naucis za izradu web stranica zove se HTML. Dakle gugluj "HTML tutorials" ili "HTML tutorijali".
    Hahahahahahhahahahahhahahahahhahahah.... UPRAVO TAKO.... Ti bato nauchi neki WEB programski jezik, a notepad sluzi samo za pisanje kodova... lol lol lol lol lol.... Najveca provala ovog leta...rofl...

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Ja mogu da ti objasnim HTML, on i nije mnogo komplikovan... Ali ova provala je kraljevska... Bravo care...

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.06.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    495
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Notepad++

    evo slika sto sam pravio preko WYSIWYG Web Builder 5

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.06.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    495
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Posalji mi preko Privatne poruke za HTML

  7. #7
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Hehehe... Pa nije to vic... To je malo duza stvar... Ali HTML samostalno bez CSS-a ne izgleda Bog zna kako...

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.06.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    495
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Pa sta predlazes sta da radim?? Eto iznad tvog posta sto sam radio nesto!!

  9. #9
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    To ne izgleda loshe, ali j.b.g sve je to veshtacki u programu koji ima josh 100.000 ljudi... Dacu ti HTML tutorijal ... I ja sam poceo da pisem jedan, pa sam batalio... Smorio sam se...

  10. #10
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Mislim takav dizajn ima toliko njih... Cek da iskopam negde i t6aj tut..

  11. #11
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.06.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    495
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Notepad++

    ae cekam

  12. #12
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Evo ti osnovnih stvari...NAJBOLJI I NAJKOMPLETNIJI HTML TUTORIAL... UZIVAJTE U STREBANJU
    Sta je to hipertekst? Tekst ... ili dokument je "informacija namenjena ljudskom sporazumevanju koja moze biti prikazana u dvodimenzionalnom obliku... Tekst se sastoji od grafickih elemenata kao Sto su karakteri, geometrijski ili fotografski elementi ili njihove kombinacije, koji cine sadrzaj dokumenta." (ISO-definicija) U svakom tekstu se razlikuju dve osnovne formalne strukture: logicka struktura ili logicki izgled (engl. logical layout) opisuje organizaciju sadrzaja teksta. Tipicni elementi logicke strukture su jedinice kao Sto su naslovi ili, pak, pasusi. graficka struktura ili graficka izgled (engl. graphical layout) opisuje organizaciju teksta u "Stampanom" obliku. Tipicni elementi graficke strukture su jedinice kao Sto su strana ili red. Logicka struktura ne zavisi od graficke strukture dokumenta. Hipertekst ... ili web-dokument je, pojednostavljeno, tekst koji sadrze veze ili uputnice (engl. link) ka drugim dokumentima ili na samog sebe.
    Preciznije, hipertekst je skup stranica (engl. page), u obliku datoteka, međusobno povezanih uputnicama koje su umetnute u stranice. Ove uputnice se obicno vide kao veze (hiperveze) na koje se moze kliknuti (od engl. to click). Za razliku od obicnog teksta, koji se cita linearno (sleva na desno, odozgo nanize), hipertekst se cita prateci hiper-veze u tekstu, dakle, ne nuzno na linearan nacin. Navigator ... ili razgledac (engl. browser) je interpretator jezika za prikazivanje hipertekstuelnih dokumenata: on omogucava njihov vizuelni prikaz na ekranu. Jezici za opisivanje dokumenta ... su jezici koji omogucavaju da se precizno opiSe izgled i sadrzaj jednog teksta. Od posebnog su znacaja: SGML (skr. od Standard General Markup Language), TeX i LaTeX (za matematicke tekstove), PostScript (jezik laserskih Stampaca), RTF (skr. od Rich Text Format), ... Jezici za opisivanje hiperteksta ...
    su jezici koji omogucavaju da se precizno opiSe hipertekstuelna struktura jednog teksta (uputnice na druge tekstove, itd). Ovi jezici dopuStaju da se eksplicitno opiSe logicka struktura teksta i razliciti tipovi veza u tekstu. Veze mogu biti unutraSnje (kada veza upucuje na drugi deo istog teksta), spoljaSnje (kada veza upucuje na neki drugi teksta) i izvrSne (kada se unutar teksta aktivira veza na neku izvrSnu proceduru). Najznacajniji jezici ove vrste su:
    SGML, HTML (skr. od HyperText Markup Language), pojednostavljena verzija SGML-a, XHTML (skr. od Expandable HTML) i XML (skr. od Extensible Markup Language, "kompromis" između preterane slozenosti SGML-a i jednostavnosti HTML-a; njegova standardizacija je u toku). Jezik HTML Izvorne datoteke ... sa dokumentom opisanim u HTML-u imaju obicno sufiks (ili ekstenziju).html ili .htm, a nalaze se u određenom direktorijumu servera vezanog na Internet, Sto ih cini dostupnim (vidljivim) na web-u. Unos i vizuelni prikaz (vizuelizacija) pomocu posebnog nacina obrade teksta u uobicajenim editorima teksta ili pomocu posebnog programa za obradu teksta (npr. kao Netscape Composer ili DreamWeaver).
    Vizuelni prikaz se ostvaruje uz pomoc navigatora (npr. opcija "Open Page" u programu Netscape) Prevodioci Tekst u HTML-u moze se proizvesti i pomocu programa za konverziju teksta iz određenog formata u HTML-format. Na primer, iz RTF-formata u HTML (rtf2html) iz LaTeX-formata u HTML (latex2html)
    Ovakvi programi nas obicno suocavaju sa pitanjem verzije HTML-a i sa problemima reprodukcje mogucnosti jednog jezika u drugom. Osnovni pojmovi Jezik HTML se zasniva na eksplicitnom obelezavanju logicke strukture dokumenta. Obelezavanje se vrSi pomocu etiketa (engl. tag) koje opisuju elemente logicke strukture teksta. Tekst dobija svoj graficki izgled u zavisnosti od navigatora koji je upotrebljen za njegovu vizuelizaciju. U zavisnosti od svojstava navigatora i njegove konfiguracije, jedan dokument obelezen u HTML-u moze imati razlicite graficke izglede. Etikete ... se navode između uglastih zagrada < i >. U ovim zagradama se navode opisi pojedinih elemenata strukture teksta. Etikete se u HTML-u mogu razvrstati na proste etikete ili markere za opisivanje jednostavnih elemenata logicke strukture.
    Oblika su: slozene etikete ili ograđivaci su zagrade oblika y kojima je opisan izgled dela teksta y. atributi slozenih obelezja oblika: y koji pruzaju dodatne informacije, obicno o grafickom izgledu, dela teksta y; Etikete su neosteljive na razliku između malih i velikih slova (engl. case-insensitive). Strukturiranje teksta Mininalna struktura HTML-dokumenta ... obuhvata etikete: , - zagrade HTML-teksta; , - zagrade zaglavlja, sadrzi meta-definicije HTML-dokumenta; , - zagrade za naziv HTML-dokumenta i , - zagrade teksta obelezenog dokumenta.
    Dodatna opcija omogucava da se obelezi komentar u HTML-obelezenom tekstu koji se nece videti u vizuelizaciji dokumenta. Na primer: Obelezavanje istaknutih delova logicke strukture teksta se vrSi ograđivacima: Naslovi (engl. headers) se kodiraju prema relativnoj dubini ciframa od 1 do 6. Etiketa za naslov ima opSti oblik: Naslov nivoa n gde n uzima vrednosti od 1 do 6. Odeljak (engl. division) se opsuje zagradama ... . Ova etiketa moze imati atribut za pozicioniranje ALIGN sa vrednostima CENTER, RIGHT ili LEFT. Pasus (engl. paragraph) se obelezava zagradama ... .
    Ukoliko u ravnom tekstu sledi pasus za pasusom, etiketa se moze izostaviti. I ova etiketa moze imati atribut za pozicioniranje ALIGN sa istim vrednostima kao etiketa . Novi red (engl. break) se obelezava etiketom . Ovo je prosto obelezje: ne postoji etiketa . Podvlaka (engl. rule) se obelezava etiketom sa opcionim atributom NOSHADE . Obelezavanje elemenata teksta Opis grafickih karaktera Prikaz grafickih karaktera se u HTML-u definiSe na viSe nivoa. U odeljku zaglavlja () se definiSe kodna strana koja se koristi za prikaz grafickih karaktera (npr. ISO-8859-1 za zapadno-evropsku latinicu, ISO-8859-2 za istocno-evropske latinice). Zadavanje kodne strane se vrSi pomocu meta-zaglavlja META oblika:
    Za dijakriticke karaktere u srpskoj latinici koriste se sledeci kodovi prema ISO-8859-2: Veiko slovo kod 8859-2 Malo slovo kod 8859-2 c 200 c 232 c 198 c 230 � 208 đ 248 S 169 S 185 z 174 z 190 Karakteri cirilicnog pisma se mogu kodirati prema standardu ISO 8859-5. Postoje i drugi sistemi kodiranja od kojih je posebno znacajan UNICODE u kome se koriste dva bajta za kodiranje jednog karaktera. Ovaj standard je restrikcija na dva bajta standarda ISO 10646 u kome se jedan karakter kodira sa cetiri bajta. Karakteri koji se koriste u zapisvanju etiketa kodiraju se na poseban nacin: Karakter Kodiranje Naziv & & "ampersand" > > vece < < manje Fizicki stil karaktera
    Karakteri mogu dobiti i atribute "vida pisma" (prema Pravopisu MS) ili, popularnije, biti prikazani u razlicitim fontovima: Crni slog (engl. boldface) se navodi među zagradama i . Na primer: normal (kako se prema Pravopisu Matice Srpske iz 1993. nazivaju slova "uobicajene" debljine i oblika linija) postaje: crni slog Kurziv (engl. italics) se navodi među zagradama i : kurziv Podvucena slova (engl. underline) se dobijaju ograđivanjem teksta zagradama i : podcrtano Teleprinterska slova (engl. teletype) se dobijaju ograđivanjem teksta zagradama i : teleprinter Precrtana slova (engl. strike) se dobijaju ograđivanjem teksta zagradama i : precrtano "blinkujuca" slova se dobijaju ograđivanjem teksta zagradama i : treperavo Obelezavanje karakterskih niski Karakterske niske (engl. character string) mogu imati, interpretirane kao prirodnojezicki elementi, posebno znacenje.
    Donje etikete omogucavaju da se ovakve niske, koje predstavljaju elemente logicke strukture teksta, posebno istaknu. Navigator ovakvo obelezavanje interpretira promenom fizickog izgleda obelezenih niski. Istovremeno, ovakvim obelezavanjem se na nivou interne reprezentacije dokumenta markiraju niske koje mogu imati poseban jezicki status. npr. u automatskoj analizi ili u pretrazivanju teksta. Citat unutar pasusa se navodi u zagradama ... . Ova etiketa se obicno interpretira kurzivom.Na primer: Biti il' ne biti, ... daje: Biti il' ne biti, ... Citirani pasus se navodi u zagradama ... . Ove etikete se interpretiraju uvlacenjem pasusa u odnosu na levu marginu teksta. Adresa, deo teksta koji predstavlja adresu pomocu etikete: . Na primer: Matematicki fakultet Studentski trg 16Beograd daje:
    Matematicki fakultet Studentski trg 16 Beograd Isticanje dela teksta, na primer, tekst na drugom jeziku, se moze obeleziti etiketom ... (engl. emphasis). Na primer: To be or not to be, ... daje: To be or not to be, ... Narocito istiknuti deo teksta se obelezava njegovim navođenjem između zagrada: ... (engl. strong emphasis). Ova etiketa se interpretira crnim slogom (bold). Na primer: Razlikovati VAzNO od nevaznog. Definicije se mogu navesti između zagrada: ... .
    Promenljive se mogu obeleziti zagradama: ... . Tekst između ovih etiketa se obicno iterpretira kurzivnim slogom. Delovi programskog koda (npr. HTML-direktive), tastature i primeri se redom mogu obeleziti donjim etiketama, koje se obicno interpretiraju teleprinterskim slogom: segment koda : dirka tastature : A uzorak izlaza : uzorak izlaza Doslovni prenos teksta (verbatim) se ostvaruje etiketama ... . Ova etiketa obezbeđuje da se izvorni tekst prenese doslovno, bez ikakve interpretacije.
    Liste Liste u jeziku HTML su navođenje, popisivanje onih delova teksta, koji se ne mogu svesti na

  13. #13
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    prethodno opisane elemente logicke strukture (pasus, odeljak, i sl). Razlikuju se tri vrste lista (ili popisa): opisne, numerisane i neuređene liste. Kod lista, graficki izgled se ne određuje automatski kao Sto se, na primer, automatski određuje graficka interpretacija obelezenih karakterskih niski. Opisne liste ... opisuju logicku strukturu koja odgovara listi pojmova koji se definiSu. Otuda se opisne liste nazivaju i definicione liste. Ovakva lista se opisuje sledecim etiketama: odrednica 1 opis odrednice 1 odrednica 2 opis odrednice 2 . . . . . Obicne liste ...
    se sastoje od elemenata koji su obelezeni etiketom (Ova se etiketa moze upotrebiti kao prosta - kao u donjim primerima - ili kao slozena: . . . ). Obicne liste mogu biti numerisane (ordered list) koje se zapisuju na sledeci nacin: Element 1 liste Element 2 liste
    . . . . . ili nenumerisane (unordered list). Kod nenumerisanih lista, etiketa moze imati atribut TYPE sa vrednostima DISC, SQUARE, itd. koji opisuje izgled grafckog znaka koji prethodi elementu liste. Zapis nenumerisane liste je je sledeci: Element 1 liste Element 2 liste . . . . . Hiper-veze Hiper-veza (engl. hyperlink) uspostavlja hipertekstuelnu strukturu dokumenta zapisanog u HTML-u tako Sto omogucava da se poveze neki fragment tekuceg teksta sa nekim drugim delom tog ili, pak, nekog drugog teksta.
    Tekstovi koji se povezuju hipertekstuelnim vezma se mogu nalaziti na istom ili na razlicitim racunarima. Hiper-veza se moze zamisliti kao luk koji povezuje neka dva cvora obelezena, na primer, sa 1 i 2 u jednom grafu: Hiper-veza predstavlja mogucnost da se citanje teksta iz cvora 1 nastavi u cvoru 2. Ovakva hiper-veza se enkodira pomocu sidra (engl. anchor) koje povezuje fragment teksta u cvoru 1 sa adresom cvora 2. OpSta etiketa za sidro je oblika ...
    Enkodiranje ovakve informacije podrazumeva da se u cvoru 1 opiSu: fizicka pozicija u tom cvoru sa koje se prelazi na tekst u cvoru 2 i fizicka lokacija na kojoj se nalazi tekst u cvoru 2.
    Ove dve pozicije se nazivaju, redom, polazno i dolazno sidro. Polazno sidro oznacava u tekstu onu poziciju sa koje se prelazi na neki drugi tekst i kodira se pomocu atributa HREF: pozicija u cvoru 1 sa koje se prelazi na cvor 2 Navigator obicno interpretira polazno sidro u HTML-dokumentu kao fragment teksta na koji se moze "kliknuti", graficki istaknut podvlacenjem i drugom bojom slova od boje slova samog teksta. Dolazno sidro je ili adresa neke datoteke ili etiketa koja obelezava deo teksta. Enkodira se pomocu atributa NAME: tekst u cvoru 2 na koji se prelazi iz cvora 1 Atribut NAME nije obavezan. Ukoliko se on izostavi, navigator se pozicionira na pocetak dokumenta u cvoru 2, a inace na naznacenu poziciju. Adresiranje Adresiranje se temelji na pojmu uniformnog lokatora resursa (skr. URL, od engl. Uniform Resource Locator),
    koji omogucava da se precizno imenuje adresa cvora 2, ma gde on bio fizicki lociran. U opisivanju adrese koja upucuje na cvor 2 razlikujemo viSe slucajeva u zavisnosti od toga koliki je deo URL-a poznat u tom trenutku. Ako se pozicija cvora 2 nalazi u okviru istog dokumenta kao i cvor 1 (tj. ako se cvor 1 i cvor 2 nalaze u istoj datoteci), tada se adresiranje vrSi na sledeci nacin: u polaznom tekstu se navodi etiketa (polazno sidro): tekst na koji se moze "kliknuti" u dolaznom tekstu se navodi etiketa (dolazno sidro): dolazni tekst
    Ako je pozicija cvora 2 u nekom dokumentu (datoteci) izvan onog dokumenta koji sadrzi cvor 1, ali se obe nalaze na istom serveru, onda se adresiranje vrSi navođenjem relevantnog dela puta koji je potreban da bi se iz cvora 1 definisao put do cvora 2. Neka je, na primer, www.fakultet.bg.ac.yu ime servera na kome se nalaze oba hipertekstuelna cvora. Neka su direktorijumi organizovani kao na donjoj slici i neka X sadrzi datoteke a i b, Y datoteku c, a Z datoteku d. Tada pod apsolutnom adresom datoteke c podrazumevamo adresu http://www.fakultet.bg.ac.yu/X/Y/c. Apsolutnom adresom je određen jednoznacno URL datoteke c. Ali unutar jednog servera se mogu definisati i relativne adrese datoteka. Na primer, Za tekst u datoteci a, adresa datoteke b je b; adresa datoteke c je Y/c; adresa datoteke d je Y/Z/d; Za tekst u datoteci c, adresa datoteke a je ../a
    (simbol .. oznacava neposredno nadređeni direktorijum); adresa datoteke d je Z/d; Za tekst u datoteci d, adresa datoteke a je ../../a; adresa datoteke c je ../c; Referisanje na cvor 2 iz cvora 1 vrSi se tada sledecim etiketama u okviru istog servera: u polaznom tekstu se navodi etiketa (polazno sidro): tekst na koji se moze "kliknuti"
    Efekat je da ce se preci sa pozicije polaznog sidra u cvoru 1 na pocetak datoteke (dokumenta) cija je adresa navedena pod atributom HREF. Ako je pozicija cvora 2 dokument (datoteka) koja se nalazi na drugom serveru (racunaru), tada se kao vrednost atributa HREF navodi puni izraz URL-a datoteke koja predstavlja cvor 2. U opStem slucaju tada: u polaznom tekstu se navodi etiketa (polazno sidro): tekst na koji se moze "kliknuti" U slucajevima 2. i 3, ako se prelaz vrSi na poziciju unutar datoteke specifikovane adresom URL-a, moze se dodati atribut NAME sa istim znacenjem kao u slucaju 1. Slike Slike (fotografije, crtezi, skice,...) ... u digitalizovanom obliku, sacuvana
    u nekoj datoteci, cesto su sastavni deo teksta (v. definiciju teksta). Za cuvanje slika koristi se viSe konvencija. Od znacaja je da navigator moze protumaciti format u kome je slika sacuvana. NajceSce se koriste formati JPEG i GIF. Ukljucivanje slika u tekst
    Slike se u tekstu navode koristeci etiketu IMG (skr. od image) koja ima obavezni atribut SRC (skr. od source). Oblik u kome se navodi ova etiketa je: URL se određuje na nacin opisan u prethodnoj tacki. Na primer, da bi se prikazala slika iz datoteke cije je ime kralj_ibi.gif, a koja se nalazi na tekucem direktorijumu dokumenta zapisanog u HTML-u potrebno je navesti: Kada navigator bude interpetirao dokument, u njemu ce se, pod dejstvom ove etikete, pojaviti slika sadrzana u datoteci kralj_ibi.gif. Slici moze biti dodeljeno i ime preko atributa ALT. Atributi etikete IMG Etiketa IMG moze imati razlicite atribute koji omogucavaju da se precizno opiSu polozaj, dimenzije i odnos slike prema drugim delovima teksta. Atribut za poravnavanje slike u odnosu na margine ALIGN ... moze imati
    vrednosti za vertikalno poravnavanje: TOP, MIDDLE, BOTTOM za horizontalno poravnjavanje: LEFT, CENTER, RIGHT Atributi za dimenzionisanje slike su WIDTH (Sirina) i HEIGHT (visina). Atributi koji opisuju polozaj slike su HSPACE i VSPACE Atribut koji opisuje Sirinu okvira slike BORDER Atribut koji umesto slike daje naziv slike ALT
    Slike-veze

  14. #14
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Slika u dokumentu moze predstavljati i polazno sidro u hiper-vezi. Kazemo da je takva slika slika-veza. Dolazna adresa se tada navodi kao kod hiper-veze, a umesto teksta na koji se moze "kliknuti" navodi se etiketa IMG. etiketa IMG slike na koju se moze "kliknuti" Mapa slike Jedna slika moze biti podeljena na zone na takav nacin da svaka zona predstavlja polazno sidro nekog dokumenta. Ova mogucnost se temelji na pridruzivanju slici jedne mape preko koje se određuju koordinate pojedinih zona. Koordinatni pocetak mape je gornji levi ugao slike,
    a koordinate se izrazavaju u broju piksela od koordinatnog pocetka. Na primer, donji desni ugao crvenog kvadrata na slici ima koordinate (120,100). Zone se određuju pomocu atributa USEMAP etikete IMG: USEMAPE="#ime mape"> Mapa se opisuje pomocu slozene etikete MAP. Unutar etikete MAP, za opis pojedinacnih zona koristi se prosto obelezje AREA, ciji su atributi SHAPE, HREF i COORDS: .................................................. ............
    Atribut oblika zone SHAPE moze imati vrednosti: RECT za zonu pravougaonog oblika. Tada se navode koordinate gornjeg levog i donjeg desnog ugla pravougaonika u pikselima. CIRCLE za zonu kruznog oblika. Tada se navode kordinate centra i poluprecnik u pikselima. POLY za zonu poligonalnog oblika. Tada se navode koordinate temena poligonalne linije u pikselima. Koordinate zone se mogu odrediti pomocu nekog programa za obradu slike (npr. Paint). Boje i pozadine Upotreba boja je prvenstveno vezana za atribute etikete BODY. Prilikom navođenja ove etikete mogu se definisati boje sledecih elemenata u tekstu: Boja pozadine (engl. background), koja predstavlja boju "papira". Boju pozadine određuje vrednost atributa BGCOLOR.
    Osnovna boja slova upotrebljenih u dokumentu opisuje se vrednostima atributa TEXT. Tokom sastavljanja dokumenta osnovna boja slova, opisana atributom TEXT se moze promeniti pomocu atributa COLOR etikete . Boja hipertekstuelnih veza se određuje na osnovu donja tri atributa prema statusu veze: Boja neposecene hipertekstuelne veze (pre nego Sto se na nju "klikne") je određena atributom LINK; Boja vec posecene hipertekstuelne veze (posle povratka u dokument iz koga se "kliknulo") je određena atributom VLINK;
    Boja hipertekstuelne veze u trenutku kada se na nju "klikne" je određena atributom ALINK. Postavljanje slike u pozadinu dokumenta (slike preko koje moze da se piSe) se ostvaruje dodelom adrese slike preko atributa BACKGROUND. Boje se određuju sa RGB-palete. Vrednost atributa boje ima opSti oblik "#cczzpp" gde su cc, zz i pp redom heksadecimalne vrednosti za intenzitet crvene, zelene i plave boje. Svaka od ovih vrednosti moze biti broj između 0 i 255 (u dekadnom brojnom sistemu) ili između 0 i FF (u heksadecimalnom brojnom sistemu). Boje se mogu odrediti navođenjem naziva boje na engleskom umesto kombinacijom heksadecimalnih cifara prema tabeli koju je data na strani SGIR
    (skr.od Service Général Informatique et réseaux, Université René Descartes, Paris). U slucaju da se prilikom navođenja etikete BODY izostave opisani atributi, navigator im dodeljuje predefinisane vrednosti. Tabele Tabela je i u HTML-u dvodimenziona matrica ciji se elementi nazivaju celije (engl. cell). celija moze sadrzavati raznovrsne informacije: brojeve, tekst, boje, liste, hiper-veze, slike, itd. Tabela se sastavlja tako Sto se opisuju redom njene vrste (redovi, engl. row) i sadrzaj svake celije u redu.
    Tabela se opisuje uz pomoc slozene etikete TABLE koja moze sadrzavati viSe atributa: BORDER (ili okvir, ram) koji opisuje Sirinu spolaSnjeg okvira tabele; CELLSPACING koji opisuje Sirinu linije koja razdvaja dve celije; CELLPADDING koji opisuje prostor oko sadrzaja celije; WIDTH koji opisuje ukupnu Sirinu tabele. Nadnaslov tabele se moze zadati etiketom CAPTION koja se ispisuje iznad tabele i moze imati atribut ALIGN: za vertikalno poravnavanje: TOP, MIDDLE, BOTTOM za horizontalno poravnavanje: LEFT, CENTER, RIGHT Svaka vrsta
    u tabeli se opisuje između zagrada i (engl. table row). I etiketa TR moze imati atribute: za horizontalno poravnjavanje, atribut ALIGN sa vrednostima: LEFT, CENTER, RIGHT za vertikalno poravnavanje, atribut VALIGN sa vrednostima: TOP, MIDDLE, BOTTOM Pojedinacna celija se opisuje između zagrada i . Etiketa TD, pored atributa ALIGN i VALIGN, moze imati i atribute: za horizontalno spajanje celija: ROWSPAN (spaja celije iste vrste) i za vertikalno spajanje celija: COLSPAN (spaja celije iste kolone)
    Etiketa ima ista svojstva kao etiketa s tom razlikom Sto obezbeđuje da sadrzaj celije bude automatski centriran i u crnom slogu (bold).
    .... Aj prouci to, pa cu da ti ostavim i neki primer i kod.. poz

  15. #15
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.06.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    495
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Notepad++

    hvala!!!!

  16. #16
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    22.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    224
    Reputaciona moć
    33

    Podrazumevano Re: Notepad++

    Nema na cemu, a koje si ti godiste?

  17. #17
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.06.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    495
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: Notepad++

    95 godiste

  18. #18
    Poznat DJM (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    8.024
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    120
    Доста смо се упознавали.
    Срьбїя Срьбомъ 6897!

Slične teme

  1. Zna li neko Programerski kod za Notepad?
    Autor pike u forumu Programiranje
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 17.12.2008., 12:00
  2. Testiranje notepad-a pomocu rational alata
    Autor mary43 u forumu Softver
    Odgovora: 28
    Poslednja poruka: 31.05.2007., 21:03
  3. Problem sa Notepad-om
    Autor Inspector u forumu Operativni sistemi
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 05.09.2004., 21:16
  4. Problem sa Notepad-om
    Autor bird u forumu Sigurnost i zaštita
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 21.07.2004., 23:59
  5. Notepad Font-Hitno
    Autor Leka u forumu Softver
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 02.02.2004., 21:21

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •